Round-up Socket 754 matičnih ploča

Miloš “Ayrton” Stamenković

Athlon 64 Socket 754 motherboard round-up Tokom zadnja dva kvartala prošle godine dosta se pričalo o laganom nestajanju
Socket 754 procesora, a samim tim i cele platforme, i prelasku kompletne AMD
desktop ponude na Socket 939. Međutim, AMD je u ovom slučaju odlučio da malo
podigne nogu sa gasa, te se Socket 754 procesori i dalje mogu videti u planovima
ove kompanije za tekuću godinu, pa je očigledno da će se ova platforma na tržištu
zadržati dosta duže nego što se to činilo pre nekih šest meseci. Iako je u glavama
entuzijasta Socket 754 platforma davna prošlost, ako se malo spustimo na zemlju
možemo uvideti da u realnosti i nije baš tako. Kada se mirno i hladne glave
sagleda aktuelna situacija na tržištu, sasvim je jasno zašto AMD nema potrebu
da previše žuri sa uklanjanjem Socket 754 procesora. Nedavno je kolega Delimir
Tasić uradio uporedni test (http://www.benchmark.co.yu/vidito.php?sid=7519) Athlon
64 procesora, u Socket 939 i 754 verziji na istom radnom taktu, iz kojeg se
lepo može zaključiti par bitnih stvari, pa preporučujem da ukoliko niste obavezno
proučite ovaj test. Ono što je bitno jeste činjenica da performanse Socket 754
procesora u odnosu na Socket 939 Athlon-e 64 na istom radnom taktu definitivno
postoji, ali ipak nije toliko velika da bi srazmerno tome opravdala razliku
u ceni samih procesora za ove dve platforme. Naravno, entuzijasti će uvek biti
okrenuti bržem i naprednijem rešenju, pa makar je dobitak u performansama desetak
procenata ili čak ispod tog nivoa. Sa druge strane, prosečni korisnik, za kojeg
je prvenstveno Socket 754 platforma i namenjena, nema razloga da investira novac
u procesor i matičnu ploče čije će prednosti u realnom radu dosta teško iskoristiti.

Za Socket 754 platformu trenutno su aktuelna dva modela procesora, gde se pored
Athlona 64 nalaze i odgovarajući Sempron procesori sa kojima AMD cilja u totalni
low-end segment tržišta. Ovde vas ponovo moram uputiti na uporedni test Athlon
64, Sempron i Celeron procesora (http://www.benchmark.co.yu/vidito.php?sid=7535)
gde se jasno može videti razlika u performansama između aktuelnih low-end rešenje
iz kompanija AMD i Intel. Pored toga, može se i proučiti razlika u performansama
između Athlona 64 i Sempron procesora na istom radnom taktu. Naravno, sva ta
testiranja obavljena su na standardnoj 32bitnoj verziji Windows-a XP, dok će
sve ipak biti malo drugačije kada se pojavi finalna verzija 64bitnog Windows-a.
Kako sada stvari stoje, datum izlaska finalne verzije 64bitnog Windows XP operativnog
sistema je sve bliži, pa ćemo tada verovatno većina korisnika biti zainteresovana
za prelazak na Athlon 64 i novi operativni sistem. Podsećamo da Sempron procesori
ne podržavaju 64bitne instrukcije, što prirodno znači da ovaj procesor nije
kompatibilan sa 64bitnim operativnim sistemima.

Prilikom odluke oko izbora komponenti za ovaj test imali smo dilemu oko izbora
procesora, odnosno da li se opredeliti za Athlon 64 ili Sempron, što je ujedno
i dilema koja očekuje sve potencijalne kupce koji se odluče za Socket 754 platformu.
Valjane argumente poseduju obe strane. U prilog Athlonu 64 ide da nije nešto
mnogo skuplji, a da pri tome dobijate 64bitni procesor i više L2 keš memorije,
što je sa dolazećim 64bitnim Windows-om XP definitivno izbor koji ima smisla.
Sa druge strane, Sempron je ipak jeftiniji što u low-end konfiguracijama kod
kojih je svaki euro veliki kao planina i ima mnogo uticaja. Ja lično sam uvek
za varijantu da se na bilo koji način nategnete do Athlona 64, ali kako je bilo
pritisaka sa strana da je Sempron u ovom momentu interesantnije rešenje za veliku
većinu ljudi zainteresovanih za Socket 754 platformu, tako smo na kraju odlučili
da ploče poredimo baš sa Sempron 3100+ procesorom. Što se ostalih vitalnih komponenti
tiče, one ni blizu ne odgovaraju low-end opsegu, ali su neophodne kako bi se
eventualna razlika između testiranih ploča što lakše pokazala.

OZBILJNA PLATFORMA
Ono što je za sve veoma bitno jeste činjenica do koje sto došli nakon velikog
broja testova kompletne game Athlon 64 proizvoda i koju bi smo da ponovio još
jednom i za čitaoce sa jeftinijim ulaznicama – Ahtlon 64 je maksimalno ozbiljna
platforma, i to u svim pogledima. Tokom rada na ovom round-up testu imali smo
najmanje problema bilo kakve vrste u odnosu na sve prethodne velike uporedne
testove koje smo ranije radili. Stoga sa ovog aspekta možemo reći da ćete izborom
bilo koje matične ploče jako teško baš mnogo pogrešiti, te da se razlike između
ploča svode na dodatne mogućnosti, overkloking i naravno cenu. Same razlike
u performansama su dosta male, tako da se ovaj inače osnovni elemenat svakog
poređenja može uzeti sa malom rezervom.

Dva čipseta koji su trenutno najzastupljeniji i bukvalno nose Athlon 64 Socket
754 platformu su nVidia nForce3 250GB i VIA K8T800, baš tim redosledom. Iako
smo se karakteristikama ovih čipsetova već ranije bavili, možemo se ukratko
podsetiti najosnovnijih prednosti i mana koje oni nose. nForce3 250Gb predstavlja
„single čip“ rešenje, što znači da se kompletna kontrolerska logika nalazi samo
u jednom čipu, čime se neutrališe mogućnost za pojavljivanje uskih grla prilikom
rada. Sam čip(set) u sebi poseduje gigabitni LAN kontroler, kao Serial ATA podršku
za ukupno četiri hard diska. U čipu je prisutan hardverski firewall, odnosno
RAID mogućnosti koje se mogu koristiti i sa ParalelATA i SerialATA hard diskovima.
nForce3 250Gb je u stanju da fiksira AGP i PCI magistrale na nominalne vrednosti,
a da se pri tome radni takt sistemske magistrale i memorije može nesmetano menjati.
Ovo je veoma bitna karakteristika za overkloking, jer se sa njom isključuje
mogućnost da se AGP i PCI karte dovedu u situaciju u kojoj bi one bile uzrok
nestabilnosti sistema. VIA K8T800 poseduje standardnu konfiguraciju od dva čipa,
northbridge-a i southbridge-a, koji su povezani V-Linkom. Mana ovog koncepta
je baš taj V-Link, jer je njegova propusna moć dosta manja od HyperTransport
magistrale koja povezuje northbridge i procesor, pa u određenim slučajevima
može doći do zagušenja sistemske magistrale. K8T800 poseduje Serial ATA podršku,
i to samo za dva uređaja, uz RAID mogućnosti koje se mogu koristi samo kod ovog
tipa hard diskova. K8T800 nema mogućnost fiksiranja radnog takta AGP i PCI magistrale,
što automatski znači da ovaj čipset nudi manje overkloking potencijala.

Naravno, ukoliko ste zainteresovani za neke dodatne informacije možete ih potražiti
u našim ranijim testovima.

Kako Abit još uvek ima dobre odnose sa VIA-om, ovaj proizvođač ploča se maksimalno
potrudio da tržištu ponudi što jači model zasnovan na K8T800 čipsetu. KV8 Pro-3rd
Eye predstavlja skup svih novih tehnologija koje je Abit u poslednje vreme uvodio
na svoje matične ploče. Ovde prvenstveno mislimo na uGuru sistem koji omogućuje
laku dijagnostiku sistema, uz „on the fly“ overkloking mogućnosti.

Pošto se radi o veoma skupoj ploči koju Abit u svojoj ponudi kotira veoma visoko,
sasvim je normalno očekivati i bogati propratni paket i efektnu ambalažu. Pored
manje-više standardnih elemenata dodatne opreme koji se očekuju uz ploču cene
preko 100 eura u paketu se nalazi i jedan specijalni dodatak. Reč je o Abit
uGuru panelu koji ima ulogu da korisniku olakša monitoring svih vitalnih parametara
sistema. Ovaj dodatni panel je lepo dizajniran u sivo-crnoj boji, a na njegovom
velikom LCD ekranu se mogu prikazati razni podaci, od temperature ploče i procesora
preko radnih napona do časovnika.

Layout ove ploče je veoma zgusnut u odnosu na standardne K8T800 ploče zbog
svih komponenti koji su tu morale da stanu. Abit ipak uspeo da očuva dobru funkcionalnost,
ali je nažalost jedna neugodna stvar izmakla pažnji inžinjera. Naime, položaj
jumpera za resetovanje biosa je na vrlo nezgodnom mestu i nalazi se veoma blizu
AGP slota. U slučaju iole veće grafičke karte ovom jumperu se ne može lako pristupiti,
te je korisnik u ovom slučaju mora prvo izvaditi grafičku kartu iz slota, pa
tek onda resetovati bios i nakon toga naravno vratiti karticu na svoje mesto.
Uglavnom, ovo je veoma mučna procedura za jednu tako prostu operaciju koja je
neophodna u slučaju da eksperimentišete sa overklokingom, što naravno svaki
ponosni vlasnik Abit matične ploče vrlo često radi. Što se naponske jedinice
tiče kao veoma bitno elementa svake matične ploče, Abit tu ne prepušta stvari
slučaju pa je i KV8 Pro 3rd Eye opremljena odličnom 3-phase naponskoj jedinicom.
Kompletan set elektrolitskih komponenti potpisan je od strane Rubycon-a, čime
se proizvođač između ostalog trudi da opravda svoju reklamo oko ugradnje najkvalitetnijih
kondenzatora.

Glavna karakteristika I/O panela na Abit KV8 Pro 3rd Eye matičnoj ploči je
prisustvo dva S/PDIF priključka, kao i svi ostali audio priključci koji su potrebni
da bi se iskoristile mogućnosti Realtek ALC658 5.1 zvučnog čipa. Ovo je značajna
karakteristika, jer se time izbegava obaveznost montiranja dodatnih bracketa
koji samo zamaraju i blokiraju korišćenje određenih PCI slotova. Ipak, u slučaju
da vam četiri USB priključka nisu dovoljna moraćete posegnuti za bracket-ima
preko kojih se broj USB konektora može na osam.

Ono što je interesantno, pored integrisanog audio čipa, Abit KV8 Pro 3rd Eye poseduje samo
jedan LAN kontroler, jer se ipak za ploču ove cene očekuje prisustvo dva mrežna
adaptera. Abit se opredelio za VIA rešenje u vidu standardnog VT6122 čipa koji
nudi mogućnosti gigabitnog transfera podataka. Ipak, ovaj transfer je teško
ostvarljiv, jer je ovaj LAN kontroler povezan preko standardne PCI magistrale
čime vrlo lak može doći i do zagušenja kompletnog sistema. Naravno, ovo je mana
samo VIA K8T800 Pro čipseta, a ne propust Abit-ovih inženjera. Interesantno
da ploča ne poseduje firewire kontroler, kao ni dodatne SATA ili RAID kontrolere,
već se ploča oslanja samo na podršku VIA VT8237 southbridge-a koji podržava
dva SATA hard diska.

Kako je Abit čuven po overklokingu, logično je da i ova ploča mora da ispuni
određene norme. Tako je ova ploča jedina bazirana na K8T800 Pro čipsetu, a glavna
odlika ove verzije čipseta je mogućnost fiksiranja AGP i PCI magistrale. Ovo
automatski znači i veći overkloking potencijal, jer se obezbeđeno da AGP i PCI
kartice ne bude te koje stvaraju probleme i staju na put što većem radnom taktu
procesora i memorije. Soft MENU III bios je nešto na šta nas je Abit navikao
na svim svojim matičnim pločama više klase, pa je tako i ovde prisutan, ali
se sada glavni overkloking deo nalazi pod uGuru Utility imenom. No, interesantno
je da opcije u raskošnom SoftMENUIII biosu ne nude veliki raspon za podešavanje
radnih napona. Napon memorije se može podesiti do samo 2.8V, što je za Abit
matičnu ploču malo. Ipak, kroz uGuru utility napon memorije se može povećati
na lepih 3.2V, što je već sasvim dovoljno i za veoma ozbiljne overkloking poduhvate.
Napajanje procesoru se može „pojačati“ do 1.75 V, što je sasvim dovoljna vrednost,
a pored toga moguće je podešavanja napona za northbridge i southbridge, odnosno
HyperTransport. U ovim uslovima, KV8 Pro-3rd Eye uspeva da ostvari radni takt
od 290 MHz u asinhronom režimu, odnosno 220 sinhronom režimu rada što je otprilike
i neki maksimum za Socket 754 procesore, prvenstevno zbog memorijskog kontrolera
koji je ugrađen u njih i koji u Newcastle jezgru teško mogu da rade na nekom
mnogo većem taktu od nominalnog kao što je to slučaj, na primer, sa Winchester
jezgrom.

Abit NF8 – 1


Po svojoj oznaci ovaj model bi trebao da predstavlja naslednika dosta uspešnom
NF7 modelu koji je bio zasnovan na dobrom starom nForce2 čipsetu i njegovim
derivatima. NF8 je logično baziran na nForce3 250Gb čipsetu, ali je se već na
početku analiziranja ove matične ploče može naslutiti da sam Abit nije želeo
ovaj model da u svom programu klasira visoko kao što je to imao nameru sa modelom
zasnovanim na VIA K8T800 Pro čipsetu. Istina da se uglavnom radi o sitnim
stvarima, ali se one ipak primećuju. Da li su pitanju odnosi sa VIA-om ili nešto
drugo, ali definitivno nije u pitanju želja Abita da ponudi ekonomičnije Socket
754 rešenje jer NF8 u prodaji ima istu cenu kao i KV8 Pro-3rd Eye. Kao što se
može primetiti na slikama, ambalaža je primetno manje atraktivna, a i propratni
paket je dosta mršaviji u odnosu na ono šta se sve dobija uz KV8 Pro-3rd Eye.
Samo par SATA kablova, po jedan flopi i PATA kabl i samo jedan dodatni bracket
predstavljaju čist minimum stvari koji bi trebao da se dobija u paketu sa matičnom
pločom.

Kada pogledamo i analiziramo layout NF8 modela, možemo doći do zaključka da
je u pitanju gotovo besprekorno rešenje, te da je po ovom pitanju stvari teško
naći neku relevantnu zamerku. Oko procesorkog soketa je teren skroz čist što
osigurava laku montažu kulera bez straha da se neka komponenta na ploči može
oštetiti. Konektori za napajanje se na odličnim pozicijama tako da kablovi minimalno
smetaju, a isto se može reči i za položaj flopi i PATA priključaka. Jedina stvar
koja se može zameriti jeste položaj Serial ATA konektora, gde se oni nalaze
tačno između AGP slota i procesorkog soketa što nikako nije najpovoljnije mesto.
Ipak, ovo je karakteristika svih nForce3 250 matičnih ploča i to je prosto stvar
čipseta a ne proizvođača same matične ploče. Ono što je interesantno primetiti
jeste da se Abit kod svoja oba Socket 754 modela odlučio za dva memorijska slota
naspram tri koja su već odavno standard. Dotični potez se može objasniti mišljenjem
da za ovu platformu nije potrebno više memorijskih ležišta, odnosno da je bolje
odstraniti treći slot koji u nekim situacijama može biti uzrok nestabilnosti
sistema ili rad memorije na manjem taktu od željenih 200 MHz

Pogled na naponsku jedinicu NF8 ploče ostavlja veoma dobar utisak, pa još jednom
i po ko zna koji put možemo reći da kada su ove stvari u pitanju, Abit nikako
ne štedi. Moderno izvedeno 3-phase rešenje izgleda bolje od onog koji se nalazi
na KV8 Pro-3rd Eye, prvenstveno zbog činjenice da su na NF8 upotrebljeni MOSFET
tranzistori treće generacije čija je osnovna karakteristika značajno manje zagrevanje
pri radu, a samim tim i veća stabilnost sistema pri overklokovanju. Naravno,
„japanske elektrolitske komponente“ koje Abit zdušno reklamira se nalaze i na
ovoj ploči.

Kao i kod KV8 Pro-3rd Eye modela, ni NF8 ne poseduje proširenja u vidu dodatnih
Serial ATA ili RAID kontrolera, pa možemo reći da Abit očigledno smatra da više
od dva Serial ATA priključka jednostavno nisu potrebni korisnicima koji se opredele
za njihove Socket 754 modele. NF8 ipak poseduje mogućnost povezivanja firewire
uređaja i to preko VIA VT6306 kontrolera koji se nalazi na ploči. Pored toga,
NF8 takođe poseduje gigabitni LAN kontroler, ali je zahvaljući nForce3 250Gb
čipsetu to izvedeno direktno preko čipseta čime je obezbeđena mogućnost maksimalnog
mrežnog protoka bez šansi za neko zagušenje sistema.

I/O panel kod NF8 ploče je gotovo identičan onom kod KV8 Pro-3rd Eye modela,
a jedine razlike se odnose na prisustvo jednog firewire priključka, odnosno
nestajanje S/PDIF digitalnih audio ulaza i izlaza. Interesantno je da NF8 poseduje
u principu bolje integrisano audio rešenje u vidu Realtek ALC850 čipa koji po
specifikaciji podržava čak 7.1 sisteme zvučnika, ali bez digitalnog S/PDIF izlaza
koji bi omogućio da se te mogućnosti maksimalno iskoriste.

Prilikom ulazak u bios NF8 matične ploče, odmah se može primetiti odsustvo
uGuru menija pa samim tim i nekim naprednim mogućnostima koje on nudi, što odmah
jasno govori da Abit ne tretira NF8 kao svoj top model. Ipak, najbitnije mogućnosti
SoftMENU III bios su očuvane tako da NF8 po opcijama koji nudi ostavlja utisak
da se radi o Abit matičnoj ploči. Na žalost, nezgodna mana sa maksimalnim naponom
memorije od 2.8 V nas je sačekala i na ovom modelu. Istina da se korisnika Socket
754 platforme ne očekuje da poseduju i memorijske module koji bi zahtevali veći
napon, ali se od Abit ipak očekuje da ponudi mogućnost da se iz memorije izvuče
maksimum. Ostali parametri nude mogućnosti povećanja napona procesora do 1.7
V, odnosno napona čipseta do 1.72 V što bi trebalo da obezbedi dobre preduslove
za solidan overkloking. Tako NF8 može postići 230 MHz u sinhronom modu, odnosno
260 MHz u asinhronom modu. Interesantno je da NF8 ne overklokuje sam kao što
to čini KV8 Pro-3rd Eye kad se učitaju „optimized defaults“ gde podigne takt
FSB-a na čak 204 MHz. NF8 model to ne radi, tako da je brzina memorije i magistrale
u granicama prihvatljivog.

Zahvaljujući stanju na tržištu i odnosu između mogućnosti samih čipsetova,
jasno je da se matične ploče bazirane na VIA K8T800 moraju dodatno opremiti
kako bi te mogućnosti eventualno privukle pažnju potencijalnih kupaca. Tako
je Asus to učinio sa K8V SE Deluxe modelom, pa se već u sadržaju paketa može
videti da ova ploče poseduje nešto veći dijapazon mogućnosti.

Prva stvar koju možemo primetiti kod K8V SE Deluxe ploče je činjenica da se
na njoj nalaze tri memorijska slota, naspram dva koja smo mogli da vidimo kod
prethodno dva opisana modela. Drugi i treći slot su drugačije boje od prvog,
što samo po sebi nagoveštava preporuku proizvođača da se koristi samo prvi slot,
naravno, ukoliko je to moguće. Tokom našeg testiranja pokazalo se da se prva
dva memorijska slota mogu bez problema koristiti, dok se korišćenje i trećeg
mogu javiti problem ili pad brzine rada memorije na 166 MHz. Ovo, naravno, zavisi
i od samih memorijskih modula, odnosno da li u pitanju jednostrani ili dvostrani
moduli i kako su istu upareni. Kada pažnju usmerimo na sam layout možemo videti
da se radi o veoma dobrom rešenju, te da tu nema nekog prostora za neke veće
zamerke. Jedino što nam je malo zasmetalo je blizina hladnjaka na nortbridge-u
samom procesorskom soketu, što u nekim slučajevima može otežati posao demontaže
kulera.

Naponska jedinica K8V SE Deluxe predstavlja veoma interesanto 3-phase rešenje
u kojoj je Asus kombinovao MOSFET tranzistora kako bi ostvario što optimalniji
odnos između cene komponenti i „kvaliteta“ napona koji ploča pruža procesoru
i ostalim komponentama.

Ono što K8V SE Deluxe modelom čini posebnim jeste prisustvo svih mogućih dodataka
koji proširuju mogućnosti kompletne ploče. Tako K8V SE Deluxe poseduje dodatni
PATA i Serial ATA kontroler u vidu Promise R20378 čipa, pa je broj Serial ATA
konektora povećan na ukupno četiri što već mnogo bolje. Na ploči se nalazi i
standardni VIA VT6307 firewire kontroler koji nudi mogućnost rada sa dva IEEE1394a
porta. 1394b verzija firewire standarda bi bila primerenija za bilo koju ploči
koji svom nazivu ima reč „Deluxe“, ali dobro. Prisustvo gigabitnog kontrolera
podrazumeva, a izbor samog čipa pao je na provereno Marvell 88E8001 rešenje.
Naravno, problem sa gigabitnim LAN kontrolerom i VIA K8T800 čipsetom i dalje
stoji, i tu se ništa ne može mnogo promeniti bez obzira koje se rešenje upotrebi.
Pored svega, K8V SE Deluxe poseduje i poseban slot za Asus WIFI adapter koji
se, na žalost, ne dobija u paketu, ali se može dokupiti ukoliko korisnik ima
potrebu za ovakvim dodatkom.

Pored svih „Deluxe“ dodataka koji se nalaze na ovoj matičnoj ploči Asus se
opredelio za ne baš standardno audio rešenje. Upotrebljen je ADI AD1980 audio
kodek čip koji po svoj specifikaciji nudi podršku za 5.1 sisteme zvučnika uz
nešto bolji odnos signala i šuma u odnosu na neka druga jeftina rešenja koja
se standardno primenjuju kod low-end modela matičnih ploča. Pogled na I/O panel
nam ne donosi nikakve informacije koje nam do sada nisu poznate, pa možemo preći
na temu biosa.

Asus već odavno koristi posebnu verziju AMI biosa koja čiji je izgled uglavnom
karakterističan samo za Asus matične ploče. K8V SE Deluxe poseduje dobar set
opcija za detaljno podešavanje sistema, istina ne baš toliko bogat kao kod Abita.
Napon procesora i čipseta se mogu povećati do sasvim pristojnih granica, ali
je opet napon memorije taj koji može predstavljati problem pri overklokingu.
Kao što smo već više puta naglasili, 2.8 volti koliko iznosi maksimum za memoriju
teško da može biti dovoljno i za umereniji overkloking.

Kao što se na priloženoj slici može videti, klok generator zajedno sa biosom
na Asus K8V SE Deluxe ploči veoma precizno određuje radni takt procesora, memorije
i HyperTransport magistrale, tako da se „automatsko“ overklokovanje ne događa,
naravno ukoliko ne izabarete neku od dotičnih AI opcija u biosu.

Iako je Asus bio veoma brz pri uzbacivanju modela sa VIA čipsetom, na model
sa nForce3 250 čipsetom se morao čekati mnogo duže nego što je to bilo očekivano.
Razlog za to nije poznat, ali se samo može naslućivati da to možda ima neke
veze sa odnosima sa kompanijom nVidia nakon što Asus sve više u svom proizvodnom
programu zastupa ATI grafičke čipove. Uglavnom, već na prvi pogled model sa
oznakom K8N odaje utisak ploče koju je sam proizvođač usmerio u low-end segment
tržišta. Propratni paket je, može se reči, skroz minimalistički. Jedan bracket,
dva Serial ATA kabla i po jedan flopi i PATA kabl, zajedno sa uputstvom i diskom
sa drajverima. Reklo bi se da manje od toga teško da može da bude.

I pored usmerenja ove ploče ka low-end segmentu, Asus nije pravio kompromise
prilikom dizajniranja layouta-a, kako zbog svog renomea tako i zbog činjenice
da se isti PCB koristi i za luksuznije opremljen K8N-E model. Glavni naponski
i dodatni 12V konektor za napajenje su na prvom mestu, na samim ivicama ploče
gde nikome ne smetaju, a isto važi i za IDE konektore koju su takođe odlično
pozicionirani. Oko procesorskog soketa ima mnogo prostora za lagodno montiranje
svih mogućih kulera, pa se sa ovom operacijom neće mučiti ni manje iskusni korisnici.
Što se naponske jedinice tiče, Asus je K8N model opremio lepim 3-phase rešenjem,
sve zajedno sa MOSFET-ima treće generacije i kompletom od šest Elite kondenzatora
kapacitivnosti 1500mF koji se brinu za pravilnu „ishranu“ procesora.

Kada je u pitanju „dodatna oprema“ K8N dolazi u takozvanoj ogoljenoj varijnati,
jer se na PCB-u jasno mogu videti prazna mesta za razna proširenja koja se nalaze
na skupljem K8N-E modelu. Tako je K8N opremljen samo sa standardnim 10/100 LAN
kontrolerom koji je izveden direktno preko čipseta i dva Serial ATA konektora.

Iako K8N nema gotovo ništa od dodatne opreme I/O panel na ovoj ploči gotovo
maksimalno popunjen kao bi se sve što treba našlo baš ovde. Kako se na ploči
nalazi Realtek ALC850 audio čip koji ima podršku za osmokanalni zvuk, odnosno
7.1 sisteme zvučnika, plus i digitalne ulaze i izlaze, sasvim je logično što
K8N na svom I/O panelu poseduje sve potrebne konektore kako bi se ovaj audio
čip mogao maksimalno iskoristiti

BIOS K8N ploče je logično veoma sličan onom koji se nalazi na K8V SE Deluxe
modelu, uz prirodne različitosti koji dolaze zbog upotrebe drugog čipseta. poseduje
sasvim soldine mogućnosti detaljnog podešavanja, uz soldinu overkloking sekciju.
Napon procesora je moguće povećavati do 1.75V, a memorije do 2.8V. Uz kvalitetnu
naponsku jedincu u 3-phase konfiguraciji i pomenute mogućnosti biosa, sa K8N
se može postići brzina magistrale od 290 MHz u asinhronom režimu, odnosno 230
MHz kada sve radi sinhrono, što je mora se priznati veoma dobar rezultat.

Za razliku od K8V SE Deluxe modela, K8N po defaultu za nijansu više overklokuje
kompletan sistem, što na kraju daje gotovo 9 MHz veći takt u odnosu na nominalnih
1800 MHz na koliko bi inače trebao da radi Sempron 3100+ procesor. Kako uglavnom
sve matične ploče manje ili više „same“ overklokuju sistem, ove vrednosti treba
imati u vidu prilikom tumačenja rezultata testova.

Za ovu kompanija se može reći da već duže vreme luta pokušavajući da pronađe
svoje mesto na oštrom tržištu matičnih ploča. U jednom momentu ovaj proizvođač
je bio veoma popularan na domaćem tržištu, ali je usled pritiska konkurencije
nestao. Nakon toga se Chaintech ponovo pokušao uključiti u bitku za tržište
sa Apogee serijom matičnih ploča, međutim ove ploče iako dosta dobre su jednostavno
imale preveliku cenu koji ljubitelji branda Chaintech nisu mogli da podnesu.
Tako je, na primer, u jednom momentu Chaintech Apogee model sa nForce2 čipsetom
je imao veću cenu od tada neprikosnovne EPoX 8RDA+ matične ploče, pa je sa ovom
informacijom sasvim jasno zašto je Chaintech lagano nestao sa domaćeg tržišta.
Sa Athlon 64 generacijom ploča, ova kompanija ponovo okušava svoju sreću i to
sa dva posve interesantna modela.

Ako smo do sada pričali o minimalističkom paketu, Chaintech ovde totalno redefiniše
pojmove i postavlja nove standardne. Ipak sa zna ko se najviše ovde bavi kreiranjem
interesantnih low-cost modela matičnih ploča. Samo po jedan Serial i Paralel
ATA kablić sa tankim uputstvom i neuglednim diskom sa drajverima – e to se zove
minimum onoga što se mora naći u paketu jedne matične ploče. Naravno, sve ovo
ima opravdanje u argumentu da je cena ove ploče fantastičnih 60 eura, pa sa
ovom informacijom u vidu treba posmatrati SK8T800 model i generalno kompletnu
Summit seriju ploča.

Kada je u pitanju matična ploča navedenog ranga cene, jasno da se tu teško
može govoriti o dobrom rasporedu komponenti na PCB-u. Međutim, na račun layout-a
SK8T800 modela se može navesti malo detalja koji bi mogli biti bolje odrađeni.
Pozitivni momenat je položaj oba naponska konektora, koji se istina nalaze na
malo neuobičajenoj, ali i veoma dobroj poziciji. Negativna zapažanja se odnose
na položaj PATA konektora, kao i malo manje prostora oko procesorskog soketa,
ali to je u principu sve. Naravno, može se reći da je dosta dobar layout postignut
dobrim radom inžinjera, ali se može reći da je to prvenstveno zbog činjenica
da je SK8T800 „gola“ ploča, pa kad nema velike gužve na PCB-u i nije mnogo teško
napraviti funkcionalan layout.

SKT800 u skladu sa svojom cenu poseduje i prastari I/O panel, sve zajedno sa
dva serijska i MIDI / Game portovima. Vlasnici starih joysticka koje se ne bi
odrekli svojih ljubimaca ni za deset novih igračkih palica još mogu i sa oduševljenjem
pozdraviti prisustvo starog-dobrog game porta. Na ploči se nalazi stari, ali
naravno još uvek prihvatljivi Realtek ALC658 audio čip koji u načelu podržava
5.1 sisteme zvučnika, a tu je i 10/100 LAN podrška izvedena preko VIA VT6103
kontrolera.

Kao što je i očekivano, bios SK8T800 ploče je lišen gotovo svih naprednih opcija,
naročito po pitanju overklokinga. Ovo u prevodu znači da je sa ovom maltene
nemoguće overklokovati procesor, ali to ipak i nije za ovu ploču. Pohvalno je
što se bar memorija može korektno podesiti, a čak je tu i opcija aktiviranja
1T parametra koji je veoma bitan za rad memorije kod svih K8 procesora i sa
kojim se ostvaruju primetno bolje performanse.

Kao što je i očekivano, bios SK8T800 ploče je lišen gotovo svih naprednih opcija,
naročito po pitanju overklokinga. Ovo u prevodu znači da je sa ovom maltene
nemoguće overklokovati procesor, ali to ipak i nije za ovu ploču. Pohvalno je
što se bar memorija može korektno podesiti, a čak je tu i opcija aktiviranja
1T parametra koji je veoma bitan za rad memorije kod svih K8 procesora i sa
kojim se ostvaruju primetno bolje performanse. Interesantno je primetiti da SK8T800 generiše apsolutno tačan radni takt magistrale
i procesora, što je definitivno stvar za pohvalu. Sa druge strane, u šali se
može reći da se Chaintech potrudio da procesor sa ovom pločom ni u kom slučaju
ne bude overkolkovan.

Logično, pored modela namenjenog najnižem segmentu tržišta, tu je i VNF3-250
model koje ja baziran na nForce3 čipsetu što u principu automatski znači da
ploča pripada nešto višoj klasi modela. Ovo se odmah može videti i po ambalaži
VNF3-250 matične ploče koje je kvalitetnija, a sam propratni paket je nešto
bogatiji. Pod pojmom „nešto bogatiji“ u stvari se podrazumeva standardni paket
koji i treba da se nalazi uz sve matične ploče, a koji Chaintech uključuje tek
sa Zenith Value Edition modelima. VNF3-250 predstavlja prvu matičnu ploču iz
Zenith Value Edition serije, a po Chaintech-u ova serija ploča treba da ponudi
odlične performanse i overkloking mogućnosti bez ikakvih raskošnih dodataka
i uz veoma povoljnu cenu.

Chaintech VNF3-250 je matična ploča nešto manje veličine od Full ATX formata,
što prirodno prouzrokuju da se izvesne kompromise na layout-u. I pored očigledne
„nategnutosti“ layout je sasvim korektan i poseduje sam par ozbiljnijih zamerki.
Prva se odnosi na položaj 12V naponskog konktora koji se nalazi na dosta nezgodnom
mestu na gotovo samom centru ploče. Tako dotični naponski kabl prolazi tačno
preko kulera, a u slučaju jeftinih napajanja koja danas preovladavaju na tržištu
taj kabl je dosta kratak pa se mora dosta nategnuti da bi uspeo da dosegne do
konektora. Prisustvo dosta velikog pasivnog hladnjaka je pozitivna stvar, ali
hladnjak zna da smeta prilikom uklanjanja grafička karte iz AGP slota. Prostor
oko procesorskog soketa je takođe malo tesan, pa je montaža kulera za nijansu
otežana.

Naponska jedinica VNF3-250 matične ploče nije baš mnogo jaka strana, ali je
ipak u pitanju korektnu rešenje, naročito ako uzmemo u obzir cenovni rang ovog
proizvoda. VNF3-250 ploča opremljena je klasičnom 3-phase naponaskom jedinicom
zajedno Gluxon elektrolitskim komponentama. Prvenstveno kondenzatori ove kompanije
imaju reputaciju da dosta variraju u kvalitetu, pa tako postoji mogućnost preranog
otkaza nekog od kondenzatora. Ipak, Chaintech je VNF3-250 opremio sa čak sedam
kondenzatora kapacitivnosti 3300µF što bi trebalo da obezbedi pravilan i dugotrajan
rad ploče.

Slično kao i prethodna Chinatech ploča koju smo opisali, VNF3-250 poseduje
samo kompletn najosnovnijih mogućnosti. Dakle, nema dodatnog Serial ATA kontrolera
ili RAID kontrolera čime bi bio proširen broj hard diskova koji se mogu povezati.
Od standardne opreme prisutan je LAN kontroler koji je izveden preko Realtek
RTO8100C PCI čipa koji nudi samo 10/100 Mbps režime rada.

Kako se u paketu VNF3-250 ne nalaze dodani bracketi, ova ploča nudi samo četiri
USB porta što u današnjim uslovima ogromnog broja USB uređaja može biti malo.
Ipak, na ploči se nalazi dodatni USB konekotori pa se preko njih maksimalni
broj USB portova može povećati na osam koliko je i podržano od strane nForce3
250 čipseta. Interesantno je da VNF3-250 ploča poseduje Multimedia Raiser slot
preko kojeg se maksimalno iskorišćuju mogućnosti CMedia CM19761A 5.1 zvučni
čipnog čipa koji se nalazi na ploči. Kako se u paketu nalazi mala raiser kartica
tim dodatnim konektorima, korisnik odmah na raspolaganju te mogućnosti.

Pošto Chaintech sa Zenith Value Edition pločama želi da ponudi odlične overkloking
mogućnosti, logično je da se od VNF3-250 modela kao prvog u seriji dosta toga
očekuje. Kada se sagledaju sve opcije koji Award bios na VNF3-250 ploči nudi,
kao i same overkloking moućnosti i potencijali, može se reći da Chaintech održao
reč. Naime, sa ovom pločom se bez problema ostvaruje asinhroni rad na 290 MHz
što je u rangu sa vrhunskim Socket 754 matičnim pločama. U sinhronom modu se
može ostvariti 230 MHz što je, ponovo, odličan rezultat. Napon memorije se može
podići na čak 2.9 V što je mogućnost koju ne nudi ni jedna druga nForce3 250
ploča koju smo imali na testu. Pored toga, naponi svih ostalih vitalnih delova
sistema se može dosta povećati, tako da su svi preduslovi za dobre overkloking
rezultate prisutni. Jedna relativna mana je mogućnost biranja množioca samo
u celobrojnim vrednostima, ali po poslednjim informacijama koje imamo u vezi
memorijskog kontrolera u Athlon 64 procesorima, ovo i nije mnogo bitan nedostatak.

Kao što na priloženoj slici možemo videti, Chaintech VFN3-250 overklokuje sistemsku
magistralu za ceo megaherc, čime se dobija radni takt procesora koji je za skoro
devet megaherca veći od nominalnog. Ovu vrednost možemo okarakterisati kao „na
granici prihvatljivog“, jer bi sve preko toga bilo neprimereno. Očigledno je
da se Chaintech potrudio da sa ovim modelom dotakne svoje limite na svim mogućim
nivoima.

Od vremena renesanse EPoX-a sa nForce2 matičnim pločama prošlo je već preko
dve godine i od tada ovaj proizvođač je pokušavao da iskoristi već uhvaćen zalet,
te da računarsku publiku naviknutu na činjenicu da EPoX nudi odlične proizvode
navede na svoju vodenicu sa modelima ploča namenjene kompletnoj familiji Athlon
64 ploča. Međutim, debitantska EPoX ploča za Athlon 64 sa VIA K8T800 čipsetom
nije uspela da zauzme mesto proslavljenog nForce2 modela. Slično se događa i
sa nForce3 modelima koje, iako sasvim solidne ploče, ne uspevaju da izađu iz
senke čuvenih nForce2 modela. 8KDA3+ model smo još odavno testirali, a danas
EPoX u ponudi ima samo minimalne revizije ovih ploča čisto da bi se mogli nazvati
novi modelima. Generalno gledano, 8KDA3+, 8KDA3J i 8KDA3I su gotovo identični
modeli, sa razlikama u samo jednom detalju iz dodatne opreme. Na primer, 8KDA3J
u odnosu na „+“ model ne poseduje samo dodatni Serial ATA kontroler, dok su
sve ostale relevantne karakteristike oba modela identične. Tako možemo reći
da zapažanja koja se tiču jednog od ovih modela vrede i za ostale verzije.

Zbog single čip dizajna nForce3 250Gb čipseta, ostavljeno je dosta prostora
proizvođačima da kreiraju dobar layout, te bi očekivalo bi se da svaka ploča
sa ovim čipsetom ima skoro savršen raspored komponenti. Međutim, EPoX nije iskoristio
mogućnosti koje u ovom segmentu pruža čipset, već se opredelio za svoj standardni
pristup. Tako se ATX i dodatni 12V naponski konektor nalazi na standardnom mestu
za EPoX ploče, što u očima jednog korisnika nije baš povoljan položaj. To je
fakat iz prostog razloga što naponski kablovi smetaju i prave nepotrebnu gužvu
u kućištu, gde vrlo lako mogu doći preko procesorskog kulera i time smanjivati
protok vazduha.. Iako na PCB-u pune ATX veličine ima dovoljno mesta, naročito
kada se koristi neki od nForce3 250 čipsetova, memorijski slotovi se na 8KDA3+
ploči nalaze, za ukus autora ovog teksta, previše blizu grafičke karte koja
se nalazi u AGP slotu. Samo za nijansu više razmaka bilo bi dovoljno da se izbegnu
svi eventualni problemi sa stavljanjem i uklanjanjem memorije kada je grafička
karta na svom mestu. Najpozitivnija strana layout-a kod 8KDA3+ ploče je veoma
komforan prostor oko procesorskog soketa, te se je ovaj deo odlično rešen. Nema
kondenzatora koji se nalaze blizu i koji se mogu oštetiti, nema nikakvih drugih
elemenata koji čak i manje veštom korisniku mogu da smetaju pri montaži i naročito
demontaži kulera.

Kao i većina elemenata, i naponska jedinica izgleda dosta slično sa prethodnim
EPoX matičnim pločama za AMD platformu. Tu je komplet od 6+4 Sanyo kondenzatora
kapacitivnosti 3300 i 1800 mF koji služe za „peglanje“ napona procesoru, dok
se dodatna tri 3300 mF kondenzatora nalaze kod memorijskih slotova brinući se
da i memorija dobija kvalitetno napajanje. Ipak, detalj koji odvaja naponsku
jedinicu 8KDA3+ ploče od većine EPoX modela jeste upotreba MOSFE tranzistora
treće generacije čija je osnovna odlika da se manje zagrevaju pri velikom opterećenju,
te time garantuju stabilniji rad sistema, naročito pri overklokovanju.

Kako je jedna od glavnih karakteristika nForce3 250Gb čipseta je podrška za
gigabitni LAN, pa je tako ovaj mrežni kontroler prisutan i na 8KDA3+ ploči koja
je jedna od retkih na testu sa Gb verzijom čipseta. Naravno, kako gotovo sva
slična nVidia rešenja zahtevaju dodatni eksterni čip koji ima ulogu rutera ka
spoljašnjem svetu. Cicada’s SimpliPHY transceiver koji se nalazi na ploči ima
baš ovu ulogu. Pored mrežnog, 8KDA3+ se nalazi i dodatni Serial ATA kontroler
sa dopunska četiri konektora, dok 8KDA3J verzija ne poseduje ovaj dodatni kontroler.

Mesto gde je EPoX česti bio konzervativan jeste I/O panel, međutim kod 8KDA3+
ploče to nije slučaj, već je I/O panel urađen po svim aktuelnim modernim standardima.
Jedan serijski port je nestao, a njegovo mesto zauzeli su S/PDIF priključci.
Broj od ukupno četiri USB porta se može dodatno proširiti, jer ploča poseduje
još dva konektora za USB bracket-e. Kako nForce3 250 serija čipsetova više ne
poseduje SoundStorm, proizvođači ploča se moraju opredeliti za neko od popularnih
AC’97 rešenja. EPoX se odlučio za već standardni ALC850 7.1 čip čiji se svi
izlazi nalaze direktno na I/O panelu, što umnogome olakšava iskorišćavanje mogućnosti
ovog audio čipa.

Upotreba Award BIOS-a navedena je u specifikaciji nForce3 250Gb čipseta, što
znači da uglanvom svi ovo i poštuju, pa ni ova ploča nije izuzetak. Kako EPoX
uglavnom koristi baš ovaj BIOS, on se kod 8KDA3+ razlikuje od ranijih modela
samo po elementima koji su karakteristični za novi nVidia čipset. Naponi se
mogu podešavati za procesor, memoriju, AGP i čipset, i to u sledećim rasponima:
za procesor do +0.3V od nominalnog napona, za memoriju od 2.5V do 2.8V, od 1.5V
do 1.8V za AGP i od 1.6V do 1.75V za čipset. Ovde ćete odmah primetiti da maksimalno
dozvoljeni naponi i nisu previše visoki, naročito onaj za memoriju, čime se
umanjuje ukupan overkloking potencijal 8KDA3+ ploče. Kada već govorimo o overklokingu,
može reći da ova ploča ostvaruje dobre rezultate, ali koji su ipak ispod maksimuma
koji se od jedne EPoX ploče očekuje. 8KDA3+ ploča uspeva da dostigne brzinu
magistrale u asinhronom režimu od 280 MHz, dok je u sinhronom bila ograničena
na 220 MHz.

Kao i većina ostalih ploča na testu i EPoX 8KDA3+ „prebacuje“ nominalni rad
takt, što znači da je procesor overklokovan za celih osam megaherca, a sistemska
magistrala gotovo za ceo megaherc.

Gigabyte već duži vremenski period forsira politiku maksimalno bogatog propratnog
paketa, gde je bundle kod svake kategorije ploča prilagođen klasi i cenovnom
rangu u kojoj se ista nalazi, taman toliko da bude za nijansu bolja od konkurencije.
Takve je slučaj i sa K8VT800 modelom koji za svoj cenovni rang poseduje dobar
bundle, pa su između ostalog tu i dva Serial ATA kabla zajedno sa dva naponska
konvertora za ovaj tip hard diskova, kao i nalepnica sa „mapom“ svih bitnih
detalja na matičnoj ploči.

Pošto se radi o ploči sa VIA K8T800 čipsetom (postoji i nešto bogatija verzija
ploče koja ima sufiks PRO, ali i na njoj se nalazi stanardna verzija ovog VIA
čipseta), malo je teže napraviti maksimalno fukcionalan layout. Gigabyte je
kod K8VT800 modela ipak ovaj problem solidno rešio, tako da ova ploče poseduje
samo dve realne mane kada je layout u pitanju. Prostor oko procesorskog soketa
je previše tesan, jer se northbridge i okolni kondenzatori nalaze previše blizu.
Hladnjak na northbridge-u zna da smeta prilikom montaže standardnih kulera,
dok pomenuti kondenzatora mogu zasmetati prilikom montaže nekih gabaritnijih
modela. Položaj ATX naponskog konektora je dobar, ali je nažalost lokacija 12V
naponskog konektora dosta nezgodna. Gotovo centrali položaj, tik između northrbidge-a
i naponske jedinice zna da pravi probleme i prilikom demontaže, a da ne govorimo
o ostalim negativnim stvarima koji ovakav položaj nosi sa sobom.

Iako K8VT800 predstavlja model iz low-end segmenta ponude, ova matična ploča
poseduje vrlo dobru naponsku jedinicu. Sanyo kondenzatori u ovom momentu predstavljaju
jedno od najboljih rešenja, a velika šuma istih obezbeđuje čisto i stabilno
napajanje procesoru. Naponska jedinica je u 3-phase konfiguraciji što bi danas
i trebalo da predstavlja standard za sve Athlon 64 matične ploče.

Prazna mesta na PCB-u se ovde jasno mogu videti, i ona su popunjena u PRO verziji
ove matične ploče. Shodno tome, standardna verzija koju smo imali na testu ne
poseduje nikakve dodatne mogućnosti sem klasičnog 10/100 Mbps LAN kontrolera.

Kako se na Gigabyte K8VT800 nalazi relativno staro i klasično audio rešenje
u vidu Realtek ALC658 čipa koji maksimalno podržava 5.1 sisteme zvučnika, nije
bilo potrebe da se sa I/O panelom nešto eksperimentiše te je upotrebljeno klasično
rešenje.

Tradicionalno Gigabyte-ovo sakrivanje opcija za detaljno podešavanje sistema
prisutno je i na ovoj ploči, pa ukoliko korisnik želi pristup svim menijima
mora pritisnuti kombinaciju tastera CTRL-F1.

Iako se radi o ploči sa markicom čistog low-end rešenja, Gigabyte K8VT800 poseduje
pristojan nivo naprednih opcija. Ovo se posebno tiče opcija za detaljno podešavanje
memorije preko kojih iz svakog modula može izvući maksimum, naravno na ovoj
ploči. Ograničavajući faktori za overkloking su, pored nemogućnosti čipseta
da fiksira AGP i PCI magistralu, minimalna povećana radnog napona za osnovne
komponente sistema.

Samo 1.55 V za procesor i +0.2V za memoriju su stvarno minimalne vrednosti
koji umanjuju kompletan utisak o mogućnostima koje ova ploča i bios nude. Sa
ovim ograničenjima, Gigabyte K8VT800 može da ostvari dosta slabe overkloking
rezultate. 255 MHz je maksimum u asinhronom režimu, što je ujedno i maksimalna
brzina magistrale koja se može podesiti u biosu. U sinhronom modu, maksimum
je nekih 215 MHz što opet i nije neki dobar rezultat.

Pošto bios na K8VT800 ne poseduje „Top Performace“ opciju, ploča po defaultu
overklokuje sistem na granici prihvatljivog, što u prevodu znači jedan megaherc
više za magistralu i celih devet za procesor.

Ovaj model predstavlja jedan od interesantnijih ploča u aktuelnoj ponudi, jer
i pored osnovne kvalifikacije low-end proizvoda K8NS ima šta da ponudi. Osnovni
bundle je logično veoma sličan sa K8V800 modelom, tako da se po ovom pitanju
nema ništa specijalno dodati ili naglasiti.

Kada pogledamo layout vidimo klasično dobar raspored komponenti karakterističan
za nForce3 250 bazirane matične ploče. Svi elementi se generalno nalaze na dobroj
poziciji, uključujući i oba naponska konektora. Mane bi se mogle uputiti na
položaj procesorskog soketa koje maksimalno pomeren ka centru ploče radi skraćivanja
vodova, ali je time dobijeno smanjene komocije oko samog soketa. Tako se Serial
ATA konektori nalaze baš blizu AGP slotu, a i oko samog procesorskog soketa
nema baš mnogo slobodnog mesta. Sa severna strana je generalno ostavljeno dosta
prostora, pa se kuler kako tako može lako montirati, ali uz maksimalnu pažnju
da se slučajno ne zakače okolne elektrolitske komponente. Ono što takođe malo
smeta jeste hladnjak na čipsetu, koji zajedno sa mehanizmom za oslobađanje AGP
karte iz slota može malo smetati.

Specijaliteti poput DPS-a (Dual Power System) su sasvim logično izostavljeni
sa ove ploče, iako je Gigabyte od skoro počeo da integriše ovaj sistem i na
ploče iz nešto niže klase, a ne samo na svoje udarne modele. U slučaju K8NS
ploče Gigabyte se opredeli za provereno 3-phase rešenje koje smo i mnogo ranije
imali prilike da vidimo na pločama ovog proizvođača. Komplet Sanyo i Rubycon
kondenzatora kapacitivnosti 2500µF odaje doprinosi pozitivnom utisku o ovoj
naponskoj jedinici.

Kako K8NS karakteriše dosta niska maloprodajna cena, jasno je da ovakva ploča
ne poseduje nikakve dodatne mogućnosti vam čistog standarda. Tako je ova matična
ploča opremljena samo klasičnim 10/100 Mbps mrežnim adapterom i preko ICS 1883
LAN PHY čipa koji predstavlja most sa mrežnim rešenjem samo nForce3 250 čipseta.

Pogled na I/O panel otkriva nam klasično rešenje, sa punim paketom serijskih
i paralelnih portova i standardna tri audio izlaza iako K8NS poseduje moderni
Realtek ALC850 čip. Broj od četiri USB portova se može proširiti na maksimalnih
osam preko bracketa koji se dobijaju u paketu.

Veoma bitna karakteristika K8NS matične ploče je dosta raskošan bios koji nudi
veliki dijapazon opcija za fino podešavanje. Naravno, da bi se došli do svih
potrebno je posegnuti za čuvenom „CTRL-F1“ kombinacijom tastera.

Memorijska sekcija je bogata, isto kao i kod K8VT800 modela (gde je posebno
bitna mogućnost ručnog podešavanja 1T ili 2T tajminga), ali su ostali elementi
mnogo bolji u odnosu na navedeni model. Napon procesora se može povećati do
1.7 V što je sasvim korektna vrednosti, a isto važi i za napon čipseta koji
se može podići za čak 0.3 V u odnosu na nominalni napon. Množilac procesora
se može korigovati i postavljati u koracima od 0.5, čime se korisniku stavlja
mogućnosti da pri overklokingu dostigne maksimalni radni takt koji njegov procesor
može da ostvari. Kao i uvek, napon memorije je taj koji sputava značajniji overkloking,
jer je +0.2 V u odnosu na nominalnu vrednosti ipak malo za neki veći overkloking.
No, K8NS model se zahvaljujići svojim dobrim karakteristika u ovom domenu sasvim
solidno pokazao, ostvarujući brzinu magistrale i memorije od 230 MHz u sinhronom
modu, odnosno 250 MHz u asinhronom.

Kada se isključi „Top Performace“ opcija koja samo značajnije overklokuje kompletan
sistem, K8NS pruža iste radne taktove kao i K8VT8000, što znači da je brzina
rada memorije uvećana za jedan megaherc.

Ukoliko se malo bolje sećate, MSI K8T Neo je bila prva matična ploča namenjena
Athlon 64 procesorima koju smo testirali. Tada su prvi primerci ovog modela
stizali u paketu zajedno sa samim procesorom, jer je MSI svojim kupcima hteo
zasigurno obezbediti primerak procesora u početnoj nestašici istih. Danas MSI
i dalje u svoj ponudi ima ovaj model, ali se značajno promenjenim paketom i
novim detaljima na ambalaži. Logično, bundleovanog procesora više nema, a na
kutiji se ističe da je u pitanju matična ploča koja u potpunosti podržava AMD
Sempron procesore. Ako izuzmemo navedeni detalj, ostatak paketa je isti i dalje
uključuje dva Serial ATA kabla, dodatni bracket sa USB portovima i MSI dijagnostikom.

MSI K8N Neo je matična ploča punog ATX formata na kojoj se maksimalno „širi“
VIA K8T800 čipset. Pošto se radi o osnovnoj verziji ploče, na PCB-u se jasno
mogu videti prazna mesta koja su nekada bila u upotrebi na skupljim Platinum
modelima. Ovakva situacija pogodna ja funkcionalnost layouta, jer gotovo oko
svakog bitnog detalja na ploči ima sasvim dovoljno prostora. Jedini izuzetak
je reon oko procesorskog soketa koji je previše gusto naseljen i ne baš najbolje
pozicioniran. Soket je sa svih strana, i to veoma blizu, okružen raznim elementima
što otežava proces oko manipulacija sa kulerom. Pored toga, soket se nalazi
maksimalno priljubljen uz severnu ivicu ploče gde u određenim kućištima i napajanje
može da smeta u procesu montaže ili demontaže kulera.

Kako se MSI i dalje na nekim modelima drži svoje standardne 2-phase naponske
jedinice, logično je da je ona prisutna i na K8T Neo modelu koji sada spada
u kategoriju low-end matičnih ploča. MOSFET-i druge generacije su opremljeni
pasivnih hladnjacima koji imaju zadatak da ih što bolje ohlade, jer kao što
smo već nekolik puta naglasili, ovi tipovi tranzistora u specijalnim uslovima
umeju dosta da se zagreju. Komplet od osam plus četiri kondenzatora kapacitivnosti
od 1600µF potpisanu su od kompanije RLX čije elektrolitske komponente MSI već
duže vreme koristi.

Pošto se radi o „klot“ verziji K8T Neo modela, jasno je da na ovoj ploči nema
nikakvih dopunskih mogućnosti. Prisustvo LAN kontrolera sa danas smatra kao
obavezna stvar, pa je tako samo ovaj detalj prisutan na ovoj ploči i to u vidu
klasičnog 10/100 Mbps rešenja preko Realtek 8110S čipa. Prisustvo CoreCell čipa
je pohvalno, jer pokazuje da MSI nastoji da ponudi CoreCell mogućnosti i na
pločama iz low-end segmenta.

K8T Neo poseduje nešto malo izmenjen I/O panel u odnosu na standardno rešenje.
Tako je jedan serijski port izgubio svoje mesto, dok se na ploči našao dodatni
audio izlaz za maksimalno iskorišćenje, istina nešto starijeg, Realtek ALC655
audio rešenja.

Uvek kada je to moguće i prikladno izvesti, MSI se opredeljuje za AMI bios,
pa je to slučaj i kod K8T Neo modela. Ovaj bios u saradnji sa CoreCell čipom
nudi dosta mogućnosti za fino podešavanje sistema i neizbežni overkloking.

Ipak, maksimalno dozvoljene vrednosti za sve opcije vezane za ovaj tip rekreacije
nisu dovoljno velike za značajnije overklokerske domete. Napon procesora se
ne može povećati preko granice od 1.55 V, što ne može se ni korigovati napon
čipseta što je takođe bitna stavka. Memorija kod K8T Neo se može „napeti“ na
nešto veći nivo od proseka, dakle na 2.85V, ali bez obzira na to limiti ove
ploče nisu baš visoki. Realni plafon brzine magistrale je 220 MHz u sinhronom
modu i 250 MHz u asinhronom modu.

Još ranije smo utvrdili da CoreCell čip maskira realni takt procesora, memorije
i magistrale, te CPU-Z prikazuje apsolutno čiste vrednosti koje nisu baš do
kraja realne. Ipak, detaljnim ručnim podešavanjem biosa i testiranjem zaključili
smo da radni takt nije mnogo veći od nominalnog, te da je u granicama prihvatljivog
od +1 MHz.

Od momenta kada se “baci” prvi pogled na K8N Neo ploču, jasno je da se ovaj
model po svim detaljima znatno razlikuje od ploče ovog proizvođača sa VIA K8T800
čipsetom, pa i od većine nForce3 250 modela ostalih kompanija. Očigledno da
se MSI dosta potrudio oko dizajna i rasporeda komponenti u želji da maksimalno
iskoristi mogućnosti koje za to pruža single čip rešenje kao što je nForce3
250 serija čipsetova. Tako se čip (set) nalazi na mestu standardnog southbridge-a,
memorijski slotovi su premešteni skroz na severnu stranu same matične ploče,
dok se procesorski socket nalazi u sredini. Ovaj raspored je vrlo povoljan i
predstavlja osnovu za odličan layout: ne može doći do problema “sudaranja”
grafičkih karti sa memorijskim slotovima, šuma kablova se mnogo lakše kontroliše
i generalno sve to lepše i elegantnije izgleda od ploča sa northbridge-om i
southbridge-om na koje smo navikli. Kao što se može videti na slici, K8N Neo
poseduje pet PCI slotova, ali je jedan od njih ofarban drugačije. Taj narandžasti
PCI slot je u stvari predodređen za upotrebu MSI communication dodataka, kao
što su Bluetooth i Wireless LAN adapteri i predstavlja Microstarov ekskluzivitet.

Kako se southbridge nForce2 čipseta dosta zagrevao, logično je bilo za očekivati
da će se nForce3 250 zagrevati još više. Međutim, pokazalo se da se ovaj čip
uopšte ne zagreva mnogo, čak i pri ozbiljnijem overklokovanju, tako da se može
prihvatiti pasivno hlađenje za koje se odlučio MSI. Naravno, prisustvo aktivnog
hlađenja ne bi škodilo (a to onda znači da bi koristilo :), što je varijanta
koju bi smo mi ipak radije želeli da vidimo. U okolini čipseta se nalaze dva
SerialATA konektora, a može se primetiti i mali Marvell čip kroz koji se vrši
kontrola nad hard diskovima. MSI CoreCell čip je naravno prisutan, a nalazi
se između memorijskih slotova i ATX naponskog konektora. Sam položaj ATX konektora
je povoljan, jer njegov kabl nikako ne može da se nađe preko procesorskog kulera
i time ikako umanji protok svežeg vazduha ka procesoru. Odmah do njega nalaze
se i PATA konektori čiji je položaj takođe povoljan, jer se nalaze u severnijem
delu ploče što omogućava lako korišćenje ove ploče i u velikim tower kućištima.

Prostor oko procesorskog socketa je jedina lošija strana u layout K8N Neo matične
ploče, jer su prvenstveno kondenzatori jednostavno previše blizu procesorskom
podnožju. Prilikom montiranja i naročito skidanja kulera, mora se obratiti velika
pažnja da se pomenuti kondenzatori ne oštete, jer u suprotnom kompletna ploča
nepovratno odlazi u večna lovišta. Napraviti ovu fatalnu grešku nije posebno
teško zbog malo nezgodnog AMD-ovog sistema za montiranje kulera, pa zbog toga
nikako ne bi bilo loše da su dotični kondenzatori malo više udaljeni od mesta
na kome je potrebno upotrebiti “šrafciger” kako bi se kuler skinuo. Što se naponske
jedinice tiče, MSI nikada nije bio agresivan po ovom pitanju, te se uvek opredeljivo
za manje-više standardna i proverena rešenja. Tako i na K8N Neo imamo priliku
da vidimo naponsku jedinicu u klasičnoj 2-phase konfiguraciji. Korišćeni su
MOSFE tranzistori druge generacije koji se više zagrevaju, te se na njima nalaze
veliki pasivni hladnjaci. Ni set kondenzatora ne izgleda impresivno, već su
upotrebljena standardna rešenja po pitanju broja kondenzatora i njihove kapacitivnosti.
Ipak, činjenica je da se ploča u radu pokazala savršeno stabilnom, čak i pri
overklokingu, što je i najvažnije.

Kao što se može videti, prisutno su svi mogući audio priključci zajedno sa
S/PDIF izlazom, četiri USB 2.0 porta i naravno LAN konektor. Zahvaljujući ovom
rasporedu nestala je potreba za bar još dva ili tri dodatna bracketa iz paketa,
što ima više pozitivnih strana. Lakoća i brzina montaže, jer ne morate voditi
računa o svakom bracketu, gde on ide i sl. Pored toga, nestala je i šuma kablova
koja tom prilikom nastaje, što pored elegantnijeg izgleda unutrašnjosti kućišta
otvara mesto i za bolje provetravanje.

MSI nas je navikao uglavnom na upotrebu AMI biosa, ali se ovoga puta na njihovoj
ploči nalazi AWARD. To je iz prostog razloga što generalno svi nForce čipsetovi
insistiraju na ovom biosu koji se pokazao kao najbolje rešenje za maksimalno
iskorišćenje potencijala ovih čipsetova.

CELL meni je posvećen kontroli svih vitalnih parametara za kontrolu brzine
procesora i ukupnih performansi sistema, a ovaj meni ujedno pokazuje i sve mogućnosti
CoreCell čipa. D.O.T Ranger overkloking sistem predstavlja brz i lak način za
sve početnike da uđu u svet overklokinga, sve to uz pomoć ukupno šest presetovanih
vrednosti koji će ubrzati procesor za maksimalno 11 procenata. Onim iskusnijim
korisnicima ostaje široki spektar opcija za detaljna podešavanja svih parametara.
Napon procesora se može podići čak do 1.81 V što je sasvim dovoljno i za ozbiljne
overkloking poduhvate, dok je jedina mana relativno nizak nivo dozvoljenog napona
za memoriju od samo 2.85 V. Ovo ograničenje ujedno predstavlja i glavni ograničavajući
faktor prilikom overklokinga K8N Neo matične ploče. Na nominalnim vrednostima,
K8N Neo overklokuje magistralu za 0.9 MHz, što je kao što smo već rekli u granicama
prihvatljivog. Što se overkloking rezultata tiče, 230 MHz u sinhronom i 250
MHz u asinhronom modu predstavljaju maksimum koji K8N Neo može da dostigne sa
standardnim Sempron i Athlon 64 procesorima.

CPU

AMD Sempron 3100+ (9 x 200 MHz)

Memorija

2 x DDR400 512 MB 3-3-7 CAS 2.5

Hard disk

WD 800JD 80GB Serial ATA

Graficka karta

nVidia GeForce 6800 Ultra

Operativni sistem

Windows XP Pro SP1

Drajveri

nVidia ForceWare 71.22, nForce3 5.10, VIA 4in1 4.51

Kako smo tek nedavno predstavili i uradili poseban test MSI K8N Neo3 matične
ploče, ovaj model nismo uvrstili kroz predstavljanje u ovom round-up testu,
ali je zato dotična ploča prisutna u rezultatima, i naravno u našoj krajnjoj
oceni kompletne Socket 754 ponude. Pošto se radi o maksimalno interesantnom
modelu, predlažemo vam da se detaljnije informišete o ovoj ploči kroz detaljan
test kolege Delimira Tasića. Pošto je na testu bilo dosta veliki broj matičnih
ploča, bateriju testova smo malo redukovali, ali smatramo da će vam i ovi rezultati
pružiti dobar uvid u stanje i odnos između svih testiranih modela. Pa da krenemo
polako…

Već duže vreme čisti sintetički testovi poput SiSoft Sandre ili PCMark-a nam
malo šta govore i znače, jer su rezultati koje dobijamo u njima veoma slični.
Jedni na šta stalno obraćamo pažnju je test memorijskog protoka koji stvarno
pruža relevantnu informaciju, jer se na osnovu ovog rezultata mogu objasniti
pojave koje nastaju u nekim drugim testovima, ili pak uočiti neki problemi na
relaciji matična ploča – memorija.

Baš ovde možemo videti da dve ploče imaju problema sa našom test memorijom,
te da iz nekog razloga obaraju radni takt memorije na DDR 333 vrednosti, iako
to u nekim slučajevima i ne piše da je baš tako. Kako K8T Neo nema u biosu mogućnost
ručnog podešavanja 1T parametara, eto još dodatnog razloga za slab memorijski
protok. Interesantno je videti kako se ovo odražava na ostale testove koji slede.

Naravno, PCMark 04 nam ne govori ništa specijalno, ali u ovom testu po prvi
put možemo videti da se K8N Neo3 model sa nForce4 čipsetom po prvi put odvaja
od ostalih testiranih modela.

MadOnion, odnosno FutureMark test programi su oduvek bili jedni od najbitnijih
benchmark alata za merenje performansi, kako grafičkih tako i kompletnog sistema.

Već nakon 3DMark 2001 testa ploče polagano počinju da se izdvajaju međusobno.
Treba obratiti pažnju na K8T Neo i K8NS modele koji zbog slabijeg memorijskog
protoka ostvaruju primetno slabije rezultate. Ostale ploče su, da kažemo „tu
negde“ i razlika između njih toliko velika. Naravno, ostaje nam K8N Neo3 koji
i ovde uspeva da zabeleži najbolji rezultat.

3D Mark 2003 u svom default testu sve ploče gotovo izjednačava, a jedino je
VNF3-250 ostvario nešto slabiji rezultat. Veoma je interesantno da ploče koje
imaju problema sa memorijom ovde nisu prikazale slabije rezultate, kao da 3D
Mark 2003 nije toliko zahtevan po pitanju memorijskog protoka. Sa druge strane,
u CPU testu se ponovo počinju manifestovati sporiji rad nekih od modela, a K8N
Neo3 se ponovo pokazuje kao najbrži.

Priču nam je „ispričao“ 3DMark 2003 nam ponavlja i najnovija verzija popularnog
test programa. U standardnom testu razlike između ploča gotovo da ne postoje,
dok se u CPU testu razlike već jasno primećuju.

Kada je u pitanju DivX kompresija, logično je očekivati gotovo identične rezultate,
tako da je bilo veoma interesantno primetiti da se par ploča ipak malo razlikuju.
K8T Neo i K8NS zbog problema sa memorijom imaju nešto slabiji rezultat u odnosu
na ostale modele, dok K8N Neo3 uspeva ponovo da se nađe na čelu. Zanimljivo
da je 8KDA3+ ploča pokazala odličan rezultat u ovom testu, demonstrirajući da
„nije sve u ljubavi, već da ima nešto i u zlatnim polugama“.

ZD komplet testova pružaju veoma dobar uvid u performanse kompletnog sistema,
tako da rezultati koji oni pružaju imaju dosta veliku težinu pri ocenjivanju
performansi. U ovom segmentu veoma bitni primetiti razliku u pločama baziranim
na VIA K8T800 čipsetu, odnosno nVidia nForce3 i nForce4 čipsetovima.

Kao što možete videti, VIA je inferiorna u odnosu na nVidia rešenja, tako da
je ovo još jedan dokaz da su nForce3 i 4 generalno efikasniji čipsetovi. Međutim,
pored ovoga zanimljivo je primetiti da u Content Creation testu K8N Neo3 ne
drži prvo mesto, već su sve nForce3 250 matične ploče za nijansu brže od najnovijeg
MSI modela. Očigledno da dobri stari nForce3 250 još uvek nije za bacanje.

Čuveni Quake3 i danas dobro dođe za proveru performansi ploča, pa se tako u
ovom testu jasno može videti da ploče sa slabijim memorijskim protokom pružaju
znatno slabije rezultate. Ostali su svi veoma blizu, sa razlikom da je nForce4
bazirana matična ploča nešto brža od ostalih.

Doom3 nam je pružio veoma interesantan pogled na performanse svih ploča. Kao
što možete videti, rezultati su bukvalno u decimalu jednaki od modela do modela,
sa jedinom razlikom K8T Neo i K8NS koji zbog već pomenutih problema imaju tek
pola frejma slabije rezultate. Ako bi birali ploču po savetu Doom-a 3, mogli
bi ste postupiti po principu „lezi baba gde oćeš“.

Ipak, naravno da nije sve baš tako, te nam to ponovo pokazuje FarCry engine
koji je veoma procesorski zahtevan test. Razlike između ploča se kod njega ponovo
pojavljuju, i to u već poznatom maniru i redosledu.

Laureati… Na kraju balade, ostaje nam da svedemo zaključke i podelimo nagrade. Generalno
gledano, ni za jednu ploču koji smo imali na testu ne možemo reći da je loša,
iz prostog razloga što su u pitanju samo male nijanse. Svaka razlika u nekom detalju je
uglavnom propraćena razlikom u ceni, tako da u većini slučajeva sve legne na
svoje mesto. Može se reći da je ovo prvi round-up test kod kojeg razlika između
ploča nije velika, te da je većina prosečnih korisnika kojima je i namenjena
Socket 754 platforma mogu zanemariti. Problemi sa radom memorije kod K8T Neo
i K8NS modela se vrlo lako rešavaju uparivanjem ploče sa nekom drugom memorijom,
što smo kasnije u praksi isprobali.

Kada je BestBuy nagrada u pitanju, nije bilo potrebno previše razmišljanja.
Chaintech SK8T800 sa cenom od svega 60 eura i performansama koje nudi predstavlja
ubedljivo najbolju kupovinu. Istina je da ploča ne nudi nikakve dodatne mogućnosti,
overkloking ili nešto slično, ali odlično, brzo i stabilno radi što bi
trebalo da bude dovoljno za korisnika koji cilja ka najekonomičnijem Socket
754 rešenju.

Chaintech SK8T800

Sa druge strane nalazi se Editors Choice nagrada koju je u ovom slučaju bilo
veoma lako dodeliti. Istina da je u pitanju potpuno nov proizvod koji tek treba
da se nađe u regularnoj prodaji, ali je takođe činjenica da je reč o najboljoj
Socket 754 ploči koju smo testirali. Reč je, naravno, o K8N Neo3 ploči sa nForce4
4x čipsetom koja po prvi put donosi PCI Express na Socket 754 platformu. Pored
toga, performanse ove ploče u gotovo svakom pogledu iznad aktuelne konkurencije,
stabilnost na visokom nivou, a overkloking mogućnosti najbolje u klasi. Ovo
su sve karakteristike koje treba da poseduje matična ploča koja nosi Benchmark
Editors Choice nagradu, a to K8N Neo3 u ovom momentu bez ikakve dileme zaslužuje.

MSI K8N Neo3

ABIT matične ploče za potrebe testiranja ustupio “Bel Computers” ASUS matične ploče za potrebe testiranja ustupio “Pakom” Chaintech matične ploče za potrebe testiranja ustupio “Dual Computers” EPoX matične ploče za potrebe testiranja ustupio “Sinteh” Gigabyte matične ploče za potrebe testiranja ustupio “Imtel Computers” MSI matične ploče za potrebe testiranja ustupio “Pakom” MSI K8N Neo 3 za potrebe testiranja ustupio “MSI” Svim pomenutim firmama najlepše se zahvaljujemo na podršci u vezi ovog uporednog testa