Benchmark Redakcija
Filip Majkić
Kada su korisnici kojima je igranje na prvom mestu u pitanju, doći do odgovora šta je najvažnije i nije previše težak zadatak… i dalje je za performanse u igrama dalekonajvažniji deo konfiguracije grafička karta – što više novca uložite u ovu komponentu, kvalitet prikaza će biti na višem nivou. Ipak, to je naravno samo jedan deo priče, jer ukoliko preterate sa snagom grafičke kartice u odnosu na snagu procesora dobićete nedovoljno funkcionalan računar, pre svega zbog činjenice da procesor neće biti u stanju da isprati grafičku kartu i iskoristi njenu snagu do maksimuma. Stoga je izbor centralnog procesora, ali i matične ploče na kojoj će se koristiti veoma važan korak u sklapanju računara.
Procesor
Kao što pretpostavljate, osnovno ograničenje svakako predstavlja količina novca koju kupac može da odvoji i rasporedi na najvažnije komponente. Ukoliko je limit veoma visok, ili ga uopšte i nema, što je u našoj zemlji relativno redak slučaj, odgovor nije teško dati – Core i7 procesor iz 900 serije, zasnovan na Nehalem arhitekturi predstavlja daleko najbolji izbor. Naravno, za najjeftiniji ovakav procesor, uz kupovinu ploče zasnovane na X58 čispetu i odgovarajućim memorijskim modulima (da iskoristite mogućnosti procesora do maksimuma trebaće vam najmanje tri modula) potrebno je izdvojiti i 500 evra, što uveliko predstavlja izdatak koji nadmašuje cenu prosečnog računara u našoj zemlji. Stoga, teško se može zaključiti da je ovakva kombinacija isplativa, iako kada su sirove performanse u pitanju nudi najviše.
Ukoliko se vratimo na zemlju, i zamislimo prosečnog kupca u Srbiji, jasno je da će najpopularniji procesori, posebno u računarima namenjenim igranju, biti oni smešteni u cenovni rang ispod 100 evra, sa gornjom granicom od 150 „stranih novčanih jedinica“. Naravno, to je sektor u kome, dopalo se to nekome ili ne, ipak trenutno suvereno vlada AMD. Treba napomenuti i da to ni u kom slučaju nije njihov primarni izbor, već posledica objektivnog zaostatka u performansama u odnosu na Nehalem arhitekturu i njene derivate, Lynnfield pre svega, koji predstavlja cenovno daleko povoljniju alternativu skupim Core i7 procesorima sa trokanalnim memorijskim kontrolerom.
Ukoliko se vratimo na zemlju, i zamislimo prosečnog kupca u Srbiji, jasno je da će najpopularniji procesori, posebno u računarima namenjenim igranju, biti oni smešteni u cenovni rang ispod 100 evra, sa gornjom granicom od 150 „stranih novčanih jedinica“. Naravno, to je sektor u kome, dopalo se to nekome ili ne, ipak trenutno suvereno vlada AMD. Treba napomenuti i da to ni u kom slučaju nije njihov primarni izbor, već posledica objektivnog zaostatka u performansama u odnosu na Nehalem arhitekturu i njene derivate, Lynnfield pre svega, koji predstavlja cenovno daleko povoljniju alternativu skupim Core i7 procesorima sa trokanalnim memorijskim kontrolerom.
U cenovnom rangu ispod i oko 100 evra AMD je napravio veliku gužvu, sa ogromnim brojem modela koji su svi locirani na 5-10 evra razlike. Budući kupac se nalazi u situaciji da bira u ovom moru različitih modela, ali je pitanje može li sam odabrati onaj najbolji. Većina igrača bi ipak trebalo da eliminiše najjeftiniji Athlon II X2 procesor sa spiska za kupovinu… samo dva jezgra, ali i nedostatak L3 keš memorije čine ga jeftinim i solidnim izborom za svakodnevne poslove, uključujući i multimedijalnu primenu, ali ne tako sjajnim kada je igranje u pitanju. Cena na našem tržištu iznosi nešto manje od 60 evra, ali već za 10 više imate daleko bolji izbor.
Naravno, pričamo o sledećem procesoru u hijerarhiji kompanije AMD, trojezgarnom Athlon II X3, kodnog imena Rana. Noviji modeli poseduju 512KB L2 keš memorije po jezgru, kao i frekvenciju iznad 3GHz. Drugi „kandidat“ u ovom cenovnom rangu svakako bi bio neki od dvojezgarnihPhenom II X2 modela, kodnog imena Calysto. Uz dva jezgra, osnovna karakteristika ovog procesora je postojanje L3 keš memorije, budući da je u pitanju derivat četvrojezgranog Deneba, a pojedini modeli imaju i otključan množilac, što olakšava eventualni overklok.
Šta odabrati – dva jezgra, L3 keš i otključan množilac po nešto višoj ceni, ili tri jezgra. Po našem mišljenju, bolji izbor jeste jeftiniji Athlon II X3. Igre pre svega cene frekvenciju, zatim broj jezgara, a nakon toga postojanje L3 keša, i te činjenice, kao i niža cena čine ovaj procesor sjajnim izborom za igrača koji „operiše“ sa poprilično ograničenim budžetom. Jednostavno, prema aktuelnim cenovnicima u trenutku pisanja ovog teksta, cena Athlon II X3 445 modela iznosi 65 evra, što ga, po nama, čini daleko najboljim izborom kada su gejming računari u pitanju, čak i u direktnom poređenju sa nešto skupljom konkurencijom u vidu trojezgarnih Phenoma II ili četvorojezgarnih Athlon II procesora. Jednostavno, ogromna većina igara (izuzev par izuzetaka) neće iskoristiti sva četiri jezgra, a razliku u ceni, koja iznosi oko 35 evra, daleko je pametnije uložiti u bolju grafičku kartu… recimo, umesto Radeona HD5770 možete nabaviti GeForce GTX 460 768MB, što će vam doneti daleko bolje performanse.
Naredna klasa je takođe veoma interesantna, jer za 100-150 evra možete kupiti već „punokrvni“ četvorojezgarni Phenom II X4, ali i dvojezgarni Intel Core i3-500 seriju, kao najjeftinijeg Intela o kome treba razmišljati ukoliko vam je igranje primarni razlog za kupovinu novog računara.Phenom II X4 955 Black Edition procesor, sa osnovnom radnom frekvencijom od 3.2GHz, predstavlja sjajan izbor u svojoj klasi, pre svega u naslovima koji znaju da iskoriste veći broj jezgara – nema ih mnogo, ali razlike mogu biti drastične. Trenutna cena ovog procesora iznosi nešto iznad 120 evra, i za taj novac nudi mnogo, čak i onim najzahtevnijim igračima. Njegova jedina alternativa je najjeftiniji Intel Core i3 procesor, model 530, za koji bi trebalo izdvojiti oko 95 evra. AMD-ov procesor će svakako imati očiglednu prednost u naslovima koji mogu da iskoriste prednosti više jezgara, ali je u većini situacija razlika proporcionalna ceni, pa se može reći da i ljubitelji Intela ovde imaju sasvim solidan izbor.Ujedno, ovo je i poslednji AMD-ov procesor na koji bi igrači trebalo da obrate pažnju – skuplji, i za ozbiljnije primene bolji šestojezgarni Thuban procesori, jednostavno nemaju svrhu kada je igranje u pitanju, budući da trenutno ne postoji ni jedna igra koja bi mogla da iskoristi sve resurse ovog procesora.
Naravno, to nije slučaj kada je Intelova ponuda u pitanju, budući da je za oko 175 evra moguće kupiti četvorojezgarni procesor zasnovan na Lynnfield arhitekturi, Core i5-750.Odlične performanse out-of-the-box, četiri jezgra, mala potrošnja i sjajan overklok potencijal čine ovaj procesor veoma čestim (i odličnim izborom) mnogih naprednijih korisnika.Overklok i za 50% najčešće nije težak zadatak, a veoma efikasna arhitektura, čak i bez HyperThreadinga, na nekih 3.8GHz obezbeđuje više nego dovoljno snage čak i za najzahtevnije igrače. Sa poslednjim snižavanjima cena moguće je čak za sličan novac pronaći i nešto skuplji procesor, Core i5-760 za sličan novac, pa iako je razlika među njima minimalna (nekim 133MHz), isplati se uložiti tih par evra više, makar zbog većeg množioca koji će omogućiti lakše dostizanje maksimalnog overkloka. Već smo pričali o Core i7 procesorima zasnovanim na Nehalem arhitekturi, koji predstavljaju najbolje, nasjkuplje, ali i praktično neisplativo rešenje kada je igranje u pitanju… razlika u ceni u odnosu na četvorojezgarni Core i5, posebno ukoliko ga overklokujete, ni izbliza ne odgovara dobicima.
Matične ploče
Situacija na tržištu matičnih ploča u poslednjih nekoliko godina verno oslikava stanje na tržištu procesora –one namenjene Intelovim procesorima su u proseku daleko skuplje u odnosu na modele namenjene AMD platformi, čak i ukoliko pripadaju istoj klasi, odnosno nude slične mogućnosti krajnjem korisniku. Upravo to je i razlog što se mnogi korisnici i odlučuju za AMD-ovu platformu, posebno u nižim klasama, gde su CPU performanse sasvim dovoljne za sve uobičajene poslove, uključujući naravno i igranje. Nakon prvog koraka, što jeste izbor centralnog procesora, sledi izbor matične ploče. Integracija memorijskog kontrolera u sam CPU je veoma efikasno eliminisala očigledne razlike u performansama između različitih klasa proizvoda iste generacije, ali u slučaju AMD-a i različitih, budući da je aktuelne procesore namenjene AM3 podnožju moguće koristiti i u matičnim pločama sa AMD 700 i AMD 800 generacijom čipsetova.Kada su već performanse slične, razliku čine samo dodatne mogućnosti, i ovde više nego ikada vredi pravilo da ne treba kupovati i plaćati nešto što nećete koristiti, budući da možete prilično uštedeti pravilnim izborom matične ploče.
Pre svega, jedna od osnovnih odluka koju treba doneti je da li će vam biti potreban više od jednog PCIe x16 grafičkog podnožja, odnosno da li ste zainteresovani za SLI ili Crossfire. Ukoliko je odgovor ne, praktično sve potrebe će sasvim zadovoljiti i ploče zasnovane na “slabijim” čipsetovima, poput 870 za AMD, odnosno H55 za Intel platformu. Budući da modeli poslednje generacije podržavaju i neke nove mogućnosti (USB 3.0 i SATA 6 pre svega), a u ovoj klasi razlike u ceni u odnosu na prethodnu nisu značajne, po nama nema ni jednog razloga da se odlučite za stariju generaciju, čak i ako napretka u performansama nema… jednostavno, ovo posmatrajte kao zalog u budućnost, jer će novi USB standard postajati sve popularniji, iako je broj uređaja trenutno, posebno na našem tržištu, prilično ograničen.
Ukoliko ste ipak bliži ideji da ćete pre ili kasnije ipak iskorisititi mogućnost da probate više od jedne grafičke karte, takođe ne znači da ćete biti prisiljeni da izdvojite veliki novac, i to važi i za AMD i za Intel platforme. Na ovoj prvoj svakako je najbolji izbor neka matična ploča sa 890GX čipsetom. Opšte je poznata činjenica da su grafički slotovi na ovom modelu ograničeni na x8 režim rada ukoliko koristite oba, ali to nije činjenica koja treba posebno da vas zabrine… razlike u performansama su minimalne u odnosu na Crossfire sistem u x16+x16 režimu rada. Naravno, vodeći proizvođači u ponudi imaju modele koje ni po jednoj drugoj karakteristici zaostaju za višom klasom, pa se izbor sam nameće.
Kada je Intel platforma u pitanju, budući kupci ni tu ne treba da imaju previše razloga za razmišljanje, jer je očigledan izbor P55 platforma i neka od mnogobrojnih ploča zasnovanih na njemu. Naravno, nivoi opremljenosti su i ovde različiti, i za ploču je moguće izdvojiti od 100 pa do više od 250 evra, a neki modeli čak poseduju i tri grafička slota. Ipak, ovaj čipset nije namenjen za takvu primenu, ali će neki od vas možda želeti da zadrže tu opciju, posebno ukoliko razmišljaju o instaliranju grafičke karte koja bi bila zadužena za računanje samo fizike u podržanim igrama. Naravno, segmentacija tržišta koju je nametnuo Intel i fundamentalne razlike koje postoje između Nehalem i Lynnfield arhitektura znači da u ploču sa P55 čipsetom (kao uostalom i sa H55) nikada nećete da instalirate procesor iz najjače Core i7-900 serije, budući da koriste različito procesorsko podnožje – LGA1156 i LGA1366. Ne smatramo da je to preveliki problem, posebno kada je igranje u pitanju, jer i za LGA1156 postoje Core i7-800 procesori, koji nude sjajne performanse u praktično svim situacijama, i starijoj (i generalno skupljoj) generaciji ne mogu parirati samo u slučaju performansi memorijskog podsistema, budući da Lynnfield poseduje samo dva memorijska kontrolera, za razliku od tri u slučaju Nehalema. P55 platforma donosi i jednu (za neke korisnike možda i odlučujuću prednost) u odnosu na AMD-ovu ponudu. Naime, ovaj čipset poseduje podršku i za Crossfire i za SLI režim rada, što ga čini logičnim izborom ukoliko želite da ostavite otvorene opcije, a ne možete da živite bez dve grafičke kartice u sistemu.
Gde ovako mala (praktično nepostojeća) razlika u performansama, posebno u igrama ostavlja najvišu klasu čipsetova, AMD 890FX i X58? U slučaju Intel platforme dileme nema previše – uz Nehalem procesor moraćete da koristite i X58 čipset.Viša klasa donosi neke prednosti, poput dvostrukih grafičkih x16 podnožja, ili čak više od dva grafička slota (trenutni rekorder je Gigabyte-ova X58A-UD9 ploča koja ih poseduje sedam). Naravno, u kućnim uslovima retko ko će koristiti više od dva, jer je procenat korisnika koji poseduju čak i SLI/Crossfire sistem sa dve grafičke karte zanemarljivo mali. Naravno, i ovaj čipset kompanije Intel poseduje podršku i za SLI i za Crossfire, pa ćete imati dodatnu fleksibilnost prilikom izbora grafičkih kartica, i nećete biti ograničeni samo na Radeone.
Ukoliko X58 i ima nekog smisla, situacija sa 890FX čipsetom je, po AMD, mnogo gora. Jednostavno, razlike u performansama u odnosu na 890GX su zanemarljive, a razlika u ceni nije, i stoga je bilo kome preporučiti (formalno) najjači čipset izuzetno teško. Naravno, i on donosi podršku za TriFire i QuadFire grafičke sisteme, što ga definitivno izdvaja po mogućnostima, ali glavni problem predstavlja potencijalno tržište koje za njega postoji – po našem iskustvu, većina korisnika koji imaju potrebu za više od dve grafičke karte u sistemu će se ipak odlučiti za Intel platrformu i X58 čipset, pre svega zbog boljih procesorskih performansi koje mogu dobiti instalacijom najjačih procesora ove kompanije, uključujući i šestojezgarni Gulftown, kome AMD u ovom trenutku jednostavno ne može da parira.
Rezultati – procesori (sintetički testovi)
Rezultati – čipsetovi
Rezultati – procesori (gejming testovi)
Vreme je za savete
Nakon ove teoretske priče (ukoliko ste izdržali čitanje prethodnih strana), došlo je vreme i za konkretne savete – kako sklopiti igrački računar. Naravno, zadržaćemo trend u kome smo i počeli, i naše preporuke zasnivati u okviru budžeta kojim raspolažete kao kupac. Pre svega, već smo mnogo puta utvrdili da, od trenutka kada je memorijski kontroler integrisan u sam procesor, razlika u performansama različitih čipsetova daleko manja nego ranije. Tako će ploče zasnovane na AMD770 i AMD890FX, ukoliko koristite samo jednu grafičku kartu, biti minimalne, i često se svoditi na statističku grešku u merenju. Naravno, ukoliko koristite dve ili više kartica, situacija se nešto menja. Tokom našeg testa koristili smo četiri različite ploče – jednu sa AMD 890GX čipsetom na kojoj smo testirali sva tri procesora kompanije AMD, kao i H55, P55 i X58 modele namenjene Intelovim procesorima. U svakom slučaju, na svim platformama kao grafička karta korišćen je Sapphire Radeon HD5850 Vapor-X sa 2GB grafičke memorije, koja i pored starosti ugrađenog Cypress čipa i danas predstavlja odličan izbor za igrače, posebno u rezolucijama u kojima testiramo (do 1920×1200).
Ukoliko ste budžetom za CPU i matičnu ploču ograničeni na 130 ili 150 evra, velike dileme ne sme da bude… iako u teoriji za tu svotu novca (a i nešto manju) možete kupiti i stariju LGA775 generaciju kompanije Intel, naša preporuka u ovoj klasi ipak mora biti AMD platforma – trojezgarni Athlon II X3 445 i neka ploča starije generacije, najbolje sa AM3 podnožjem i 770 čipsetom (poput MSI 770-G45, Gigabyte MA-770T-UD3 ili Asus M4A77TD) nude sjajne performanse za uložen novac. Za nešto više novca već možete nabaviti i ploču sa novom generacijom čipseta (AMD 870), koja donosi podšku koja donosi podršku za nove tehnologije (SATA6, USB 3.0), pa ukoliko vam u budžetu preostane nekih 20 evra kojima ne možete preći u višu klasu grafičkih kartica, ovo jeste veoma pametan način da ih uložite.
Trojezgarni Athlon II i neka ovakva ploča po performansama neće zaostajati mnogo ni za onim što možete dobiti ulaganjem 50 evra više u ove dve komponente, i sa stanovišta igranja pitanje je koliko se ono uopšte isplati. Ipak, 180-200 evra mogu vam doneti i Phenom II X4 955BE procesor, koji će na jednoj od već opisanih ploča ponuditi sjajan odnos cene i performansi, i to ne samo u igrama. Imajući u vidu da je sličan novac potrebno izdvojiti za Core i3-530 i Intel H55 ploču, odnos cene i uloženog je i u ovom slučaju daleko na strani ponude AMD-a. Naravno, sjajne single-thread performanse Intelove arhitekture, overklok potencijal, ali i činjenica da većina igara sasvim dobro radi i sa dva jezgra čine ovu kombinaciju solidnim izborom za igrača, ali bi već naredna generacija igara mogla da donese očiglednu prednost procesorima sa više jezgara.
Ovde bi završili našu listu preporuka kada su sistemi u kojima će raditi samo jedna grafička kartica u pitanju. Jednostavno, sva dalja ulaganja u CPU i matičnu ploču će proporcionalno donositi previše mala ubrzanja da bi bilo isplativo kada podvučete crtu pod investiciju. Naravno, ukoliko razmišljate o sistemu sa dve grafičke karte, dalja ulaganja itekako imaju smisla. Za 250 evra možete kupiti Phenom II X4 955BE procesor i neku od 890GX ploča, koje poseduju dva grafička podnožja. Ukoliko nemate ništa protiv činjenice da ćete biti ograničeni samo na Radeone, ovo može biti odličan izbor u ovoj cenovnoj klasi.
Prva naredna „stepenica“ o kojoj treba razmišljati je 300 evra, budući da je tu svotu novca potrebno izdvojiti za kupovinu Core i5-750/760 procesora i neke ploče sa P55 čipsetom (Gigabyte P55A-UD4, MSI P55-GD65 ili Asus P7P55D-E sve nude slične mogućnosti i izbor će se svesti na lični afinitet prema pojedinim proizvođačima). Prednosti u odnosu na AMD-ovo rešenje, posebno sa stanovišta odnosa cene i performansi, teško da postoje, ali vam izbor Intelove platforme donosi već pomenutu fleksibilnost u izboru serije grafičkih čipova – moći ćete da koristite i Radeone, ali i GeForce karte. Naravno, ne treba smetnuti sa uma ni overklok potencijal Lynnfield procesora, budući da ni 4GHz, uz iole bolje hlađenje, neće biti nedostižni.
Naravno, kupcima sa veoma dubokim džepovima preostaje još jedna viša klasa, najskuplja Intelova platforma X58 i neki od Core i7-900 procesora. Trenutno, po aktuelnim cenama najisplativiji procesor u ovoj klasi je Core i5-950, frekvencije 3.06GHz i dobrim potencijalnom za overklok. Kako za odgovarajuću ploču treba izdvojiti između 180 i 200 evra (MSI X58A-GD65 ili Gigabyte X58-USB3, na primer), isplativost ove kombinacije je pod velikim znakom pitanja – performanse u igrama hoće biti nešto bolje, ali ni izbliza neće opravdati razliku u ulaganju.
Na kraju ćemo se dotaći i jedne teme koja je u priličnoj meri skrenula pažnju na AMD platformu – otključavanje procesora. U teoriji, ukoliko kupite neki od dvojezgarnih ili trojezgarnih Phenom II procesora, ili trojezgarni ili četvorojezgarni Athlon II, i imate dovoljno sreće, sa relativno malim ulaganjem (svakako manjim od 100 evra), možete postati vlasnik Phenom II X4 procesora. Uspeh operacije ni u kom slučaju nije zagarantovan, ali ukoliko vam pođe za rukom da otključate skrivena jezgra ili L3 keš, može se desiti da za manje od 150 evra dobijete četvorojezgarni procesor visokog takta i ploču nove generacije – to je jednostavno nenadmašan odnos cene i performansi. Naravno, za ovo treba imati ili dosta sreće, ili dobru vezu, koja će vam omogućiti da probate više komada dok ne pronađete jedan koji je moguće otključati. Naravno, i kupovina polovnog, ali proverenog primerka može biti dobra opcija, pa je ne treba unapred odbacivati, pod uslovom da računar ne kupujete na kredit.
Sve nabrojane platforme i kombinacije imaju neke svoje prednosti i mane, a kao i uvek, prilikom kupovine odlučiće dubina džepa i potrebe kupca. Ideja ovog teksta je da jednostavno na jednom mestu objedinimo naša iskustva iz testiranja aktuelnog hardvera, i kupcima koji računar kupuju prvenstveno za igranje ponudimo nekoliko rešenja, među kojima će svako naći neko odgovarajuće za sebe. Nadamo se da smo uspeli da vam olakšamo odluku, i da ni vaše vreme potrošeno na čitanje, ali i naše na testiranja i pisanje nije uzalud potrošeno.
