Benchmark Redakcija
Ploca je dobijena na test zahvaljujuci evropskom
predstavnistvu komapnije Microstar – Mystar-u, i u pitanju je sample primerak. Slike CD-ova na kojima je rukom napisano o kojoj se ploci radi
najbolje potvrdjuju ekskluzivnost. Bice interesantno videti rezultate drugih
modela, kao i Microstar-ovog finalnog proizvoda. Bench team
MSI (Microstar) K7D Master jedna je od malobrojnih, a na osnovu onoga sto smo
imali prilike da iskusimo, verovatno i jedna od boljih (ili barem manje zahtevnih)
dual ploca za Athlon procesore, koja bi i cenom trebalo da bude veoma konkurentna.
Ovo vrlo zanimljivo trziste je tek u povoju, jer je AMD 760 MP cipset prvi koji
je omogucio viseprocesorski rad AMD procesora u dosadasnjoj istoriji firme. Nema
sumnje da cemo videti jos dosta ploca namenjenih ovom segmentu trzista, ali pre
nego sto vam detaljnije opisemo samu K7D Master plocu i iskustva u radu s njom,
dacemo jedan kratak uvod koji pre svega treba da razjasni kom profilu kupaca su
ovakve ploce namenjene. Istorijat i primena multiprocesiranja Viseprocesorski PC sistemi dugo su bili segment trzista u kome su suvereno vladali
Intel procesori. Potpuno odsustvo konkurencije cinilo je to trziste krajnje predvidljivim
i lako kontrolisanim, tako da su cene procesora namenjenih radu u viseprocesorskom
okruzenju, a u jos vecoj meri cene maticnih ploca, bile formirane ne na osnovu
realne vrednosti samog hardvera, vec na osnovu platezne moci krugova kojima je
takav hardver potreban. A kome je zaista potreban viseprocesorski sistem? Klasicno polje SMP primene su serveri; sto vise procesora, sto brzi RAID sistemi,
to je efikasniji server. Ono u cemu multiprocesiranju ne moze da konkurise racunar
sa samo jednim procesorom (bez obzira na takt) jeste paralelna obrada velikog
broja zadataka, a kljuc za evaluaciju performansi servera lezi upravo u tome.
Medjutim, korist od multiprocesiranja se ne zavrsava na serverskim poslovima.
Svaka druga strucna (pa cak i ne tako strucna) primena u kojoj je uobicajeno paralelno
odvijanje vise zahtevnih procesa moze u vecoj ili manjoj meri profitirati od viseprocesorskog
sistema. Recimo, to moze biti programiranje, gde je korisno imati jedan slobodan
procesor dok se u pozadini vrsi kompajliranje aplikacije. Dva procesora mogu dobro
doci i pri obradi video materijala: nije lose imati mogucnost da se istovremeno
radi DivX kompresija jednog filma, dok se drugi pusta bez problema sa glatkocom
animacije (a da se pritom ne gubi na brzini kompresije onog prvog). To tesko da
bi bilo ostvarljivo sa jednim procesorom, cak i uz dosta truda u raspodeli prioriteta.
Postoje i aplikacije koje su same po sebi (uz manji ili veci stepen iskoriscenja)
sposobne da uposle oba procesora; to su vecinom programi iz domena grafickog dizajna
i 3D animacije (na primer, Lightwave, 3D Studio Max, itd.). Naravno, da bi multiprocesiranje bilo efikasno, neophodan je i odgovarajuci operativni
sistem. Siroko rasprostranjena familija Windows 95/98/ME 16/32-bitnih operativnih
sistema ne podrzava SMP rad (odnosno dva procesora ce pod njima raditi identicno
kao i samo jedan), tako da cete za iskoriscenje mogucnosti vise procesora u paralelnom
radu morati da se opredelite za neki od sistema iz NT familije (Windows NT, 2000,
XP) ili mozda za Linux. Nema sumnje da ce forsiranje XP-a od strane Microsoft-a
kao univerzalnog operativnog sistema u buducnosti imati blagotvornog uticaja i
na popularizaciju multiprocesiranja. Ipak ne treba ocekivati neke spektakularne
rezultate, pre svega zbog cinjenice da korist od SMP rada ipak nije linearna,
a jos manje univerzalno prisutna bez obzira na primenu; za prosecnog kucnog korisnika
i dalje investicija u viseprocesorski sistem tesko da moze da bude opravdana,
jer u tipicnoj bateriji primena koje se kod njega srecu nema prostora za adekvatno
iskoriscenje. Test procedura i softver Zbog svega recenog, testiranje viseprocesorskog sistema je prilicno nezahvalan
posao, u kome je tesko formirati uravnotezenu sliku o stvarnim potencijalima.
Koriscenje uobicajenih aplikacija i bencmarka uglavnom ne moze da docara te prednosti,
jer angazuje samo jedan od procesora; u takvim testovima cesto se desava da jednoprocesorski
sistem bude superioran, ukoliko njegov cipset ima bolji memorijski transfer i
uopste obezbedjuje bolju komunikaciju izmedju podsistema. Ako se za merenje performansi
koriste oni rendering programi u koje je implementirana podrska za vise procesora,
dobice se samo parcijalna slika o potencijalima takvog sistema, tj. izuzecima
koji su samo mali deo mozaika; za one koji te programe ne koriste ti podaci su
beskorisni. Idealan nacin da se ustanovi prednost viseprocesorskog sistema u realnom
radu jeste upravo koristiti bencmarke koji simuliraju paralelni rad vise aplikacija,
i na osnovu njega formiraju indekse. Mi smo za testiranje K7D Master ploce koristili Windows XP operativni sistem (Windows
98/ME je za ovakav test prilicno besmisleno koristiti), kao i 6 bencmarka, koji
obuhvataju siroko polje primene. To su: Sisoft Sandra 2002. Najnovija verzija verovatno svima dobro poznatog testa
performansi svih PC podsistema. Iako Sandra u procesu testiranja ne izvrsava konkretne
aplikacije, njeno temeljno razlaganje performansi na procesorske, memorijske,
mrezne, kao i performanse diska i CD uredjaja je u izvrsnoj korelaciji sa onime
sto se moze ocekivati u realnom radu. Sistemi koji pokazu dobre procesorske performanse
i memorijski transfer na Sandra testu obicno u realnim aplikacijama imaju proporcionalnu
prednost u odnosu na one koji su postigli losije cifre. Zato nam se cini da je
Sandra pre svega izvanredan nacin da se za najkrace moguce vreme stekne precizna
slika o kvalitetu maticnih ploca. Sandra 2002 podrzava multiprocesorski rad, sto
znaci da su procesorski rezultati koje meri slika krajnjih dometa kada je “sirova”
snaga procesiranja u pitanju. Na primer, prednost koja je ekvivalentna dobitku
koji Sandra pokazuje mozete ocekivati i u rendering aplikacijama sa viseprocesorskom
podrskom, sto priznacete uopste nije malo. Content Creation Winstone 2002. Mozda i najznacajniji test za sagledavanje
prosecnog dobitka koji donosi dvoprocesorski sistem pri izvrsavanju memorijski
i procesorski intenzivnih aplikacija u paralelnom radu. Ovaj ZD Labs paket istovremeno
pokrece vise programa za audio/video obradu i web dizajn, kao sto su Adobe Premier,
Director, Macromedia Ultradev, Sound Forge, Photoshop, itd, a zatim u njima izvrsava
neki tipican set (prilicno intenzivnih) operacija. Cak i mali pomaci u ukupnom
indeksu puno govore o efikasnosti sistema u najsirem kontekstu. 3D Mark 2001. Najpoznatiji bencmark za merenje D3D (DirectX8) grafickih
performansi verovatno ne treba posebno predstavljati. On je danas jedan od stubova
svakog procesa merenja performansi, jer je kroz snagu 3D grafike (narocito kada
se graficka kartica forsira do maksimuma) itekako moguce proceniti ukupne potencijale
sistema. Na zalost, ne uposljava vise procesora, ali isto tako i velika vecina
igara to ne cini, pa se moze reci da su i rezultati koji se ovim testom dobijaju
(u ovom konkretnom slucaju) prilicno realni. MDK 2 demo. Svojevremeno je ovaj demo dosta koriscen za merenje “igrackih”
OpenGL performansi, ali je u poslednje vreme od vecine testera zaboravljen. Meni
se uvek cinilo da su rezultati koje on daje daleko uravnotezeniji, blizi nekim
realnim performansama u vecini igara i manje podlozni manipulacijama od onih koji
se dobijaju kroz izvikane Quake 3 bencmarke, te sam odlucio da i ovaj demo koristim
pri testiranju. SpecViewperf 6.1.2. Najpoznatiji paket testova OpenGL performansi u ozbiljnim
aplikacijama, obuhvata 6 najrelevantnijih programa za 3D dizajn. Verifikovan od
strane SpecOPC asocijacije. Cadalyst 2001. Komplet skriptova za AutoCAD koji daje veoma preciznu sliku
o ponasanju sistema pri radu sa AutoCAD-om. Tokom visecasovnog izvrsavanja obuhvata
sve vrste tipicnih AutoCAD operacija, da bi na kraju rezultate izrazio kroz indekse
za 2D i 3D grafiku, kao i brzinu procesiranja. Na zalost, nismo uspeli da upotrebimo i 3D Studio Max za merenje brzine renderinga,
jer je instalacija verzije koja nam je bila na raspolaganju na Windows XP bila
problematicna. Medjutim, i uprkos tome, verujemo da ima dovoljno materijala da
steknete adekvatnu predstavu o ponasanju dual Athlon sistema.
K7D Master pod lupom
Pre nego sto pocnemo sa analizom performansi i ponasanja, treba se detaljnije
upoznati sa samom maticnom plocom na testu. Rec je o jos jednom prestiznom proizvodu
koji dolazi iz Microstar-a, koji se odlikuje vec dobro poznatom solidnoscu izrade,
mada su izostali “grandiozni” kondenzatori koji su neko vreme bili zastitni znak
njihovih modela namenjenih AMD-u. Doduse, vodilo se racuna da naponski segment
bude kvalitetno obradjen, tako da se vec na prvi pogled uocavaju masivni hladnjaci,
koji treba da obezbede adekvatnu toplotnu disipaciju, pa samim tim i stabilan
rad (sto je praksa potvrdila). Radi se o raskosno opremljenoj ploci u punom ATX
formatu. To podrazumeva i AGP Pro slot, koji mozda nece biti od znacaja korisnicima
mainstream grafickih kartica, ali itekako moze zanimati graficke profesionalce
(tj. kupce high end OpenGL kartica), koji predstavljaju jednu od ciljnih grupa
koje gravitiraju prema viseprocesorskim konfiguracijama. Drugi detalj koji nije
uobicajen na jednoprocesorskim plocama su dva 64-bitna PCI slota, koji u serverskom
radu mogu odlicno posluziti za mrezne ili SCSI adaptere visokih performansi. Sem
ova dva, na raspoganju su jos tri klasicna, 32-bitna PCI slota. K7D Master nije
previse zahtevna po pitanju napajanja – za njen stabilan rad dovoljno je i kvaliteno
napajanje od oko 300W, kakvo se relativno lako moze naci po razumnim cenama. Medjutim,
ono mora da odgovara ATX 2.1 standardu, sto znaci da ima i dodatne konektore kakve
smo prvi put videli sa pojavom Pentium 4 ploca. Na ovoj ploci neophodan je dopunski
cetvorozilni konektor za napajanje sekundarnog procesora, sto je verovatno bio
jedini nacin da se osigura stabilan radni napon sa napajanjima koja nemaju preveliku
snagu. Nije naodmet pomenuti da postoje i dual ploce kod kojih je dovoljno i klasicno
ATX napajanje sa jednim konektorom za napajanje cele ploce, ali da Tyan Tiger
(jedna od njih), recimo, trazi preko 400W da bi bio garantovan stabilan rad. Ako
to uzmemo u obzir, verovatno kompromisno resenje kome je Microstar pribegao predstavlja
manje “bolnu” soluciju.
Memorijska konfiguracija ove ploce je takodje nesto fleksibilnija nego kod konkurenata,
jer ne zahteva neizostavno ECC DDR module. Sa “obicnom” DDR memorijom moci ce
takodje da radi stabilno, pod uslovom da koristite samo prva dva od ukupno cetiri
memorijska slota. Teoretski maksimum memorije je 4 GB (toliko adresira AMD 760
MP cipset), mada je on pod znakom pitanja, s obzirom da poslednja memorijska banka
nije predvidjena za module vece od 512 MB. Dakle, realni maksimum memorije za
ovu plocu je 3.5 GB, i to pod uslovom da koristite ECC module. Spisak opreme upotpunjen je integrisanim mreznim adapterom, kao i AC97 zvukom
novije generacije, koji ima multichannel podrsku (do 6 kanala). Na ploci se nalazi
i dobro poznati sistem MSI dijagnostickih dioda, koji se opciono moze povezati
i na tzv. D-bracket, eksterni panel sa diodama koji se montira na poledjinu kucista
na mesto nekog od slobodnih slotova. D-bracket omogucava dijagnostiku i bez otvaranja
kucista. Ploca podrzava 4 USB uredjaja, na svakoj USB grani po dva. Sam AMD 760MP cipset je impozantnih dimenzija; sastoji se iz AMD 762 North Bridge
cipa koji je izradjen nalik na K6 procesore (u keramickom pakovanju sa integrisanim
metalnim hladnjakom), dok je AMD 768 South Bridge kontroler po gabaritu slicniji
North Bridge cipovima na kakve smo navikli u poslednje vreme. Microstar ovoga
puta nista nije prepustio slucaju, pa su North Bridge opremili aktivnim hladjenjem.
Iako u nacelu vrlo dobro napravljena, ploca ima i par mana, doduse ne previse
ozbiljnih. Prva zamerka koju bismo mogli uputiti odnosi se na razmak izmedju metalnih
hladnjaka naponske sekcije sekundarnog procesora i samog procesorskog lezista,
koji je premali da bi se mogli montirati neki od danas popularnih procesorskih
hladnjaka. Recimo, Thermaltake 6CU(+) se nikako ne moze uglaviti, dok GlobalWin
modeli poput FOP38 (pa cak i WBK38) staju. Druga zamerka je vise nacelne prirode
i primenjiva je na gotovo sve Microstar maticne ploce (mada cudi da se ni kod
ove ploce o tome nije povelo racuna): premali broj konektora za napajanje dodatnih
ventilatora. Sem po jednog prikljucka za napajanje procesorskih ventilatora, citava
ploca poseduje samo jos jedan za povezivanje nekog sistemskog ventilatora, sto
je, za sisteme kakvima je ovakav hardver namenjen, nedovoljno. Narocito ako uzmemo
u obzir izuzetnu toplotnu disipaciju dva AMD MP (ili XP) procesora koji rade u
paru tokom letnjih meseci. Ako to uporedimo sa brojem konektora na drugim slicnim
plocama, lako cemo prebrojati da na njima postoji barem jedan, pa cak i do tri
konektora “viska”. Sistem podesavanja ploce je relativno konzervativan, mada u sustini dovoljan.
Izbor osnovnog takta magistrale vrsi se dzamperom (100/133 MHz), dok se overkloking
u oba ponudjena opsega moze vrsiti softverskim putem (iz biosa), ali nije na raspolaganju
bas previse koraka. U vreme kada su nas moderne ploce “razmazile” mogucnoscu podesavanja
brzine magistrale u koracima od po 1 MHz, koraci od po 4 do 10 MHz deluju prilicno
anahrono. Najvisa brzina magistrale koja je ovim putem dostupna je 150 MHz, mada
bismo na dual sistemu inace preporucili nesto visi stepen uzdrzanosti kada je
overkloking u pitanju. Mogucnost promene radnog napona procesora nije ponudjena.
Memorijska setovanja su specificna, mnogobrojna i u potpunosti preslikana sa starijeg
“brata”, AMD 760 cipseta. Oni sa vise iskustva verovatno se secaju koliko je AMD
760 bio osetljiv na losu podesenost ovih parametara, te da je najsigurnija solucija
ostaviti AUTO setovanja; kada je dual ploca u pitanju, ova sugestija ima visestruko
vecu tezinu.
Iskustva i performanse Za test su koriscena dva Athlon XP 1500+ procesora, iako po zvanicnoj specifikaciji
oni nisu predvidjeni za viseprocesorski rad. To samo dokazuje da su razlike izmedju
Athlon XP i znatno skupljih Athlon MP procesora (koje je AMD namenio multiprocesiranju)
pretezno marketinske prirode, dok su oni na nivou hardvera takoreci identicni.
Doduse uz Athlon MP procesor dobijate i otkljucan multiplikator, ali se to cini
kao nedovoljno jak razlog da se odustane od zamene MP-a XP-om. Cak je i bios K7D
Master ploce prijavljivao nasa dva XP procesora kao par MP-a, sto znaci da ni
ugradjena kontrolna elektronika na samoj ploci nije u stanju da pravi razliku
izmedju njih. Ne znamo da li ce sve ostati samo na tracu, ali u poslednje vreme
se moze cuti da je AMD u najnovije serije XP procesora implementirao hardversku
blokadu koja onemogucava SMP rad. Videcemo, vrlo brzo… Radili smo sa dva modula
od po 128 MB PC-2100 DDR memorije deklarisanog CAS tajminga od 2.5 ciklusa, na
kojoj su se nalazili Hyundai cipovi, a koju je Microstar isporucio uz plocu. Iako
se ne radi o modulima sa malo jacim “pedigreom” ( gde prevashodno ubrajamo Crucial,
Kingmax i Kingston), potpuno su zadovoljili potrebe K7D Master ploce, posebno
u radu na maticnom taktu magistrale od 266 MHz (133 DDR), koji koristi postojeca
generacija Athlon XP procesora. Za grafiku je bila zaduzena Gainward GeForce 3
Ti200 graficka kartica. Kao referentnu jednoprocesorsku plocu sa kojom smo poredili
K7D Master koristili smo Epox 8KHA+, jedan od najuverljivijih modela baziranih
na trenutno vodecem VIA KT-266A cipsetu. Instalacija Windows XP operativnog sistema protekla je bez imalo poteskoca (kao
i bez potrebe za preventivnim “podmetanjem” bilo kog drajvera u inicijalnoj fazi
instalacije), s tim sto je za precizno prepoznavanje AMD 760 MP cipseta bilo potrebno
naknadno instalirati .inf i IDE drajvere koji su bili pedantno spakovani na CD
koji je Microstar isporucio uz samu plocu. Tu su bile verzije drajvera za sve
operativne sisteme, a u prateci paket softvera Microstar je uvrstio i svoj izvrstan
PC Alert III softver za hardverski monitoring, kao i Fuzzy Logic III, za one koji
bi da eksperimentisu sa overklokingom “uzivo”, iz samog Windows-a. Nakon sto je
sve od drajvera leglo na svoje mesto (ukljucujuci i Detonator 22.80 za graficku
kartu) i nakon sto je instaliran test softver, celokupan proces testiranja protekao
je takoreci bez gresaka i bez zaglavljivanja, sto je za svaku pohvalu. To dobija
na tezini jer se radi o potpuno novoj tehnologiji, prakticno o prvim koracima
koje AMD cini u SMP svetu, sto je samo indicija da ovaj proizvodjac na to trziste
ulazi na velika vrata i bez skrivenih mana. Da kazemo i par reci o rezultatima testova koji su pred vama.
Sisoft Sandra 2002 nedvosmisleno pokazuje da procesori, na nivou sistema,
odlicno saradjuju: potencijalno mogucnosti obrade podataka i kod CPU i kod FPU
jedinice su ni manje ni vise nego udvostrucene. S druge strane, ako se osvrnemo
na memorijske performanse, primeticemo da AMD 760MP nije ostvario neki napredak
u odnosu na AMD760, tako da donekle zaostaje za onime sto ostvaruje VIA KT-266A.
Te performanse nisu u pravom smislu lose, jer je i u tom domenu AMD 760 do pojave
KT-266A drzao celnu poziciju.
Ako uzmemo u obzir da je Content Creation Winstone 2002 dobar nacin da
saznamo kolika je realna moc sistema u paralelnom procesiranju vise aplikacija,
mozda ce vas na prvi pogled iznenaditi da se radi o tek nesto vise od 2 indeksna
poena, sto ne cini ni 10% od ukupnog broja dobijenih poena. Medjutim, mora se
uzeti u obzir da dva procesora realno imaju veliki aritmeticki potencijal, ali
da ostale komponente sistema jos uvek predstavljaju usko grlo; ako je koriscen
isti disk podsistem operacije sa diskom nece biti nista brze; brzina memorijskog
transfera i dalje ostaje ogranicavajuci faktor, a i video sistem ostaje nepromenjen.
Ukoliko jos uzmemo u obzir i prednost u memorijskom transferu koja je na strani
KT-266A cipseta, dobitak od blizu 10% u realnom radu je sasvim solidan skor. Naravno,
oni koji koriste optimizovane aplikacije poput Lightwave-a, Max-a ili Flask-a
svakako mogu ocekivati veci napredak, koji bi mogao opravdati investiciju u dual
Athlon sistem.
Ostali testovi, a to su 3D Mark 2001, Specviewperf 6.1.2, MDK2 i Cadalyst 2001
potvrdili smo ono sto smo vec znali – kada se ne koriste kapaciteti oba procesora,
KT-266A je bitno bolji cipset. Jedini rezultat koji bismo bar donekle mogli da
proglasimo kao iznenadjenje jeste onaj sa Cadalyst testa; ocekivali smo da ce
barem AutoCAD umeti bolje da uposli resurse dva procesora, ali to kao da ipak
nije slucaj. AMD vs. Intel Za kraj se namece logicna paralela, koja verovatno jako intrigira vecinu potencijalnih
kupaca dual Athlon konfiguracije, a ona se svodi na nekoliko jednostavnih pitanja,
kao sto su: 1) Da li je dual Athlon ploca stabilna platforma? 2) Da li je je dual Athlon preboleo “decije bolesti”? 3) Hocu li kupovinom dual Athlon sistema dobiti vise za ulozeni novac nego da
se opredelim za “proveren” dual Pentium III (ili Xeon) sistem? Nakon probanja prve dual Athlon ploce koja je dospela na nase prostore, mislim
da mozemo da damo sebi tu slobodu da na jednostavna pitanja ponudimo jednostavan
odgovor: kupiti dual Athlon plocu nije nista manje sigurna investicija nego kupiti
jednoprocesorsku Athlon plocu. Vreme koje je za nama je vec dalo odgovor na pitanje
koliko je jednoprocesorska Athlon ploca dobra investicija, pretpostavljam? AMD
760MP uliva poverenje u radu, na operativnom sistemu koji ce obeleziti vreme koje
je pred nama ponasa se vise nego dobro, tako da nema nikakvog razloga za strahovanje
da ce raditi losije od ekvivalentnog Intel sistema. Dobitak u odnosu na jednoprocesorske
sisteme je vrlo slican kao kod poredjenja Intel sistema, a snaga Athlon FPU jedinice
je svakako nesto sto ne treba potcenjivati i olako odbacivati. Napokon, cena je
uverljivo na strani AMD dual sistema, cak i ako se koriste Athlon MP, a ne bitno
jeftiniji Athlon XP procesori. U svakom slucaju, stice se utisak da je dolazak
K7D Master na nase trziste otvorio jedno novo poglavlje u PC konkurenciji, te
da je svima onima za ciji posao je viseprocesorski sistem od kljucnog znacaja
konacno ponudilo mogucnost da zaista biraju.
