Benchmark Redakcija
Delimir Tasić
Intel Core 2 Extreme QX6700
Intel je nakon, slobodno možemo reći, tehnološke inferiornosti kojoj smo svi bili svedoci prethodnih par godina uspeo za kratko vreme da povrati pozicije u high-end segmentu i tako drastično popravi svoj imidž. Veliki proizvodni kapaciteti i mogućnosti jeftine proizvodnje koja su karakteristični za Intel omogućili su mu da cenovno bude veoma konkurentan, pa je tako sada moguće kupiti npr. Pentium 4 procesore po cenama koje su značajno ispod 100 eura. Naravno, reč je o starijoj tehnologiji koja se u prošlosti pokazala inferiornom, pa je sasvim za očekivati takvu konstalaciju odnosa. Ipak, za Core 2 procesore se ne može reći da su jeftini, ali svakako predstavljaju izuzetno brze čipove. Kako je reč o trenutno najbržim desktop procesorima koji se mogu kupiti na tržištu, sasvim je očekivano da se za njih mora i platiti izvesna ”premija”.
Ako se sećate priče o Smithfield jezgru, onda vam je poznato da smo tada rekli kako su u pitanju dva Prescott jezgra ”nakalemljena” na jedno ležište. To je značilo da jezgra ne komuniciraju međusobno i da nemaju deljen L2 keš, već se sva komunikacija odvijala preko ”uzanog” FSB-a brzine svega 800 MHz. Core 2 Duo procesori doneli su kvalitativni pomak na tom polju, jer je konačno implementiran deljeni L2 keš koji može doneti prednosti, a i količina ove brze memorije je veoma velika i dostiže i do 4 MB. Ako se tome doda da Intel još iz vremena NetBurst arhitekture ima veoma dobru implementaciju L1 i L2 keš memorije, onda je sasvim jasno da je L2 keš jedna od bitnijih prednosti procesora iz ”Chipzille”. Bez potrebe da detaljnije ulazimo u arhitekturalne specifičnosti Core 2 arhitekture, jer smo o tome pisali u više navrata, spomenućemo samo još i to da, iako je implementiran deljeni L2 keš, direktna komunikacija između jezgara, kao što je to slučaj sa Athlon 64 X2 procesorima, nije bila ostvariva. Sva komunikacija se odvijala posredstvom sistemske magistrale koja je za ovu priliku proširena na solidnih 1066 MHz.
Kentsfield jezgro je donelo izvesne sličnosti sa Smithfield-om i uprošćeno može se mirne duše reći da smo ovog puta dobili ”quad core” procesor koji ustvari predstavlja dva Conroe jezgra spakovana na jednu LGA775 pločicu. Da je to zaista tako pokazuje i to da je L2 keš deljen, ali samo između parova jezgara. Dakle, dva jezgra međusobno dele L2 keš, a druga dva imaju svoju količinu L2 keša koji međusobno dele. Sva komunikacija odvija se preko FSB magistrale koje je i dalje 1066 MHz. Kada se sve sabere i oduzme, lako se može doći do zaključka da u slučaju softvera koji nije dobro optimizovan može doći do usporenja u odnosu na Conroe jezgra, baš kao što je to nekada bio slučaj kada smo sa single core procesora prelazili na dual core. AMD je sa druge strane najavio svoje ”native quad core” rešenje koje koristi deljeni L3 keš i ima internu magistralu putem koje će jezgra međusobno komunicirati. Kako od K8L arhitekture za sada imamo samo najave i ”teorijsku demonstraciju” izlišno je govoriti o njenim jakim i slabim stranama, a posebno je besmisleno porediti je sa quad core arhitekturom iz Intel-a koja je tu. Iako, Kentsfield sa tehnološke tačke gledišta nije savršen ( koji proizvod to jeste, prim.aut. ) iz Intel-a kažu da je u 65nm proizvodnom procesu ovo jedini isplativ način za proizvodnju quad core čipova. Treba imati u vidu da je su i Smithfield i Pressler, NetBurst Dual Core rešenja iz Intel-a, bila osporavana, ali su testovi pokazivali da, u odnosu na cenu, Pentium D procesori obezbeđuju sasvim adekvatan nivo performansi.
Intel Core 2 Extreme QX6700
Radni takt
2.67 GHz
FSB
1066 MHz
Proizvodni postupak
64nm
L2 keš
2x 4MB
Broj jezgara
2x 2
Ležište
LGA775
TDP
130W
Broj tranzistora
582 miliona
Površina jezgra
286 mm2
Setovi instrukcija
MMX, SSE, SSE2, SSE3
64-bitna podrška
Da, EM64T
Virtualizacija
Vanderpool
Ostalo
NXBit, EIST
Hyper Threading
Ne
Intel ”Kentsfield”
Prvi quad core procesor koji je Intel predstavio je ujedno i prvi procesor takve vrste dostupan na tržištu. Kao što smo već napomenuli Intel je odlučio da spoji dva Conroe jezgra i ponudi tržištu procesor koji bi se pre mogao okarakterisati kao 2×2 core, nego 4×1 core. Monstruoznih 582 miliona tranzistora posledica su zapanjujuće količine L2 keš memorije koja iznosi u slučaju procesora koji smo ovom prilikom testirali 2x 4 MB! Kao i kod Pressler-a nije baš pravilno sabrati količinu L2 keša i reći da procesor ima 8 MB ove veoma brze memorije, jer je činjenica da se radi o fizički odeljenim količinama keša. U poređenju sa doskorašnjim ”čudom” Intel-ovog proizvodnog procesa i R&D-ja, Core 2 Extreme X6800 procesorom, Core 2 Extreme QX6700 košta identičnih 999 USD. U zamenu za ovu ne baš malu svotu zelenih novčanica, možete dobiti četiri jezgra i 2x 4 MB L2 keš memorije za šta je bili potrebno spomenutih 582 miliona tranzistora. Sa druge strane, radni takt je u poređenju sa Core 2 Extreme X6800 procesorom niži i iznosi ”svega” 2.66 GHz što je ekvivalentno modelu Core 2 Duo E6700 koji je ujedno i najbrži Core 2 Duo procesor trenutno dostupan ( namerno kažemo Core 2 Duo, jer model X6800 spada u Core 2 Extreme seriju. prim.aut. ). Opet smo dakle pred dilemom, da li odabrati viši radni takt ( odnosno, Core 2 Extreme X6800 koji radi na 2.93 GHz prim.aut .) ili više jezgara ( odnosno, Core 2 Extreme QX6700 koji radi na 2.66 GHz, prim.aut. ) . Osvrnimo se za trenutak i na konkurenciju. AMD je odustao od Athlon 64 X2 procesora koji imaju 1 MB L2 keša kako bi bio što je moguće konkurentniji pogotovu, ako se ima u vidu da se Athlon 64 X2 čipovi i dalje proizvode u 90nm proizvodnom postupku. Ipak, ako se ima u vidu da Athlon 64 X2 procesor sa 512K L2 keš memorije ima svega 154 miliona tranzistora, ali i površinu jezgra od 183 mm2, a pri tome se zna da Conroe jezgro sa svojih 4 MB L2 keša broji 291 milion tranzistora i ima površinu jezgra od ”svega” 143 mm2 jasno je da Intel ima veliku prednost zahvaljujući implementaciji 65nm proizvodnog postupka. AMD će, kada bude masovno prešao na 65nm proizvodni proces, imati mogućnosti produkcije veoma jeftinih dual core čipova, ali će se po našem mišljenju teško vratiti situacija iz bliske prošlosti u kojoj je AMD bio u značajnoj prednosti u odnosu na Intel.
U poređenju sa Core 2 Duo procesorima, Core 2 Quad, odnosno Kentsfield ima duplo veću površinu jezgra i ona iznosi čitavih 286 mm2! To ukazuje da će tek prelaskom na najavljenih 45nm, Intel biti u prilici da ponudi quad core u većim količinama. Moramo razjasniti i marketinšku terminologiju, pre nego što nastavimo sa pričom o Core 2 Extreme QX6700. Intel trenutno nema u ponudu quad core procesor u ”mainstream” segmentu. Za taj segent, početkom naredne godine, biće predstavljen Core 2 Quad Q6600 procesor. Ipak, kako će cena ovog procesora biti oko 850 USD izlišno je govoriti o nekom omasovljenju quad core čipova tokom 2007. godine. Dakle, svi Quad Core procesori imaće model rating oznaku koja umesto slova ”E” ima slovo ”Q” u svom sastavu. Extreme serija nema odrednicu Quad u svom imenu, u model rating oznaci zadržano je naravno slovo ”X” pa tako procesor sa našeg testa ima oznaku Core 2 Extreme QX6700. Dakle, oznaka se u poređenju sa dual core Core 2 Extreme procesorom razlikuje samo po pridodatom slovu ”Q” i 100 poena nižem model ratingu. Sa druge strane, Core 2 Duo procesori dobiće ”konkurenta” u vidu Core 2 Quad Q6600 modela. Dakle, u ovom nižem segmentu, termim ”Duo” menja se terminom ”Quad”, a slovo ”E” iz model ratinga biva zamenjeno slovom ”Q”.
Dakle, u proizvodnim pogonima Intel-a, proizvode se i dalje Dual Core jezgra, ali se za ”quad core” rešenja biraju najbolja Conroe jezgra i pakuju u vidu Kentsfield jezgara. To sa svoje strane ima prednosti, jer je proizvodni postupak Conroe jezgara uhodan i yield je visok, a sa druge strane nije zahtevalo previše R&D sredstava za implementaciju ovakvog rešenja što je Intel-u i omogućilo da ovako brzo nastupi na tržištu sa Quad Core čipovima. Preciznije rečeno još u vreme dizajniranja Conroe jezgra, Intel je predvideo ovakav razvoj događaja i omogućio je lako povezivanje dva Conroe jezgra na jednoj LGA775 pločici.
Valja spomenuti i to da kada su setovi instrukcija u pitanju nema previše iznenađenja i podržani su MMX, SSE, SSE2, SSE3 i EM64T, kao i u slučaju Conroe jezgra. SSE4 podrška koja je figurirala u ranijim verzijama CPU-Z programa je izbačena u verziji 1.37, jer je Intel zvanično preneo da proširenja SSE3 instrukcija kod Conroe jezgra nisu SSE4 kao što se to prvobitno mislilo.
Potrošnja, odnosno TDP broj Kenstfield procesora, nije zanemarljiv i iznosi 130W. Treba imati u vidu i da Intel nije implementirao mogućnost nezavisne kontrole radnog takta među jezgrima, kao što će to biti slučaj kod AMD K8L čipova kod kojih će svako jezgro imati sopstveni PLL klok generator koji će omogućavati lako variranje množioca za svako jezgro ponosob. Kentsfield sa druge strane obara u isto vreme radni takt svih jezgara, a i napon se paralelno reguliše za sva jezgra. To je i naš test potvrdio, jer je na Intel D975XBX ”Bad Axe” ploči, Kentsfield imao 15% veće zagrevanje nego Core 2 Extreme E6700. Ako se ima u vidu da je naš test primerak E6700 procesora zasnovan na jezgru B0 steppinga koje se nešto više greje, nego aktuleni B2 stepping Core 2 Duo procesora, priča je još jasnija.
Četiri jezgra u Task Manageru…
Najsavršenije rešenje bi bila odvojena regulacija napona za svako jezgro ponaosob i nezavisni klok generatori u svakom jezgru. AMD Barcelona (K8L) je na pola puta do tog cilja, a očekujemo da Intel u budućnosti osveži svoju EIST tehnologiju i ovim mogućnostima. Zanimljivo je, kada pričamo o potrošnji novih procesora, spomenuti i to da će Core 2 Quad Q6600 imati za 30-ta % niži TDP od Core 2 Extreme QX6700 procesora koji ovom prilikom prikazujemo. Naime, Core 2 Quad Q6600 imaće TDP od ”svega” 105W što je sasvim prihatljivo posebno, ako se ima u vidu da je reč o quad core čipu.
Sa druge strane, kada smo prvi put dobili na test Core 2 procesore imali smo prilike da vidimo da je reč o B0 steppingu koga je mučila povišeno zagrevanje i potrošnja. Intel je vrlo brzo izašao na tržište sa B1 steppingom, a trenutno je aktuelan i B2 stepping. Kod Kentsfielda smo imali priliku da vidimo da su korišćena jezgra B3 steppinga što još jednom potvrđuje da je Intel birao najbolja Conroe jezgra kao osnovu za Kentsfield.
Test sistem
Prilikom tesiranja Core 2 Extreme QX6700 procesora koristili smo popularnu Intel D975XBX ”Bad Axe” matičnu ploču. Reč je o top-modelu kompanije Intel koji je skoro smenila Bad Axe 2 matična ploča, ali koju nažalost, zbog ”logističkih problema”, nismo mogli na vreme da obezbedimo za potrebe testa QX6700 procesora. Kako je procesor koji ovom prilikom testiramo iz Extreme serije, Bad Axe je otvorio sva podešavanja u BIOS-u i bili smo u mogućnosti da sasvim lako ”poteramo” Core 2 Extreme QX6700 na 3.52 GHz uz upotrebu ASUS SilentTower kulera koji je deklarisan za maksimalnu disipaciju od 130W. Dakle, ukoliko želite da značajnije overklokujete Kentsfield moraćete da obezbedite skupo i kvalitetno hlađenje, jer je ASUS SilentTower po gabaritima jako blizak Hyper6+ kuleru, a očigledno da ne vrši posao kada je overklokovani Kentsfield u pitanju…
Procesori
Intel Core 2 Extreme QX6700 (Kenstsfield, 2.67 GHz, 2x 4 MB L2, LGA775)
Intel Core 2 Duo E6700 (Conroe, 2.67 GHz, 4 MB L2, LGA775)
Kuler
ASUS Silent Square
Matične ploče
Intel D975XBX Rev. 306 ”Bad Axe”
Memorije
Corsair DDR2-800 XMS2-6400 (CAS5 5-5-15-1T @ 800 MHz)
Grafička kartica
Gigabyte Radeon X800XL SilentPipe
Hard disk
Western Digital WD800JD (SATA, 7200 RPM, 8 MB)
Optički uređaj
Pioneer 111D
Napajanje
Cooler Master iGreen Power 500W
Monitor
Benq FP93GX TFT-LCD (ustupio Kimtec)
Sintetički testovi
Gaming testovi
Testovi realnih aplikacija
Cinebench 9.5 – rendering sa četiri jezgra
Rezime
Iako je quad core prava demonstracija moći ta moć ni izbliza nije iskorišćena na pravi način. Proizvođači softvera se ”prenemažu” već više od godinu dana izgovorima da optimizacija samo što nije… Doduše i sam Windows XP nije previše nastrojen SMP radu i za bolje iskorišćenje potencijala multi-core procesora svakako treba sačekati Windows Vista operativni sistem koji je zasnovan na Windows 2003 Server kernelu. Situacija je veoma jasna kada su testovi u pitanju. Sintetika jasno ukazuje na potencijal, a kao i obično realne aplikacije nam govore koliko je tog potencijala iskorišćeno. Testovi memorijskog transfera jasno ukazuju na to da Core 2 Duo ima bolje performanse u tom segmentu u poređenju sa Kentsfield-om i kod softvera koji nije optimizovan za multi-core dešava se da Conroe daje bolje rezultate nego Kentsfield. To je posebno uočljivo u slučaju 3D Mark testova i uopšte igračkih testova koji su veoma zahtevni po pitanju memorijskog protoka. Ipak, DivX kompresija i rendering su tradicionalno jaka polja SMP arhitekture i Kenstsfield je tu veoma jasno pokazao zube Conroe-u. Međutim, dobici ni izbliza nisu toliko veliki kao kada smo sa single core procesora prešli na dual core. Photoshop je još jedna svetla tačka, koja pokazuje da uz dobru optimizaciju može biti prednosti, ali ipak ni u ovom slučaju one nisu preterano velike, čak štaviše manje su nego u slučaju renderinga i kompresije video materijala.
Jednostavno, u ovakvoj kontalaciji odnosa, u desktop segmentu nije lako iskoristiti ni potencijal dual core procesora na pravi način, a o quad core rešenjima je izlišno i govoriti. To je očigledno uvideo i Intel i quad core rešenja pozicionirao u high-end segmentu, jer će entuzijasti, po običaju, umeti da iscede svaki promil performansi makar i u besomučnim pokretanju 3D Mark-ova. Sa druge strane svako dalje povećanje broja jezgara u situaciji kada su sva jezgra simetrična je potpuno besmisleno i Intel je već najavio da njihovi budući multi core procesori neće imati jezgra identične, opšte namene, već će postojati veliki broj prostijih i delimično specijalizovanih jezgara. Postojaće takozvana fat jezgra koja će biti u stanju da obavljaju, slično današnjim, sve taskove, ali sa druge strane postojaće i specijalizovana jezgra koja će se aktivirati samo u specifičnim situacijama. Ipak, reč je samo o obrisima buduće arhitekture koja nas podseća na tehnologiji pixel i vertex shadera u modernim GPU-ovima koja se doduše napušta u korist unified shadera. Naravno, problem će opet biti optimizacija softvera, jer će tek tada u punoj meri dolaziti do izražaja kako je napisan kod i u kojoj meri je u stanju da posao sa fat univerzalnih jezgara prebaci na specijalizovana jezgra.
Bilo kako bilo, Intel Core 2 Extreme QX6700 je proizvod koji je vredan pažnje i pre predstavlja demonstraciju moći Intel-a nego nešto što ćemo ga često gledati u konfiguracijama. Naime, dominacija Core 2 Duo procesora je evidentna u high-end segmentu i na prvi pogled se postavlja pitanje, što je Intel uopšte predstavljao tehnološki komplikovanije rešenje kada se AMD sa druge strane još uvek bori sa 65nm proizvodnim procesom. Međutim, spojiti dva Conroe procesora na jednu pločicu nije bilo previše komplikovano, ali sa druge strane sve to radi veoma dobro i viši stepen integracije dva jezgra ne bi doneo drastično povećanje efikasnosti.
Intel Core 2 Extreme QX6700 procesor za potrebe testa ustupio Desk.
