Benchmark Redakcija
Branko Lukić Sta reci o japanskoj kompaniji Teac, a sto je nepoznato nasim poznavaocima hardvera?
Fama koja okruzuje ovu, relativno malu kompaniju, datira jos od 1998. godine
i procvata racunarskog trzista kod nas. U to vreme, CD-ROM uredjaji koji su
se nalazili na nasem trzistu,nikako nisu zadovoljavali potrebe korisnika – sto
zbog svoje nepouzdanosti u radu, sto zbog veoma traljavo odradjene optike. Teac-ov
CD-524E model, a odmah iza njega sad vec legendarni CD-532E, je doneo apsolutni
preokret, i prvi put predstavio kompletan uredjaj koji je radio skoro pa savrseno.
Naravno, Teac nije izmislio nista novo, ali je to bio jedini pouzdan CD-ROM
uredjaj na nasem trzistu. Bas iz tog razloga, ovi uredjaji u inostranstvu nisu
zabelezili uspeh vredan pomena. Ne dugo posle ovih modela, firma Teac odlucuje da uskoci na narastajuce trziste
CD pisaca. Tu Teac po prvi put belezi zapazene rezultate i u svetu, a kod nas
njihov SCSI 4x pisac postaje stub svakog ozbiljnijeg CD kluba. I dok se ova
kompanija jos uvek trudila oko CD-R uredjaja, svet se vec uveliko bio okrenuo
novoj maniji u vidu CD-RW-a. Sa velikim zakasnjenjem, Teac nastupa na ovom trzistu
i to tek pocetkom ove godine izbacujuci 4x/4x/32x uredjaj, koji je bio namenjen
vise za hobi nego za ozbiljnu upotrebu – pre svega zbog cinjenice da je vec
tada bio brzinski inferioran u odnosu na konkurenciju. Konacno, hvatajuci prikljucak sa ostatkom konkurencije gde pre svega mislim
na Plextor, Yamahu i Sanyo, Teac sredinom godine izbacuje uredjaj sa maksimalnim
brzinskim dometima u to vreme – 12x/10x/32x, tj. uredjaj koji pishe po CD-R
medijima sa 12x, po CD-RW medijima sa 10x, a cita sa 32x. Uredjaj Nikakvo iznenadjenje – i ovaj uredjaj je dosao u OEM pakovanju, ili kako bi
neko rekao, totalno go. Uredjaj je klasicnih dimenzija i poprilicno je tezi
od ostalih primeraka iz iste kategorije. Prateci nepisan zakon OEM trzista,
na prednjoj strani uredjaja necete naci nikakve podatke o proizvodjacu, a kamoli
o uredjaju. Iz tog razloga, nismo nasli za shodno da je jegovo slikanje uopste
neophodno…:((( Pogledajte bilo koji TEAC-ov model i sve ce Vam biti jasno… Sa gornje strane, na identifikacionoj plocici, mozete naci samo stur podatak
da se radi o Teac CD-W512E uredjaju. Prateci popularni trend, i ovaj uredjaj
je baziran na IDE interfejsu, sto mu je svakako znatno umanjilo cenu. Uredjaj
zadovoljava UDMA/33 specifikaciju, jer je ona jos uvek vise nego dovoljna za
trenutne brzinske zahteve. Uredjaj je po specifikaciji opremljen i sa 4MB-nim
baferom. Na Teac-ovom sajtu nazalost, podaci o ovom uredjaju su vise nego sturi, tako
da su informacije o karakteristikama dobijane testovima. Uredjaj postuje svoje
deklarisane brzine od 12x za pisanje po CD-R mediji i 32x sto se tice citanja,
dok to nije slucaj sa CD-RW specifikacijom. Brzina audio grebovanja je neuobicajeno
visoka za ovakav uredjaj i krece se od 17x po unutrasnjoj strani CD-a do pomalo
neverovatnih 27x po obodu CD-a! Teac CD-W512E ima vreme ucitavanja oko 14.5s
za CD-R medije sto predstavlja prosek kad su u pitanju CD-RW uredjaji. Ova brojka
se ne menja ni kod CD-RW medija, sto je za svaku pohvalu. Vreme koje je potrebno
ovom pisacu da zavrti disk na punu brzinu iz sleep moda je solidnih 2.4s. Zaustavljanje
diska je neuobicajeno dugo kad su u pitanju Teac-ovi uredjaji i iznosi 5.5 s.
Vreme izbacivanja CD-a od 2.2s, spada u prosek kod novih uredjaja. Citanje U principu, kod uredjaja ove namene i ovih brzina, citanje ne sme da predstavlja
neki narocit problem jer mehanika mora biti veoma precizna, a optika bez greske.
Naravno, ni ovaj uredjaj ne odstupa od ove tvrdnje. Uredjaj je testiran sa diskovima
koje je sam narezao i to na punih 12x sto se tice CD-R, odnosno 4x sto se tice
CD-RW medija. Citac je proban sa tri Verbatim medije, i to: CD-R 650MB (deklarisan
za 12x), CD-R 700MB (deklarisan za 8x) i CD-RW 650MB (deklarisan na 4x).
Kao sto se vidi iz grafikona, sto se tice citanja CD-R medija
uredjaj ima brzinu citanja od 14.5x po unutrasnjosti, do nesto vise od 32x po
obodu CD-a, sto ispunjava specifikaciju. Sto se sa druge strane tice tj. CD-RW
medija, uredjaj je posebno zablistao. Mnogi ce se cuditi zasto 24x za CD-RW
medije nazivam blistanjem. Evo i razloga… Do pojave Teac-ovog CD-540E CD-ROM uredjaja, citanje CD-RW medija je bilo manje
ili vise ograniceno na brine izmedju 4x i 8x! Primera radi, nahvaljeni Plextor-ov
SCSI 40x cita CD-RW medije sa 4x do 6x! Sve se promenilo sa pojavom Teac-ovog
pomenutog citaca, koji je prvi uspeo da cita ove medije sa maksimalnih 28x,
sto je i dan-danas apsolutni rekord. Sada je verujem jasnije zasto sam 24x nazvao
blistanjem. Sto se tice audio grebovanja – veoma, veoma lepo. Sa prosecnom brzinom grebovanja
od 24x, uredjaj je jedan od najbrzih koje sam imao prilike da vidim. Medjutim
kod vec pomenutog grebovanja, pojavio se prvi u nizu nedostataka ovog uredjaja
a to je nesnalazenje sa CD-Textom. Takodje, valja primetiti i gresku u citanju
koja se javlja oko 30-og minuta. Na donjoj slici mozete videti na sta mislim.
Ova greska se ocigledno desava usled defekta na mehanici, i dok pri citanju
i moze da prodje, dotle predstavlja vise nego veliku opasnost pri snimanju medija.
Pisanje po CD-R medijama Ovaj deo sam nestrpljivo cekao, jer sam prvi put imao priliku da vidim neki
pisac koji pun 650MB CD-R snimi sa 12x. Prvo sto sam konstatovao je da je Teac
ponovo napravio istu gresku kao i kod svih svojih pisaca… Od 4MB bafera, na
raspoalganju vam je svega 2.8MB! Gde je ostatak? Kao sto znaju svi koji su imali
prilike da rade sa Teac-ovim CD-R i CD-RW uredjajima, velicina bafera je uvek
bila manja od deklarisane. Razlog? Pa recimo da je prost. Po startovanju uredjaja,
najvisi deo bafera zauzima firmware uredjaja, kao i najosnovnije instrukcije
za rad sa istim. Zasto je to ovako reseno, i zasto Teac za firmware nije postavio
posebnu memoriju nije nam poznato. Uglavnom, preko potrebnih 1.2MB je neupotrebljivo.
Ovome treba dodati da se pri snimanju diskova u baferu dodatno rezervise par
stotina KB kao “vezivni” deo za snimanje. Sta ovo znaci? Jednostavnom matematikom
mozemo da vidimo da pri 12x snimanju, kolicina podataka koji se snimaju na disk
iznosi 1800KB/s, sto znaci da bafer moze da obezbedi svega 1.3 sekunde snimanja.
U prevodu, molite se da Windows u nekom trenutku ne odluci da malo swapuje po
hardu…. Dalje, ovaj uredjaj nije snabdeven nikakvim specijalnim opcijama za brza snimanja.
Tu pre svega mislim na Sanyo BURN-Proof i na Ricoh Just-Link tehnike. Obe tehnike
rade istu stvar, a to je da je mehanika koja vodi laser, toliko precizna da
moze da nadje gde je “rezanje” stalo i da nastavi od istog mesta ako dodje do
praznjenja bafera pri snimanju (buffer underrun). Kao sto se moze pretpostaviti,
ako imate uredjaj sa nekom od ove dve opcije, mozete pustiti snimanje CD-a na
12x, i ukljuciti i igrati npr. UnrealTournament, bez straha da ce CD “puci”.
Kako tacno ove tehnike to postizu, bice vise reci kada takvi uredjaji dodju
kod nas. Teac-ov pisac je proban na dve masine, i to: – Chaintech 5AGM2 – K6-2/400 MHz – 64MB RAM – Quantum LCT10 20GB kao i na: – Microstar BX Master – Celeron566@892 MHz – 128MB RAM – Maxtor DiamondMax Plus40 40GB. Program za snimanje bio je Nero v5.0.3.1. Na prvoj masini snimanje 650MB CD-R
tako da se lako moze desiti da dobijete srcku ili da vas “strefi”
mozdani udar. Bafer od Teac-a luduje i non-stop skakuce, tako da se desava da
padne i na 20-ak %, a odmah zatim skoci na 80, pa na 50… U pozadini apsolutno
nista nije smelo da radi, niti smete da pokrenete neki program, jer odmah sledi
“buffer underrun”. Ovo se naravno ne bi desilo da uredjaj ima npr. BURN-Proof.
Sto se tice druge masine, sve je proslo u najboljem redu, pre svega zbog vece
brzine hard diska. Treba i ovde napomenuti da u pozadini nije nista radilo,
i da ako se pokrene bilo koja aplikacija, pa cak i Windows Commander, bafer
dozivi ozbiljan pad i na 30%. Ovo stvarno pomalo zabrinjava, jer neozbiljno
zvuci da neki eksterni uredjaj trazi toliku zahtevnost sto se tice ostatka konfiguracije.
Snimak na 650MB-nom Verbatim CD-R je apsolutno perfektan. Kad se sam disk pogleda,
trag je ujednacen bez ikakvih vidljivih tragova, sto predstavlja svakako pohvalu
da laser ne menja svoj rad u zavisnosti od temperature. Ovako narezani disk,
prihvatili su svi uredjaji u kojima je proban (BTC, CyberDrive, CTX, Samsung).
Istina, neki su imali problema da ga “zavrte”, ali ruku na srce ta klasa CD-ROM-ova
ima problem da zavrti bilo koji CD. :))) Posebnu paznju bih skrenuo na cinjenicu
da je audio CD narezan na 12x bio citljiv na svim CD plejerima, kako od onih
u muzickim stubovima, tako i u discman-ima, i da se nikakvi problemi nisu javili
pri reprodukciji. Treba napomenuti da je prava uzivancija kad se snimanje zavrsi
za nesto manje od 6 i po minuta… Ovaj uredjaj podrzava i uvek popularnu overburn opciju. Pisac je uspeo da snimi
2 dodatna minuta na 74 minutni CD. Evo rezultata overburn testa iz CD-Speed
99 programa.
Sto se tice 700MB-nih CD-R-ova, stvar je nesto drugacija. Kod
nas trenutno mogu da se nadju Verbatim 700MB medije sa sertifikatom za 8x. Po
pravilu, svaki pisac novije generacije, treba da pri ubacivanju prazne medije
prepozna koja je maksimalna brzina pisanja po mediji i da je koriguje ukoliko
je stavljena veca. Ovo se ranije postizalo dodavanjem posebne laser diode koja
je merila refleksivnost medije, i po tome se zakljucivalo koja je maksimalna
brzina snimanja po mediji. Kod novijih uredjaja, ovu proveru vrsi glavni laser. Ova prica je uvod za ono sta je radio Teac. Uredjaj je ‘ladno pustio snimanje
na 12x iako je medija sertifikovana za 8x! Prvo nisam mogao da verujem, ali
snimanje je radilo sve dok laser nije dosao do kraja medije i trebao da upise
Lead In i Lead Out. Tad se uredjaj jednostavno “zaglupeo” i nastavio
da snima u nedogled. Uredjaj nije heo da prekine “snimanje” ni kad je program
za snimanje CD-ova “ubijen”. Jedino sto je pomoglo je reset. Ne treba napominjati
da je ovakav disk bio neupotrebljiv. Cisto da zadovoljim radoznalost, posto
sam i dalje sumnjao, pokrenuo sam snimanje na 12x jos jednom sa medijom istog
tipa. Prica se ponovila, i Teac je poceo snimanje na punoj brzini. Samo, ovaj
put je snimanje i zavrseno, i snimak je bio perfektan. Ovo me je jos vise bacilo
u rebus, te sam probao jos nekoliko puta. Od ukupno 7 probanih 700MB Verbatim
CD-R medija, 4 su bila neupotrebljiva zbog iste greske tj. “zaglupljivanja”
uredjaja na kraju snimanja, sto je posledica velike brzine snimanja i gubljenja
trake snimanja. Nisam mogao da verujem da je Teac izostavio proveru refleksivnosti
praznih medija pre snimanja. Posto mi djavo nije dao mira, probao sam da snimim
jos jedan 700MB CD-R i postavio sam brzinu snimanja na 8x, i tad me je docekao
hladan tus! Program za snimanje je ispisao prosto neverovatnu poruku da zbog
kvaliteta medije, brzina snimanja se spusta na 6x?!?!?!? E, znaci provera postoji,
ali ne radi kako treba…:((( Ovo je vise nego ozbiljna mana, i ne znam kako je moglo Teac-u da se desi da
izbaci uredjaj koji ima ovakvu gresku? Ova greska se veoma lako da ispraviti
sa revizijom firmware-a, ali o tome na kraju. Kada se snima sertifikovanom brzinom
za tu mediju, snimanje prolazi bez problema, a snimak je savrsen i apsolutno
citljiv. Pisanje po CD-RW medijama Kod nas nikako da postanu popularne CD-RW medije. Iako im je cena drasticno
pala, a mogucnost brisanja sertifikovana i na 10000 puta, one su i dalje znatno
manje zanimljive od CD-R medija. Kod nas je izbor CD-RW medija znatno suzen,
i jedino sto se lako nalazi je Verbatim 650MB medija koja je sertifikovana na
4x. Teac je bez problema snimao i “rezao” ovu mediju, ali nije dozvoljavao
brzinu vecu od 4x (kontrola se setila da proradi?). U zelji da ipak isprobam
i 10x snimanje, uspeo sam da pozajmim jednu Ricoh CD-RW mediju koja je sertifikovana
za 10x pisanje. Nazalost, Teac je uporno odbijao da dozvoli brze snimanje od
4x. Da li je ovo do kontrole medije ili do firmware-a ne znam, ali svakako predstavlja
jos jedan propust. Samo snimanje CD-RW medije je proslo bez problema, ali nazalost
veca brzina od 4x nikako nije bila moguca. Zakljucak Eh, da… Pa sta reci? Licno sam razocaran propustima koji su ucinjeni na ovom
uredjaju koji je svakako vredan paznje. Ne znam ni sam sta je veci propust.
Da li neprecizna mehanika ili neshvatljivi bagovi u firmware-u? Da zlo bude
vece, Teac je napustio ovaj uredjaj svega 2 meseca posle premijere, i u prodaju
pustio naslednika koji ima iste karakteristike, ali i dodatu opciju BURN-Proof.
Postalo je ocigledno da na ovako brzim pisacima, specijalne tehnike BURN-Proof
ili JustLink postaju apsolutno neophodne. Da li kupovati ovaj uredjaj, ostaje
samo na vama da odlucite. Ako necete previse da eksperimentisete, onda ga svakako
kupite, jer kvalitet optike i lasere je apsolutno najbolji. Ako spadate u ljude
nemirnog duha, onda vam preporucujem da ipak zaobidjete ovaj pisac.
Uredjaj na test ustupio “Direct
Link“
