Intel Core i7 5820K

Intel već neko vreme ima dve potpuno različite platforme za desktop tržište, gde je aktuelni LGA 1150 namenjen prosečnim korisnicima, iako procesori poput Core i7 4770K i 4790K poseduju izuzetno visoke performanse. Ipak, ova platforma je ograničena na CPU-e sa maksimalno četiri jezgra. Paralelno sa njima tu je LGA 2011 koja je tu da zadovolji zahtevne korisnike kojima je neophodna još veća procesorska snaga od onoga što LGA 1150 može da ponudi.
 
U suštini, procesori namenjeni “velikom” soketu stižu sa serverskog tržišta i kao takvi ne poseduju integrisani GPU, pa su daleko više fokusirani. Procesori za ovu platformu uvek kasne za LGA 1150 modelima, pa je tek sada stigao naslednik IvyBridge-E procesora, a pogađate reč je o Haswell-E arhitekturi. Kao što već znamo, na polju unapređenja “takt za takt” Haswell je brži od IvyBridge-a za oko 8-9%, pa će tako biti i ovog puta. Da ne bi bilo dosadno i predvidivo, Intel je ipak napravio neke promene celog LGA2011 ekosistema.
 
Kako to obično biva, dobili smo novi čipset sa oznakom Intel X99. Osim što jako dobro zvuči kada kažete “X99 čipset” (probajte – prim. aut.), ploče bazirane na njemu će biti daleko modernije u odnosu na X79 modele. Mnogi korisnici su imali primedbe na X79 modele kod koga nedostaju sveži interfejsi za vezu sa komponentama.
Najsnažniji model poseduje čitavih 8 jezgara, a OS će zbog HT-a videti čak 16
Ploče sa X99 čipsetom su u tom smislu vrlo slične Z87 i Z97 modelima, tako da će imati SATA Express 10 Gbps, M.2 i podršku za ostale moderne konekcije. Novi čipset podržava 10 SATA 6 Gbps portova, od kojih 6 može maksimalno biti u RAID režimu. Kada uporedite to sa maksimalno dva (2) SATA 6 Gbps konektora kod X79 napredak je očigledan.
 
Intel X99 kontrolerska logika po prvi put donosi podršku za DDR4 RAM na desktop platformi. Sa novom RAM memorijom bismo trebali da dobijemo i podršku za veće radne taktove koje, između ostalog, možemo da zahvalimo visokim latencijama koje su standardno oko CL15 i CL16.
Nominalna vrednost je DDR4 2133 MHz što ne deluje visoko, jer smo već videli brže DDR3 module, ali već sada većina proizvođača nudi module sa podrškom za 2800 MHz, poput Corsair Vengeance LPX koji smo mi koristili za testiranje ovog procesora.
 
Što se samih procesora tiče, Intel je predstavio tri modela sa oznakom Core i7 5960X, Core i7 5930K i 5820K. Iz oznake možete lako da prepoznate ekvivalente iz prethodne generacije kod kojih je razlika bila samo u prvoj cifri oznake. Elem, najsnažniji model poseduje čitavih 8 jezgara, a OS će zbog HT-a videti čak 16. Druga dva modela poseduju 6 jezgara, odnosno 12 threadova, a svi poseduju četvorokanalni memorijski kontroler. TDP je povećan za 10 W u odnosu na IvyBridge-E modele, ali to je sve razumno imajući u vidu da su povećane performanse u okviru iste litografije.

Ukoliko ste primetili nekoliko novina u specifikacijama, to je zato što je Intel izvršio izmene tako da se nova postava razlikuje od prethodne. Pre svega, najsnažniji model, Core i7 5960X, poseduje osam fizičkih jezgara, odnsono 16 threadova zbog HyperThreading tehnologije. Više jezgara zahteva i više L3 memorije, pa ovaj procesori ima masivnih 20 MB.

 
Intel Core i7 5960X
Intel Core i7 5930K
Intel Core i7 5820K
Intel Core i7 4960X
Intel Core i7 4930K
Intel Core i7 4820K
Intel Core i7 4790K

Podnožje
LGA 2011-3
LGA 2011-3
LGA 2011-3
LGA 2011-0
LGA 2011-0
LGA 2011-0
LGA 1150

Arhitektura
Haswell-E
Haswell-E
Haswell-E
IvyBridge-E
IvyBridge-E
IvyBridge-E
Haswell

Litografija
22nm
22nm
22nm
22nm
22nm
22nm
22nm

Broj jezgara
8
6
6
6
6
4
4

Broj threadova
16
12
12
12
12
8
8

Nominalna frekvencija (GHz)
3.0
3.5
3.3
3.6
3.4
3.7

4.0

Turbo Boost (GHz)
3.5
3.7
3.6
4.0
3.9
3.9
4.4

L3 keš memorija (MB)
20
15
15
15
12
8
8

Otključan množilac
da
da
da
da
da
da
da

TDP (W)
140
140
140
130
130
130
88

Broj PCIe lane-ova
40
40
28
40
40
40
16

Broj memorijskih kanala
4
4
4
4
4
4
2

Tip memorije
DDR4 2133 MHz
DDR4 2133 MHz
DDR4 2133 MHz
DDR3 1866 MHz
DDR3 1866 MHz
DDR3 1866 MHz
DDR3 1600 MHz

Integrisani GPU
ne
ne
ne
ne
ne
ne
da

Druga vest se tiče najslabijeg modela i ona će za mnoge biti jako dobra. Naime, dok je 4820K posedovao “svega” 4 jezgra, njegov direktan naslednik ima 6C/12T konfiguraciju što rezultuje daleko većom procesorskom snagom. Naravno, postoji i jedno “ali” kao i uvek.
U ovom slučaju Intel nije želeo previše da “osakati” 5820K na polju performansi, ali je zato dobio 28 umesto 40 PCIe 3.0 lane-ova. To znači manji protok kroz PCIe 3.0 slotove i manje mogućnosti na polju multi-GPU konfigurisanja. To će učiniti neke od slotova kod X99 ploča gotovo beskorisnim, ali imajmo u vidu da je 28 PCI-Express 3.0 linija i dalje daleko više od 16 koliko ih imaju procesori na LGA 1150 platformi.Iako smo navikli da nam Intel isporuči najsnažniju verziju procesora na test kada je LGA2011 platforma u pitanju, ovog puta to nije bio slučaj. Zapravo, dobili smo najslabiji od tri, ali realno gledano on je veoma zanimljiv i ujedno je možda i interesantniji od 5930K modela. Logično, sve nas najviše zanima kako se pokazao osmojezgarni Core i7, ali ćemo za to morati malo da sačekamo.

Zašto je Core i7 5820K zanimljiviji od verzije iznad njega? Najviše iz razloga koje smo naveli na prethodnoj stranici. On je najviše promenjen u odnosu na 4820K iz prethodne generacije.
Na test smo dobili najslabiji procesor od tri noviteta, ali realno gledano i najzanimljiviji
Problem Core i7 4820K je bio to što se malo razlikovao u odnosu na 3770K, a kako je 4770K već bio aktuelan u vreme kada je bio predstavljen, ovaj procesor nije bio (znatno) brži od najbržeg LGA1155/1150 modela. Njegova prednost je bila na nivou platforme, a u slučaju X79 to je bio praktično broj PCIe 3.0 lane-ova i četvorokanalni memorijski kontroler. Sada je sve potpuno drugačije.

Pre svega, Core i7 5820K ima 6 jezgara i 12 thredova što znači da je ima 50% više hardverske snage u odnosu na Core i7 4770 i 4790K. Pored toga, ovaj procesor ima i podršku za DDR4 memoriju što takođe izostaje na LGA1150 platformi. Osim toga, sledeća bitna stavka je i broj PCIe lane-ova koji iznosi 28. Iako je to manje od 40 koliko ih ima 4820K, to je i dalje za 12 lane-ova više od Core i7 4770K/4790K. To znači da najjeftiniji LGA2011-3 model ima duži spisak prednosti u odnosu najsnažniji LGA1150 model nego što je to bilo u vreme Core i7 4820K modela.

Šta to znači u praksi? Umesto konfiguracije od x16/x16/x4, ovaj procesor može da obezbedi x16/x8/x4 scenario. Ništa strašno za većinu korisnika koji ne planiraju neke 4-Way CrossFireX sisteme. Sa druge strane, dok dodatna jezgra ne možete nikako da nadoknadite, uvek možete da izaberete ploču sa dodatnim PCI-Express 3.0 kontrolerom koja će omogućiti još dodatnih lane-ova i eto načina da kompenzujete nedostatak ovog procesora u odnosu na 5930K.

Core i7 5820K ima i solidno visoku nominalni frekvenciju od 3.3 GHz, što je svega 200 MHz manje u odnosu na 5930K. TurboBoost je tu i ima zadatak da po potrebi podigne takt pojedinačnih jezgara sve do 3.6 GHz i ovde se razlika u odnosu na jači model smanjuje na svega 100 MHz. Procesor raspolaže sa 15 MB L3 keš memorije, a pored nje tu je i po 64 KB L1 i 256 KB L2 keša po svakom jezgru.
I pored solidno visokih frekvencija, većeg broja tranzistora i površine, TDP iznosi 140 W što je svega 10 W nego ranije. Takođe, ne treba očekivati povećano zagrevanje zbog odlično rešenog prenosa toplote na aluminijumski “heatspreader” koji je sada zalemljen za sam čip. To bi trebalo da učini transfer toplote daleko efikasnijim u odnosu na LGA1150 procesore.

Kako je reč o osmojezgarnom procesoru kod koga su dva jezgra ugašena, Core i7 5820K kao i svi procesori iz ovog tria ima površinu čipa od čitavih 356 mm2.  To je drastično više čak i na IvyBridge-E koji je zauzimao površinu od 257 mm2. Ovako veliku površinu, pored dodatnih CPU jezgara zauzma i L3 keš, kao i svi dodatni kontroleri u samom procesoru. Interesantno je pomenuti da ovi procesori nemaju integrisani GPU, što znači da je i pored uštede na ovom polju broj tranzistora ogroman i iznosi čitavih 2.6 milijarde.

Vizuelno, sam procesor izgleda praktično identično kao i svi ostali Xeon derivati u smislu da je drastično veći od standardnih Intel procesora. Razlike se ogledaju u zarezima koji su drugačiji nego ranije iz prostog razloga jer LGA2011-3 procesori nisu kompatibilni sa LGA2011-0 pločama odnosno X79 čipsetom.

[modul]specifikacija=6545[/modul]Za potrebe testiranja koristili smo konfiguraciju sastavljenu od Gigabyte GA-X99-SOC matične ploče čiji ćete prikaz moći da čitate uskoro, a za RAM smo iskoristili Corsair Vengeance LPX DDR4 2800 MHz module u konfiguraciji od 4 x 8 GB. Kako Core i7 5820K ne poseduje integrisani GPU, oslonili smo se na Sapphire Radeon R9 285 u kompaktnom izdanju, a sve smo napajali putem Fractal Design Tesla R2 800 W napajanja. Za hlađenje se pobrinuo, Cooler Master Hyper 612S, ali se kasnije pokazalo da je za ozbiljniji overklok neophodan znatno ozbiljniji rashladni sistem.


 
 













Overklok potencijal ovog procesora je prilično limitiran iz nekoliko razloga. Pre svega, tu je veliki broj jezgara, kao i ogromna površina koju zauzima L3 keš memorija od 15 MB. Ipak, najveća prepreka da se postigne veliki takt je zapravo hlađenje. Na fabričkoj frekvenciji i naponu, procesor radi na oko 1.030 V i tokom testiranja smo lako dostizali temperaturu od 75 stepeni Celzijusove skale.


Pokušali smo da potražimo maksimum na oko 4.3 GHz, s obzirom da su takvo iskustvo imali mnogi koji su pre nas imali prilike da isprobaju ovaj procesor. Nažalost, iako verujemo da bi procesor mogao da radi pri ovim podešavanjima uz napon od 1.215 V, temperatura je lako probijala 100 stepeni, tako da suštinski u našem slučaju uz pomenuti kuler to nije bila validna opcija.

Na kraju smo se zadovoljili sa 4.13 GHz gde se temperatura zadržavala na maksimalnih 95 stepeni, što iako nije sjajna vest za dugoročno korišćenje, ipak može da se koristi za potrebe testiranja. Napon za ovu frekvenciju je bio podešen na 1.2V, ali je matična ploča “spajkovala” do čak 1.25, što smo regulisali nakon manjih intervencija u biosu.
Haswell kao arhitektura je doneo očekivani boljitak performansi od desetak procenata u odnosu na IvyBridge, pa je i sa Haswell-E ista priča. Intel je u poziciji da diktira i dominira u ovom segmentu, gde jednostavno nema konkurenciju i u skladu sa tim napredak će biti onakav kakav odgovara ovoj kompaniji.
 
Na polju performansi nije bilo iznenađenja, pa se Core i7 5820K pokazao u očekivanom svetlu. Jako nam je drago da vidimo da je najjeftiniji procesor za LGA2011 platformu dobio šest jezgara, jer je na taj način postao punopravni član Haswell Extreme serije.
Štaviše, njegov jedini nedostatak u odnosu na Core i7 5930K je broj PCIe 3.0 linija, a to se može nadoknaditi izboro ploče koja ima dodatni kontroler ukoliko vam je baš neophodan zbog multi-GPU konfiguracije. Pritom ne mislimo na scenario gde su vam potrebne dve, već tri ili više grafičkih karti, a ne želite da se stvori bilo kakvo usko grlo u protoku podataka.
 
Nova generacija LGA2011 procesora se ne greje previše, a overklok potencijal je prilično dobar. Oko 4.4 GHz je sasvim razumno da očekujete od primerka poput našeg, bez potrebe za nekim vrhunskim rashladnim sistemima. Svakako, verujemo da će ekstremni korisnici ipak izvući koji megaherc više, mada sumnjamo da će mnogo njih preći preko granice od nekih 4.6 GHz u realnim uslovima.
 
Na kraju, postavlja se pitanje za koga je namenjen ovaj procesor. Realno gledano entuzijasti će svakako biti zainteresovani, kao i oni koji od PC-a žive i potrebna im je maksimalna procesorska snaga, a da pritom ne žele da zalaze u serverski segment. Sa druge strane, gejmeri slobodno mogu da se okrenu LGA1150 platformi, jer će proći jeftinije, a dodatni novac je bolje da ulože u grafičku kartu, jer će se i Core i7 4770K ili 4790K jednako dobro snaći i u najnovijim naslovima.

 
Prednosti:– Gotovo ista snaga kao i 5930K- Odlične performanse- 6 jezgaraNedostaci:– 28 PCIe lane-ova