Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
MSI BigBang Fuzion
Prvi model te nove generacije je bio MSI P55 Trinergy koji se sa sobom doneo mogućnost rada u ATI Crossfire ili NVIDIA SLI režimima sa dve grafičke karte u 2 x 16 modu rada PCI Express magistrale. Ovim je jednoj P55 ploči doneta mogućnost koju je do to tog momenta posedovao samo X58 čipset i ploče bazirane oko njega. Naravno, osnovna ideja je da se korisnicima omogući maksimalna brzina grafike kada je u pitanju upotreba dve (ili tri) karte, a da pri tome nije neophodno uložiti više novca u X58 matičnu ploču, tri memorijska modula i bar Core i7 920 procesor koji i dalje drži cenu. Iako je sasvim logično pomisliti da „akcije“ sa više grafičkih karti pripadaju high-end segmentu (pa da, samim tim i nešto veća finalna cena sistema nije toliko bitna stavka), izgleda da se situacija po ovom pitanju menja.
Očigledno postoji sve veći broj igrača zainteresovan da sa Crossfire ili SLI modom ubrza rad 3D grafike u igrama, a da su im pri tome performanse Core i5 procesora i P55 čipseta sasvim dovoljni. Logično, pri visokim rezolucijama i maksimalnim nivoom grafičkih detalja, grafički podsistem je uvek taj koji prvi postaje usko grlo. Tako se došlo do ideje da se pored P55 čipseta implementira NF200 čip koji omogućava dodatne PCI Express linije, pa samim tim i već pomenuti 2×16 režim rada. Naravno, posle MSI Trinergy modela na test smo dobili još dva modela vodećih proizvođača koji poseduju isti NF200 čip, pa sve ove ploče predstavljaju tu treću generaciju P55 modela. Ipak, pored Trinergy modela, MSI je predstavio i Fuzion matičnu ploču čije su mogućnosti za sada ekskluziva. Dakle, MSI je na P55 Trinergy „osnovu“ implementirao Lucid Hydra čip koji omogućava paralelni rad ATI Radeon i NVIDIA GeForce grafičkih karti u „dual graphics“ modu, što je mogućnost koja se do skoro i to sa pravom, smatrala naučnom fantastikom.
Matična ploča na testu – MSI BigBang Fuzion
Velika BigBang ambalaža odmah završava u ćošku, jer nas veoma interesuje da vidimo samu ploču. Naravno, one koje interesuje šta se sve dobija u paketu, mogu potražiti naš test pomenute ploče i uvideti da je paket identičan onom koji se dobija uz Trinergy. Logično, i sama Fuzion ploča umnogome podseća na Trinergy, a i dizajnerski elementi su isti kako bi se ukazalo da oba modela pripadaju BigBang seriji. Zbog prisustva jednog dodatnog čipa, MSI Fuzion ima klasičnu northbridge-southbridge konfiguraciju na koju smo već zaboravili pojavom P55 čipseta. Naravno, ovde Lucid Hydra čip predstavlja northbridge dok P55 PCH ima standardnu southbridge ulogu. Zbog svoje funkcije, sam Lucid Hydra čip da se nalazi između procesora i PCI Express slotova, pa je tako i dobio tradicionalnu northbridge poziciju. Oko samog procesorskog socketa se nalazi DrMOS naponska jedinica u 8-phase konfiguraciji. U stvarni, osnovna 8-phase naponska jedinica obezbeđuje procesor, dok se na ploči nalaze još i 2-phase za memorijski kontroler, 2-phase za memoriju i 2-phase P55 PCH. Novitet na MSI BigBang pločama su SFC (Super Ferrite) prigušnice koje su brendirane od MSI-ja. Pored toga, na celoj ploči su upotrebljeni Sanyo HiC kondenzatori koji su se do sada koristili samo za potrebe naponske jedinice.
Preko DrMOS čipova nalazi se dosta veliki heatpipe sistem za hlađenje, a on se prostire i preko Lucid Hydra čipa čiji deo hladnjaka je najveći. Pored toga, deo hladnjaka koji se nalazi preko Lucid Hydra čipa poseduje dodatnu bakarnu pločicu koja očigledno ima ulogu da dodatno poboljša transfer disipovane toplotne energije do heatpipe-a. Tokom testa primetili smo da se Lucid Hydra čip malo više zagreva, pa je tako sasvim logično što se MSI potrudio da obezbedi još malo bolje hlađenje ovom čipu. Što se tiče samih radnih napona, njihovo stanje se može pratiti veoma lako uz pomoć „V-Kit“ tehnologije koja omogućava da se veoma lako prate svi vitalni naponi. Ova dodatna mogućnost koju MSI nudi još od GD80 modela je veoma korisna, jer se u svakom momentu može proveriti nivo napona procesora, memorijskog kontrolera i memorije, i na taj način rešiti neki eventualni problemi. Međutim, u realnosti za to neće biti nešto prilike, jer navedena naponska jedinica radi odlično, sa apsolutno minimalnim odstupanjima od zadatog radnog napona. Tako pod punim opterećenjem napon procesora na primer, od zadatih 1.300 V, napon može da padne samo do 1.298 V, što je dobra ilustracija o kvalitetu primenjene 8-phase DrMOS naponske jedinice koja se brine za procesor. Interesantno, kod Trinergy modela smo primetili nešto veće oscilacije napona nego kod Fuzion ploče. Ovo se jedino može objasniti pričom oko primerka ploče ili procesora, ili je ipak u naponsku jedinicu na Fuzion modelu “uloženo” još više. Zanimljiv detalj je mali LED displej koji pokazuje koliko je delova naponske jedinice aktivno, čime korisnici mogu i vizuelno da prate rade APS tehnologije.
Kada pažnju skrenemo sa naponske jedinice na južni deo ploče, dolazimo do detalja koji MSI Fuzion i čine tako zanimljivim modelom. Dakle, na ploči se nalaze tri grafička PCI Express slota i svi su logično povezani sa Lucid Hydra čipom. Trenutno postoje tri verzije ovog čipa: LT22114, LT22102 i LT22114, a jedina razlika između tri čipa je broj PCI Express linija koji obezbeđuju. Prvi ima samo 8x vezu sa procesorom i 2×8 vezu sa grafičkim kartama, dok drugi ima x16 vezu sa procesorom i 2×16 vezu sa grafičkim kartama. Najskuplji Lucid Hydra LT22114 čip nudi x16 vezu sa procesorom i 2×16 vezu sa grafičkim kartama, uz mogućnost da se to slobodno konfiguriše kao i 1×16 + 2×8 ili 4×8 mod. Upravo ova najskuplja verzija se i nalazi na MSI Fuzion ploči, što znači da su na raspolaganju sve moguće varijante koje se mogu napraviti sa tri grafička PCI Express slota. Između PCI Express, nalaze se i dva klasična PCI 2.3 slota, sa tim da je samo jedan moguće koristiti bez obzira koja se konfiguracija grafičkih karti koristi. Ipak, zahvaljujući svim mogućnostima koje poseduje MSI Fuzion, samo jedan raspoloživi PCI slot će uglavnom biti dovoljan za sve vlasnike ove, već sada to možemo reći – prilično impresivne matične ploče.
Na I/O panelu možemo videti šta se sve nudi, a to su dva eSATA konektora, dva PS/2 priključka, 8 USB 2.0 porta i dva gigabitna LAN konektora preko Realtek RTL811DL čipova. Da, tu je i jedan firewire priključak preko VIA VT6315N čipa. Što se audio komponenti tiče, kao i uz MSI Trinergy, u paketu se dobija posebna audio kartica. Na samoj ambalaži se nalaze dosta veliki THX i EAX 5.0 amblemi, tako da bi se moglo pretpostaviti da je na kartici neki Creative audio čip. Na žalost, to nije slučaj, već je upotrebljen sada već gotovo standardni ALC889 čip. Istina, uz odgovarajući softver ALC889 podržava navedene API-je, ali bi ipak bilo bolje da je u pitanju neki od modernih Creative audio rešenja. Ostatak stvari je takođe standardan i podrazumeva ukupno 10 SerialATA II portova, od kojih je šest preko P55 čipseta, dok su ostala četiri povezana sa JMicron JMB322 čipom. Pored toga, na ploči se nalazi još jedan JMicron 363 čip koji obezbeđuje podršku za dva eSATA priključka, i naravno jedan PATA kanal.
Specifikacija:
Processor
Intel® CoreTM i7/ i5 in a LGA1156 socket
Chipset
Intel® P55+ Lucid Hydra® 200 Chip
Memory
4 DIMMs support Dual-channel DDR3-2133(OC)/2000(OC)/1800(OC)/1600(OC)/1333/1066MHz up to 16GB
Video
3 PCI Express x16 slot (16x/16x or 16x/ 8x/ 8x)
Audio
7.1ch, Quantum WaveTM Audio Card (External)
LAN
Dual 10/ 100/ 1000 Mbits/sec LAN subsystem
Peripheral interfaces
6 SATA 3.0 Gbps ports from Intel® P55
4 SATA 3.0 Gbps ports from JMB322 with H/W RAID support
2 Power eSATA ports
1 PATA IDE port with Ultra DMA 66/ 100/ 133 support
2 IEEE1394 ports (1 external / 1 internal port)
14 USB 2.0 ports (10 external / 4internal ports)
Expansion
capabilities
2 PCI slots
2 PCI Express x1 slot (1st slot reserved for Quantum Wave™ Audio Card)
MSI BigBang Fuzion – BIOS
Sledeća stavka u MSI Fuzion priči je BIOS, ali pošto se radi o bukvalno identičnom BIOS-u u odnosu na onaj koji smo već opisali, možemo samo ponoviti detalje koje smo već izneli po pitanju BIOS-a na Trinergy modelu. Dakle, MSI nije napravio grešku da korisnika bukvalno zatrpa svim mogućim podešavanjima, već je ostavljeno baš ono što može da ima nekom značaju pri overklokingu. Svi vitalni radni naponi se mogu podići “u nebesa”, tako da treba biti veoma obazriv da nešto od osetljivih komponenti ne bi nastradalo. Što se tiče samih overkloking dometa, za ovu priliku smo promenili primerak test procesora kako bi eventualno izvukli nešto bolje rezultate nego sa MSI Trinergy modelom. Sa našim standardnim procesorom, BCLK limit je i na Fuzion ploči bio 195 MHz za potpuno stabilan rad. Međutim, sa drugim primerkom Core i5 750 procesora bez problema smo dobili stabilan rad na BCLK-u od 215 MHz, što je već dosta velika razlika. Ovo je definitivno još jedan pokazatelj da sam maksimalni BCLK takt umnogome zavisi od samog procesora, a ne od same matične ploče. Ipak, sa ovim primerkom procesora smo probali još par drugih modela ploča, pa ćete moći da videti kako se i na tim modelima ponašao ovaj primerak procesora.
Naravno, MSI Fuzion, kao i Trinergy poseduje “OC Dashboard” dodatak preko kojeg se mogu vršiti sve osnovne overkloking funkcije, pa tako gotovo i da ne morate ulaziti u BIOS. Jedino se memorijski parametri moraju podešavati na tradicionalan način, dok ostatak može da se obavi preko “OC Dashboard” dodatka. Pored funkcije overklokinga, preko ovog dodatka se mogu pratiti osnovni parametri sistema kao što su temperature procesora, ploče, naponske jedinice, kao i koristiti za dijagnostiku eventualnih problema prilikom “post-ovanja”. Ukoliko vas mrzi da sve sami podešavati na ovaj ili onaj način ili jednostavno niste vični, tu je “OC Genie” prekidač. Pritiskom na njega, matična ploča će sama odraditi test proceduru i podesiti sistem na maksimalne detektovanje mogućnosti. Iako automatski overkloking ranije i nije bio nešto specijalno efikasan, “OC Genie” radio veoma dobro. U slučaju MSI Fuzion ploče sa navedenim drugim primerkom, BLCK takt je automatski podignut na 210 MHz, što je opet “OC Genie” overklokovao sistem veoma blizu onih vrednosti koje možete ostvariti ručnim podešavanjem. Za one koji nisu strpljivi i vični overklokingu, ovo je veoma dobro rešenje. Pored toga, “OC Genie” parametri ostaju aktivni i nakon gašenja računara, a mogu se isključiti pritiskom na “OC Genie” taster. Jedino ograničenje je kvalitet memorije, jer će “OC Genie” i to uzeti u obzir, pa će i finalni radni takt biti manji. Ipak, sa dobrom memorijom korisnik može računati na veoma dobar overkloking od “OC Genie” funkcije, što je raj za one koji ne žele da se upuštaju u to šta znači i radi svaka mala opcija u BIOS-u.
HYDRA – u praksi
Stigli smo do dela priče koji nas sve najviše zanima, a to je da li dotični Lucid Hydra čip radi ili ne radi posao… Naravno, prvo samo da se ukratko podsetimo kako u osnovi radi multi-GPU tehnika koju koriste i AMD i NVIDIA. Dakle, u slučaju dva GPU-u u sistemu i aktiviranog SLI ili Crossfire režima, sam drajver će u tokom rada deliti posao na dva GPU-a i to na (naizgled – prim.ured.) veoma prost način. Svaki GPU će raditi po jedan frejm neizmenično, dok drajver / kompajler to sklapa i prikazuje, broj FPS-a je veći i igrač je srećniji. Renderovanjem neizmeničnih frejmova svaki GPU radi posebno i nema potrebe da “zna” šta radi onaj drugi, a sva sinhronizacija je na drajeveru koji sve to na kraju treba i da fuzioniše. Logično, tajming je ovde od veoma velikog značaja, pa je zato uvek bilo bitno da u multi-GPU režimu rade iste ili po mogućnosti što sličnije grafičke karte po pitanju performansi. U suprotnom, posao drajvera će biti mnogo teži i jednostavno se neće dobiti one performanse koje korisnik na kraju očekuje. Naravno, čak i kada su angažovani GPU-ovi isti, ovaj princip ima par svojih mana (na primer, brzina renderinga frejmova ostaje ista iako je sam FPS povećan), ali generalno sve ovu u većini slučajeva radi prihvatljivo po krajnjeg korisnika. No, sada na scenu stupa Lucid sa svojim Hydra čipom koji menja ovaj osnovni princip multi-GPU rada.
Dakle, Hydra omogućava da se sam rendering jednog frejma podeli na dva GPU-a, a da pri tome razlika u performansama ta dva GPU-a teoretski može da postoji, pa čak i u nešto većoj razmeri. Upravo ova mogućnost korišćenja različitih GPU-ova je udarna karakteristika Hydra čipa koju Lucid i MSI žele da predstave svim korisnicima. Naravno, za razvoj ove tehnologije je bilo potrebno dosta vremena, pa smo prvi put čuli za Hydra tehnologiju još gotovo pre dve godine. Sve to treba da radi redosledom: Igra / aplikacija – Operativni sistem i grafički API -Hydra softver – drajver grafičkih kartica sa kompajlerom – Hydra čip – GPU-ovi na više grafičkih karti. Sve to sklopiti, sigurno nije lako jer je lanac jak onoliko koliko je jaka najslabija karika i to nam je svima poznato. Međutim, posle toliko rada pred nama je MSI Fuzion matična ploča sa Hydra čipom sa kojom možemo da u praksi proverimo kako sve to radi. Sam Hydra poseduje tri osnovna režima rada: A, N i X. Logično, A mod je kada se povezuju samo (dve) AMD / ATI Radeon grafičke karte, N mod kada se povezuju samo NVIDIA GeForce karte, i na kraju X mod je – ono glavno, ono zbog čega smo svi „ovde“. X mod označava povezivanje nepovezivog; označava povezivanje AMD i NVIDIA, Radeon i GeForce grafičkih karti. Iako MSI Fuzion ploča poseduje tri grafička PCI Express slota, Hydra trenutno omogućava “mešanje” samo dve grafičke karte, dok je varijanta sa tri karte i dalje ostala rezervisana za Crossfire i SLI modove. Naravno, nas je u ovom momentu najviše interesovao X mod rada, pa smo njega i probali sa par kombinacija AMD i NVIDIA grafičkih karti. Ceo proces eksperimentisanja traje veoma dugo, pa smo se odlučili na samo par varijanti, ali sa željom da ispitamo mogućnosti Hydra čipa. Tako smo za osnovnu kombinaciju uzeli Radeon HD4890 i GeForce GTX260 i tako probali kako to funkcioniše. Tako u tabelama stoje prvo rezultati ostvareni sa pojedinačnim kartama, a posle su rezultati u “X” modu. Pređimo sada na test konfiguraciju, pa onda na rezultate i komentare o njima…
Test sistem
Matične ploče
MSI Big Bang Trinergy
MSI Big Bang Fuzion
GA P55A-UD6
Procesor i
kuler
Intel Core i5 750 @ 2.66 GHz
Cooler Master TX3
Memorija
2 x 1 GB DDR3 1666 Kingston HyperX
Grafička karta
AMD Radeon HD4890
XFX GeForce GTX260 Core 216
AMD Radeon HD4850
XFX GeForce GTS250
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje i test bench
CoolerMaster UCP 1100W
Professional Test Bench by CoolerMaster
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
Standardni testovi – matična ploča sa jednom grafikom (Radeon HD4890)
SiSoft Sandra 2008 Pro
Cinebench 10 & DivX transcoding test
WinRAR, Fritz Chess i Nuclearus benchmark
FutureMark 3DMark 06 i Vantage
Spec.ORG SpecViewPerf 10
Igrački testovi
3D testovi – Hydra na delu:
FutureMark 3DMark 2005 i 06 Pro
Igrački testovi
Utisci
Kao što možete videti, razlike u performansama su evidentne, što znači da AMD i NVIDIA grafičke karte sarađuju kako bi korisniku omogućile veći FPS, a sve to posredstvom mirovne misije u vidu Hydra čipa. Wow, sve to ipak radi, a što je najbolje – veoma dobro. Interesantno je da je sa novom verzijom Hydra drajvera preporučeno da izlaz na monitor bude sa AMD grafičke karte, kao i da ista grafika bude u prvom PCI Express x16 slotu. Naravno, sledeća stavka koju smo probali jeste da okrenemo video izlaz na NVIDIA GeForce GTX260 i ako je prilikom svakog startovanja ove kombinacija Hydra softver “izbacivao” upozorenje i predlagao da se sve postavi kao je preporučeno. Ipak, bili smo uporni i izmerili FPS i na ovoj varijanti, a u tabeli se može videti da ova kombinacija radi malo sporije ili isto kao i kada je video izlaz na Radeon-u HD4890. Razlika nije velika, ali je generalno jasno zašto se treba držati preporučene konfiguracije. Sledeća kombinacija koju smo probali je Radeon HD5850 i GeForce GTX260, dakle kombinacija sa DirectX 11 kompatibilnom kartom.
Opet se pokazalo da Hydra i sa ovom kombinacijom veoma dobro radi, a performanse su uglavnom veće u odnosu na Radeon HD4890 + GeForce GTX260 kombinaciju. Kažemo uglavnom, jer je na primer World In Conflict najbolje radio baš sa HD4890 + GTX260, dok su ostalim testovima rezultati ipak bliži očekivanim. Ovo samo pokazuje da cela stvar mnogo zavisi i od same igre, odnosno koliko je Hydra drajver u mogućnosti da se prilagodi, sa jedne strane dve različite grafičke karte, a sa druge strane samoj igri. Sledeće što smo probali je opet bilo protiv preporuke, što znači da smo okrenuli redosled karti u slotovima, i tada dobili zanimljive rezultate. Sada je su rezultati definitivno nešto slabiji, ali opet ne nešto nepodnošljivo ili strašno slabiji, ali opet dovoljno da nam bude jasno zašto je opet AMD grafika preporučena da se nalazi u primarnom slotu. U sledećoj kombinaciji smo se odlučili za nešto slabije grafičke karte, a i ovde smo dobili potvrdu da Hydra i ovde dobro funkcioniše. Naravno, nismo propustili priliku da i ovde “okrenemo” karte, gde se opet pokazala slična situacija. Jedino su u ovom slučaju performanse još vidljivije slabije u odnosu na konfiguraciju kada je Radeon HD4850 u primarnom PCI Express slotu. Na kraju, na Radeon HD4850 smo dodali GeForce GTX260 da vidimo imali neke veće razlike u performansama, ali se ovde jasno vidi da jedna brža grafička karta nije u stanju da značajnije “izvuče” performanse druge. Tako definitivno ostaje zaključak da je i sa Hydra čipom veoma poželjno da grafičke karte budu približnih performansi, jer se tada ostvaruju i najbolji rezultati.
Zaključak
Kada su u pitanju performanse same MSI Fuzion ploče, jasno je da nema tu neke razlike u odnosu na Trinergy. Overkloking mogućnosti su se pokazale nešto bolje, što je veoma pohvalno, a stabilnost je na očekivanom maksimalnom nivou. Takođe je veoma bitna lakoća overklokinga, te nije potrebno da ste preterano upoznati sa svakom sitnicom ili stavkom u BIOS-u da bi došli do vrlo dobrog overkloking rezultata. Za one koji ne žele da se petljaju, tu je “OC Dashboard” i “OC Genie”, tako da sa po pitanju overklokinga nema nikakvih problema. Naravno, udarna karakteristika ove ploče je Lucid Hydra čip i mogućnost da se kombinuju AMD i NVIDIA grafičke karte. Kao ovo definitivno funkcioniše, kompletan MSI Fuzion paket ima svog smisla kao neosporan tehnološki novitet. Korisnici koji su zainteresovani za ovaj novitet i Hydra mogućnosti će morati da izdvoje veliku sumu novca, što je u prevodu celih tri stotine evra, pa i više od toga. Sama ova činjenica na neki način smanjuje „manevarski“ prostor kada je u pitanju zainteresovanost korisnika za ovu ploču unutar neke nove konfiguracije, ali MSI i smatra da će ona biti interesantna kupcima koji su overklokeri i igrači i jednostavno žele da imaju vrhunske performanse i odrešene ruke – u svakom smislu. Sam Hydra čip, iako u osnovi dobro radi, u praksi se ipak, među širom publikom može naći razlog zbog kojeg bi neko hteo da “meša” AMD i NVIDIA grafiku, i to poprilično mnogo plati. Jer, više 3D performanse se mogu ostvariti kupovinom “normalne” P55 ploče i dve identične video kartice novije generacije, a da pri tome to košta sve ukupno isto ili manje.
MSI BigBang Fuzion – Benchmark Innovative Technology Award
Još jedna varijanta koja bi mogla na natera pasionirane igrače da idu na Hydra varijantu i jednu AMD i jednu NVIDIA grafičku kartu je to što tada poseduju ekskluzivnost i mogućnost da iskoriste “najbolje od oba sveta”. Pa ipak, ako znamo da u “X” modu ne radi DirectX 11 (ljubaznošću GeForce kartica), kao i to da u istom modu, kada NVIDIA drajver detektuje „uljeza“, automatski isključuje hardversku akceleraciju fizike, od cele DX11+PhysX ideje (za sada) nema ništa. I samim kompanijama AMD i NVIDIA je bilo potrebno dugo vremena da “ispeglaju” drajvere kako bi njihovi sopstveni DualGPU sistemi, Crossfire i SLI radili kako treba, pa je logično da će za dodatni razvoj Hydra tehnologije biti potrebno još vremena. Najbitniju ulogu ovde će možda imati sami proizvođači grafičkih karti u smislu u kojoj će meri dozvoliti razvoj i upotrebu Hydra tehnologije na svojom proizvodima. MSI je uradio koliko je mogao i napravio je odličnu ploču na kojoj sve to što trenutno Hydra može da pruži – radi sasvim lepo. Ostale stvari i nisu u njihovim rukama…
Matičnu ploču na test ustupio MSI Balkan
