Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
GeForce 6200 TurboCache vs. Radeon X300SE HyperMemory
Uvod
Sa karticama kao što su Radeon X850 XT Platinum Edition, X800 XL sa 512 MB
memorije ili Gigabyte 3D1 Dual 6600GT dizajneri video procesora uglavnom grade
imidž kompanije više nego što od njih imaju realan profit. Ove Ferrari akceleratore
“voze” samo oni koji su spremni da plate cenu kompletne office konfiguracije
ili polovine odličnog notebook-a, svesni da koeficijent odnosa cene i performansi
nije na zavidnom nivou, ali da bržeg od toga – nema. Svakako, nVidia i ATI su
isto tako svesni da profit leži na nižim stupnjevima “performance” lestvice.
Koliko ugovora partneri sklope sa sistem integratorima, builder-ima i OEM proizvođačima,
toliko će i potražnja za GPU-ovima iz samog izvora, biti veća. A da bi bili
konkurentni, nekada nije dovoljno imati kompletnije ili samo brže rešenje. Ponekada
i razlika u ceni od par, pa čak i jednog dolara može da bude odlučujući faktor,
pa se i dizajneri ovih kartica, odnosno video procesora, nadmeću i u tome ko
će da ponudi jeftinije rešenje, koje će, ipak, biti upotrebljivo u određenim
situacijama. Igre se igraju i na slabijim konfiguracijama – neki stariji naslovi
još uvek odlično rade na budžetskim karticama nove generacije, a čak i softverski
monstrumi poput Doom-a ili FarCry-a imaju podešavanja, na koja dobar deo igrača,
ali i review sajtova i časopisa, često zaboravi. Ove igre su veoma zabavne i
kad se igraju na medium ili low setovanjima. Uostalom, do skoro smo bili prezadovoljni
sa Quake-om II i Unreal Tournament-om, a kada bi ih ponovo instalirali, verovatno
bi se zapanjili koliko “zastarelo” izgledaju. Sve je to iz razloga što naša
sećanja, odnosno impresije o tim igrama, koje smo stekli u vremenu kada smo
imali drugačija viđenja, ne mogu da zastare, dok se kriterijumi o impresivnoj
grafici menjaju iz dana u dan.
GeForce 6200 TurboCache tehnologija počiva na ideji koja nije nova, ali koja
je zahvaljujući dvosmernoj komunikaciji i većoj propusnoj moći PCI-E magistrale,
dobila novi smisao, veću upotrebnu vrednost i to ne samo u teoriji. AGP texturing
je prva realizacija ideje da teksture, stencil buffer informacije, vertex programi
itd. budu smešteni van lokalne video memorije. Međutim, AGP magistrala je dizajnirana
tako da omogućava čitanje iz udaljene memorije, ne i upis u nju, dok je ograničeni
bandwidth i mogućnost toka podataka u jednom smeru u jedinici vremena predstavljao
nepremostiv problem, zbog čega AGP teksturisanje nikada nije zaživelo u smislu
da su jeftine kartice stizale sa malo lokalne memorije, da bi se, prema potrebi,
oslanjale na sistemsku. Uvek je i lokalne memorije bilo u dovoljnim količinama.
nVidia – TurboCache
nVidia TurboCache je rešenje koje omogućava da se sistemska memorija koristi
kao bafer za smeštanje podataka potrebnih za prikaz 3D scene. Konstruisan tako
da može dinamički da alocira deo sistemske memorije, u koju bi smeštao sve veće
podatke (kao što su teksture), TurboCache je u stanju čak i da sistemsku memoriju
vidi i tretira kao sopstvenu, dok su algoritmi i queue baferi unutar jezgra
optimizovani kako bi što bolje iskoristili prednost Dual Channel memorijskog
kontrolera. Količinom raspoložive sistemske memorije “upravlja” sam drajver,
koji rezerviše potrebnu memoriju koja se u tom trenutku ne koristi, zaključava
je i koristi u pripremi i za vreme iscrtavanja frejmova za koje je ta memorija
neophodna. Ovaj inteligentni algoritam istog trenutka, kada se smanji potreba
za količinom sistemske memorije, dinamički smanjuje broj rezervisanih memorijskih
banaka, kako bi sistem mogao u nekom sledećem trenutku, da je iskoristi.
GeForce 6200TC se, ipak, ne može u potpunosti osloniti na sistemsku memoriju,
te je neophodno minimum 16 MB lokalne frejm bafer memorije, u koju se smeštaju
sirovi i već gotovi podaci koji su prvi na čekanju za obradu ili konačan output.
Ovu memoriju možemo posmatrati kao na specifični Cache trećeg nivoa. Postoji
nekoliko verzija TurboCache kartica – sa lokalnih 16, 32 i 64 MB memorije. Verzije
sa 16 i 32 MB rade na 350 MHz za jezgro i 700 efektivnih MHz na koliko radi
buffer memorija, dok je većina modela sa 64 MB podešena na 550 MHz za memoriju
– proizvođači koriste TSOP čipove kako bi bila zadržana niska cena, a poznato
je da su najbrže TSOP memorije testirane za minimalno 3.3 nanosekunde, što je
oko 607 DDR MHz. Najjeftiniji modeli, sa 16 MB memorije koriste samo jedan izvod
na memorijskom kontroleru, što znači da je put ka lokalnoj memoriji sužen na
svega 32-bita. Ovakva kartica može da rezerviše ukupno 64 MB memorije, računajući
i lokalnih 16 MB. Standardni model podrazumeva 64-bit magistralu i 32 MB lokalne
memorije na 350, odnosno 700 MHz, koja, podrazumeva se, dolazi u BGA “pakovanju”.
GeForce 6200-TC32 može da adresira ukupno 128 MB, što znači da će dodatnih 96
MB biti pozajmljeno od sistemske memorije, ali samo u slučaju da je njena ukupna
količina 512 MB ili više. Sledeća iteracija TurboCache kartica (a priča se o
tome da će svi naredni video procesori podržavati ovu tehnologiju) će moći,
ako je potrebno, da adresira i 256 MB sistemske memorije na konfiguracijama
sa 1024 i više MB. Algoritam za rad sa sistemskom memorijom koristi različite
optimizacione tehnike i “u letu” utvrđuje koliko je maksimalno memorije potrebno
za određenu scenu, kako ne bi slučajno bilo alocirano više od neophodnog minimuma.
Dešava se, ipak, a to smo uspeli da uočimo i tokom testiranja, da udaljena memorija
ne može da se ponaša kao lokalna, bez obzira na sve prednosti PCI Express magistrale
i bez obzira koliko je memorijski bus na konkretnom sistemu efikasan. Postoje
brojne situacije u kojima se GeForce 6200 TC sa 64 MB daleko sporije lokalne
memorije “ponaša” drastično bolje nego 6200 TC sa 32 MB memorije na 700 MHz,
što govori o latencijama koje se javljaju na više nivoa prilikom komunikacije
sa sistemskom memorijom.
GPU informacijama u memoriji pristupa kroz PCI-E magistralu sve do memorijskog
kontrolera u northbridge-u ili samom procesoru (kod Athlon 64 sistema), pa tek
onda do sistemske memorije. Taj “put” mora da se pređe i još jednom u okviru
tog ciklusa, u drugom smeru, pa je jasno da TurboCache kartice mogu dosta “profitirati”
od dodatnog ubrzanja memorijskog podsistema, bilo da se radi o ubrzanju memorijske
magistrale, ili smanjenju latencija u pristupu memoriji. Najviši teorijski propusni
opseg lokalnog kontrolera na predviđenim frekvencijama je oko 700 Mpix/s, dok
je propusni opseg klasičnog PCI-E sistema dvostruko manji, ako radi na default
frekvencijama. Kada smo već dotakli ovu temu, moramo istaći da nVidia tvrdi
da nForce 4 sistemi, zajedno sa efikasnim memorijskim kontrolerom u Athlon 64
procesorima, daju bolje rezultate u radu sa TurboCache karticama nego Intel
i915 i 925 čipset solucije.
nV44
Kao i prethodni nV4x procesori, i nV44 je nastao redukovanjem skalabilnog nV40
jezgra, odnosno vertex i pixel pipeline jedinica i kanala memorijskih kontrolera
unutar njega. Arhitektura GPU-a je ostala identična – može se reći da “četrdeset
četvorci” ne nedostaje pameti, nego samo mišića. Kao i GeForce 6600, odnosno
nV43, i nV44 ima tri vertex jedinice, ali samo jedan QuadPixel pipeline unit,
koji sadrži 2×2 fragmentirana Pixel Shader podprocesora. U jezgru postoje dva
crossbar izvoda memorijskog kontrolera, svaki širine od po 32-bita, što znači
da je od ukupnih osam ovakvih izvoda sa nV40, odnosno četiri kod nV43, ostalo
2 x 32-bita, te je put ka memoriji kod 6200TC kartica maksimalno 64-bitan. nV44
je veoma mali GPU – čak i manji od microBGA memorijskog čipa, dok je površina
celog flip-chip pakovanja skoro 50 % manja od one kod nV43 (nV40 nećemo ni pominjati),
pa je jasno da je ovakav procesor veoma jeftin u proizvodnji. Naravno, nV44
je izrađen u 110-nanometarskom postupku.
Zanimljivo je da sam drajver odlučuje gde će se koja tekstura, geometrija ili
frejm bafer podaci čuvati u kom trenutku. Za bitne podatke se može dodeliti
“non cacheable” status, pa se te informacije (geometrija kojoj se najčešće pristupalo)
uvek čuvaju u lokalnoj memoriji, dok naravno svi kompresioni algoritmi iz prethodnih
serija GeForce kartica o kojima smo pisali, nisu izostavljeni. Evo i zvanične
specifikacije TurboCache tehnologije:
ATI – HyperMemory
HyperMemory koji je ATI predstavio nekako paralelno sa nVidijinom premijerom
TC tehnologije, radi u suštini iste stvari. Ipak, ATI je bio malo plastičniji
i manje opširan u davanju preciznih informacija, pa smo se odlučili da tehnologiju
objasnimo prvo na TurboCache primeru. Arhitekturu modernog GPU-a je moguće precizno
objasniti samo upotrebom “termina” više matematike i drugih srodnih inženjerskih
nauka, pa je generalizovanje upakovano u oblandu marketinških naziva i fraza,
neminovnost, dok su testeri uglavnom ograničeni manje raznovrsnom i nekada neprikladnom
terminologijom. Naše kolege su to, manje više i pre nas uradili na sebi svojstvene
načine, pa ćemo mi smanjiti spekulacije o stvarima o kojima nemamo preciznije
informacije i izložiti samo ono što nam je predstavljeno u PDF-ovima.
Dakle, kao i GeForce TurboCache, ATI HyperMemory kao memorijski bafer koristi
manju količinu brže, lokalne memorije, ali i PCI Express magistralu, kroz koju
komunicira sa sistemskom memorijom. Dobar deo priče se, prirodno, ponavlja.
Zbog čega je bitno da se sistemska memorija koristi, pisali smo od samog početka
ovog testa, a sada ćemo se osvrnuti na neke razlike karakteristične za X300
HM tehnologiju.
Iako su TC i HM tehnologije slične u svojim pristupima, to ne znači da je u
praksi sve toliko slično. Rxxx i nV4x arhitekture imaju različite texture handling
i lookup algoritme, drugačije queue bafere, tehnike optimizacije i druge “sitnice”,
a kartice koje smo mi testirali imaju i drugačije radne frekvencije i količine
memorija.
tipična GPU Rxxx arhitektura
Iz razloga što i kod HyperMemory kartica drajver odlučuje gde će se koja tekstura,
geometrija ili frejm bafer podaci čuvati u kom trenutku, može se videti koliko
softver ima veliku ulogu kod ovih jeftinih kartica. Možemo reći da od njega
zavisi mnogo više nego što zavisi kod skupih akceleratora. Kako drajver komunicira
sa operativnim sistemom i kako dele memoriju? Ako OS u jednom trenutku shvati
da nema dovoljno RAM memorije (jer je previše alocirano od strane GPU-a, odnosno
drajvera), da li odmah koristi virtuelnu memoriju i da li je povećava? Pošto
je rezervisanje memorije od strane grafičkog adaptera jedna stalno promenjiva
vrednost, da li OS može u trenucima kada video sistem ne koristi dodatni RAM
da ga iskoristi i ko u kom trenutku ima prednost? O svim tim stvarima drajver
mora da vodi računa, inače lako može doći do grešaka i otkazivanja (kritične
greške, plavog ekrana…). Ipak, nama se to u radu nije desilo, što znači da su
i Catalyst i ForceWare na visini zadatka.
HyperMemory GPU Rxxx arhitektura
Kartica na testu: Gigabyte GeForce 6200 TurboCache GV-NX62TC256D
nVidia je zamislila da 6200TC dolazi u tri “ukusa”:
GeForce 6200 TurboCache 16-TC/128MB ima predviđenu tržišnu cenu od
79 dolara, odnosno 65 evra. Ova kartica ima 16 MB lokalne memorije na 32-bitnoj
magistrali i može da adresira do 112 MB sistemske memorije. Klok jezgra je 350
MHz, dok je memorija podešena na 700MHz (DDR).
GeForce 6200 TurboCache 32-TC/128MB bi trebalo da bude češće viđen,
pošto će proizvođači ipak da se odluče za model koji ima bolji odnos cene i
performansi. Kartica bi trebalo da košta do 99 dolara, odnosno 82 evra, što
je možda i mnogo za proizvod sa četiri pipeline-a, 64-bitnom magistralom i samo
32 MB lokalne memorije. Naravno, kartica može da pozajmi i dodatnih 96 MB sistemske
memorije a radne frekvencije su kao i kod prethodnog modela: 350MHz za jezgro
i efektivnih 700MHz na koliko rade memorijski čipovi.
Na kraju, imamo i model koji se zvanično označava sa GeForce 6200 TurboCache
64-TC/256MB i njegova preporučena cena je čak 129 dolara. Lokalnih 64 MB, na
64-bitnoj magistrali i do 192 MB sistemske (mada će ovakva kartica manje intenzivno
da se obraća sistemskoj memoriji od dva jeftinija modela. Nažalost, ove kartice
ne koriste BGA memorijske čipove, pa je takt VRAM-a efektivnih 550 MHz, dok
jezgro radi na standardnih 350MHz.
GeForce 6200 koji smo mi imali na testu je Gigabyte-ovo izdanje poslednje
verzije – GeForce 6200 TurboCache 64-TC/256MB i klasična je, odnosno
referentna kartica tog tipa. GF 6200 TurboCache 16-TC/128MB i GF 6200 TurboCache
32-TC/128MB su obično low-profile kartice, sa pasivnim hlađenjem i 2.8 ns Hynix
memorijskim čip(ovima). Postoji i GeForce 6200 TurboCache 64-TC/256MB model
sa low-profile PCB-om, međutim, ono što je zajedničko za najskuplji model, jeste
TSOP memorija sa rejtingom od 3.6 ns.
Oznaka Gigabyte kartice je GV-NX62TC256D i za nju je karakterističan plavi
lak štampe i uglavnom oklopljeni kondenzatori, što je iznenađenje za tako minijaturan
GPU kakav je nV44. Površina PCB-a je kao kod nV43 kartica (6200 i 6600 PCI-E)
, osim što izvodi sa memorijskog kontrolera “idu” isključivo desno od jezgra,
pošto nV44 ima maksimalno 64-bitni memorijski bus.
Nvidia je ostavila i mesto za Video enkoder čip (po broju pinova vidimo da
je zamišljeno da to i dalje bude neki Philips SAA7xxx). Hladnjak je tu da se
sa površine jezgra lakše odvede toplota, mada je kartica radila i bez njega.
Istina, nismo imali hrabrosti da probamo da li bi sve tako stabilno radilo tokom
testiranja u 3D režimu, jer je površina jezgra veoma mala (nema heat-spredder-a),
tako da vazduh ne bi mogao tako lako da primi svu toplotnu energiju sa jezgra.
Naravno, hladnjak je tu i da zaštiti sam core, ali je koristan i kada želite
da overklokujete karticu (i možda dodate neki manji ventilator).
Pomenuta memorija je stigla iz Samsung-ovih fabrika, odnosno test centara,
a raspoređena je sa obe strane štampe. Gigabyte je karticu opremio sa digitalnim
i analognim izlazom, a tu je i S-Video za povezivanje sa TV-om do rezolucije
1024 x 768. Prikazana slika je bila besprekorno stabilna i oštra, što znači
da 2D engine, TSMD transmiteri i RAMDAC nisu menjani u odnosu na inicijalni
čip – nV40.
Kartica na testu: ATI Radeon X300SE Hyper Memory
Stigao nam je i odgovarajući predstavnik ATI-jeve “keš tehnologije”. Iako
izgleda isto kao i semplovi poslati stranim sajtovima, zapravo se malo razlikuje
od njih. Neke kolege su dobile ATI Radeon X300SE Hyper Memory kartice sa memorijom
od 2.8 ns, podešenom na 650 MHz, dok smo mi takođe dobili akcelerator sa 32
MB lokalne memorije, ali sa BGA čipovima od 3.3 ns, i odmah smo znali da kartica
neće biti podešena na 650 MHz (iako ovi čipovi, bez obzira na limit od 607 MHz
iz specifikacije, mogu da rade na 650 MHz). To je i bio slučaj pa je “non-qualification
sample” koji nam je dostavio lokalni ATI-jev PR, gosp. Ivica Stanković, bio
prepodešen na 325 / 600 MHz.
Kao što možete videti, kartica se izgledom ne razlikuje od već predstavljenih
Radeon X300 modela. PCB je izuzetno pedantno izrađen, a ako skinete hladnjak,
možete primetiti da je jezgro HyperMemory kartice iste površine kao i kod X300
modela, dok je ceo flip-chip package znatno veći od onog kod nVidia nV44.
Na štampi nema mnogo “elektronike” – tri kondenzatora, navoj, takt generator,
ESP čipovi, Samsung DDR memorijski čipovi (mBGA) sa latencijom od 3.3 ns i,
iznenađujuće, jedan D-Sub konektor, što znači da nema ništa od Dual View-a,
bar ne na dva monitora. HydraVision možete koristiti samo u sprezi sa TV aparatom,
preko S-Video konektora, do rezolucije od 1024 x 768. Možemo reći da je i ATI
kartica pružila izvanredan kvalitet na izlazu i da se nadamo da će i partneri
obezbediti visok kvalitet predkonektora i D-Sub konektora, kako inače oštra
slika iz RAMDAC-a ne bi bila pogoršana.
Test Setup
AGP kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:
Procesor
Athlon 64 3200+ Winchester
Matična
ploča
ASUS A8N-SLI Deluxe
Memorija
2 x 512 MB Corsair XMS-PC3200XL
Rev1.1 (2-2-2-5-1T) Samsung TCCD
Hard
Disk
Western Digital Caviar
160 GB SATA
Video
Karte
ATI Radeon X300SE HyperMemory
32/128 MB DDR Non Qualification Sample – Catalyst 5.4
nVidia GeForce 6200 TurboCache 64-TC/256MB – Gigabyte GV-NX62TC256D
64MB DDR – ForceWare 71.89
Monitor
Samsung
SyncMaster 1200NF
Cooling
Box Cooler
DVD
uređaj
Pioneer DVR-108D
DVD-R
uređaj
Pioneer DVR-109D
Operativni
sistem
Windows
XP Service Pack 2 with XPLite! (optimized for performance)
Direct X 9.0c
Igre/Bench
programi
FutureMark
3D Mark 03 340
FutureMark 3D Mark 2005
iD Software Doom 3
Microsoft Halo for PC
Aquamark 3 Commercial Plus
Activision Call of Duty: United Offensive
Valve’s Counter Strike: Source
Valve’s Half Life 2
Splinter Cell: Pandora Tomorrow
Crytek FarCry v1.2
ColinMcRae 4
CodeCreatures Benchmark Demo
SpecORG ViewSPEC Perf 8.1
X2 – The Threat Rolling Demo Benchmark
Painkiller retail
Prince of Persia: Sands of Time Retail
Sintetički benchmark programi ~ 3DMark 03 – #340
3DMark benchmark program iz 2003. godine, iako kritikovan od strane mnogih, pokazao
je i da proizvodjači moraju voditi računa o brzini izvršavanja Shader programa,
te da je veoma zdravo ispoštovati do kraja DirectX 9 specifikaciju, odnosno napisati
sopstveni kompajler da što bolje sarađuje sa HLSL prevodiocem Microsoftovog API-ja.
3DMark03 je patch-ovan najnovijom zakrpom, a testirali smo na default setovanjima.
Nema sumnje, GeForce 6200 sa pravom 128-bit magistralom u ovom testu ostavlja
HyperMemory i TurboCache kartice u prašini. Ipak, TC kartica je osetno brža od
ATI HM rešenja.
3DMark05
Novo izdanje 3Dmark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim
akceleratorima. Sva tri testa koriste Shader Model verzije 2.0, 2.0a, 2.0b ili
3.0 – u zavisnosti od podrške koju GPU ima (Radeon 9700 do X800 modela podržavaju
SM 2.0 i 2.0b, dok nVidia FX akceleratori podržavaju verziju 2.0 i 2.0a, a GeForce
6xxx akceleratori podržavaju SM 2.0, 2.0a i 3.0). Sva tri game demoa su izuzetno
zahtevni, karakteriše ih jezivo visok broj poligona koji opterećuje VS jedinicu,
kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija HDR, particle
efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija
volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Najjače kartice danas isporučuju
od 20 do 25 frejmova u većini scena, a na najzahtevnijim delovima i manje!
I ovde se vidi da 64MB lokalne memorije znaci mnogo, cak iako ona radi na nižoj
frekvenciji. Ne treba smetnuti sa uma da je ova varijanta TC kartice najskuplja,
te da je pravi konkurent ATI HyperMemory kartici 6200 TC sa 32 MB lokalne memorije,
koji je u ovim testovima lošiji od verzije sa TC 64/128 MB, kao što cemo videti
na narednim stranama.
Aquamark 3 Commercial Plus
Ovaj benchmark program karakterističan jepo velikom broju opcija za testiranje
mogućnosti Direct X 7, 8 i 9 kompatibilnih video kartica. Koristili smo maksimalan
nivo detalja, test se izvršava bez zvuka, a anisotropic i antialiasing filteri
su bili isključeni. Nismo dali ukupan rezultat već prosečan frame rate po rezoluciji.
HyperMemory je, kao i u mnogim testovima, i ovde osetno brži od ne-HM verzije
X300 kartice…
Doom 3
Doom 3 testiramo sa ugrađenim Demo1 demo-om, na high podešavanjima (highest je
predviđen za kartice sa 512 MB memorije), što podrazumeva da je zvuk isključen,
svi detalji na maksimumu (sve senke, poligoni i najveće teksture), ali i da je
uključeno osmostruko anizotropno filtriranje. Dodat je i UltraHighQuality.pk4,
koji omogućava da objekti bacaju senku sami na sebe (tzv. self-shadow). Zvuk,
AI i fizika su isključeni automatski, samim pokretanjem timedemo komande.
Kartice koje vecinu tekstura smeštaju u sistemskom RAM-u jednostavno nisu dovoljno
brze da bi pristojno "vozile" igru kao što je Doom 3 na high setovanjima.
Naravno, na medium detaljima je situacija drugacija…
Halo: Combat Evolved
Igra zbog koje su mnogi pre tri godine kupili X-Box konzolu, fenomenalni Halo
u verziji za PC je optimizovan za Direct X 9 kartice. Program koristi Pixel Shadere
verzije 2.0. Ovi programi se mogu izvršavati i preko starijih verzija Pixel Shadera,
ali smo mi koristili DX9 mod, najveći broj detalja i trilinearni mod filtriranja.
Sa druge strane, Halo se sasvim lepo može igrati na Gigabyte 6200TC kartici u
najnižoj rezoluciji sa svim detaljima, ili na medium detaljima, u 1280 x 1024,
ako posedujete TFT monitor.
Far Cry v1.3
Igra koja je po mnogima redefinisala žanr, odnosno pooštrila kriterijume kada
su vizuelni aspekt, ali i gameplay u pitanju. CryTek-ov engine je demonstracija
mogućnosti Direct X 9 API-ja u praksi – tu je ogroman broj poligona i efekata
koji se izvršavaju u Shader jedinicama, celih 128 MB video memorije je po nivou
rezervisano i zajedno sve izgleda jednostavno fenomenalno. Fotorealistična grafika
i do sada najbolja fizika i dizajn nivoa su atributi ove fenomenalne igre, koja
je na mnogim sajtovima bila proglašena za Igru Godine 2004, a na većini
bolja od igara Doom 3 pa cak i Half Life 2! . Tu su efekti Normal mapiranja, polybump
mappinga, napredne enviroinment fizike, promenljiva geometrija terena, dinamičke
senke i osvetljenja, motion capture animacije… Testirali smo sa Very high
i Ultra high podešavanjima (gde je moguće), uz pomoć već snimljenog i
opšte prihvaćenog demoa, koji koriste i strane kolege. Kod ATI kartica smo ukljucili
opciju Geometric Instancing.
Zanimljivo je da u igri FarCry, koja ne zavisi od klasicnog teksturisanja, vec
pametno koristi raspoložive resurse i oslanja se na operacije sa shaderima, razlika
u odnosu na referentni GF6200 i nije toliko velika. I ATI i nVidia rešenja su
dovoljno snažna za ugodno igranje igre na Ultra High setovanjima, ali treba znati
da Research, ali ni demo u kome testiramo, nije najzahtevniji momenat odnosno
deo u igri. Kroz nivoe kao što su Pier ili Volcano, frame rate na ovim karticama
pada i ispod nivoa od 20 fps (u modu 12 x 7). Ipak, FarCry mnogo više zavisi od
kolicine raspoloživog sistemskog RAM-a, pa sa 512 MB ne radi zadovoljavajuce brzo
ni na karticama kakve su, recimo, GeForce 6600.
CS: Source Video Stress test
Novi Counter Strike je stigao. Umesto da kreiramo demoe na postojeći mapama, nas
je pre zanimalo kako će osnovni efekti u Source Engine-u raditi na novim karticama,
pa smo pokrenuli Video Stress test koji se nalazi u glavnom meniju, uz najviša
moguća setovanja u video sekciji.
I jedan od testova u kome ATI-jevi rezultati pokazuju znacaj optimizacije…
Half Life 2
Sta reći o igri koja je čekana čitavih pet godina i prema mnogim mišljenjima i
prevazišla najviša moguća očekivanja. Engine nije toliko napredan kao onaj kod
igre FarCry ili čak Doom 3, ali je moćan, fleksibilan (skalabilan) i odlično optimizovan,
te svakako pokazuje kakve će performanse kartice dati u igrama koje očekujemo.
Testirali smo sa najvišim kvalitetom (highest), samo su Anisotropic i Antialiasing
bili isključeni.
Ovaj demo specificno dobro pokazuje koliko su shaderi u ovoj igri napisani po
merilu Catalyst-a. Meðutim…
razlika je, kao što smo vec ranije primetili, manja u Town demou…
Specijalne situacije
TurboCache i HyperMemory kartice smo testirali u Dual Channel režimu, ali smo
hteli da vidimo i kakva je razlika kada se testira u Single Channel režimu,
s obzirom da se ove kartice intenzivno oslanjaju na memorijski protok sistemske
memorije.
U sledecim tabelama možemo videti i kako se kartice ponašaju u Single Channel
modu sa dvostruko manjom kolicinom memorije. Kao što cemo videti, 3DMark 05
je mnogo više imun na nedostatak memorije, negoli Doom 3.
Evo kako se "ponaša" verzija GeForce 6200 TC kartice sa 32 MB lokalne
memorije, koja radi na višim frekvencijama. Nažalost, nismo imali vremena da
je istestiramo u svim situacijama, pa smo izabrali dve najkarakteristicnije:
Kao što vidite, brža memorija znaci dosta u nižim rezolucijama u 3DMark-u,
ali vec u zahtevnijem modu je bolje imati više lokalne, sporije memorije, nego
dvostruko manje brže. Doom 3 nema toliko intenzivno teksturisanje (najviše kalkulacija
se vrši sa shaderima, dok su teksture manje detaljne; neko je pominjao i teksture
burića loše rezolucije :)).
Zaključak
TurboCache i HyperMemory baš i nisu preterano Turbo niti Hiper, to moramo da
zaključimo, bez obzira što posmatramo najnižu klasu. Njihova cena mora biti
evivalentno niža od standardnih GeForce 6200 i Radeon X300 (ne SE, nego pravih)
kartica, da bi bile konkurentne, a to sada nije slučaj. Zbog čega bi se iko
odlučio za pomenutu Gigabyte 6200TC karticu, ako za iste novce ima GF6200 istog
proizvođača, sa lokalnih 128 MB, koji možda i može da se “pretvori” u GeForce
6600? Takođe, korisnici koji sad kupuju PCI Express platformu, sigurno žele
da izdvoje i malo više za grafički podsistem, a to onda podrazumeva grafiku
na nivou GeForce 6600 ili čak 6600GT modela.
Iako je PCI-E magistrala veoma brza, pričali smo i gledano sa čisto teorijskog
aspekta, koliko je “dug put” od GPU-a do sistemske memorije i koliko tu u priči
ima dodatnih latencija. Ono što ostaje nejasno, jeste i zbog čega su cene ovih
kartica toliko visoke – TSOP memorija se ugrađuje na 64MB modele, a oni su opet
osetno skuplji od 32 MB verzija. Video akcelerator koji se zove GeForce 6200
TurboCache, propraćen i maksimalnom količinom memorije koja može da se rezerviše,
nije fer marketinški potez, ali je sličnu stvar uradio i ATI. GF6200 TC, bez
obzira na varijantu u kojoj dolazi, jeste mnogo sporija kartica od pravog GF6200,
što se nikako nije “odrazilo” na cene, koje su poprilično visoke (od 90 do 11o
evra sa porezom).
Slična priča važi i za Radeon X300SE HyperMemory, ali u nešto manjoj meri, pošto
X300SE HM ume da bude i brži od klasičnog X300SE modela, ali opet nije ništa
povoljniji u prodaji od “full” Radeon X300 kartice. Ako sve navedeno sumiramo,
moramo reći da nismo preterano zadovoljni potezima koji su napravili dva vodeća
dizajnera video procesora. Cela priča za turbo / hiper memorijom može da ima
nekog smisla jedino ako ove kartice budu imale bukvalno dvostruko niže cene!
Gigabyte GeForce 6200 TurboCache GV-NX62TC256D
na test ustupio Gigabyte.
ATI Radeon X300SE HyperMemory
karticu na test ustupio ATI
Technologies.
