Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
MSI P67A-GD65
Kako se došlo do tehnološkog momenta u kome nema prostora za neke veće novitete, a i veoma bitne činjenice da je čipset postao čip integrisanjem svih prethodnih čipset funkcija u southbridge i samo jezgro procesora, vezanost novog čip(set)a za novu generaciju procesora je postalo regularna stvar. Tokom prethodnog TIK-TOK ciklusa, Intel je korisnike već navikao na činjenicu da na tržištu postoje bar dve odvojene platforme.
Tako smo sa pojavom Nehalem generacije procesora dobili prvo LGA1366 koji je namenjen high-end segmentu tržišta, dok je nešto kasnije Lynnfield serija sa sobom donela LGA1156 platformu koja je tada bila namenjena za mid i low-end segment tržišta. Ujedno, LGA1156 platforma je postala i najuniverzalnije rešenje za veliku većinu korisnika, jer je omogućavala veliki nivo kompatibilnosti sa različitim procesorima. Tako LGA1156 matične ploče bez problema mogu da koriste odgovarajuće Core i7, Core i5, Core i3, Pentium i Celeron procesore. Naravno, za varijante sa integrisanim grafičkim procesorom potrebna je i „H“ varijanta čipseta, čime je još jednom razgranata ponuda, ali je to opet činilo matične ploče sa H55 čipsetom i najuniverzalnijim rešenjem za Intel procesore.
Kada je već uspostavljena podela na H i P varijante čipseta, logično je očekivati da će Intel nastaviti sa ovom praksom i sa budućim generacijama čipsetova i procesora, ali se pri tome očekivalo da ta nova generacija procesora neće nužno usloviti i obavezno promenu čipseta i matičnih ploča. Ovo očekivanje određenog dela IT javnosti je više bilo pusta nada koja se odnosi da to da će vlasnicima „55“ serije matičnih ploča biti omogućeno da koriste prednosti novih procesora, ali od te priče ipak nema ništa. Sandy Bridge jezgro je stiglo u drugoj generaciji Core procesora, a sa sobom donosi i nove čipset varijante, koje logično sa sobom vuku i nove matične ploče. Iako LGA1156 i LGA1155 soketi deluju na prvi pogled veoma slično, razlika nije samo u jednom pinu. Zarez na procesoru je pomeren za 1.5mm kako bi se i procesori i soketi razlikovali, a i cela mapa napajanja soketa je promenjena, tako da ni neki „uporni“ neće moći da vrše neke čudne eksperimente.
Promene arhitekture kod bilo kojeg novog jezgra su te koje mogu, ali ne obavezno i moraju, da uslove promene na čipsetu, ali se ovoga puta čini da je novi čipset bio neophodan, naročito kada su u pitanju određeni detalji koje je Intel hteo da implementira. Interesantno je da LGA1156 soket i prve serije Sandy Bridge procesora nisu namenjene high-end tržištu, kako bi se to očekivalo od nove generacije procesora, već je LGA1155 direktna zamena za LGA1156 platformu. Dakle, LGA1155 u ovom momentu podrazumeva tri varijante čip(set)a: P67, H67 i H61 koje ćemo u narednom periodu viđati na svim novim matičnim pločama.
Intel P67
Ukoliko pogledamo osnovnu specifikaciju P67 i P55 čipseta, možemo videti da među njima nema nekih većih naročitih razlika. Ipak, P67 sa sobom donosi par detalja koji su dosta važni, čime se i opravdava samo predstavljanje novog čipseta, a da nije samo u pitanju gola podrška za nove procesore. Dakle, najočiglednija razlika je podrška za SerialATA 6 Gb/s standard koji P55 nije imao, a sada P67 ovaj standard integriše direktno u southbridge. Ipak, za razliku od AMD 890 čipseta kod kojeg svi portovi podržavaju SerialATA 6 Gb/s, kod P67 ovaj standard je podržan kroz samo dva porta, dok su ostali u SerialATA II varijanti. Iako bi se očekivalo da pored novog SerialATA standarda u P67 bude implementiran i USB 3.0, to se ipak nije desilo, što znači da će proizvođači matičnih ploča morati da rešavaju problem USB 3.0 podrške preko već poznatog rešenja u vidu dodatnog NEC čipa. Ukoliko se sećate, uvođenje USB 3.0 i SerialATA 6 Gb/s podrške preko eksternih rešenja na P55 čipsetu se u prvi mah pokazalo kao problematično zbog nedovoljno velike propusne moći i ograničenog broja PCI Express linija.
Na sreću, P67 značajno menja ovu situaciju dupliranjem maksimalne propusne moći svake pojedinačne PCI Express x1 linije. Tako P55 ima maksimalnu propusnu moć od 2.5 GT/s (što je oko 250 MB/s po liniji u jednom smeru), dok P67 sada nudi brzinu od 5 GT/s (dakle, oko 500 MB/s po liniji u jednom smeru). Ovim povećanjem se problem ograničene propusne moći prilikom implementacije USB 3.0 rešava, naročito ako je već kroz čipset obezbeđena SerialATA 6 Gb/s podrška. Naravno, proizvođači matičnih ploča će kod svojih high-end modela sigurno proširivati broj SerialATA 6 Gb/s portova standardnim metodama, ali sa dupliranom propusnom moći PCI Express linija ta implementacija bi trebala biti daleko lakša. Što se tiče samog broja PCI Express linija, on je ostao isti, što znači PCI Express x16 link direktno iz procesora (uz varijantu 2×8 moda) i ostalih osam standardnih PCI Express linija.
Takođe, i broj podržanih USB 2.0 portova je ostao identičan, dakle 14. Sam broj USB 2.0 portova je jedna od stvari koje razliku Intel P67 derivate, tako da H67 ima takođe 14, dok će H61 imati 10 USB 2.0 konektora. Pored toga, H67 nema opciju rada sa dve eksterne grafičke karte u 2×8 modu. To isto važi i za H61, sa tim da ova „low“ varijanta čipseta nema SerialATA 6 Gb/s i RAID podršku, a ima i dve PCI Express linije manje. Naravno, na kraju ne treba zaboraviti osnovnu razliku između P i H varijanti, koja je ista kao i ranije, budući da samo H67 i H61 daju opciju korišćenja GPU-a koji je integrisan u svaki Sandy Bridge procesor. Dakle, generalno gledano neke ogromne razlike nema, pa je tako serija „6“ čipsetova lagana evolucija u odnosu na ono što smo već imali. Naravno, činjenica je da i nema mnogo prostora za neka unapređenja, sem podrške za nove standarde. SerialATA 6 Gb/s smo dobili, USB 3.0 nismo, ali moralo se nešto ostaviti i za proizvođače matičnih ploča kojima Intel u poslednje vreme znatno smanjuje manevarski prostor.
MSI P67A-GD65
Tokom prethodne godine MSI je po pitanju matičnih ploča najviše bio u fokusu vezano za Lucid Hydra čip i prateću tehnologiju, jer nam je upravo MSI prvi ponudio mogućnost zajedničkog rada ATI i nVidia grafičkih karti na jednoj platformi. Iako se definitivno radi o veoma interesantnoj mogućnosti, u praksi nije bilo prevelikog broja zainteresovanih kupaca koji bi se opredelili za ovakav tip matične ploče. Ono što u budućnosti možemo očekivati deluje još zanimljivije, pa će shodno tome i zainteresovanost kupaca biti veća. Naime, govori se novoj verziji Hydra čipa koji će omogućiti zajednički rad grafičke karte u PCI Express slotu i GPU-a integrisanog u Sandy Bridge procesore, što će definitivno biti stvar koja bi trebala i u realnosti da zainteresuje mnogo više ljudi. Videćemo šta će MSI raditi po ovom pitanju, ali do tada ćemo se fokusirati na prvu MSI P67 ploču koja nam stiže na test.
Pored rada na Hydra projektu, MSI je u periodu od poslednje dve godine napravio značajan korak u napred i kada je u pitanju razvoj matičnih ploča. Ne tako davno, MSI modeli su se smatrali rešenjem srednje klase, a po priznanju određenih ljudi iz same kompanije, u to vreme se nisu ni trudili da se uključe u trku sa dva vodeća proizvođača matičnih ploča. Međutim, politika se po ovom pitanju očigledno promenila, pa su u navedenom vremenskom periodu počele da se pojavljuju sve bolje ploče ove kompanije. Unapređenja su najviše bila vidljiva po pitanju overklokinga, odnosno dodatnim overkloking mogućnostima uz povećanu stabilnost naponske jedinice, sa posebnim naglaskom na ekstremni LN2 overkloking. Tako smo i mi u par navrati imali priliku da probamo MSI modele i u LN2 situacijama, i da pri tome zaključimo da se radi o pločama koje po svim karakteristikama počinju da se približavaju vodećem dvojcu na tržištu. Veoma pozitivan je svakako bio i detalj da MSI isti napor ulaže kada su u pitanju obe aktuelne procesorske platforme, tako da ništa nije ostavljano bez podrške.
Logično, borba se nastavlja i na LGA1155 frontu, i kao što smo i očekivali, MSI je povodom lansiranja Sandy Bridge platforme na vreme pripremio nekoliko modela, od kojih je P67A-GD65, kao trenutno najinteresantnija opcija, i stigao na test. Ukoliko ste pratili ranije testove MSI modela, već po „GD65“ oznaci se može zaključiti da se radi o rešenju srednje klase, što bi trebalo da se poklapa i sa Intel-ovim ciljevima povodom LGA1155 platforme. Ovakvu klasifikaciju je moguće naslutiti i po ambalaži, iako realno ovo pitanje odavno nije neki parametar za ocenu, već služi samo za prvi utisak. Sam sadržaj P67A-GD65 je standardan, pa možemo reći da je paket gotovo isti kao i kod konkurentskih modela. Tako se u kutiji pored standardne opreme i same ploče nalazi i jedan USB 3.0 bracket, čime se ukupan broj USB 3.0 portova na P67A-GD65 povećava četiri.
Kada već govorimo o USB portovima, možemo odmah da pogledamo „šta smo sve imali“ na I/O panelu. Dakle, pored dva USB 3.0 (standardno USB 3.0 rešenje preko NEC čipa) porta, tu su i osam USB 2.0, uz po jedan firewire i LAN konektor. Set standardnih audio konektora uz S/PDIF priključke se danas podrazumeva, a lepo je videti i jedan PS/2 konektor za sve oni koji bi i dalje da koriste svoje stare tastature. Mali taster koji se krije upravo između PS/2 porta i S/PDIF konektora ima funkciju resetovanja BIOS, što je veoma korisna mogućnost, i lepo je videti da se ovaj detalj sve ćešće viđa i na matičnim pločama koje ne pripadaju high-end segmentu. Ipak, kada se pogledaju ostali detalji na PCB-u, jasno se vidi kojoj klasi pripada P67A-GD65. P67 čip prekriva omanji pasivni hladnjak, a preko naponske jedinice se nalazi standardno heatpipe pasivno hlađenje čiji je dizajn uklopljen u kolorit P67A-GD65. Pošto heatpipe nije prevelikih dimenzija, oko procesorskog soketa ima sasvim dovoljno prostora za montažu gotovo bilo kog kulera.
Na ploči se nalaze dva grafička PCI Express slota koji mogu da rade u standardnom 1×16 ili 2×8 režimu koji podržan od strane samog P67 čipseta, što znači da na P67A-GD65 nema nekih PLX, nF i sličnih dodatnih čipova. Upravo ova karakteristika omogućava da P67A-GD65 ostavlja utiske čiste i ne preterano komplikovane ploče, iz čega proizilazi više slobodnog prostora na PCB-u koji se može iskoristiti za neke druge stvari. Tako P67A-GD65 poseduje tri PCI Express x1 (od kojih se dva mogu uvek koristiti bez obzira na dimenzije grafičke karte), a tu su i dva standardna PCI slota.
Sam P67 čipset nema podršku za stari PCI standard, i MSI je upotrebio ASMedia 1083 čip čija je primarna uloga da preko jedne PCI Express x1 linije obezbedi podršku za dva klasična PCI porta. Ukoliko se koristi jedna grafička karta, oba se mogu koristiti, dok će u varijanti sa dva GPU-a opet jedan slot biti blokiran, ali to su neizbežne situacije kada se koristi multi-GPU setup na koji ovi korisnici jednostavno moraju pristati. Kao i kod drugih testiranih P67 modela, P67A-GD65 poseduje dodatni Marvell SerialATA 6 Gb/s kontroler, koji broj SerialATA 6 Gb/s portova proširuje na ukupno četiri. Pored toga, prisutna su još i četiri SerialATA II priključka, uz dodatna dva eSATA konektora koji se nalaze na I/O panelu. Što se tiče ostalih detalja na PCB-u, odmah kod memorijskih slotova se nalazi set kontakta koji služe za direktno merenje radnog napona procesora, memorije i čipseta preko unimera. Naravno, ovakav detalj smo kod ploča kompanije MSI videli i ranije, ali je prijatno videti da i MSI nešto od dodatnih funkcija „spušta“ i na jeftinije modele.
U praksi
Pored toga, P67A-GD65 poseduje i „power“ i „reset“ tastere, a tu i je „OC Genie“ koji služi za direktno aktiviranje auto overkloking funkcije, što je opet još jedna funkcija preuzeta sa skupljih modela. Aktiviranjem ovog tastera, P67A-GD65 automatski ulazi u overkloking proceduru, pa će nakon reseta sistema svi bitni parametri biti postavljeni na vrednosti koje se detektovane kao optimalne od strane „OC Genie-a“. Naravno, ukoliko vam auto overklok nije dovoljan (a OC Genie odlično radi svoj posao, jer je posle auto procedure sistem podignut na 4190 MHz), sledi ulazak u BIOS i ručno podešavanja. Odmah posle akcije sa „delete“ tasterom, dočekaće vas potpuno novi BIOS u GUI okruženju. Ovakav tip BIOS-a definitivno postaje trend, pa je za očekivati da će sve ploče imati implenetirani novi BIOS sistem.
Kod MSI varijante GUI BIOS-a, glavni ekran nudi četiri glavne sekcije: Green Power, OC, Utility, Game. Pored toga, u gornjem desnom uglu se nalazi opcija za biranje jezika – našeg jezika za sada nema, ali je logično očekivati da će veoma brzo biti moguće i da kompletan BIOS bude preveden na srpski jezik, čime će se značajno olakšati korišćenje BIOS-a onim ljudima koji nisu previše vični engleskom. GreenPower sekcija na sadrži mnogo opcija, već samo dve u kojima se može birati „APS“ (Active Phase Switching“ mod naponske jedinice. Baš po pitanju naponske je MSI tokom zadnjih godina dosta i radio kako bi adekvatno parirao konkurentskim rešenjima. Sa novom generacijom ploča MSI uvodi „Military Class II“ oznaku, što bi trebalo da označava korišćenje još kvalitetnijih komponenti u naponskoj jedinici. Tako se na P67A-GD65 koriste SFC (Super Ferrite Chokes) prigušnice i Hi-C kondenzatori, uz obaveznu primenu DrMOS MOSFET-a (Renesas R2J20652 kolo).
Po specifikaciji proizvođača, 1-phase DrMOS omogućava performanse standardne 4-phase konfiguracije, pa tako 6+1 DrMOS naponska jedinica na P67A-GD65 predstavlja veoma dobro i pouzdano rešenje. Spajanje „driver-a“ i MOSFET-a u jedno kolo je rešenje koje u poslednje vreme možemo videti i kod nekih drugih proizvođača, pa se može zaključiti da je MSI bio u pravu kada je u pitanju primena ove tehnologije. Pomenuta „APS“ opcija omogućava da se tokom rada određeni delovi naponske jedinice isključe radi uštede energije, a broj aktivnih delova naponske jedinice se može pratiti preko LED dioda koje se nalaze na krajnjem severnom delu PCB-a, između jednog dela naponske jedinice i memorijskih slotova. Sledeća stavka u BIOS-u je „OC“ sekcija, a njen naziv dovoljno govori o opcijama koje se tu nalaze.
Sve mogućnosti koje su nam bile poznate na ranijim pločama kompanije MSI su i ovde prisutne, tako da nema nekih posebnih noviteta. Naravno, mogu se menjati apsolutno svi vitalni naponi sistema, i to u rasponu vrednosti koje su i više nego dovoljne ne samo za ozbiljni overkloking, nego i za spaljivanje komponenti po želji. Naravno, tu je opcija za menjanja množioca procesora (ukoliko to model dozvoljava), kao i veoma korisna „Vdroop“ opcija za minimizaciju problema pada napona procesora pod velikim opterećenjem. Od dodatnih opcija u „OC“ sekciji se nalaze još i „Overkloking profile“ gde se mogu snimati različita podešavanja, a tu je MEMZ opcija koja služi za preciznu detekcije deklarisanih memorijskih tajminga.
U BIOS-u postoji i opcija za brzo testiranje stabilnosti memorije, čime se dodatno olakšava posao preciznog podešavanja memorijskih parametara. „Utility“ sekcija je dom za većinu standardnih opcija, uz par zanimljivih kao što je mogućnost da se promeni slika Boot ekrana po korisnikovoj želji. P67A-GD65 poseduje i dva BIOS čipa, što znači da ploča poseduje dobru zaštitu od „pucanja“ BIOS-a koji se može desiti, na primer, tokom procesa BIOS update-a. Kao i kod ostalih testiranih P67 modela, brzine memorije je ograničena na 2133 MHz, što znači da se brži memorijski moduli koji već postoje na tržištu ne mogu iskoristiti. BCLK je i na P67A-GD65 ograničen na maksimalnih 105 MHz, a dalje od toga nije išlo, pa je to maksimalni overkloking domet na koji se može računati ukoliko se poseduje procesor sa zaključanim množiocem.
Kako smo na raspolaganju imali Core i5 2500K, mogli smo da isprobamo domete kroz jednostavnu promenu množioca. Rezultat je isti kao i na druga dva testirana modela, dakle 4.5 GHz uz ponovno napominjanje da se pri ovoj temperaturi procesor već ozbiljno zagreva, i da nikako nije preporučljivo držati ga na ovoj frekvenciji na duže staze bez promene standardnog kulera za neko mnogo kvalitetnije rešenje.
Naravno, za one koji preferiraju overkloking kroz operativni sistem, MSI je pripremio i nove verzija „Control Center“ softvera. Kroz novi „Control Center“ se mnogo preglednije mogu pratiti svi parametri sistema, ali i vršiti njihova korekcija, sa bukavlnom istim novoom raspoloživih opcija koje su na raspolaganju i kroz BIOS.
Rezultati
Direktno smo sučelili “prvi ešalon” matičnih ploča koje smo za potrebe testa dobili od lokalnih distributera, te ovom prilikom možete videti kako se u praksi pokazuju iste u testovima. Idemo redom, kroz dobro poznatu gamu test programa…
Zaključak
Prvi susret sa MSI vizijom P67 matične ploče prošao je veoma dobro, pa možemo reći da smo veoma zadovoljni onim što nudi P67A-GD65. Kao u uvek, krajnju analizu možemo početi od performansi, gde je P67A-GD65 prikazao rezultate koje su u proseku tek za dlaku slabiji od najbrže ploče na testu. Međutim, kako su ove razlike veoma male, pa stoga i malo relevantne, druga pozicija je i više nego dobar rezultat za P67A-GD65. Ako u obzir uzmemo cenu od oko 165 eura, odmah postaje jasno da se ovde radi o ploči veoma atraktivnoj za većinu kupaca koji su u startu zainteresovani za Sandy Bridge procesore.
MSI je P67A-GD65 veoma dobro odmerio, nudeći korisniku sve bitne i moderne funkcije, što je upravo i najbolji recept za proizvodnju modela koji nudi odličnu vrednost za uloženi novac. P67A-GD65 poseduje isti broj USB 3.0 portova kao dosta skuplji modeli, tu je „OC Genie“ koji posao automatskog overklokinga veoma lepo radi, a tu je i novi grafički BIOS da sve bude u trendu. Budući da su performanse na nivou, a nismo primetili probleme tokom rada, slobodno možemo reći da imamo dovoljno argumenta da kažemo da je MSI P67A-GD65 jedan od modela koji će onima koji ne žele totalno da odreše kesu za novu platformu pružiti veoma mnogo. Stoga za ovu ploču možemo reći da zaista predstavlja dobru kupovinu, te joj dodeljujemo i odgovarajuće priznanje Benchmark sajta, premijerno priznanje ovog tipa.
Matičnu ploču na test ustupio MSI
