Benchmark Redakcija
Zoran Petrović U toku prošlog meseca ste mogli da pročitate vesti o matičnoj ploči dizajniranoj za obaranje rekorda u overkloku, o njenih 32+3+2 faze za filtriranje napona, o najnovijoj generaciji MOSFET-ova, o novom sistemu OC-a i mnogim drugim poslasticama koje dolaze sa novom Gigabyte matičnom pločom. Njeno megalomansko pakovanje sugeriše na posebnost modela koji se nalazi unutra, pa svojim prvim dojmom udara direktno na konkurenciju u vidu ASUS ROG modela.
Iako je Gigabyte oduvek u ponudi imao veoma kvalitetne modele čini se da su ovoga puta prevazišli sebe. Bolje reklame od najave ploče na kojoj je oboren svetski rekord u brzini Core i7 3770K procesora teško da ima, a pre nego što se pozabavimo samom matičnom pločom, u par reči o dobro poznatom čipsetu na kojoj se ista bazira. Z77 čipset Sedmu seriju Intel čipsetova predvodi Z77, kao direktni naslednik do sada aktuelnog LGA1155 rešenja u vidu Z68. Pored najjačeg Z77 čipseta, Intel u ponudi ima Z75 i H77 varijante koje se međusobno razlikuju tek ponekim, istina bitnim karakteristikama. Iako je sama razlika broja u oznaci dosta veća, nova generacija čipsetova u realnosti donosi tek minimum noviteta.
Intel je konačno rešio da kroz čipset u potpunosti podrži USB 3.0 standard, pa tako Z77, Z75 i H77 po prvi put imaju „nativnu“ USB 3.0 podršku za maksimalno četiri porta. Naravno, kao i ranije, proizvođači matičnih ploča imaju izbor da broj USB 3.0 portova prošire dodavanjem dodatnih kontrolera, ali sada bar za osnovnu USB 3.0 podršku nije potrebno implementirati neki od standardnih NEC, Etron ili ASMedia USB 3.0 rešenja. Druga bitna stvar se može nazvati kao „već donekle viđena“, a radi se zvaničnoj PCI Express 3.0 podršci. Već prethodna generacija matičnih ploča je imala PCI Express 3.0 podršku, istina nezvaničnu, ali to nije bilo od neke koristi jer jednostavno nije bilo ni procesora ni grafičkih karti sa podrškom za novi standard.
Iako je PCI Express 3.0 doneo duplo veći protok magistrale, još uvek nema grafičkih karti kojima je PCI Express 2.0 usko grlo, pa bar dok ne vidimo nove “dvoglave” AMD ili NVIDIA grafičke karte, ne možemo pričati o PCI Express 3.0 standardu kao nečemu što je bitno da imate u svojoj mašini. S druge strane, PCI Express 3.0 ne može da škodi, a kako se sada implementira kroz čipset, eto vama fine investicije za budućnost. U međuvremenu, stvar koja može da napravi razliku je multi GPU setap u vidu Crossfire ili SLI kombinacija, jer je x8/x8/x8 mod kod PCI Express 3.0 po propusnoj moći ekvivalent x16/x16/x16 setapu kod PCI Express 2.0 portova, pa će u ovim slučajevima dodatna količina protoka podataka značiti.
Od ostalih stvari treba napomenuti da je SRT tehnologija (SSD keširanje) ponovo tu, odnosno zvanično je podržana na Z77 i H77, dok Z75 neće imati aktiviranu ovu opciju. Broj podržanih SerialATA 6 Gb/s portova je ostao isti, dakle dva, i to u kompletnoj ponudi svih varijanti čipsetova. I to je generalno to kada su u pitanju noviteti koja donosi Z77, nema ih mnogo, što je i logično jer je sve manje posla koje ostaju čip(set)u da obavlja, sve je već odavno preseljeno u samo jezgro procesora. U redu, kod čipsetova je takva situacija, a da vidimo kako stoje stvari po pitanju matičnih ploča. Gigabyte OC motherboard Još od prvog kontakta sa ovom matičnom pločom jasno vam je da se radi o izuzetnom modelu. Naime, sama težina rashladnog profila koji je implementiran je nestvarna, pa se čini kao da u ruci držite matičnu ploču sa svim komponentama montiranim na nju, a ne “praznu” ploču. Prva stvar koju je nemoguće zaobići je gigantska naponska jedinica koja sa dve strane okružuje CPU soket. Gigabyte ništa nije hteo da prepusti slučaju, pa su komponente morale da budu “složene” u dva reda, jer se ipak radi o 32-faznom napajanju procesora!
Za ovu ploču korišćeni su samo najkvalitetniji – IR3550 PowIRstage prekidači koji su zamenili standardne MOSFET-ove i koji omogućavaju četiri puta veću efikasnost u odnosu na standardna rešenja. Ovo automatski znači i da se sama naponska jedinica mnogo manje greje što je dobra vest za CPU, koji ne trpi dodato zagrevanje od okoline. S obzirom da su IR3550 sposobni da prime i filtriraju 60A po fazi, ovo znači da je ploča sposobna da procesoru isporuči neverovatnih 2000W. Ovo garantuje i više nego dovoljno struje za bilo koji procesor koji možete da kupite, u maltene bilo kojim uslovima, pa i ne čudi obaranje svetskog rekorda.
Naravno, filtriranje struje kroz 32 faze znači da je konačno napajanje koje dolazi do CPU-a skoro savršeni i bez bilo kakvog šuma (oscilacija), pa je proces overkloka umnogome olakšan. Nismo očekivali ništa manje od 8+8 ATX 12V para konektora za dodatno CPU napajanje, pa ne bi bilo na odmet da proverite broj konektora na vašem napajanju ukoliko želite da se bavite “ceđenjem megaherca” iz vašeg procesora.
Dodatnih pet faza su raspoređene na memoriju i grafiku (čipset), pa su na ovaj način tri najbitnije komponente na matičnoj ploči osigurane, bar kada je napajanje u pitanju. Osim CPU naponske jedinice, masivni hladnjak prekriva i čipset, kao i deo kontrolerske logike “južnog dela”. Sva četiri rashladna bloka su povezana debelom niklovanom vrućom cevi, pa se disipacija ravnomerno raspoređuje rasterećujući najopterećenije komponente.
Tik pored četiri DIMM slota sposobna da prime 32 GB memorije radnog takta od 2400 i više MHz smešten je i deo koji će biti veoma zanimljiv overklokerima. Radi se o hardverskim prekidačima i mernim tačkama za kontrolu vitalnih elemenata sistema. Jedini prekidač koji je crvene boje i poseduje pozadinsko osvetljenje služi za uključivanje ploče, a tik pored njega smešten je i “LN2” prekidač namenjen za uslove ekstremnog overkloka, kada se ploča optimizuje za rad sa veoma niskim temperaturama.
Gigabyte Z77X-UP7
Soket
LGA 1155
Čipset
Intel Z77 Express
Memorijski slotovi
4x DIMM DDR3 1066-2400MHz (O.C.)
Slotovi za proširenje
3x PCIE 3.0 x16, 2x PCIE 3.0 x16(x8), 2x PCIE 2.0 x1
SATA
Intel Z77: 2x SATA 6 Gb/s, 4x SATA 3 Gb/s, 1x mSATA + 2x Marvell 88SE9172: 4x SATA 6Gb/s
USB
Intel Z77: 4x USB 2.0 (na ploči), 4x USB 3.0 (2+2) + VIA VL800: 4x USB 3.0 (nazad) + Etron EJ168: 2x USB 3.0 (na ploči)
LAN
1x Atheros GbE LAN + 1x Intel GbE LAN
Pored pomenutih, tu je još pet dugmića – OC Gear i po dva “+” i “-” za hardversko podešavanje množioca procesora i BCLK (magistrale). Odmah ispod postoji osam mernih tačaka na koje možete zalemiti vaše instrumente ili iskoristiti konektore koji se isporučuju u paketu kako biste očitavali željene napone bez potrebe da bilo šta lemite na PCB vaše ploče.
U samom uglu ploče, desno i dole u odnosu na pomenute tastere i prekidače je i vrlo koristan “CLR CMOS” taster kojim se BIOS vraća na fabrička podešavanja i omogućava vam da u slučaju neuspešnog overkloka stanje BIOS-a “resetujete”. Takođe smo primetili da Gigabyte iz nekog razloga na novijim modelima fizički reset taster smešta u sam donji desni ugao matične ploče, daleko od ostalih tastera, ali, nemojte brinuti i on je tu, za slučaj da nešto pođe po zlu. U donjem delu ploče smešteni su i prekidači za odabir između dva BIOS-a, a takođe je moguće isključiti Dual BIOS recovery funkciju, kako vam neki od neuspešnih OC pokušaja ne bi bio automatski obrisan. Naravno, za dijagnostiku, tu je uvek koristan alfanumerički POST ekran, pa ćete u slučaju da nešto ne radi kako treba lakše utvrditi o kojoj komponenti ili kom tipu greške je reč.
Prepoznatljiv crni PCB koji Gigabyte koristi samo za svoje najbolje modele i ovde je prisutan, a pored crnih elemenata, dobar deo je dobio narandžastu boju. Primera radi, pored dva DIMM slota, narandžasta su i četiri PCI Express slota (peti je obojen u crno) preko kojih je moguće povezati maksimalno četiri grafičke karte u x8/x8/x8/x8 modu što je, s obzirom na to da se radi o PCI Express 3.0 interfejsu ekvivalent x16/x16/x16/x16 setapu kod PCI Express 2.0 portova. Ovo znači da će i oni najzahtevnije cepidlake biti presrećni kada budu videli mogućnosti ove matične ploče.
Da slučajno ne bi bilo nekih koji se žale na ograničene mogućnosti ove ploče Gigabyte je implementirao veliki broj kontrolerskih čipova kako bi obezbedio i više nego dovoljan broj portova, konektora i slotova za proširenje. Tako mogućnostima čipseta, kada je podsistem za skladištenje podataka u pitanju pomažu i dva Marvell 88SE9172 čipa, pa pored dva SATA 6 Gb/s i četiri SATA 3 Gb/s porta (jedan direktno povezan sa mSATA konektorom na PCB-u), obezbeđuju se još dodatna četiri SATA 6 Gb/s porta sa RAID 0 i 1 podrškom. Ovo daje ukupno 10 SATA portova, a jedina stvar koja nas je začudila je nedostatak eSATA porta na zadnjem panelu, ali s obzirom na prisustvo šest USB 3.0 konektora, ovo možda i nije toliki nedostatak koliki se činio u prvom mahu.
Iako čipset obezbeđuje samo četiri USB 3.0 porta, Gigabyte je na svoj najjači model dodao VIA VL800 i Etron EJ168 kontrolere, čime je ukupan broj USB 3.0 portova podigao za još šest. Jedina dva USB 2.0 porta su ona koje daje čipset, a moguće ih je povezati preko headera na PCB-u ukoliko vaše kućište ima ove portove na sebi.
Na samom PCB-u se nalazi i nezanemarljiv broj konektora i headera, a posebno smo bili iznenađeni sa čak sedam konektora za ventilatore, od kojih su pet četvoropinski, pa je kontrola obrtaja moguća kroz BIOS ili druge aplikacije. Naravno, raspored je odličan, što se može reći i za dodatne USB 3.0 konektore koji su smešteni pored 24-pinskog konektora napajanja i u donjem delu, odmah pored POST displeja, pa će i organizacija kablova biti umnogome olakšana. Ne treba da čudi što se radi o ploči eATX formata, jer je prosto nemoguće smestiti sve nabrojane komponente na standardni ATX PCB, bez obzira koliko zbili sve komponente.
S obzirom da su se potrudili da sve kontrolerske logike imaju par ili budu duplirane ne čudi što je uz Intel gigabitni LAN tu i Atheros čip, pa se zadnji panel može podičiti sa dva LAN porta. Pored pomenuta dva LAN-a i šest USB 3.0 konektora na zadnjoj strani možete naći sva četiri popularna izlaza za integrisanu grafiku – VGA, DVI, HDMI i Display Port. Tu su i besmrtni PS/2 port, optički S/PDIF i šest analognih konektora. Ako ste mislili da zadnji panel nije posebno zanimljiv napomenućemo da u paketu dobijate i WiFi n/Bluetooth 4.0 PCI Express karticu sa dve antenice, kao i dodatni adapter koji prednji slot za Floppy uređaje pretvara u dodatna dva USB 3.0 porta.
Ovde možete videti rezultate koji su ostvareni sa ovom pločom. Kao što odranije znate, svi testovi se vrše na Auto OC podešavanjima. Naš Intel Core i7-2600K procesor je tako došao na 4,34 GHz uz minimalnu korisničku intervenciju.
Da bismo opisali samo polovinu opcija kojima raspolaže BIOS ove matične ploče bio bi nam potreban još jedan ceo tekst. Radi se o unapređenoj verziji UEFI sekcije koju smo već viđali kod skupljih Gigabyte matičnih ploča. Sve opcije koje vam padnu na pamet su prisutne, a velika je šansa da će vam trebati priručnik dok budete podešavali sve parametre sistema jer su sve prilike da dobar deo naprednih korisnika ne ide toliko u “sitna crevca” koliko je to Gigabyte omogućio. U svakom slučaju svaki iole ozbiljniji overkloker će se među gomilom opcija osećati kao kod kuće, a mogućnosti koje ova ploča pruža će biti ograničene samo hardverom koji na nju priključite i veštinom korisnika da sve parametre podesi na najbolji mogući način. Naravno, osam profila za BIOS se podrazumeva, pa ćete moći da sačuvate dovoljan broj vaših podešavanja na pravi način, kao i da im pristupite kada to bude potrebno. Naravno, dual BIOS opcija uvek čuva jednu sigurnu kopiju, pa je šansa da upropastite oba BIOS-a ravna nuli.
Naravno, uz pomoć EasyTune 6 aplikacije moguće je automatski odabrati jedan od tri predefinisana OC profila ili uključiti automatsku OC mogućnost, koja je naš CPU sa nominalnih 3,8 GHz oterala na 4,34 GHz uz minimalno podizanje napona na vazdušnom hlađenju i sa memorijom na 1900 MHz što je fantastičan rezultat za samo jedan klik koji vas deli od apsolutno stabilne i vrlo visoke frekvencije procesora.
Nismo odoleli da se malo poigramo sa opcijama u BIOS-u, jer bi imati jednu ovakvu ploču na testu, a zaustaviti se na automatskom overkloku bilo krajnje nepošteno prema čitaocima. Uz malo sreće i dosta truda, stigli smo do 4,91 GHz, doduše uz nešto više napone nego što je Intel propisao bezbednim, ali smo mišljenja da bismo uz nešto bolje hlađenje bez problema probili granicu od 5 GHz. Naravno, naših 4,91 GHz je ostvareno bez HT, dok je automatskih 4,34 GHz overkloka podrazumevalo aktivni HT i Turbo Boost, pa su rezultati koje smo postigli upravo rezultat sa procesorom na 4,34 GHz. Kao grafika korišćen je Sapphire RadeonHD 6950 2 GB uz 12.8 Catalyst paket i svež Windows 7 64-bit.
Softverski paket obuhvata veliki broj korisnih alata, a priznaćemo da nam se kontrole dodatne kartice za WiFi i BT posebno svidela, kao i podrška za ON/Off charge, koja za sada radi samo sa Apple uređajima. Na pratećem DVD-u dolazi i LucidLogix VIRTU MVP softver kojim je moguće praviti hibridne multi-GPU sisteme kombinujući integrisani GPU sa diskretnom grafičkom kartom. Nema mnogo stvari koje bismo mogli da zamerimo ovoj matičnoj ploči. Kad malo bolje razmislimo, nema ih uopšte. Gigabyte inženjeri su svoj posao uradili odlično predstavivši nam vrhunsku matičnu ploču posebno namenjenu najzahtevnijim korisnicima. Bilo bi prosto pogrešno kupiti ovu ploču, a bar jednom nedeljno ne pokušati da oborite neki rekord u overkloku, jer ploča jednostavno mami da tako nešto na njoj radite. Dovoljno je da bacite jedan pogled na hrpu mogućnosti, prekidača, tastera, mernih tačaka, konektora, dugmića i kontrolera i da vam bude jasno da je veoma teško naći pravu konkurenciju za Gigabyte Z77X-UP7. Čak je i propratni paket prepun raznih dodataka, kablova, mostića i potrebnih i nepotrebnih stvari, što će veliki broj korisnika itekako umeti da ceni.
Očekivano, cena od 355 €, po kojoj se prodaje ova matična ploča učiniće vas da vam zastane knedla u grlu, ali s obzirom na to šta dobijate, ne možemo reći da nije opravdana. Ako bismo poredili ovu ploču sa automobilima – onda vam vrlo rado predstavljamo novo poglavlje u testovima na Benchmark sajtu i naš prvenac Bugatti Veyron Super Sport – najbržeg među najbržima.
Kao i Bugatti Veyron i Gigabyte Z77X-UP7 je, na našu veliku žalost, rezervisana za mali broj korisnika koji se ne libe da zavuku ruku duboko u džep kako bi za sebe obezbedili najbolje performanse. S druge strane, kao što automobili svoje pravo lice pokazuju u rukama vrhunskih vozača, tako i matične ploče poput ove svoje mogućnosti prikazuju tek kada za volanom sede pravi majstori zanata. Ako ništa drugo, Gigabyte im je ovoga puta maksimalno olakšao posao. Prednosti: – Skoro neograničen OC potencijal – 32+3+2 faze filtriranja napona – dual LAN – 5x PCI Express x16 3.0 – tri storage kontrolera – tri USB kontrolera – WiFi/Bluetooth 4.0 kartica – USB 3.0 front panel dodatak Mane: – Cena Uređaj na test ustupio Gigabyte. Cena (uračunat PDV): 355 evra
