Šta je obeležilo desktop platformu 2013.

Nebojša Todorović
Iako je bilo puno novih proizvoda, arhitektura i tehnologija, tokom proteklih 365 dana, ipak imamo utisak da je sve prošlo sa blagom dozom stangnacije. Prosto, malo toga je zaista bilo revolucionarno ili barem istinski inovativno, obzirom da smo videli najviše unapređenja upravo na postojećim arhitekturama i tehnologijama. Takođe neke stvari su u toj meri u početnoj fazi razvoja da je jako teško reći da trenutno postoje ikakvi benefiti osim obećanja i grafikona koji kažu da bi to jednog dana moglo da promeni aktuelni scenu.  
 
Odličan primer toga je AMD-ov projekat Mantle. API koji bi razvojnim timovima omogućio laku tranziciju iz razvojnog okruženja za konzole na PC i generalno ogromno unapređenje u performansama u odnosu na Microsoftov DirectX. Mantle bi lako mogao da bude najveća stvar u 2014. godini, ali za sada je samo lepa priča na papiru. Nadamo se da će se ostvariti u svakom slučaju. Ovo nije jedini primer, ali je svakako jedan od najboljih i najilustrativnijih za ono što smo želeli da kažemo u gornjim redovima.  
 
Kada smo već kod grafičkih karti, obe kompanije su bile izuzetno aktivne. AMD je predstavio kompletno novi GPU pod kodnim nazivom Hawaii koji je dokazao da je u stanju da bez drastičnih promena na arhitekturi i u okviru istog proizvodnog procesa dobije čip koji je drastično kompleksniji. Skok u broju tranzistora u odnosu na Tahiti je bio jednostavno ogroman i to sa 4.3 na 6.2 milijarde. Ponavljamo, ovo je sve dobijeno u okvirima iste arhitekture i litografije. Ipak, finalnom proizvodu je nedostajalo fino doterivanje u smislu da je u referentnom izdanju R9 290X imao veoma vreo i bučan kuler što ga je koštalo titule grafičke karte godine.  
 
Činjenica je da AMD nije izbacio Radeon R9 290X, GeForce GTX 780 ne bi možda ni postoja ili barem ne u takvom izdanju. Verovatno bi Nvidia, kako to obično voli da radi, držala nebulozno visoke cene do poslednjeg momenta. AMD je ipak iznudio potez od konkurencije koji je bio neočekivano dobar. Dobili smo grafičku kartu sa punokrvnim GK110 čipom, koja je pokazala bolje performanse od GeForce Titana. Sve to sa poslovično dobrim kulerom i velikim overklok potencijalom. Iako je reč o grafičkoj karti koja je po našem mišljenju broj jedan tokom protekle godine, ne smatramo da se Nvidia posebno izdvojila niti da će nam GTX 780 Ti ostati dugo u sećanju.
 
U svetu procesora je takođe nastupio period veoma malih koraka napred. Intel prednjači kada je ovaj termin u pitanju. Haswell za LGA1150 platformu je predstavljen ove godine, ali realno gledano nije doneo gotovo ništa novo. Zapravo, unapređenja na polju samog procesora su minimalna, a velika kompanija je i sama u svojim “press” materijalima akcenat bacila upravo na integrisanu grafiku. Istina, ona jeste doterana do tačke gde može da se poredi sa konkurencijom, ali na polju iGP-a, Intel i dalje ima fin zaostatak.  
 
Što se tiče LGA2011 podnožja, dobili smo IvyBridge-E bazirane CPU-ove. Izuzetno brzi kao i uvek, ovi procesori su praktično bazirani na prošlogeneracijskoj arhitekturi. Interesantno je da čak ni sam Intel nije posvetio posebnu pažnju predstavljanju ovih procesora. Dobar podatak koji ide u prilog našoj priči o veoma usporenom napretku je jedan od slajdova sa prezentacije koji kaže da će novi procesori doneti “čak do 5%” bolje performanse u idealnim uslovima.  

 
 Jedan izuzetak
AMD je predstavio nekoliko novih modela procesora, ali je ovaj proizvođač manje više pokušavao samo da izvuče maksimum iz tehnologije koja mu je trenutno u rukama. Bilo je zanimljivih proizvoda, poput FX-9590 koji radi na fabričkom taktu od čitavih 4.7 GHz, a koji je dobijen velikim žrtvovanjem TDP karakteristike. Ipak, AMD zaista mora da razmišlja polako u pravcu novog pristupa i predstavljanja nove generacije klasičnih procesora.

Sa druge strane, još tokom prvog kvartala 2013. godine smo prilikom posete Moskvi, otkrili novu generaciju APU-ova. Istini za volju, ni tu nije bilo nikakvih revolucionarnih novina. Novo jezgro je bilo bolje optimizovano i bolje iskorišćeno u odnosu na Llano, ali Richland je praktično učinio da kompletan koncept APU-a postane zaista poznat. Llano jeste izuzetno sličan, ali je predstavljao sam početak razvoja u ovom pravcu i pritom ga ni sam AMD nije dugo držao na tržištu kao aktuelnu generaciju.  
 
Osim toga što je utemeljo novi pravac, Richland je postavio temelj za Kaveri čije se predstavljanje uveliko primiče i za svega nekoliko dana bićemo svedoci ogromnog i pravog napretka. Nažalost, o tome ne možemo trenutno više da kažemo, iako zaista jedva čekamo da podelimo vesti sa vama. Pored toga, derivati najbržih Richland modela su se našli u ogromnom broju primera. Pored klasičnog desktop obrasca, APU-ovi su popunili mnoge HTPC-ove, laptopove, ultrathin-ove, pa čak i tablete.  
 
Sa druge strane 6000 serija APU-ova je postala deo svakodnevnice, a sa sobom je počela da briše pominjanje integrisanog grafičkog podsistema u negativnom kontekstu. Čak i aktuelne igre koje ne spadaju u sam vrh prema zahtevnosti mogu da se igraju na praktično svakom A10 modelu koji poseduje Radeon HD 8670D, što je do pre nekoliko godina bilo praktično nemoguće. Uostalom, činjenica da je Intel posvetio toliko pažnje iGP-u kod Haswell-a jasno pokazuje da APU nije samo prolazni trend koji može da se ignoriše. Prosto, osim klasičnog igranja namena u kontekstu akceleracije različitog softvera je izuzetno bitan faktor koji povećava praktičnu vrednost ove komponente.  
 
Stoga, kada se osvrnemo unazad naše mišljenje je da je Richland jedna od platformi koje ćemo se setiti i za nekoliko godina i koja je odigrala jako bitnu ulogu u istoriji APU koncepta. Takođe, Richland je utabao stazu narednoj generaciji koja će uskoro preuzeti vođstvo, a može se reći i da su trenutni modeli definitivno zaslužili penziju i u ovako kratkom periodu je isti definitivno ostavio svoj trag u IT svetu. Jednostavno, mišljenja smo da tek sada postajemo svesni koliko je uopšte AMD APU koncept plodonosan, i u kojoj meri će zapravo uticati na tržište u narednim godinama. Primenjiv na mnogim poljima, od tableta do igračkih konzola (nove Xbox i Playstation konzole su zapravo APU x86 mašine!), APU polako ali sigurno postaje sve ono što je “običnom smrtniku” potrebno. Tek ćemo se uveriti, kako stvari stoje, gde su granice APU koncepta, i tim pre ćemo se u dogledno vreme osvrtati na 2013. godinu i pomak koji je APU koncept doneo u najširim krugovima potencijalnih korisnika. Zapravo, nimalo se ne bismo iznenadili ako bismo tek 2015. ili 2016. godine shvatili šta se to dešavalo u godini koja je za nama, gledajući unazad ka njoj kao na začetak nečega što je svima donelo itekakve koristi. Najznačajniji pomak na desktop polju u 2013. godini je AMD Richland platforma i uopšte AMD APU koncept!