Intel Core i9 14900K i Gigabyte Z790 Aorus Master X test

Intel Core procesori 14. generacije su u svojoj osnovi zamena za one iz 13. generacije. Cena i performanse tj njihove mogućnosti se nisu mnogo promenile. Otuda i „Refresh“ u nazivu novih Intel procesora. Arhitektura procesorskih jezgara nije menjana pa su u osnovi to isti procesori sa minimalnim izmenama. U slučaju najjačeg Core i9 14900K modela je povećana maksimalna frekvencija za par stotina MHz i to je sve. Praktično bi mogli pročiteti naš test Intel Core 13. generacije i ne bi mnogo pogrešili sa novim modelom.

Dakle tu su i dalje ograničenja kao rezultat visoke radne temperature i skoro konstantno aktivne zaštite koja obara radnu frekvenciju. Performanse najbržeg Intel Core predstavnika 14. generacije su ozbiljno uslovljene prisustvom dobrog rashladnog sistema.

Problem je u tome što trenutno skoro i da nemate dostupno rešenje u prodaji tj kuler koji bi dovoljno dobro ohladio ovaj procesor i izvukao maksimum performansi. U suprotnom ste prinuđeni da ograničavate radnu temperaturu u BIOS-u matične ploče sa Power Level limitima, a što iskreno sumnjam da će naići na odobravanje svih onih koji izbroje preko 500 evra za ovaj procesor.

Da stvar bude gora po novajliju, njegov radni algoritam koji upravlja osnovnim parametrima rada još rezervisanije upravlja procesorom kada ga ograničite potrošnjom od PL=65 W. Podsetiću vas da se po izlasku 13. generacije Core procesora Intel hvalio efikasnošću tvrdeći da sa 65W postiže performanse Core 12. gdeneracije na 243 W.

I skoro da je bilo tako. Sa novim procesorom značajnije je smanjena frekvencija “P” jezgara u situacijama kada maksimalno povlače 65W, pa je rezultat osetno lošiji, tačnije novi procesor je u ovom modu preko 50% sporiji u odnosu na 13 generaciju prethodnika.

Očigledno da Intelova priča o 65W i efikasnosti nije naišla na plodno tlo kod korisnika, pa o ovome i nisu preterano vodili računa kod novog Raptor Lake Referesh modela. Uostalom ko će skupo da plati procesor da bi ga posle ograničavali bilo visinom frekvencije ili temperaturom ili već nekom BIOS opcijom.

Tu leži glavni problem sa aktuelnim Intel Core procesorima. Evidentno je da su potrošili sve adute svoje Intel 7 tehnologije proizvodnje. Treba im neki značajniji prodor u pogledu performansi i to je jasno kao dan sa novom 14. generacijom. Jednostavno rečeno, Intel sa novim procesorima kupuje dragoceno vreme dok ne osvoji napredniji Intel 5 proces i učini ga komercijalnim, a što će doneti i novu, bolju arhitekturu.

Intel Core i9 14900K – karakteristike

Osim već dobro poznate konfiguracije jezagara koja broje 8 onih visokih performansi i čak 16 energetski efikasnih, Intel je kako bi „rifrešovao“ novi procesor podigao maksimalnu vrednost turbo koraka na 6 GHz, dakle porast za 200 MHz. Sporija ali štedljivija E-jezgra su dobila povećanje od 100 MHz tako da u turbo modu rade na 4.4 GHz.

Benchmark.rs

Međutim, realni efekti od ovog povećanja su pod velikim znakom pitanja upravo zbog prisustva odgovarajuće moćnog hlađenja i sa tim u vezi potrošnje. Priča o glavnom unapređenju postaje besmislena ukoliko nemate neki vrhunski kuler, inače u praksi će vam CPU bukvalno dotaći u deliću sekunde 6 GHz kako bi ispunili marketing obećanje, ali će realno raditi na osetno manjoj frekvenciji.

Tih problematičnih 200 MHz viška u frekvenciji nije jedini „nazovi“ novitet 14. generacije Intel Core procesora. One su pak više softverske prirode i tiču se novih alata za optimizaciju rada jezgara u određenim aplikacijama ili igrama koje podržavaju ovu opciju. Naime, Intelov Aplication optimizer se zasniva na dinamičkoj optimizaciji frekvencije pojedinačnih jezgara u zavisnosti od potrebe aplikacije i šta ona radi u određenom trenutku.

Benchmark.rs

Suština je u nastojanju da se bolje iskoristi hibridna arhitektura procesora i da se u određenim situacijama značajnije angažuju „mala“ jezgra. Problem je što takav softver sa podrškom ove funkcije malobrojan, svega dve igre Rainbow Six Siege i Metro Exodus imaju podršku ovog alata, sa obećanjem da će biti sve više ovakvih naslova. Dobici se kreću između 10-20%.

Intel želi da E-jezgra angažuje u igrama

Namera Intela koja stoji iza ove inicijative je da se prestane sa praksom isključivanja E-jezgara tokom gejminga jer se i ova mala jezgra mogu iskoristiti. Do tada i dalje zdušno savetujem da isključite E-jezgra jer samo guše brza “performace” jezgra koja u tim situacijama imaju više prostora da se razmahnu i povećaju radnu frekvenciju. Pri tome manje  troše, a tu rezervu koriste da postignu i do 500 MHz veću frekvenciju uz istu temperaturu koja je moramo prizanti pod apsolutnom kontrolom tokom gejminga u slučaju korišćenja jednog klasičnog AiO 360 hladnjaka.

Drugi novitet je AI asistent u poslednjoj verziji Intelovog XTU softvera koji pomaže da naštelujete rad procesora na najboljim podešavanjima i time ostvarite najviše u pogledu performansi. Ništa drugo do postupka automatske optimizacije koji kao polaznu tačku uzima default vrednosti platforme. Ukoliko ste enutzijasta i već dobro upućeni u tajne BIOS optimizacije, uveren sam da ćete pronaći bolja podešavanja od veštačke inteligencije.

Dakle, suštinski svi ti softverski dodaci su zamajavanje činjenicom da Intel nije u mogućnosti da izbaci novi suštinski bolji i napredniji procesorski čip. To dokazuje i činjenica da su pomenute opcije dostupne samo na najskupljim Core i9 modelima kako bi makar malo opravdao njihovu veću cenu u ondosu na neznatno slabije modele, uprkos tome što su suštinski isti. Deluje pomalo razočaravajuće čime se sve služi Intel i što to prolazi kod onih koji skup plaćaju njegove procesore.

Intel Core i9 14900K troši puno energije, AMD je efikasniji

Slična stvar je vidljiva i u toku rada dok posmatrate ponašanje u realnom radu. Core i7 14700K iako ima sve uslove da postigne veće frkvencije i drži ih tokom rada, kao da je ograničen svojim upravljačkim softverom koji sa vremena na vreme, obori takt brzih jezgara kada za tim i nema neke naročite potrebe jer ne prelazi zadati prag temperature, u najgorem slučaju ako mu se približi. Time se stvara privid da je još sporiji od Core i9 14900K, iako je realno uz pravilna podešavanja, ta razlika zaista zanemarljivo mala.

Pored svih navedenih mana i zamerki, bilo bi nepravedno reći da su Core i9 14900K i Core i7 14700K spori procesori. Naprotiv, radi se o modelima koji se svrstavaju među najbrže centralne za desktop PC koje trenutno možete pronaći i kupiti. Samo je pitanje načina na koji to ostvaruju u smislu vrste posla koji obavljaju, potrošnje i grejanja. Negde su brži, a negde lošiji od AMD konkurencije, ali generealno su izjednačeni.

AMD je nesumnjivo efikasniji, dok Intel vlada na polju gejminga, prednost koju iz generacije u generaciju održava nekom magijom, čak i nakon izlaska AMD V-Cache modela procesora optimizovanih za gejming. Kada se dobro podese za određenu vrstu posla i delokrug rada, Intel Core procesori 14. generacije žare i pale, kako performansama tako i potrošnjom i temperaturom.

Gigabyte Z790 Aorus Master X

Uporedo sa izlaskom „Refresh“ verzije izašla je i nova serija matičnih ploča. Inače Intel Core 14. generacije je kompatibilan sa psootojećim pločama Intel serije 700 uz obavezno ažuriranje BIOS-a kako bi postojeće ploče videle novi procesor na pravi način.

Procesor nas nije iznenadio nekim naročitim novitetima, ali matična ploča jeste. Pravo je čudo koliko premijum modeli matičnih ploča napreduju iz generacije u generaciju i sa koliko finih detalja i optimizacija u radu, kao i integrisanih uređaja imaju u svom repertoaru.

Benchmark.rs

Dobar deo zasluga zbog čega se Intel desktop PC platforma ovako dobro drži uprkos rafalnoj paljbi sve bolje AMD konkurencije, svakako ide u prilog matičnim pločama koje izvlače maksimum mogućnosti iz postojećih Intel procesora, dodajući im preko potrebne novitete kako bi čitavu platformu održali aktuelnom. Danas imamo priliku da probamo Gigabyte Z790 Aorus Master X jednu pristupačnu premijum ploču koja već u prvim danima života je privukla veliku pažnju pre svega entuzijastima, svojim raskošnim mogućnostima, novitetima i zaista dobrim performansama.

Ploča pre svega raspolaže vrhunskom VRM jedinicom za napajanje procesora i njegovih vitalnih delova. Multifazna jedinica je spremna da podrži najjačih Core i9 14900K modela kao i ostalih slabijih derivata 14. generacije Core procesora kao i kompletnu liniju Intel Core modela iz 13. generacije. Jednom rečju kompletnu liniju Intel LGA1700 procesora. To dokazuje i u realnim situacijama kada najjači Raptor Lake Refresh pod punim opterećenjem zna da povuče skoro 400 W električne energije.

Ploča se pre svega ističe prisustvom 10 G LAN modula za brzu mrežnu komunikaciju, prvi put viđenom i ugrađenom Wi-Fi 7 standardu bežične mrežne komunikacije na bazi 802.11 be standarda koji unapređuje komunikaciju tako što pokriva dodatni opseg frekvencija od 320 MHz na kojima nema smetnji drugih uređaja i na kojima ostvaruje maksimalnu brzinu prenosa. Ploča poseduje specijalnim EZ Latch mehanizmom koji maksimalno olakšava instalaciju brojnih M.2 SSD pozicija i pripadajućih hladnjaka bez upotrebe bilo kakvih minijaturnih šrafova.

Posebno su nam se svideli masivni hladnjaci na VRM jedinici za napajanje koji koriste deblje toplotne cevi prečnika 8 mm za efikasniji prenos toplote. Uz to su presvučeni slojem nano-karbonskog premaza koji efikasnije oslobađa toplotu u okruženje.

Z790 Aorus Master X – po meri entuzijasta i zahtevnih korisnika

Sledeća stvar koja je bitna u odnosu na slične, prvobitne modele ploča iz Z790 serije je bolji rad sa memorijama jer podržavaju overklokovane modele do 8266 MHz i više. To je postignuto primenom više slojeva štampane ploče (8-slojni dizajn). Dodati su međuslojevi sa bakrom radi bolje izolacije među slojevima u cilju, smanjenja elektromagnetnih smetnji i postizanja čistijeg i jačeg elektronskog signala u elektronskim kolima, a što je preduslov za postizanje i rad memorija na visokim frekvencijama.

Ploča podržava rad brzih uređaja sa podrškom za PCIe komunikacione linije sa specifikacijama 5. generacije i u tu svrhu koristi jedan PCIe x16 slot za grafičku kartu sa kompletnim arsenalom 16 PCIe putanja 5. generacije, dok je dodatno u svrhu brzog prebacivanja podataka ugrađen M.2 slot sa magistralom na bazi četiri PCIe putanje 5 generacije, ačija je pozcija dodatno pokrivena ogromnim hladnjakom jer je poznato da se brzi M.2 SSD modeli 5. generacije više greju u radu.

Spomenimo i odličnu sekciju za zvuk na bazi Realtek ALC 1220 codec rešenja koja je dodatno pojačana kroišćenjem audofilskih i posebno čuvenim WIMA kondezatorima koji u sadejstvu sa ESS DAC uređajem treba d aobezbede što živopisniji i topliji zvuk.

Ploča raspolaže čitavim arsenalom brzih portova među kojima ističemo USB-C 3.2 2×2 sa transferom od 20 Gbps. Zanimljiva činjenica je da je adapter od lima na ATX panelu perforiran i ove male rupice služe boljem provetravanju čitavog ovog dela koji je objedinjen sa hladnjakom VRM jedinice.

Na kraju tu je i blago redizajnirani BIOS, pravo malo remek delo upravljačkog softvera z anajfinije podešavanje performansi čitave platforme. Sa ovako detaljnim prisustvom opcija možete podesiti rad centralnog procesora, sistemske memorije, M.2 SSD uređaja, zvuka i mreže tako da izvučete apsolutno maksimalni nivo performansi.

Moram priznati da samo zahvaljujući ovoj Aorus Master X ploči je test 14. generacije Intel COre procesora uneo onu vatru strasti, kroz sve te napredne opcije i detaljna podešavanja koja su novi procesor učinila zanimljivijim za testiranje i analizu rezultata, nakon moram priznati što smo se u početku i preliminarnih specifikacija koje nisu donele ništa novo, priznajem malo smorili i mračili po novom Intel procesoru.

Intel Core i9 14900K – performanse

Pre toga da istaknem kako su performanse platforme utegnute i podešene tako da postignemo maksimalni nivo performansi. Dakle, koristili smo automatski profili „Unleash“ kako bi procesor postigao najbolje performanse u prisustvu AiO 360 sistema hlađenja i prisutni XMP profil ubrzan do 6800 MHz u Gear 2 modu pošto se radi od DDR5 memoriji.

Performanse u aplikacijama:

Kao što možete zaključiti iz prikazanih grafikona Core i9 14900K vrlo umešno koristi prisustvo E-jezgara u aplikacijma sa velikim zahtevima po pitanju angažovanja procesorskih jezgara. Najjači primerak Raptor Lake Refresh serije je prilično konkurentan i definitivno jedna od najboljih izbora današnjice kada su u pitanju zahtevni poslovi na kreiranju sadržaja koji traže jak hardver. Kao što smo spomenuli ranije negde brži, a negde za nijansu sporiji od najjačeg AMD Ryzen 9 7950X konkurencije.

Gejming performanse:

Od ranije smo znali da se Intel odlično drži na polju gejming performansi. Senku na njegove vrhunske gejming rezultate je donekle bacila poslednja AMD Ryzen V-Cache serija procesora optimizovanih za gejming zbog veće količine L3 keš memorije. Ipak, dobro podešeni i zategnuti Core modeli 14. generacije isporučuju vrhunske gejming rezultate i u tom pogledu posebno dobro se pokazao Core i7-14700K koji je zbog niže cene i jednako dobrih performansi po nama u ovom trenutku najbolje gejming rešenje sa tek neznatno slabijim  rezultatima u „creativity“ softveru i skoro 200€ nižom cenom je pun pogodak.

Obzirom da Core i7 14700K ima identičan broj brzih jezgara kao i jači i9 14900K, kada se isključe E-jezgra i prevaziđu default ograničenja u visini radne frekvencije manuelnim podešavanjima u BIOS-u, zbog kojih je efektivnu radne frekvenciju moguće gurnuti i do 5.8-6 GHz, Core i7 14700K zaista počinje da briljira u gejmingu što pokazuju i prikazani grafikoni.

Identična procedura za postizanje maksimalnih gejming frekvencija važi i za Core i9 14900K, sa podsećanjem na činjenicu da je 200€ skuplji i da je u grafikonu predstavljen u režimu rada kada su isključena sva E-jezgra i omogućeno da overkloking automatika samostalno podigne frekvenciju. Ona je nešto niža od one u slučaju kada smo 14700K podesili ručno, što govori da je i dalje manuelni ručni rad bolji od AI automatike, bar za sada.

Intel Core 14. generacije – ponašanje u radu

Novi Intel Raptor Lake Refresh ostavlja sličan utisak kao i njegov prethodnik 13. generacije. U pitanju je izuzetno brz procesor, ali koji je sa druge strane izuzetno veliki potrošač energije i shodno tome se natprosečno greje. Naglašavamo to stalno pa i ovog puta – njegove performanse i koliko će brzo raditi zavise od toga koliko ćete novca uložiti u kvalitetan sistem hlađenja i to je njegova tamna strana medalje.

Međuzavisnost potrošnje, visine radne frekvencije i temperature tokom rada u zahtevnim aplikacijama, najbolje će vam ilustrovati sledeći grafikoni dobijeni na osnovu podataka tokom rada u Adobe Premiere Pro aplikaciji i zahtevnom 4K 8K video editingu i eksportu sa primenom zahtevnih CPU i GPU efekata.

U igrama je ponašanje nešto drugačije obzirom na manju angažovanost E-jezgara koja su praktično neupotrebljiva u gejming scenariju, te na neki način u ovom trenutku, predstavljaju smetnju u radu procesora. Zbog toga ih je i poželjno siključiti za šta većina proizvođača matičnih ploča ima namenski utility u softveru ili posebnu BIOS opciju.

Uglavnom evo kako to izgleda u primeru hardverski zahtevne Cyberpunk igre kod koje su u slučaju Core i9 14900K isključena E-jezgra, a u slučaju slabijeg Core i7 14700K pored isključenih E-jezgara dodatno povećana radna frekvencija P-jezgara na 5800 MHz. Poređenja radi prikazane su i vrednosti aktuelnih AMD Ryzen modela kao i starijeg ali još uvek aktuelnog Core i9 12900K u sličnim radnim uslovima kada su aktivna isključivo jezgra visokih performansi.

Intel Core 14. generacija – krajnje je vreme za korak napred

Reč po reč, došli smo do kraja današnje recenzije. Generalni utisak je da Intel i dalje ima dovoljno dinamit au sebi da se izbori sa konkurencijom ali po cenu osetno veće potrošnje i viših temperatura, dakle po cenu potpune inferiornosti na polju efikasnog rada. Ipak, veća radna frekvencija posebno u igrama čini čuda i da se već vremešna arhitektura i dalje drži na apartima.

Dakle i pored dobrih brzinskih rezultata naročito na gejming polju ali ništa manje dobar i na polju kreativity upotrebe, definitivno je vreme da Intel krene napred sa naprednijom Intel 5 proizvodnim postupkom i time omogućio strateški pokmak napred u polju bolje organizacije i arhitekture, efikasnije ponašanje i na kraju bolju upotrebu small i Big hibridne arhitekture jezgara. To je toliko očigledno da ni najnoviji softverski alati koji su tu da makar malo začepe rupe već zrele tehnologije i skrajnu pažnju korisnika ne mogu izbrisati osećaj da nam je Intel ponudio već viđeno zapakovano u novi celofan po neznatno većoj ceni. Jednostavno, ako i prođe ovaj put, sledeći sigurno neće, zato mora napred.

Srećom je bio tu nova verzija Z790 Aorus Master X matične ploče koja je u velikoj meri popravila utisak „refresh“ procesora i pomogla da ga doživo na jedan novi način i detaljno ga izmerimo i sagledamo iz različitih uglova. Pravi primer jedne vrhunske ploče, baš onakvu kavu zamišljamo i priželjkujemo nas malobrojna vrsta okorelih ljubitelja hardvera. U pitanju je onaj tip komponente koji pravi razliku između proseka i jedne vrhunske PC konfiguracije.