Benchmark Redakcija
Branko Lukic
Plextor
je ime koje uvek i svuda izaziva asocijaciju na kvalitetan CD uredjaj, bez obzira
da li se radi o CD citacu ili pisacu. Sama kompanija Plextor, dok su CD-R(W)
uredjaji bili jos nepristupacni artikli, stekla je reputaciju zahvaljujuci odlicnim
serijama SCSI uredjaja. Drzeci se striktno SCSI standarda, Plextor je odbijao
svaku pomisao da predje na trziste IDE uredjaja, jednostavno smatrajuci da pisacima
nije tamo mesto. Medjutim, ostavsi pri tome medju poslednjima, i Plextor pod
pritiskom polako prihvata IDE. Nedugo zatim, na trzistu se pojavljuje PX-1210A
(12/10/32) – uredjaj koji su mnogi (u inostranstvu) proglasili za najbolji u
svojoj klasi. Zahvaljujuci njemu, Plextor ponovo izbija na sam vrh. Drugi proizvodjaci su pokusavali da preuzmu vodjstvo, pre svih Yamaha sa svojim
nesrecnim 16/10/40 pisacem i TDK sa svojim 16/10/40 CyClon-om. Plextor je dugo
cekao i tek 3 meseca posle Yamahe izbacuje svoj 16/10/40 uredjaj pod imenom
PX-W1610A. Uredjaj je na pocetku imao izvesne probleme, koji su vremenom ispravljani
izbacivanjem novih firmware-a, a uredjaj kod nas na testu je doshao sa 1.02
firmware-om. Pakovanje, izgled i fabricke specifikacije Klasika kada je u pitanju nase podneblje – OEM pakovanje koje u ovom slucaju
sacinjavaju nekakvo uputstvo (neupotrebljivo) odnosno CD sa utility-jima…
Sa prednje strane, uredjaj ima toliko spartanski dizajn da se
sa setom prisecam Yamah-inog uredjaja i koliko-toliko dopadljivog prednjeg dizajna.
Dakle, prednjim panelom dominira dobro poznati natpis na tray-u, PlexWriter
sa specifikacijom 16/10/40. Naravno, sa prednje strane se nalazi i LE dioda,
koja ima sve preduslove da udje u legendu. Naime, LED radi u tako cudnim modovima,
da nikad necete “pohvatati” sta i kada signalizira. LED non-stop sija
zelenim svetlom kad je disk u uredjaju. Kada uredjaj sa diska cita, ona ne treperi,
sto bi bilo logicno, nego i dalje sija. Kada uredjaj snima, dioda treperi (brzina
treperenja raste kako se blizi kraj snimanja(?)). Pri radu sa RW diskovima,
dioda sija narandzasto. Ako sam negde pogresio izvinjavam se, ali ova LE dioda
me je totalno zbunila… Pri prvom kontaktu sa uredjajem, prvo sto se da primetiti jeste to da je uredjaj
primetno duzi od svoje sabrace. Naime, sa zadnje strane u unutrasnjosti je dodat
mini ventilator (a la 486). Sve poslednje generacije CD-RW uredjaja imaju velikih
problema sa grejanjem, a narocito pisaci od 12x pa navise. Mnogo je bilo prica
na tu temu, ali prakticnog resenja nije bilo. Nazalost, moje misljenje je da
ni ovaj jedan ventilator nije resenje, posto je on toliko slab da tesko moze
bilo sto da ohladi, a kamoli ne unutrasnjost CD-RW uredjaja. O losim stranama
ovog ventilatora nesto kasnije…
Zahvaljujuci nesto vecoj duzini i samom gabaritu, ovaj uredjaj
svakako spada u najteze koje sam imao priliku da vidim. Sa zadnje strane uredjaja
se nalaze i dva nedokumentovana “sumnjiva” pina za dzamper. Posle krace “setnje”
net-om, ispostavilo se da je to mesto za dzamper koji prebacuje mod rada iz
PIO Mode 4 u UDMA2. Medjutim posto su neki ljudi od toga imali vise stete (zauzece
procesora skoci na 25%!) nego koristi, ispada da je u principu visak. Kao sto
sam vec rekao, uredjaj radi u PIO Mode 4, sto je stvarno raritet, jer je ovo
prvi uredjaj (40x) koji sam imao prilike da vidim, a da radi u ovako niskom
modu. Specifikacije Za pocetak, ovo su specifikacije koje je prikazao CD Speed:
Drive information
Host adapter
1
Device ID
0
Vendor
PLEXTOR
Product
CD-R PX-W1610A
Firmware version
1.02
Buffer size
2048 KB
Maximum read speed
7056 KB/sec (40 X)
Read CD-R
yes
Read CD-RW
yes
Read CDDA
yes
CDDA accurate
yes
Read R-W
yes
R-W packed
yes
C2 pointers
yes
Speed settings
4-8 X
Read RAW mode
unknown
Nakon toga, evo i specifikacija uredjaja “skinutih”
sa Plextor-ovog sajta:
Performance
Data Transfer Rate
Burst (PIO Mode 4, DMA Mode 2)
16MB/s
Write
16X: 2400KB/s
12X: 1800KB/s
8X: 1200KB/s
4X: 600KB/s
1X: 150KB/s
ReWrite
10X: 1500KB/s
8X: 1200KB/s
4X: 600KB/s
2X: 300KB/s
Read
17X-40X: 2.6-6.0 MB/s CAV
14X-32X: 2.1-4.8 MB/s CAV
8X: 1200KB/s
4X: 600KB/s
1X: 150KB/s
Access Time
140ms (17X-40X CAV)
Data Buffer
2MB
Error Rate
Mode1: less than 10-12bits Mode2: less than 10-9bits
Disc
Usable Formats
Write/ReWrite
Read
Play
CD-DA
*
17-40X CAV
*
CD-ROM
*
*
CD-ROM + CD-DA
*
17-40X CAV
*
CD-I
*
*
PHOTO-CD
*
*
VIDEO-CD
*
*
CD-Extra
*
*
CD+G
*
*
*
CD-TEXT
*
*
Writing Modes
Track at once, session at once,
disc at once multisession, packet writing
Front Panel
Eject
Auto Eject/Manual Emergency
Lights
Indication DISC IN – Read – Write
Disc Loading
Tray, Auto load/auto eject
Headphone Jack
Stereo mini-jack, 0.8V at 32 Ohms
Rear Panel
Power Supply
DC +5V and DC +12V
Audio Connector
Analog output (Molex Connector)
Digital SPDIF
Dimensions & Weight
Dimensions
146 x 41.3 x 202 mm
Weight
1.2 kg
Reliability
MTBF
60.000 POH
Tray Loading Eject
75.000 times
Mali osvrt na predstavljene specifikacije… Pomalo cudi podatak
da Plextor nije predvideo dvobrzinsko snimanje (kod nas veoma trazeno na audio
trzistu). Sto se tice podrzanih formata, tu vlada potpuna konfuzija. Da budem
iskren, nisam sve isprobao posto sam ovu tabelu skinuo posle odradjenog testa,
ali cinjenica da Plextor-ov uredjaj ne moze da cita VideoCD ili CD-ROM XA me
je poprilicno zbunila. Ipak se ovde radi o uredjaju renomirane firme, a ne o
uredjaju “dva zbratimljena tajvanca”. Jos veca zabuna dolazi u trenutku
kada se vidi da Plextor moze da snima sve te formate?!? Uredjaj podrzava “unapredjeni” Burn-PROOF. Ovo “unapredjeni” sam stavio pod
znake navoda zato sto svi proizvodjaci koji ugradjuju Burn-PROOF u poslednje
vreme na sva zvona hvale svako svoju verziju Burn-PROOF-a (pre svega mislim
na Plextor-a i TEAC-a), pominjuci price o 2-4 µm, a sve apropo price koju je
poveo Ricoh da JustLink tehnika pravi gap 10x puta manji od originalnog Burn-PROOF-a.
Da ovo “unapredjeni” i ne stoji, videcete iz daljeg toka ovog izlaganja… Plextor-ov uredjaj ima ugradjen OPC (Optimum Write Speed Control), koji radi
svoj posao zaista dobro. Kao dodatak OPC-u stize i “Powerec” (Plextor Optimized
writing Error Reduction Control) iliti, kako Plextor tvrdi “mogucnost da uredjaj
prepozna proizvodjaca, tip i karakterisitke medije i da po tim podacima podesi
snagu lasera i maksimalnu brzinu za tu mediju”. U principu, Powerec radi isto
sto i OPC, te ne znam zasto Plextor razdvaja ove dve stvari, osim ako nije u
pitanju marketinski potez.
Prvi utisci BIOS racunara je uredno prijavio novi uredjaj a odmah za njim i Windows, bez
ikakvih problema. Na net-u sam proverio da li mozda postoji noviji firmware,
ali u tom trenutku 1.02 je bio poslednji. Po standardnoj proceduri u Device
Manager-u je iskljuchen Auto-Insert Notification, dok DMA nije cekiran jer na
kraju krajeva uredjaj nije ni predvidjen za UDMA rad. Naravno, prvi dodir u radu sa CD uredjajima je tray i mehanika. Moram da priznam
da se verovatno radi o najboljoj i najtisoj tray mehanici koju sam ikada imao
prilike da vidim. Medjutim, tray se toliko sporo izbacuje da slobodno mozete
da popijete svoju kafu na miru :))) Valjda je to i cena tihog tray-a… Sam
glavni motor je takodje izuzetno tih, sto predstavlja pravo osvezenje posle
buke koju je pravio PX-1210A. Sve u svemu, sto se mehanickog dela tice, radi
se o jednom od najtisih uredjaja u klasi 40x. Evo i kako se uredjaj prijavljuje u programu Nero 5.5.2.3.
Test sistem – Windows Me
CPU
– Celeron [email protected]
Maticna ploca
– Microstar BX Master
Memorija
– 384MB SDRAM PC133 (2-2-2)
Video-karta
– ATi All-in-Wonder Radeon
Hard-diskovi
– Quantum AS 40GB – Maxtor DiamondMAX 45 Plus 30GB (na Promise Ultra66 kontroleru)
CD ROM
– Yamaha CRW2100E – NEC CD-RW NR-7700A – Plextor CD-R PX-W1610A – Toshiba DVD-ROM SD-M1402 (svi na Intel-ovom UltraDMA/33 kontroleru)
Programi koji su korisceni prilikom testiranja su Ahead Nero v5.5.2.3,
Ahead InCD 2.13 i Nero CD Speed 0.82b (isto sto i CD Speed, samo sto ga sada
Ahead isporucuje uz Nero). Ovde cu dodati jos jednu stvar. Cesto dobijamo mail-ove
u kojima nas kritikuju zasto ne vrsimo testove kao sto to rade “testeri preko
bare”, tj. kopiranje diskova sa raznim zastitama. Prvi i osnovni razlog sto
je kod nas nemoguce naci originalan CD koji je zasticen. – samim tim ta stvar
pada u vodu. Takodje, nema kvalitetnog overburn prikaza jer 90- ili 99-minutnih
CD-R-ova kod nas nema, niti ce ih biti u dogledno vreme. Glavni razlog jeste
da se i u Evropi izuzetno tesko nalaze, jer sve sto iko proizvede odlazi za
Ameriku. Kad smo ovo razjasnili prelazimo na ono glavno, a to su…rezultati testiranja! Stabilnost pisaca, Burn-PROOF i upotrebljivost medija Stabilnost pisaca pri snimanju i nije za svaku pohvalu. Ono sto me je najvise
zacudilo jeste prilicno los rad u paru sa jos nekim pisacem. Dok se na primer
Yamaha nije bunila, pa ni TEAC 16x, i dok su uspevali da drze svoje bafere na
nekih 50-ak procenata, dotle je Plextor uporno pravio buffer underrun-ove i
aktivirao Burn-PROOF. Ovo je prvi pisac koji sam imao priliku da vidim a da
bas toliko lose radi paralelni rad. Sa druge strane, ispada da Burn-PROOF i nije toliko srecno resenje kao recimo
JustLink. Ovo je svakako podatak za brigu ako radite dosta sa audio diskovima.
Naime, Burn-PROOF se za razliku od JustLink-a cuje kao blago pucketanje pri
reprodukciji! Zbog ovog nazovi otkrica su snimljena jos dva diska na kojima
je isforsirana pojava 31, odnosno 34 buffer underruna, ali samo na jednoj pesmi.
Pri reprodukciji, samo na toj pesmi se culo blago pucketanje. Ne radi se tu
o dobro poznatom, izrazenom pucketanju, nego o tihom koje se primecuje tek kad
odvrnete zvuk “do daske”. Upotrebljivost 16x narezanih medija je znatno veca nego sto je bio slucaj kod
Yamahe, ali ponovo ima jedna mala zackoljica sto se tice Burn-PROOF-a. Ako vam
se desi buffer underrun pri snimanju sa 16x, postoji velika sansa da ce se losiji
CD citaci jednostavno “zaglupeti” na tim delovima i prijaviti gresku pri kopiranju.
Jos jedna napomena je da dok Plextor bez problema uspeva da iscita takav disk
i kroz test program (sto se tacnosti procitanih podataka tice, mnogo zahtevnija
operacija od kopiranja), dotle drugi CD citaci (TEAC CD-540E) hoce da takav
disk iskopiraju, ali prijave razne greske pri testu kad dodju do prvog mesta
gde se desio buffer underrun. U slucaju da ne dodje do pojave buffer underrun-a,
disk je savrseno citljiv pa cak ga je moguce i testirati na slabijim CD citacima.
Sto se tice izdrzljivosti pisaca pri snimanju, doslo se do brojke od 15 CD-ova
koju mogu biti narezani pri istom kvalitetu. Vec 16-ti, a pogotovo 17-ti imali
su velike probleme sa citljivoscu. Ovde treba dodati da se uredjaj i pored ventilatora
izrazito greje, narocito sa donje strane. Ovo je veoma vazan podatak za nasu
“domacu radinost” koja ponekad proizvede i po 30-ak diskova dnevno. Na kraju
jos i podatak da je ventilator nekoliko puta ispustao zvuke kao da je pri izdisaju,
pa je morao da bude malo “cuknut” kako bi se vratio u normalu. Postavlja
se pitanje sta raditi kad ventilator definitivno prestane sa radom ili pocne
da ispusta buku? Da li otvarati uredjaj (i izgubiti garanciju) ili jednostavno
trpeti buku? Snimanje po CD-R medijama Prvo je izvrsen test fiktivnog snimanja iz programa CD Speed, kao medij je koriscten
standardni Verbatim DataLife Plus 700MB “kompakt CD” :)))))
Kako se da videti, snimanje je ravnomerno i bez oscilacija dok
je brzina tacna na dve decimale, sto je svakako za svaku pohvalu… 12x snimanje
Rezultat od 7’26” i ne spada u nekakve brzinske rekorde, ali je
i dalje brze od Yamahe 2100, a sporije od NEC-a NR-7700A. Posto cemo sve diskove
nadalje testirati sa istom kolicinom podataka (702MB, 79’51”), isti ovaj test
je ponovljen na Yamaha-i (posto je u njenom testu prikazan rezultat za nesto
manju kolicinu podataka).
Na pocetku snimanja OPC obavlja svoj posao 21 sekundu, da bi odmah
zatim otpocelo snimanje. Tokom snimanja, zvuk koji uredjaj stvara skoro i da
ne postoji, sto se recimo bitno razlikuje od ponasanja Yamahe… 16x snimanje
Plextor ceo disk zavrsava za 5’44” sto mu daje prednost od 17
sekundi u odnosu na Yamahu…
Snimanje po CD-RW medijama Kao CD-RW medija je koriscena kod nas veoma retka HS-RW medija Verbatim DataLife
Plus od 650MB sertifikovana za 10x pisanje.
Vreme od 8’2” se tacno uklapa u specifikaciju od 10x. Ovde treba
napomenuti da je disk odlicno snimljen i da ga je u slucaju multi-sessiona moguce
nastaviti i na bilo kojem drugom uredjaju (!!!), sto nije bio slucaj ni sa NEC-om
NR-7700A ni sa Yamahom CRW2100E. Sve pohvale za pisanje po RW-u… Snimanje po RW mediji – packet writing Za packet writing test je koristen Ahead InCD 2.13. Za one koji ne znaju, packet
writing test je poseban nacin snimanja po RW mediji. Prvo se sama medija formatira
za paketno pisanje (UDF format). Ovim postupkom se gubi oko 120MB podataka koji
su rezervisani za tabelu koja je veoma slicna boot record-u kod hard diskova.
Znaci na raspolaganju vam ostaje oko 530MB. Prednost ovog pisanja je mogucnost da se fajlovi na samoj mediji brisu i snimaju
kao da su na disketi. Znaci snimanje je moguce iz bilo kojeg file manager-a
(Windows Explorer, Windows Commander…). Mana ovog nacina snimanje je potreba
da se na svakom sistemu, na kojem ce se koristiti tako snimljena medija, instalira
posebni UDF reader, da bi sistem prepoznao taj disk. Plextor je i ovaj posao odradio perfektno i prosto me fascinirao. Dok Yamaha
CRW2100E sporo i traljavo odradjuje posao oko packet writinga a NEC sporo formatira,
dotle Plextor briljira i pri formatiranju i pri snimanju. Apsolutno bez ikakvih
zamerki.
Citanje CD-R medija Kao test medija je posluzio na nasim prostorima standardni Verbatim DataLife
700MB CD-R koji je snimio Plextor pri 16x.
U donjoj tabeli mozete pogledati podatke za spinup odnosno spindown
test:
Spinup/Spindown Time
Spinup Time
2.10 sec
Spindown Time
4.67 sec
Svaki komentar skoro pa da je suvisan! Uostalom, Plextor je oduvek
i bio cuven po brzini citanja. Sa krajnjom brzinom od 42.38x i prosecnom 32.1x,
ovom uredjaju mogu da pozavide i mnogi cenjeni CD citaci! Vremena pri pretrazivanju
diska su nesto visa od onih koje je postigla Yamaha CRW2100E, i spadaju u prosek
CD-RW uredjaja. Takodje, iako je motor dosta startniji nego kod Yamahe (razlika
je nesto veca od 2 sekunde), Plextoru PX-1610A treba cak 4.64 sekundi vise da
prihvati ubaceni CD. Iako je u pitanju relativno mala razlika u vremenima, javlja
se utisak tromog i inertnog rada uredjaja pri realnom radu. Citanje CD-RW medija Kao test medija je koriscen HS CD-RW medija koju je snimio Plextor sa 10x.
Evo takodje podataka za spinup i spindown test…
Spinup/Spindown Time
Spinup Time
2.09 sec
Spindown Time
4.06 sec
Citanje CD-RW medija u UDF formatu (packet writing) Kao test medija je koriscen HS CD-RW medija koju je takodje snimio Plextor.
Ne, nije ovaj test “pukao”, nego jednostavno Plextor nije dobro procitao koliko
podataka ima snimljeno na disku (crvena linija), te je jednostavno prijavio gresku
u trenutku kada je stigao do kraja. Posto se ovde radi o istoj kolicini podataka
koja je bila koriscena i u slucaju testa Yamaha CRW2100E uredjaja, evo malog poredjenja:
Yamaha je ponovo odnela brzinsku pobedu pri radu sa RW diskovima, ali ovaj put
u UDF modu. Ovo ne znaci da je Plextor-ov rezultat los, jer ovi brzinski rezultati
spadaju u klasu 32x citaca, sto je u slucaju UDF medije itekako dobar rezultat.
Grebovanje audio CD-ova Za razliku od Yamahe, Plextor je prihvatio osnovni test disk za testiranje audio
grebovanja, pa evo i rezultata.
Ostali rezultati izgledaju ovako:
Harmonica Read Test
Average Access Time
184 ms
Data Errors
0
Sync Errors
0
Total Data Errors
0
Total Sync Errors
0
Quality Score
100.0
Leadin
Drive can read max. 75 sectors (-00:01.00) from the Leadin
Leadout
Drive can read max. 3175 sectors (00:42.25) from the Leadout
Nazalost, ispostavilo se da uredjaj ne moze da iscita CD-Text,
sto je velika steta. Sa druge strane, rezultat od prosecnih 28.23x je fantastican
i za dlaku nizu od rekorda koji je postavila Yamaha. U realnom radu, koriscenjem
programa Audiograber 1.80, rezultati su se kretali od 15.4x za unutrasnjost
do 35.8x po obodu diska. Rezultati za svaku pohvalu. Treba reci da je uredjaj
odlicno grebovao i ostecene diskove pri tome ne smanjujuci brzinu, a finalni
WAV bi bio perfektan. Zakljucak za uredjaj kao citac Sto se citanja tice, uredjaj spada u sam vrh kako po postignutim rezultatima,
tako i po tolerantnosti na medije. Sve od plavih i zelenih, pa do srebrnih NoName-ova,
uredjaj je primao i citao sa njih. Takodje, manje ogrebotine nisu pravile nikakve
probleme. Jedino sto je moglo da bude bolje jeste rad sa RW diskovima, te bi
onda ovaj uredjaj izasao na sam vrh po performansama.
Zavrsni komentar testa Posle skoro dve nedelje detaljnog testiranja i davljenja uredjaja “kao zmija
zabu”, finalni zakljucak je da Plextor ovoga puta ili nije opravdao svoj renome.
Uredjaj jednostavno ima decje bolesti kao i sva njegova ostala sabraca iz drugih
tabora u toj klasi (TEAC, Yamaha). Gledajuci testove po inostranim sajtovima,
zakljucio sam da oni i mi ne trazimo istu stvar pri ocenjivanju uredjaja. Dok
je njima vaznije da uredjaj bude iz poznate firme bez obzira na kvalitet samog
uredjaja (pa cak i kad je los, cesto se na to zazmuri), mi gledamo sirovu snagu
i izdrzljivost, sto zbog “kucne radinosti”, sto zbog razloga hronicne nestasice
para da u slucaju crkavanja lasera kupujemo nov uredjaj. Ovaj uredjaj je imao
velike sanse da postane najbolji i bez premca, ali ipak, veliko razocarenje
u implementirani Burn-PROOF a pre svega u neizdrzljivost pisaca, dovela je da
ovaj uredjaj iako trenutno zasluzuje da bude proglasen za najbolji ne bude preporucen
sa nase strane. Uredjaj za potrebe testiranja ustupio “Sinteh“
