Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović
Uporedni test: GeForce GTX 670
Kepler se pokazao kao izuzetno kvalitetan čip koji je uspeo praktično sve što njegovom prethodniku nije pošlo za rukom. Pre svega, prelazak na niži proizvodni proces je prošao prilično dobro, a zatim i površina GPU-a je smanjena na razumne dimenzije. Osim toga energetska zahtevnost je ozbiljno smanjena, a performanse u većini igara su bolje čak i od onoga što je konkurencija prikazala sa Tahitijem. Sve ovo je rezultovalo odličnim GeForce-om GTX 680, koji je na raspolaganju imao punokrvni GK104 čip. Ideja iza GTX 670-ice je da uz samo jedan ugašen GPC, žrtvuje jako malo po pitanju performansi, ali da sa nižom cenom bude prilično atraktivna kupovina. Upravo to smo i dobili, gotovo isti proizvod kao i GTX 680, sa dva SMX bloka manje i nešto nižim frekvencijama i to je suštinski sve čega se odričete ukoliko se odlučite na GeForce GTX 670.
Nažalost u periodu NDA-a nijedan domaći izvor nije imao na raspolaganju testni primerak GeForce GTX-a 670, međutim, vrlo brzo nakon što je predstavljen zvanično na test su nam stigla tri komada. Očekivano, radi se o tri veoma popularna brenda na našem tržištu, a govorimo o kompanijama ASUS, Gigabyte i MSI. Prvi je do nas stigao Gigabyte, ubrzo i ASUS da bismo dobili i MSI-ev primerak u poslednjem momentu, ali na svu sreću dovoljno ranije da se ipak nađe u okviru ovog prikaza. Krenućemo azbučnim redom, što implicira da nam je ASUS prvi na spisku.
ASUS GeForce GTX 670 2GB DirectCU II Top
(Najavljena cena oko 415 evra)
Kao što smo i navikli, od ASUS-a smo dobili najsnažniju verziju koja poseduje DirectCU II hlađenje i sufiks TOP što ujedno znači i da se radi o fabrički overklokovanoj grafičkoj karti. U pogledu pakovanja, ova karta se ne razlikuje od ranije testiranog GeForce GTX 680. Kutija, kao i njen sadržaj su praktično identični, osim u pogledu par oznaka i naravno same kartice. Kutija je kompaktna, a propratna oprema je spartanska kao i kod ostalih ASUS-ovih proizvoda ove vrste.
Pod dodatnom opremom podrazumeva samo osnovne stvari, disk sa drajverima, kratku dokumentaciju i jednu molex račvu koja jedan 6pin konektor pretvara u dva četvoropinska. Gotovo nas je navelo na pomisao da nešto fali, međutim verujemo da su u želji da postignu što nižu cenu proizvođači izostavili sve što su mogli. Ovaj trend ne smatramo pohvalnim, međutim i druga dva proizvođača su učinila istu stvar, pa to treba imati u vidu.
ASUS GeForce GTX 670 DirectCU II TOP je vizuelno na pola puta između midrange i high end grafičke karte. Očekivali smo da se suštinski svede na istu kartu kao što je to bio ranije testirani GTX 680 DirectCU II TOP, ali smo dobili prilično drugačiji proizvod. Pre svega, kuler je manji i zauzima dva slota, naspram tri koliko je to bio slučaj kod jačeg modela. Uz to, poseduje manje ventilatore prečnika 80mm, a kompletna karta je dosta skromnija u pogledu dimenzija. Iako ovaj kuler neodoljivo podseća na onaj sa Radeon-a HD 7870, veći kvalitet nije teško primetiti.
Karakteristični oklop kulera je izrađen od metala umesto od plastike, samo rashladno telo je prilično masivnije i poseduje veći broj rebara, a kao i uvek, za izradu se koristi aluminijum kao primarni materijal. Tu su i tri dugačka heatpipe-a velikog prečnika presvučena niklom, a kako je u pitanju DirectCU kuler, heatpipe-ovi su presovani i praktično predstavljaju bazu kulera. Na ovaj način dobijamo efikasniji transfer toplote i naravno niže temperature. Treba napomenuti i da su tanki i mali ventilatori ove karte isti kao i kod Radeon-a HD 7870 DC II, a to je u najavi odličan znak za one koji cene nizak nivo buke.
Nakon što smo uklonili kuler na videlo je izašla štampana ploča sa grafičkim čipom i ostalim elementima. Prvo što se može primetiti je kraći PCB iako je ASUS potpuno odstupio od referentnog dizajna, kao i dosta jednostavnija naponska jedinica. Ovo je vrlo interesantno, s obzirom na to da je u pitanju praktično ista karta kao i GTX 680 i da je razlika u deklarisanoj potrošnji svega 20-a vati. ASUS je veštački produžio PCB tako što je postavio “backplate” duž cele poleđine koji ujedno predstavlja i potporu kuleru. Na ovaj način je obezbeđen kuler na veoma elegantan način i ovo rešenje nam se jako dopalo.
Naponska jedinica je sa deset faza prema GPU-u spala na šest faza, a ASUS i za ovaj model koristi Super Alloy Power elemente. Ovo možete videti i po oznakama kako na kutiji, tako i na zavojnicama koje ponosno ističu “SAP” logo. Digitalna naponska sekcija se podrazumeva, a takođe treba pomenuti i da je u pitanju Digi+ VRM koji predstavlja tehnologiju koja je skoro prešla sa matičnih ploča na grafičke karte.
Na centralnom delu PCB-a se nalazi i GK104 čip u svojoj oslabljenoj verziji što znači da poseduje 1344 Stream procesora što je suštinski dva SMX-a od po 96 SP-a manje nego što ima punokrvni Kepler. Kako svaki od SMX-a sa sobom povlači i po osam teksturnih jedinica, to imlicira da ih GTX 670 ukupno ima na raspolaganju 112. Broj ROP-a nije promenjen i ovaj čip i dalje ima na raspolaganju svih 32, što definitivno govori u prilog utisku da jako male i da će se to verovatno blago odraziti i na performanse.
Kada govorimo o memoriji, može se reći da je kompletan memorijski sistem prošao kroz “copy/paste”, jer su mu specifikacije potpuno identične onim sa GeForce GTX 680 karte. Pre svega, upotrebljena je GDDR5 memorija kapaciteta 2GB kojoj je propisana frekvencija od 1500MHz, što je efektivno 6GHz zbog tipa čipova. Osim toga, memorijska magistrala je “širine” 256 bita što znači da je bandwidih potpuno isti kao onaj koji poseduje jači model. Zanimljivo je to što se na slici čini da je svaki drugi prostor za memoriju popunjen čipom, a zapravo se radi o tome da je ASUS nalemio polovinu čipova na frontalni deo PCB-a, dok se druga polovina našla na poleđini.
Kako je NVIDIA deklarisala GeForce GTX 670 na potrošnju od 170W, potrebna su dva 6pin molex-a, baš kao i u slučaju snažnijeg modela. Takođe se ni na polju video izlaza nije ništa promenilo i to znači da ćete na prednjem panelu naći dva DVI-a od kojih je jedan Single-Link i ograničen po pitanju rezolucije na 1920×1200. Pored njih tu su i DisplayPort, kao i HDMI, a oba ova konektora su punih dimenzija. Ne treba zaboraviti ni dva SLI konektora koji sugerišu da na to da imate mogućnost da povežete do tri ovakve karte u multi-GPU režim.
Kada su frekvencije u pitanju, već smo rekli da je u pitanju TOP model, što znači da dobijate fabrički overklokovanu grafičku kartu, a na samoj kutiji je istaknuta vrednost 1137MHz. Zapravo se radi o GPU Boost vrednosti, mada je tokom testa karta često prelazila ovaj takt. Što se nominalne frekvencije tiče, on iznosi 1059MHz, što je osetno više u odnosu na referentnu vrednost od 915MHz. Sve u svemu, ASUS je primetno ubrzao GPU ove karte što nam se jako dopalo, jer je već na ovim vrednostima gotovo dostigla brzinu GTX-a 680. Zanimljiivo je to što se ASUS ipak nije odlučio “da petlja” oko memorije, pa je frekvencija ostala na brzini koju je propisala NVIDIA.
Gigabyte GeForce GTX 670 WindForce 3X
(Bez najavljene cene)
Sledeći na redu je Gigabyte-ov proizvod koji je takođe unapređen u odnosu na referentni model. Pripada WindForce seriji grafičkih kartica, što znači da poseduje istoimeno rashladno rešenje. Kutija je poveća, a sadržaj je praktično isti kao i kod ASUS-a uz to što ćete uz ovaj model dobiti dve molex račve i tu se razlike završavaju
Po vađenju iz kutije prvo što ćete videti je veliki kuler koji prekriva kompletnu kartu i poseduje tri ventilatora prečnika 80mm. Ovo znači da se radi o WindForce 3X hlađenju, koje donosi “Triangle cool” tehnologiju, a zapravo se radi o rasporedu i položaju ventilatora u odnosu na rashladni profil kojim Gigabyte tvrdi da smanjuje turbulencije i ostale efekte koji smanjuju efikasnost strujanja vazduha kako bi se povećala efikasnost kulera na maksimalan nivo. Šta god da je u pitanju, sa tri ventilatora i masivnim rashladnim profilom ne možete mnogo pogrešiti, zar ne?
Kuler je izuzetno dugačak i prekriva kompletnu grafičku kartu. Plastični oklop je izrađen od sjajne plastike što nam se ne dopada previše, jer je pravi magnet za prašinu. Za rashladno telo upotrebljen je aluminijum, a kroz njege prolaze tri heatpipe-a koja ujedno spajaju dva različita rashladna tela. Oni su izrađeni od bakra, a kao i kod ASUS-ovog DirectCU-a heatpipe-ovi čine osnovu kulera i ostvaruju direktan kontakt sa površinom GPU-a. Dopada nam se i činjenica da hladnjak naleže i na memorijske čipove, pa se Gigabyte izdvaja od druga dva modela po ovom pitanju.
Duž gornje ivice karte se nalazi i metalno ojačanje koje je čini čvršćom uprkos povećoj dužini i masivnom kuleru, a u isto vreme je na ovaj način Gigabyte izbegao montažu backplate-a. Iskreno, više volimo da vidimo veliku metalnu ploču koja prekriva kompletnu zadnju stranu karte i smatramo da je ovo najbolje rešenje. Duž iste te ivice su smeštena i dva SLI konektora koje prekrivaju plave “kapice” sa logoom proizvođača.
Nakon što smo demontirali kuler u potpunosti zatekli smo plavu štampanu ploču, karakterističnu za Gigabyte, koja neodoljivo podseća na referentni dizajn GTX 680 modela. Prvi detalj koji nepogrešivo govori u prilog ove tvrdnje je vodoravno postavljena naponska jedinica kakvu ćete teško videti na nekom drugom modelu. Ipak, ne može se reći da kompanija nije izvršila određene modifikacije. Pre svega, naponska jedinica je pasivno hlađena, a korišćen je i drugi tip zavojnica. Suštinski, nije mnogo toga drugačije, a koristi se petostepeno filtriranje napona prema GK104 čipu.
Za razliku od ASUS-a ova karta ima sve memorijske čipove na jednoj strani PCB-a, što je ujedno i najlakši način da se efikasno ohlade, a kontakt sa telom kulera ostvaruju putem termalnih pad-ova. Čipovi su GDDR5 tipa i ukupno ih ima osam čime formiraju 256bitnu magistralu. Ukupni kapacitet je 2GB što je više nego dovoljno za današnje standarde i rezolucije sa kojima će se ove karte najčešće susresti. Ipak, bilo bi idealno isprobati ove karte u većim od FullHD rezolucije, ali to nažalost nismo bili u mogućnosti. Memorijski čipovi su raspoređeni oko GPU-a čije specifikacije nije potrebno ponavljati, jer su za sva tri modela sa testa potpuno identična.
Zanimljiv detalj se može primetiti i na poleđini štampane ploče, a radi se malom čipu sa oznakom RT8802A koji se nalazi izdignut na sopstvenom minijaturnom PCB-u. U pitanju je Richtek modulator napona koji se koristi i za referentni GTX 680 što je još jedan pokazatelj da je Gigabyte iskoristio PCB namenjen ovoj karti, a zanimljivo je da ovaj PWM čip može da radi sa naponskim jedinicama koje imaju najviše pet faza.
Imajući u vidu da je ova kartica namenjena overkloku i generalno naprednijim korisnicima, Gigabyte je rešio da iskoristi kombinaciju 6pin i 8pin molex konektora. Ovo je potpuno neočekivan postupak, jer čak ni GeFore GTX 680 nema ovu kombinaciju naponskih priključaka i pritom je najbitniji faktor za dobar overklok kvalitet samog čipa. Usput, zanimljivo je da GPU-Z u verziji 0.62 i dalje ne može da detektuje ASIC kvalitet Keplera, već je kod svake karte rezultat 100%.
Kada su frekvencije u pitanju, Gigabyte je poput ASUS-a, ostavio memoriju na svojoj propisanoj vrednosti koju je izdala NVIDIA-a, dok je grafički čip postavljen na nominalnu vrednost od 980MHz, što znači da prilikom aktivacije GPU Boost-a frekvencija skače na 1120MHz. Ovo je nešto ispod ASUS-ovog Top modela koji prednjači po ovom pitanju, a opet je brže od onoga na šta se MSI odlučio.
MSI GeForce GTX 670 OC Edition
(Cena: 39.000 dinara – Emmi)
Za razliku od prethodna dva opisana modela treća karta koja nam je stigla na test došla je direktno iz maloprodaje. Iako nije atraktivna kao ASUS i Gigabyte, sa cenom od oko 350 evra i činjenicom da je zapravo dostupna u trenutnku pisanja ovog teksta, MSI poseduje veliku prednost i predstavlja odličnu vest za sve one koji su planirali da se počaste grafičkom karticom ovog cenovnog ranga. Činjenica da je zasnovana na referentnom dizajnu čine ovu kartu na prvi pogled “dosadnom”, ali nastavite sa čitanjem, jer i referentni primerak ima svojih aduta.
Ukoliko ste videli slike originalnog NVIDIA GeForce-a GTX 670 može se reći da ste videli i MSI-evo rešenje. Osim logoa na ventilatoru, može se reći da ne postoji ni jedna jedina razlika. Kao i kod GeForce GTX 680-ice upotrebljena je turbina manjih dimenzija, a rekli bismo da je u pitanju prečnik od nekih 70mm. Kartom dominira veliki crni dvoslotni kuler, sa oklopom izrađenim od plastike. On na prvi pogled prekriva kompletnu štampanu ploču i formira vazdušni tunel, kako bi turbina usmerila kretanje vrućeg vazduh van kućišta.
Kažemo na prvi pogled, jer ćete nakon okretanja grafičke karte shvatiti da je PCB osetno skraćen i da je ostatak “popunjen” plastikom kako GTX 670 ne bi delovao poput low-end karte. Ovo je vrlo verovatno učinjeno da bi se smanjili troškovi izrade, ali ujedno daje do znanja koliko je malo zahtevan Kepler i koliko veliki korak napred predstavlja u odnosu na Fermi. PCB je izuzetno mali, ali je NVIDIA očigledno sve neophodne elemente uspela da smesti na ovaj mali prostor. Jedina naša briga je bila temperatura, jer je unutrašnji deo hlađenja više nego jednostavan i otkriva se nakon što uklonite kabasti oklop.
Unutra ćete naići na prost rashladni profil koji izgleda poput nečega što se koristilo za “box” kuler Socket A procesora, što je vrlo zanimljivo u današnje vreme kada se proizvođači trkaju ko će da ugradi više heatpipe-ova, vapor chamber-a, a materijal za izradu predstavlja pretežno bakar. Prosto i jednostavno, aluminijumski hladnjak i jedan ventilator… Ništa više. Tu je i drugi, manji, hladnjak koji obezbeđuje naponsku jedinicu i praktično se nalazi na istoj liniji vazdušne struje, tako da možda ova jednostavnost predstavlja drugi naziv za efikasnost, ali to ćemo proveriti kasnije.
Osim ovih razlika, funkcionalno se ovaj GeForce GTX 670 ne razlikuje od druga dva modela. Koristi se identičan Kepler GPU sa 1344 Stream procesora, 112 teksturnih i 32 ROP jedinica, a oko njega je smeštena memorija na isti način kao i kod ASUS-a. Čipovi su i kod ove karte postavljeni sa jedne i sa druge strane štampane ploče i prepušteni “sami sebi” kada govorimo o hlađenju. Ove GDDR5 čipove je proizvela kompanija Hynix, a formiraju 256bitnu magistralu. Njihov ukupni kapacitet je 2GB, kao i kod druga dva proizvoda.
MSI koristi i najjednostavniju naponsku od ove tri grafičke karte. Iako možda četiri faze deluju neadekvatno, treba pomenuti da GTX 680 poseduje petostepenu filtraciju napona što u skladu sa nešto manjim zahtevima deluje odgovarajuće. Naravno, ASUS je kao i uvek za svoje napredne modele “predimenzionisao” ovaj aspekt, a to možete očekivati i kod MSI modela namenjenih entizuijsatima, a naravno ovi detalji itekako utiču na cenu.
U pogledu konekcija, bilo naponskih, za proširenje ili konekciju sa video uređajima, ovaj model ne manjka ni u jednom pogledu. Pre svega za napajanje su prisutna dva 6pin molex-a, a kako podržava Tri-Way SLI ovaj GeForce GTX 670 poseduje dva SLI konektora. Za video izlaze su zadužena dva DVI-a (jedan Single-Link), kao i po jedan HDMI 1.4a i DisplayPort 1.2 što je dovoljno da pokrije gotovo sve situacije.
Kako je u pitanju OC Edition model zasnovan na referentnom dizajnu nismo očekivali da zateknemo frekvencije poput onih koje imaju druge dve karte. U skladu sa tim, nismo ni bili razočarani, a sa 967MHz za nominalni GPU takt i 1067MHz MSI nije mnogo zaostajao u testovima već je razlika bila na gotovo akademskom nivou. S obzirom na to da su i napredni ASUS i Gigabyte imali memoriju na frekvenciji od 1500MHz, odnosno efektivnih 6GHz , nismo očekivali ništa drugačije ni od ove karte, a to je i bio slučaj.
Rezultati 1. deo
Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i5 760 @ 3,8GHz,
Matična ploča: ASUS MAXIMUS III Extreme (Intel P55),
RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3
HDD: Seagate Barracuda 7200.12 500GB
VGA: MSI Radeon HD 7970 Lightning, ASUS GeForce GTX 680 DirectCU II TOP
Napajanje: CoolerMaster GX series 750W
Drajveri: NVIDIA ForceWare 301.10; AMD Catalyst 12.3, ForceWare 301.34
Rezultati 2. deo
Rezultati 3. deo
Utisci u radu i overklok
Pre nego što krenemo sa pojedinačnim karticama, želimo da primetimo da je NVIDIA napravila fantastičan posao sa GeForce GTX 670 modelom i da zaista nismo očekivali sličnost u rezultatima u ovako velikoj meri u odnosu na GeForce GTX 680, pogotovo ne kada smo dobili na test model iz maloprodaje čija je cena potvrđenih 350 evra. Prosto nismo sigurni u to da je NVIDIA dobro procenila segmentaciju proizvoda, s obzirom na to da su ponudili gotovo isti model po osetno nižoj ceni. Da ne pominjemo da pored ove karte teško je dati preporuku za bilo koji od drugih modela ovog cenovnog ranga bilo da govorimo o GeForce-u ili Radeon-u.
Kada shvatite da ovi modeli bez problema daju bolje performanse u većini slučajeva u odnosu na Radeon HD 7970 Lightning koji je fabričiki overklokovan na izuzetno visoke vrednosti, zapitate se kakve šanse ima onda Radeon HD 7950 koji je, u momentu pisanja ovog teksta, gotovo svugde skuplji za par hiljada dinara. Bilo kako bilo krenimo sa konkretnim modelima.
ASUS je još jednom pokazao koliko uspešno hlađenje ima i koliko je DirectCU II prilagodljiv za svaki model. Ipak, ovo je prvi put da je karta na maksimalnom broju obrtaja toliko tiha da morate više puta da proverite da li ste sve slajdere podesili kako treba. Osim toga, temperature su bolje od referentnog rashladnog sistema, u šta nismo ni sumnjali. Overklok je takođe za svaku pohvalu, jer je karta na već podignute vrednosti podigla nominalnu frekvenciju za oko 50MHz, što je rezultovalo i većim Boost taktom. Memorija je bila solidno raspoložena, pa je sa referentnih 6GHz dostigla efektivnih 7,3GHz čime je bandwidith dostigao oko 235G/s.
Gigabyte-ovo masivno rashladno rešenje se pokazalo kao najbolje, međutim i kao bučno. Nažalost, tri ventilatora na prilično velikom broju obrtaja proizvodilo poveću buku, ali su zato prilikom overkloka temperature karte bili ubedljivo najniže. U suštini, jako nam se dopao ovaj model, jer u regularnom radu predstavlja prilično tiho rešenje, dok za overklokere ostavlja maksimalno dobre mogućnosti u pogledu temperatura. U overkloku GPU-a je zaostala za ASUS-om sa maksimalnih 1041MHz za nominalni takt, ali je memorija pokazala vanserijske sposobnosti dostižući 1952MHz (7,8GHz efektivno), čime je ostvaren memorijski protok od 250GB/s.
Za kraj se vraćamo MSI-u koji je uz svoj skromni dizajn i minimalnu cenu ipak postigao dobre rezultate. Iako je rashladni sistem praktično nečujan u realnom radu, pri overkloku je postao bučniji od druga dva modela. Ipak, krajnji dometi u overkloku su nas prilično iznenadili, jer je GPU dostigao višu vrednost od Gigabyte-a, ali je memorija sa 1727MHz, odnosno 6,9GHz efektivno bila nešto slabija. Dobra vest je to da upravo GPU ima veći značaj pri overkloku, dok je memorija drastično manje uticajna, osim u slučaju Gigabyte koji je zaista imao ogroman OC potencijal.
Zaključak
Sve tri grafičke karte su odlične na svoj način zahvaljujući GK104, odličnom čipu koji se nalazi na njima i performansama koje GTX 670 u bilo kom “ukusu i boji” može da pruži. ASUS se istakao kao najtiša karta, ali kao i najbolji overkloker bilo kada su u pitanju fabričke vrednosti ili kada overklok preuzmete u svoje ruke. U tom smislu zaslužuje “Highly Recommended” nagradu, jer zaista uz sve napredne tehnologije i kvalitetnu izradu nudi jako puno toga. Problem je samo što ćete za ovaj model morati da sačekate barem mesec dana, a treba napomenuti da ukoliko ste entuzijasta koji voli sam da se igra sa OC-om karte, slobodno se odlučite za model bez “TOP” sufiksa i uštedećete neki dinar, bez ikakvog kompromisa.
Sa druge strane tu je i MSI koji možete kupiti “odmah i sad” i uz to po jako povoljnoj ceni, a ukoliko se malo zadubite u rezultate, shvatićete koliko su zanemarljivo druga dva modela u prednosti. Koliko god da volimo da vidimo napredna rešenja na grafičkim kartama koja prevazilaze kvalitet referentnog dizajna, u ovom slučaju MSI zaista nudi najviše u odnosu na uloženi novac, jer je brži od konkurentskih rešenja u tom cenovnom rangu, ali i stiže sa veoma povoljnom cenom, a svi mi volimo da dobijemo performanse više klase za manje para. Malo veća buka i zagrevanje nisu dovoljni da bi je sprečili da dobije “Value for money nagradu”.
Kada imate na testu tri odlična proizvoda, uvek je problem napraviti odluku oko nagrađivanja. Iako ostaje bez nagrade Gigabyte je ponudio fantastičnu kartu i to ne treba dovesti u pitanju, tako da preporuka za njega nikako ne izostaje, jer je Windforce hlađenje odlično kao i kompletna karta koja je u pojedinim aspektima briljirala. Da su okolnosti bile drugačije i da je bio u pitanju pojedinačan test Gigabyte-ov model bi verovatno i pokupio neku od nagrada, a kada je teška konkurencija samo nijanse određuju pobednike.
