Benchmark Redakcija
Kada kupujete grafičku kartu postoji mnogo stavki na koje valja obratiti pažnju pre nego što donesete finalnu odluku. Jednostavno, svaka grafička karta je kompleksna celina koja poseduje veoma dugačak spisak komponenti na sebi.
Krenućemo od pretpostavke da ste odlučili koji GeForce ili Radeon kupujete, jer je to stvar ličnog izbora, navike ili jednostavno odluka donesena na osnovu suvih performansi. Naravno, čak i kad napravite ovaj, uži, izbor ostaje pitanje proizvođača i verzije.
Cena modela baziranih na referentnom dizajnu je često niža od onih sa brendiranim kulerom (DirectCU II, TwinFrozr, WindForce, Vapor-X itd.), ali obavezno proverite da li je referentni kuler bučan, neefikasan ili ima neki drugi problem. AMD i Nvidia često zapostave ovaj aspekt upravo zbog toga što partneri sami forsiraju svoja rashladna rešenja, pa čak i dizajn štampane ploče.
Da li karta koju planirate da kupite ima sve potrebne video izlaze na sebi koji su vama neophodni. Iako zvuči logično, nije nemoguće da vam se desi vam je neophodan DisplayPort na grafičkoj karti koja ga ne poseduje. Možda imate monitor rezolucije 1440p, a karta ima mini DisplayPort za koji nemate adapter i Single-Link DVI za koji ste mislili da je Dual-Link. Dešava se.
Sjajna karta niže srednje klase o kojoj ste čuli samo najbolje kada je u pitanju odnos cene i performansi. Kupićete jednu sada, a taman kada padne cena i skupite novac kupićete drugu i napraviti SLI/CrossFireX konfiguraciju. Nema dodatnog konektora i podrške za multi-GPU? Tradicionalno “ali” je moralo negde da se sakrije, zar ne?
Nikad ne zaboravite da pored konsultacije novčanika, proverite i kako stoje stvari sa vašim napajanjem. U suprotnom može da se desi da izbijete sebi više novca iz džepa nego što se prvobitno planirali. Modeli iz viših klasa često pred kraj tržišnog veka završe dosta nižem, ali pre nego što se zaletite u prodavnicu ne zaboravite da se potrošnja od 250 W nije menjala.
Kod kupovine jeftinijih modela često vreba zamka gde imate dva naizgled identična modela sa GDDR3 i GDDR5 memorijom. Pritom, verzija sa GDDR3 ima duplo veći kapacitet. Više je uvek bolje, zar ne? Nažalost, ova početnička greška će vas skupo koštati, jer ćete dobiti drastično lošije performanse po istoj ceni. Isto važi i za memorijsku magistralu kod najslabijih modela. Nemojte završiti sa 64-bitnim modelom pored 128-bitnog.
Grafička karta ima OC sufiks sa velikim “Overclocked” logom na sred kutije. Proverite šta je tačno u pitanju da ne biste plaćali dodatnih 10 MHz i 0.1% performansi dodatnih 30 evra. Nažalost, ovakve stvari su praksa, jer i da povećaju frekvenciju 1 MHz proizvođači mogu da naznače da je njihova karta fabrički overklokovana.
Pre kupovine obavezno potražite da li vaša potencijalna buduća karta ima nekih problema sa dizajnom koji je rasprostranjen. Bilo je problematičnih biosa, loše zategnutih šrafova kulera, vibrirajućih ventilatora, osetljivih naponskih jedinica, zaboravljenih termalnih pasti, neispravnih video izlaza i svašta će se još dešavati kompanijama koje žure da što pre plasiraju proizvod izađu na tržište.
Na šta obratiti pažnju prilikom kupovine grafičke karte
Grafička karta je jedna od omiljenih komponenti, jer je najbitnija kada dođe do performansi u igrama. Procesor i RAM svakako nisu nevažni, ali je grafička alfa i omega za svakog gejmera. Naravno, daleko od toga da su sve iste, a u ovom svetu izbor je izuzetno šaren i zanimljiv. Ukoliko imate nešto veći budžet, kupovina može da bude vrlo zanimljiva avantura.
