TEAC CD-W540E (40/12/48x)

Branko Lukić TEAC je jedan od retkih proizvođača koji je uspeo na našim prostorima da napravi ime. Koliko je poštovano ime TEAC, govori podatak da su i relativno lošiji pisači ovog proizvođača (8x, 12x) dobro prolazili na našem tržištu.
Kako se polako bliži kraj ere (“kompjuterskih”) CD-a, i kako je DVD standard tu odmah iza ugla, CD-RW proizvođači pokušavaju na razne načine da udahnu malo živosti u standard na zalasku. Poslednjih 9 meseci smo svedoci izuzetnog napretka pre svega u brzini CD-RW pisača. Od 16x do 40x za tako kratak period je izuzetan skok. Naravno, kvalitet snimanja na svu sreću nije proporcionalno opao, tako da se i pri velikim brzinama snimaju CD-R-ovi sasvim pristojnog kvaliteta.
TEAC je do sada obično “kaskao” za svojom konkurencijom, i među poslednjima je predstavljao svoje pisače. Uvidevši da to i nije tako dobra taktika, kompanija je iskoristila pometnju koja je nastala kad je počela potraga za naslednikom 24x brzinske specifikacije. Dok su se neke kompanije naivno odlučile za 32x, dotle su TEAC i Plextor odlučili da je vreme za “tešku artiljeriju”, i predstavili su svoje 40x pisače. Veoma mudar i promišljen potez kojim je za izuzetno kratko vreme jednostavno zbrisana 32x konkurencija.
Testirani uređaj Tradicija TEAC-a na našem tržištu se izgleda nastavlja. Pisač ponovo dolazi u
bez ičega, tj. samo sa pratećom kesicom. Bio je mali prekid ove tradicije kad
su se pojavili TEAC-ovi 24x pisači, koji su u prvo vreme dolazili u retail pakovanju.

Da bi i sam razlikovao svoje pisače, TEAC je od 24x pisača uveo oznaku maksimalne brzine na prednjoj strani traya, odmah pored svog znaka. To je i jedina stvar po kojoj ćete razlikovati ovaj pisač od ostalih iz TEAC-ove radionice. Sa prednje strane se još nalazi izlaz za slušalice, potenciometar za jačinu zvuka, dve zelene LE diode i taster za izbacivanje traya. Sa zadnje strane su konektori za napajanje i IDE magistralu, master/slave/cable select džamper, kao i analogni i digitalni audio izlazi.
Kompletna specifikacija je preuzeta sa sajta proizvođača:

Speed
Reocrdable: 40 – 20X (Zone CLV, CD-ROM Mode 1) 40 – 16X (Zone CLV, except CD-ROM Mode 1) 16X, 8X and 4X (CLV) Rewritable: 12X, 10X and 4X (CLV) Reading:

48X(CAV), 8X / 4X(CLV):
CD-ROM(MODE1) CD-ROM XA Mode 2 Form 1 CD-RW

40X(CAV), 8X / 4X(CLV):
CD-DA(DAE) CD-ROM XA Mode 2 Form 2

4X(CLV):
CD-DA

Access Time
72msec. typ. average

Buffer Memory Size
8MB

Buffer Underrun Protection
Write-Proof

Support Disc Format
CD-DA , CD-ROM ( MODE 1 ) CD-ROM XA MODE 2 ( FORM 1,FORM
2 ) Multi-Session Photo CDTM , CD-I , Video CD CD Extra ( CD Plus ) , CD-TEXT

MTBF
100,000POH ( for typical operation duty )

TEAC nije štedeo ni na novim tehnologijama. U ovaj uređaj su implementirane neke od najnaprednijih tehnologija kako za provere pred početak snimanja, tako i za kontrolu samog toka snimanja:
– High-Speed ROPC (Running Optimum Power Control) je Teacov način kontrole snage lasera pri snimanju
– poboljšani servo mehanizam za kontrolu nosača lasera
– Intelligent Speed Control (inteligentna kontrola brzine) je Teacova tehnologija utvđivanja najbolje strategije za snimanje. Korišćenjem ISC-a se određuje maksimalna brzina za snimanje, kao i snaga lasera koja je potrebna za postizanje optimalnog kvaliteta, a pri tom se vodi računa o kvalitetu diska, kao i o eventualnim vibracijama zbog rotiranja motora. Zanimljivo je da ova tehnologija radi i tokom snimanja diska, tako da ako utvrdi da kvalitet snimanja nije zadovoljavajući, brzina snimanja će biti smanjena i u toku samog snimanja
– najveća novost je Fine Focus Control (fina kontrola fokusa). Radi se pojavi da laser ne fokusira uvek istu tačku pri snimanju i čitanju CD-R diska. Takođe, treba dodati da se često dešava da laser ne izabere uvek najbolju tačku u traci na kojoj snima. Da bi to izbegao, Teac je razvio revolucionarnu FFC tehnologiju, koja se stara da laser uvek ostaje konstantan i da nema pomeraja između fokusa ili “lutanja” sa trake pri snimanju. Na ovaj način je postignut visok kvalitet snimanja i pri visokim brzinama.

Svemu ovom treba dodati da je TEAC nastavio svoju tradiciju proizvodnje nešto težih pisača. Naime, šasija pisača je urađena od metala debljine 1.2mm (kod drugih proizvođača debljina ide i do 0.8mm). Na ovaj način je postignuto da se vibracije koje nastaju usled rotiranja motora uspešno kompenzuju, što doprinosi ukupnom kvalitetu snimanja.
Prvi utisci Ahead-ovi programi ovako identifikuju ovaj pisač:

Ahead Nero 5.5.8.0

Nero InfoTool

TEAC kao TEAC. Tray mehanika je izuzetno startna, mada ne baš najtiša. Glavni motor proizvodi sasvim podnošljiv nivo buke kako pri pisanju, tako i pri čitanju. Ponovo se primećuje da pisaču treba nešto više vremena da prepozna ubačeni disk, što je bila karakteristika i prethodnih TEAC-ovih pisača.
Pažnju privlači posebno naznačena Mt. Rainier podrška na oba isečka.

Mount Rainier je nacionalni park u Ashfordu, Washingtonu. Nacionalnim parkom, petim po redu, je proglašen 1899. godine. Glavni deo ovog parka čini Mount Rainier, aktivni vulkan, koji se uzdiže do visine od 4392m. Poslednja zabeležena erupcija se desila davne 1882. godine.
Ne, ne radi se o nacionalnom parku, već o jednom novo-starom formatu za pisanje po RW diskova, ali o detaljima nešto kasnije.
Test sistem – Windows XP Professional

CPU

– AMD Athlon 2000+ (1.67GHz)

Matična ploča

– MicroStar K7T266 Pro2 RU

Memorija

– 512MB
DDR266 SDRAM

Video-karta

– ATi All-in-Wonder Radeon

Hard-diskovi

– 2 x Maxtor DiamondMAX 60 Plus
40GB (na Promise kontroleru)

CD-ROM

– TEAC CD-W540E – TEAC CD-W524E – Toshiba DVD-ROM SD-M1402 (svi na VIA kontroleru, generički bus master drajveri)

Korišćeni programi

– Ahead Nero v5.5.8.0 – Ahead InCD 3.28 – Nero CD Speed 0.85e – CDVD Benchmark – CDDAE 99

Snimanje po CD-R diskovima Kao što specifikacija kaže, TEAC-ov 40x pisač snima u dva režima. Prvi režim je rezervisan za sve modove osim CD-ROM Mode 1, kada pisač menja brzine po redosledu 20-24-32-40x, dok je drugi režim rezervisan za CD-ROM Mode 1, kada pisač počinje snimanje sa 16x, pa tek onda počinje menjanje brzina 24-32-40x. Pošto je prvi režim snimanja najčešći, mi ćemo se koncentrisati na njega. Graf snimanja pri tom režimu izgleda ovako:

Postignuta prosečna brzina od 31.25x je primetan skok u odnosu na 26.2x koliko su postizali 32x pisači.

Kao što novija tradicija nalaže, TEAC je ponudio širok dijapazon
brzina, kao što se može videti na isečku iz Nera. Ono što čudi je nedostatak 12x brzine, a prisustvo relativno nestandardne 20x brzine.

Snimanje CD-R @16x: 5′ 24″

Snimanje CD-R @24x: 4′

Snimanje CD-R @32x: 3′ 42″

Postignuti rezultati spadaju u sasvim solidne. Dok je postignuto vreme pri 24x snimanju među najboljim, dotle vreme postignuto pri 32x snimanju je za dlaku slabije od vremena koje postigao MSI 32x pisač.
Ipak ono što je najinteresantnije je 40x snimanje. Kao što smo već rekli, TEAC 40x u toku snimanja sam bira najbolju brzinu, pa se tako može desiti da se brzine menjaju po principu: 20x-24x-32x-40x, 20x-24x-32x, 20x-24x-32x-24x… U principu, nikad nećete znati kojim je stvarno brzinama sniman disk, a to jedino je moguće nazreti po postignutim vremenima. Ovo se najbolje može videti na sledeći isečcima iz Nera:

Snimanje CD-R @40x: 3′ 38″

Snimanje CD-R @40x: 3′ 27″

Snimanje CD-R @40x: 3′ 18″

Naša je pretpostavka da se pravilno menjanje brzina postiglo samo na poslednjem isečku, te ćemo i pretpostaviti da je to vreme koje je stvarno potrebno TEAC-u da snimi disk pri 40x.
Overburn Overburn je smeštanje veće količine podataka na CD-R disk, nego što je to specifikacijom predviđeno. Međutim, u poslednje vreme se pod overburn-om podrazumeva mogućnost snimanje 90- i 99-minutnih CD-R diskova. Pri snimanju ovih “većih” diskova, treba imati u vidu da je preporučena brzina snimanja 8x ili 12x. Ovo je iz razloga što je kod ovih diskova razmak između traka znatno manji, pa se može desiti da laser “izgubi” traku, što rezultuje “pucanjem” diska.
Naš klasičan test bi ovde imao isečak iz Nero CD Speed-a 99, međutim… Program je uporno nastavljao snimanje i iza zadate granice, tj. snimanje nije prekinuto čak i kad bi se došlo do kraja diska. Ovo može biti problem ako se malo pretera sa overburnom (pri korišćenju 90- i 99-minutnih diskova), pošto će disk će biti nečitljiv. Maksimalan overburn koji smo mi postigli pri korišćenju 90-minutnog diska je 94 minuta i 45 sekundi.
Snimanje CD-RW diskova Pri snimanju RW diska, na raspolaganju su vam tri klasične brzine:

Snimanje CD-RW @12x: 6′ 50″

Mala zanimljivost kod “klasičnog” snimanja se primećuje kod formatiranja diska. Naime, pri brzom formatiranju, TEAC-u je bilo potrebno 35″, dok je to vreme kod svih do sada viđenih pisača bilo oko 25″. Nasuprot tome, vreme potrebno za potpuno formatiranje je bilo prosečno kad su u pitanju 12x CD-RW pisači – 6′ 55″.
Snimanje u packet writing režimu Packet writing je metod formatiranja RW diska, tako da je RW disk moguće koristiti kao disketu, tj. omogućeno je pisanje i brisanje iz običnog file menadžera.
TEAC ni u prošlosti nije briljirao u ovim testovima, tako da ni sada nismo očekivali neke odlične rezultate. Ovom pisaču je bilo potrebno 6′ 15″ za snimanje 456MB podataka, što odgovara brzini od 8.3x.

Mount Rainier (Mt. Rainier) Najvažnija novina koja je implementirana u novi TEAC-ov pisač je podrška za Mount Rainier (Mt. Rainier).
Da bi počeli priču o ovom formatu, vratićemo se na 8. novembar 2001. godine. Tog dana je Philips najavio da će većina CD-RW pisača koju bude on proizvodio tokom 2002. godine, imati EasyWrite tehnologiju, što je u suštini podrška za Mt. Rainier format. Pored Philips, glavni zagovarači ovog formata su i Microsoft, Sony i Compaq. Kao glavni razlog za razvoj ovog formata je navedena težnja da se rad sa CD-RW drajvovima što više pojednostavi, tako što će se uvesti drag&drop funkcionalnost. Na taj način bi se CD-RW koristio kao disketa ili hard disk.
Mnogi od vas će reći da je to već moguće kroz packet-writing softver kao što je Aheadov InCD, ali nije baš tako. Razlika ima mnogo. Kao prvo, planira se da podrška za Mt. Rainier ne bude preko zasebnih programa nego da bude implementirana direktno u operativni sistem, bez obzira o kojem je OS reč. CD-MRW će time doneti mogućnost prenošenja podataka na različite sisteme.
Da bi se ovo postiglo, usvojene su sledeće odrednice:
– kompatibilnost i saglasnost sa postojećim standardima (standardizacija drajva i diska kroz specifikaciju Mt. Rainier grupe)
– rukovanje fizičkim defektima od strane samog drajva (kod UDF 1.5 je ovo rađeno softverski)
– logičko 2k adresiranje (trenutno adresiranje kod CD-RW je 64k, dok operativni sistemi koriste 2k-8k)
– pozadinsko formatiranje (zbog brže spremnosti diska za snimanje).
Kao što je rečeno, glavna namena MRW formata je njegova implementacija u sve operativne sisteme. Nažalost, taj cilj još uvek nije ostvaren, pošto je format relativno skoro dogovoren, tako da se podrška MRW formatu svodi na koriščenje third-party programa. U poslednjim verzijama InCD-a, Ahead je dodao opciju za odabir MRW formata pri samom formatiranju diska. Ceo postupak ćemo opisati.

Pre početka formatiranja, potrebno je čekirati opciju da želite da formatirate disk u MRW formatu u opcijama InCD-a.

Sledeći korak je, naravno, formatiranje koje traje 20-ak sekundi.

Odmah za njim sledi i logičko formatiranje koje ima isto trajanje, i za 40-ak sekundi ste pripremili svoj CD-MRW disk za pisanje. Sad sleduje jedno “međutim”, o kojem će nešto kasnije biti reči.

InCD ikona u trayu će dobiti zelenu strelicu, a vas će sačekati poruka da je disk moguće koristiti kao običnu disketu, tj. moguće je snimanje iz bilo kojeg file menadžera…

U podacima vezanim za disk, dobijamo zaista informaciju da se radi o CD-MRW disku.

Međutim, ako potražimo informaciju u Neru, dobićemo zbunjujuću poruku da je “formatiranje još uvek u toku”. Naime, tu dolazi do izražaja “pozadisnko formatiranje” koje je dogovoreno na sastancima Mt. Rainier grupe. Logičko formatiranje diska je izvršeno, ali fizičko nije, i ono se obavlja dok je pisač u “leru”. Naravno, po disku je moguće snimati bez obzira da li je to formatiranje gotovo ili ne.

U napadu nestrpljivosti, odlučili smo da ne čekamo da se završi pozadinsko formatiranje, pa smo na disk nasnimili 456MB podataka. Za ovu operaciju je bilo potrebno 15 minuta i 36 sekundi, tj. ostvarena je brzina od 3.33x. Ovako niska brzina može da se pravda činjenicom da pisač, pošto nije završio pozadinsko formatiranje, istovremeno obavlja tri funkcije: formatiranje, snimanje i proveru kvaliteta snimljenog.

Kada se takav disk pročita, kriva čitanja izgleda kao na gornjem grafiku. Prosečna brzina od svega 2.7x ne zaslužuje komentar. Međutim, razlog za ovaku slabu brzinu čitanja se dobija ako pokušate da izbacite disk iz pisača…

Sačekaće vas poruka da se podaci o trakama i sesiji moraju dodatno snimiti na disk.

Ta operacija traje oko 20-ak sekundi, a odmah potom će disk biti izbačen.

Kada takav disk ponovo ubacite u pisač i pogledate info iz Nera, videćete poruku da je pozadinsko MRW formatiranje prekinuto. Ali…

Ako ponovo istestirate brzinu čitanja MRW diska, ona će iznositi sad već pristojnih 8.2x. Šta se desilo? Pošto nije bilo gotovo pozadinski formatiranje, a snimljeni su podaci na disk, uređaj nije mogao da čita snimljen disk maksimalnom predviđenom brzinom jer nisu bili snimljeni i dodatni podaci o trakama i sesijama. Kad su ti podaci snimljeni pri izbacivanju diska, po ponovnom ubacivanju istog diska, uređaj je mogao da čita disk predviđenom maksimalnom brzinom.

Ako ne želite da naletite na ovakve probleme koje smo mi imali, onda po završetku logičkog formatiranja, ostavite pisač na miru narednih 15-ak minuta da se završi pozadinsko formatiranje. Nažalost, kad se završi pozadisnko formatiranje neće vas sačekati poruka, a jedini način da se proveri da li je formatiranje zaista završeno je u informacijama u Neru.
Ovde smo naišli na čudan problem. Kad je formatiranje u potpunosti završeno, i kad smo snimili ponovo 456MB podataka, za tu operaciju je bilo potrebno znatno duže vremena. Tačnije, bilo je potrebno 19 minuta i 40 sekundi, što pretvoreno u brzine iznosi 2.64x, što je manja brzina od ranije postignutih 3.33x. Ovo je neobično, pošto uređaj sada vrši samo dve operacije: snimanje i proveru kvaliteta snimljenog. Ovu neobičnost ćemo pripisati još uvek “nezreloj” implementaciji Mt. Rainier podrške u sam pisač.

Ako posle završetka formatiranja snimite disk, i odmah pokušate da ga pročitate, uređaj će ga čitati maksimalnom brzinom jer je kompletno formatiranje završeno.

Šta dalje sa ovako snimljenim diskom? Pa, za sada, moguće ga je čitati u uređajima koji imaju podršku za CD-MRW format. Ako pokušate takav disk da pročitate na nekom drugom sistemu koji nema instaliran InCD, startovaće se skriveni autorun koji će vam dati u HTML obliku potrebne informacije o EasyWriteu, i ponudiće vam instalaciju InCD EasyWrite Readera, uz čiju pomoć je moguće pročitati CD-MRW disk na sistemu koji nema instaliran InCD. Ovakav vid rešenja od strane Aheada je za svaku pohvalu.

Završna reč o snimanju Kao i raniji, i ovaj TEAC-ov pisač generiše izuzetno visok nivo toplote pri dužem radu. Ovo može biti izuzetno neprijatno ne za sam TEAC-ov pisač, kojem ova količina toplote ne pravi nikakve probleme ni pri dužem korišćenju, već za neki drugi uređaj koji se nalazi odmah iznad/ispod njega u kućištu. Naša preporuka je da pisač stavite u prvi 5.25″ prostor u vašem kućištu, a da ispod njega bude prazan prostor.
Write-Proof, TEAC-ova verzija buffer-underun zaštite BURN-Profa, je uspešno položila zadatak čak i pri snimanju diska brzinom od 40x. Naime, nikakve anomalije nisu primećene na diskovima prilikom čijeg snimanja je došlo do aktiviranja Write-Proof zaštite. Ovo je odlična vest, pošto se buffer-underun veoma lako dešava uprkos povećem baferu od 8MB.
Na testu kvaliteta snimljenih diskova su se našli: Verbatim DataLife Plus (32x), Princo (zeleni (24x) i plavi (40x)) i TDK UltraReflex (16x). Od navedenih diskova, smatrali smo da je TEAC uspeo da snima sa punom brzinom (40x) samo Verbatim DataLife Plus i Princo (blue, 40x) diskove. Do ove pretpostavke smo došli posmatrajući postignuta vremena pri snimanju.
O C1 greškama C1 greške su male, tj. slučajne greške na samom disku. C1 greške nastaju zbog brojnih razloga, koji se mogu podeliti u dve grupe: fizičke probleme (disk/pisač asimetrija, prašina ili prljavština na disku) i probleme zbog tehnologije snimanja pisača. Pošto su C1 greške koje pripadaju prvoj grupi minimalne i obično učestvuju sa znatno manje od 10% u ukupnom zbiru C1 grešaka (naročito kod tek snimljenih diskova), uzima se da prosečan broj C1 grešaka onda u potpunosti zavisi od kvaliteta snimanja testiranog pisača. Iako je maksimum dozvoljenih C1 grešaka 220 po sekundi, smatra se da je disk solidno snimljen ako je nivo grešaka ispod 10.

Verbatim DataLife Plus 32x

pisač

brzina snimanja

vreme snimanja

prosečan broj C1 grešaka

TEAC CD-W540E

16x

309″

0.671

24x

229″

1.973

32x

207″

3.265

40x

182″

6.079

TDK UltraReflex 16x

pisač

brzina snimanja

vreme snimanja

prosečan broj C1 grešaka

TEAC CD-W540E

16x

308″

0.903

24x

228″

1.582

32x

206″

2.287

Princo (blue) 40x

pisač

brzina snimanja

vreme snimanja

prosečan broj C1 grešaka

TEAC CD-W540E

16x

306″

0.853

24x

229″

1.693

32x

207″

3.898

40x

181″

6.359

Princo (green) 24x

pisač

brzina snimanja

vreme snimanja

prosečan broj C1 grešaka

TEAC CD-W540E

16x

311″

1.326

24x

234″

3.721

32x

211″

7.395

Generalno gledano, sa svim diskovima, TEAC je postigao manje nivoe C1 grešaka nego konkurencija. Podatak da je TEAC-ov nivo grešaka pri 40x snimanju sličan nivoima grešaka koje su MSI 32x i LiteOn 32x postigli pri snimanju sa 32x, govori sam za sebe.

Čitanje CD-R diskova (80 min.)

Disc Load Time
& Disc Recognition Time

9.01 sec

TEAC ispunjava specifikaciju od 48x kao čitač. Zanimljiv je rezultat od svega 76ms, koliko je potrebno za pristup slučajnom podatku. Nažalost, TEAC je zadržao staru boljku svojih pisača da im treba duže vremena da prepoznaju ubačeni disk. Mada je kod ovog pisača to vreme smanjeno za par sekundi, i dalje je veće od 5 sekundi koliko postižu neki od konkurentskih pisača.
Čitanje CD-R diskova (90 min.)

Disc Load Time
& Disc Recognition Time

8.54 sec

Konačno smo dočekali da TEAC-ovi pisači mogu da bez problema čitaju 90-minutne CD-R diskove. Podsećanja radi, raniji pisači su imali velikih problema kod prepoznavanja, a kamoli pri pokušaju čitanja 90-minutnog CD-R diska. Ovde malo čudi da TEAC ne postiže maksimalnu brzinu od 48x, već staje na 40x.
Čitanje CD-RW diskova

Disc Load Time
& Disc Recognition Time

10.45 sec

Prosto neverovatno deluje činjenica da ovaj pisač čita RW diskove sa izuzetnih 48x, tj. skoro 50x!
Čitanje CD-RW packet writing

TEAC nikad nije blistao ni u pisanju, ni u čitanju packet writing formata. Nažalost, kao što smo već rekli, tu se ništa nije promenilo. Iako je konkurencija već kod 20x, TEAC se i dalje zadovoljava sa više nego skromnih 8.3x.
Ovde ćemo naglasiti da je ovo brzina čitanja diska snimljenog u “klasičnom” packet writing režimu, a ne u Mt. Rainier formatu. O čitanju CD-MRW diskova je već bilo reči kad smo govorili o samom MRW formatu.
Čitanje audio diskova

Disc Load Time
& Disc Recognition Time

10.45 sec

Brzina grebovanja audio diskova je sada već standardnih 40x.

Nero CD Speed 99 0.85e: Advanced DAE Quality Test

CDDAE99

Završna reč o čitanju TEAC je oduvek bio poznat kao proizvođač izuzetno kvalitetnih CD čitača. Ovaj uređaj ne odstupa od tog pravila, mada se zamerka može uputiti na izuzetno skromne rezultate koji se postižu pri čitanju diskova snimljenih u packet writing, tj. Mt. Rainier, formatu.
Zaključak Posle testa ovakvog uređaja teško je ostati ravnodušan, bez obzira da li volite ili ne TEAC-ove pisače. Naime, pred nama je trenutno najkompletniji i najkvalitetniji CD-RW pisač koji se može naći kod nas. Ovaj pisač je briljirao pre svega kvalitetom snimanja, a u svim ostalim kategorijama je bio, ako ne najbolji, onda medju najboljima.
Naravno, male zamerke se mogu uputiti pre svega na “nezrelu” implementaciju Mt. Rainier formata. Ako ipak progledamo kroz prste, i to opravdamo činjenicom da je Mt. Rainier još “svež” format, onda je nemoguće naći objašnjenje za skromne rezlutate koji su postignuti u radu sa diskovima snimljenim u packet writing režimu. Ipak, imajući u vidu da mali broj korisnika koristi packet writing, a kamoli Mt. Rainier format, ovo ne treba uzeti za veliki problem.
Uređaj za potrebe testa ustupio “PC
Centar“, maloprodajna cena iznosi oko135 eura