Branko Lukić Neki od vas se sa setom secaju vremena, s pocetka prosle decenije, kad su se pojavili
tzv. multimedijalni kompleti koji su u sebi sadrzali tadasnji luksuz i cudo kompjuterske
tehnike. Naravno, rec je o zvucnoj kartici i CD citacima. Onima koji su odrasli
na 200MHz+ procesorima sve to moze da izgleda smesno i cudno da neko prodaje zvucnu
i CD-ROM u kompletu. Bese to drugo vreme, kad je 486DX2/66 bio super novotarija,
a onaj ko je imao 386DX/40 sa 4MB RAM-a bio glavni baja u kraju. Cena celog multimedijalnog
paketa je bila izuzetno visoka, a jedina svrha citavog kompleta je bila slusanje
audio CD-ova. Od tog trenutka pa nadalje, CD-ROM uredjaji su evoluirali, kako po tehnologiji
izrade tako i po svrsi. Glavni krivac za evoluiranje svrhe je ponovo zasluzan
Microsoft, koji je izdao svoj softver na novom mediju, CD-u. Naravno, mnogo njih
je pre MS-a izdavalo svoj softver na CD-u, uglavnom multimedijalne sadrzaje, ali
je tek ulaskom MS-a cela stvar dobila na tezini. Specifikacije CD-ROM uredjaja su menjane kako je vreme odmicalo, pa od pocetne
1x brzine iliti 150KB/s, doslo se do 40x brzina vec 1998. godine. I tu se na trenutak
stalo. Razlog je bio ocekivani “bum” DVD-a. Za one koji ne znaju, kad
su Sony i Philips 1995. godine predstavili DVD (tada Digital Video Disc, a danas
Digital Versatile Disc) standard, napravljena je projekcija koja je predvidjala
da ce novi standard zameniti CD-ROM-ove do sredine 1999. godine. Novi standard
je imao gomilu prednosti u odnosu na stari, i niko nije sumnjao u tu projekciju.
Medjutim, tako gde niko nije ocekivao, zaskripalo je. I ovog je puta “krivac”
bio Microsoft, samo sto je sada stvarno bio krivac. Microsoft do dana danasnjeg
tvrdoglavo odbija da svoj softver izdaje u obliku DVD izdanja, a prateci njegove
odluke mnoge softverske kuce se jos nisu odlucile na ovaj korak, iako neki softverski
paketi znaju da budu “teski” i po 7-8 CD-ova. Celu smusenost je iskoristio
CD-ROM koji se odrzao, ali nije dalje brzinski napredovao. Bilo je nekoliko pokusaja
povecanja brzine razlicitim tehnologijama, od kojih je najpoznatija Zen TrueX,
koja je koristila siroko-pojasni laser, ali uglavnom zbog komplikovanoti izrade,
cela stvar je pala u vodu. Poslednji atomi snage su izvuceni iz CD-ROM-ova 1999.
godine kad su se pojavili prvi 52-58x brzinski CD citaci. Danas, CD citaci jos uvek predstavljaju izuzetno trazenu robu. Otprilike na svakih
8-9 CD citaca, proda se samo 1 DVD citac! Mnoge velike kompanije koje sklapaju
racunare i dan-danas prodaju CD citace u svojim konfiguracijama. Sve cinjenice
govore da je CD-ROM tehnologija jos tu, oko nas, i da ce ostati bar jos neko vreme.
Ipak najveci primer trzisne gladi za CD-ROM-ovima je osetio japanski NEC, koji
je u januaru ove godine prestao sa proizvodnjom CD-ROM-ova, da bi u avgustu na
zahtev trzista ponovo poceo! Sto se naseg trzista tice, najtrazenija roba je svakako cuveni Teac-ov model CD-540E,
koji je za vecinu pojam dobrog CD citaca. Medjutim, taj Teac-ov model je star
vise od 3 godine, sto prevedeno u racunarske godine dodje kao pola vecnosti. Naslednika
treba traziti medju novijim CD citacima, a upravo tog posla smo se mi prihvatili.
Takodje, ovo je jedinstvena prilika da vama koji planirate da svoj matori CD citac
zamenite, a nemate para za skuplje DVD uredjaje, damo presek trenutne ponude na
nasem trzistu. Za test smo obezbedili tri citaca iz 52x brzinske kategorije, i to: LG CD-ROM
CRD-8522B, NEC CD-ROM CD-3002A i SAMSUNG CD-ROM SC-152C. Opis LG (ili ranije GoldStar) je sa svojim CD-ROM-ovima vec od ranije na nasem
trzistu. Njegovi modeli su uvek spadali u “one jeftinije”, a ruku na
srce i pouzdanost im je odgovarala ceni. Cesti otkazi i nemogucnost citanja ostecenih
diskova je bila glavna osobina ovih uredjaja. Sada, LG-ov model dolazi sa veoma
lepo dizajniranom prednjom maskom. Po iscitavanju podataka iz firmware-a, dosli
smo do saznanja da uredjaj ima 128KB bafer i da mu je maksimalna brzina prenosa
podataka 9152KB/s (52x). Ono sto nas je iznenadilo je nedostatak C2 pointera.
C2 pointeri sluze za ukazivanje na C2 greske, u koje spadaju sve mehanicke greske
(ostecenja) na samom disku (ogrebotine, prljavština, otisci prstiju, fleke od
jucerasnjeg bureka…). U prevodu, to znaci da ce CD uredjaj imati velikih problema
ako pri citanju naidje na fizicko ostecenje medije. Velika mana u samom startu! NEC je, kao i LG, vec neko vreme na nasem trzistu. Za razliku od LG-a,
NEC je uvek vazio za pouzdan uredjaj, sto se od jednog “Japanca” i ocekivalo.
Neki od vas se sigurno secaju vremena kad su se vodile ogorcene rasprave da li
je bolji Teac-ov ili NEC-ov model 40x CD citaca. Ono sto se odmah uocava na NEC-ovom
modelu je mali logo NEC na prednjoj masci! ovo je izuzetno hrabar potez NEC-a,
posto su CD-ROM-ovi uglavnom namenjeni za OEM trziste, te kao takvi moraju postovati
nepisano pravilo da nemaju vidljive oznake. Samo mali broj, izuzetno dobrih uredjaja
ima tu privilegiju, a NEC se ocigledno nada da ovaj njihov uredjaj spada u tu
grupu. Ovaj model CD citaca ima C2 pointere. Samsung je tek od pre izvesnog vremena na nasem trzistu, te se moze reci
da jos uvek nema dovoljno staza da bi doneli nekakav stav o istorijatu njegovih
CD citaca. Ono sto se moze reci o ovom modelu je da predstavlja skoro indetican
model NEC-ovom, s tim sto ima jos i play taster. Po citanju specifikacija, dosli
smo do zaklucka da se verovatno radi o celokupnom rip-off-u NEC-ovog modela, ili
su oba citaca radjena po istom “kalupu”.
Test aparatura Od benchmark programa, koriscen je nezaobilazni Nero CD Speed 0.84b, a kao test
medije su posluzile: jedan originalan (pressed) CD, dva Verbatim 700 CD-R-a
snimljena na 12x i 16x, jedan RW snimljen kao obican CD i u UDF formatu, i jedan
test audio CD za CD Speed 0.84b.
Test sistem – Windows XP
CPU
– AMD Athlon [email protected]
Maticna ploca
– MicroStar K7T Turbo-R Limited Edition RAID
Memorija
– 384MB SDRAM PC133 (2-2-2)
Video-karta
– ATi All-in-Wonder Radeon
Hard-diskovi
– 2 x Maxtor DiamondMax60 Plus 40GB (na Promise Ultra100)
CD ROM
– LG CD-ROM CRD-8522B – NEC CD-ROM CD-3002A – SAMSUNG CD-ROM SC-152C (na VIA 686B kontroleru)
Citanje “pressed” CD-a
Kao sto se moze videti iz grafikona citanja, LG-u kriva citanja izgleda
kao EKG coveka kojeg ste upravo uplasili pa mu dali Bensedin, i tako vise
puta. Postavlja se pitanje kako je ovaj uredjaj prosao inicijalnu kontrolu
kvaliteta, i zasto ga je LG uopste pustao na trziste sa ovakvim performansama.
Sto se tice vremena pristupa, ona su standardna, a opterecenje procesora
je izuzetno veliko. Ono sto je takodje preveliko, je i vreme prepoznavanja
diska od nesto vise od 9s, sto je izuzetno previsoko kad su u pitanju CD
citaci. NEC i Samsung su svoj posao odradili kako treba, pa su postigli
ocekivane rezultate. Ovde dolazi do izrazaja prethodna tvrdnja da se radi
o dva identicna uredjaja, posto su dobijeni rezultati skoro isti, a malo mimoilazenje rezultata spada
u domen greske pri merenju. Rezultati pristupa i zauzeca procesora su ocekivani,
a rezultati mehanike su odlicni. Evo i uporednih rezultata bezina citanja:
Citanje CD-R snimljenih na 12x
Sto se tice LG-a, ponovila se ista prica iz prethodnog testa, samo
u jos gorem izdanju. Postignuti rezultati citanja su stvarno katastrofalni.
Na kraju medije, LG toliko smanjuje brzinu, da glavni motor pocinje da naglo
menja brzine, sto bas neprijatno zvuci. Dalje, ovo naglo menjanje brzine
motora moze da ima velike posledice na trajnost motora. Ono sto je ipak
jos zanimljivije je cinjenica da su ostali rezultati normalni. Naravno,
opterecenje procesora je i dalje izuzetno visoko. NEC je odradio ponovo posao kako najbolje treba, te je postignuta
kriva idealna. Vremena pristupa su solidno dobra, dok je, u odnosu na LG,
prisutno izuzetno malo opterecenje procesora. NEC je ponovo imao izuzetno
mala vremena sto se mehanickog dela rezultata tice.
Samsung je po prvi put napravio gresku. Kako se po grafikonu vidi, pri
kraju citanja, doslo je do pojave smanjenja brzine citanja, sto je znak da je
ocgledno problem sa optikom. Svi ostali rezultati se poklapaju sa NEC-ovim. Odavde
se moze izvuci zakljucak da se radi o istovetnom NEC-ovom uredjaju, samo sa drugom
optickom jedinicom, koja je zasluzna za ovakav pad brzine na kraju diska.
Citanje CD-R snimljenih na 16x
I ponovo isto sto se tice LG-a, samo
ovaj put nikad gore! Kako je ovaj uredjaj uopste nasao svoj put na trziste
je veliko pitanje. Krajnja brzina od 1.81x na kraju medije je ne katastrofalno,
vec za neverovati. Nekoliko puta smo pustili ovaj test da se vrti, nadajuci
se da je Windows nesto radio, pa je dodatno opteretio racunar, ali to nije
bio slucaj. Sa druge strane, dobri rezultati za vremena pristupa, visoko
opterecenje procesora i losi rezultati mehanike, su isti kao i u prethodnim
testovima. Nasuprot LG-a koji je konstantno bio los, NEC je konstantno dobar.
Odlicna kriva, dobra vremena pristupa, malo opterecenje procesora pri koriscenju
i odlicni rezultati mehanike su ono sto krasi ovaj model CD citaca.Nazalost,
Samsung-ov model je ovde potpuno podbacio, mada ne toliko katastrofalno
kao LG-ov model. Ono sto svakako treba reci je da je kraj CD-R medije uvek
problematican, zato sto je na njemu kvalitet snimanja nesto losiji nego
u unutrasnjosti medije. Iz tog razloga, uvek ce se tu primetiti da li citac
dorastao svom osnovnom zadatku ili ne. Ocigledno da Samsung nije dobro odradio
deo oko optike, sto se nazalost odrazilo na losije rezultate pri citanju
kraja medije.
Citanje CD-RW snimljenih na 10x
CD-RW mediji su uvek zahtevni za citanje,
mada je mod rada lasera pri njihovom citanju nesto drugaciji nego pri citanju
obicnih diskova. Ovde imamo jednu pomalo cudnu situaciju. Sva tri uredjaja
su iscitali RW mediju sa pravilnim krivama. LG-ov, iako je bio poslednji na testu, svakako zasluzuje pohvale
za dobro odradjeno citanje. Sto se ostatka rezultata tice, ponovo je tu
neobicno visok procenat zauzeca procesora, dok su vremena pristupa solidna. NEC-ov model, pored solidnih brzina je konacno iskazao i prvu manu.
Vreme potrebno za prepoznavanje medije je izuzetno visoko i iznosi prevelikih
skoro 15s. Ostali rezultati su ocekivani. Kod Samsung-a se ponovila prica vezana za NEC, ali je Samsung ipak
potrosio svega 6.7s da prepozna ubacenu mediju. Zasto je onda NEC napravio
onako lose vreme, iako je pokazano da ima bolju optiku od Samsung-a, nije
nam poznato. I pored solidnih rezultata citanja RW medija, u odnosu na brzinsku specifikaciju
kojoj pripadaju, ocekivali smo vece brzine citanja od sva tri uredjaja.
Citanje CD-RW snimljenih u packet writing rezimu
Kao sto smo cesto naglasavali u testovima
pisaca, citanje RW medije koja je snimljena u packet-writing rezimu je izuzetno
tesko. Tesko je iz prostog razloga sto je organizacija podataka na mediji
drugacija nego kod obicnog CD-R, te pisaci imaju problema oko savladjivanja
te prve prepreke. Kao sto se sa slike moze videti, LG je s puno muka poceo da cita
mediju i to sa svega 2.52x, da bi vec oko 19-og minuta prestao sa citanjem
uz poruku da se radi o gresci. Za razliku od njega, i NEC i Samsung su zavrsili svoje testove.
Treba napomenuti, da iako izgleda kao da su testovi i ovde “pukli”,
nisu, posto se radi o tome da program nije predvidjen za testiranje RW-PW
snimljenih medija, te ne prepoznaje da medija ustvari ima
kapacitet od 530MB, a ne punih 650MB. Oba citaca su imali pad brzine pri citanju
kraja medije. Ovo je narocito primetno u slucaju NEC-ovog citaca.
Grebovanje audio diskova
Audio ekstrakcija predstavlja poslednji u nizu testova, ali podjednako vazan
kao i svi ostali. U celoj bateriji ovih testova se ponovila prica vezana za RW medije. Postignuti
su apsolutno isti rezultati. Kod LG-a se ponovo pojavilo neverovatno
visoko opterecenje procesora. Brzinska specifikacija pripada vec znatno
sporijoj i starijoj generaciji uredjaja. NEC i Samsung ponovo idu ruku pod ruku sto se tice apsolutno
svih rezultata. Postignute krive su idealne, a vremena pristupa i opterecenja
procesora su ocekivana, i spadaju u sasvim solidna. Rezultati mehanike su
takodje dobri.
Zakljucak Vec
u prvoj grupi rezultata, koji pokazuju citanje snimljenih CD-R medija, LG i Samsung su napravili greske koje su ih kostale dalje konkurencije.
Narocito se u tome istakao LG, koji je imao ogromne probleme sa vecinom testova,
pa je savet LG-u da se ipak drzi masina za pranje vesa koje ocigledno nesto
bolje rade nego CD citaci. Samsung je, sa druge strane, napravio pogreske u
citanju u dva testa, ali ipak se radi o dva testa koja su poprilicno vazna za
nase podneblje. Nasuprot njima, NEC je u svim vaznim testovim prosao bez mana, a jedinu
manu je ispoljio prilikom prepoznavanja RW medije i prilikom citanja kraja RW-PW
medije, kad je doslo do manjeg pada brzine. Sto se tice preproruke i Best Buy etikete, to sigurno nema nikakvog dvoumljenja,
NEC-ov model ju je sigurno zasluzio. Da li je bolji od Teac-a CD-540E, to ce
vreme pokazati, jer ni Teac nije stekao popularnost preko noci.