Veliki uporedni test SSD-ova

Nebojša Todorović
SSD iliti Solid State Drive predstavljaju uređaje za smeštanje podataka koji nemaju pokretne delove. Iz tog razloga su daleko otporniji na bilo kakve vibracije, padove i udarce od klasičnih hard diskova. Zbog toga su odličan izbor za prenosne računare. Druga prednost se ogleda u brzini transfera podataka koja daleko nadmašuje magnetnu ploču bez obzira na njen broj obrtaja.
Ipak, po našem mišljenju, ubedljivo najveća prednost se ogleda u brzini pristupa podacima. Prosečnom hard disku je za nasumični pristup podacima potrebno drastično više vremena, zbog mehaničkih delova koji jednostavno nikako ne mogu biti responsivni kao čipovi u SSD-u. Upravo to je razlog, pored velike brzine prenosa podataka, za drastično “življi” rad operativnog sistema, bolji odziv, a konačno i ugodniji rad u njegovom okruženju.  
 
Trenutna situacija na tržištu SSD-ova se donekle iskristalisala. U startu smo imali veliki broj modela koji su koristili razne kontrolere i čipove, dok je danas situacija nešto konkretnija. Pre svega, proizvođači su se međusobno podelili po tipu kontrolera koji koriste. Gotovo svako je čuo za SandForce, koji se nalazi u ogromnom broju uređaja. Razlog za to je pristupačnost ovog rešenja, jer proizvođač od LSI-a dobija ne samo SandForce procesor, već i dizajn štampane ploče i podršku za firmware. Uz to prilagodljivost SF-2281 kontrolera je ogromna i njegova mogućnost da i uz jeftinije NAND-ove slabijeg kvaliteta čini ga sjajnim izborom.  
 
U prilog tome govori i činjenica da se čak i kompanije poput Intela odlučuju za SandForce, uz još armiju drugih proizvođača raznih kategorija. Na sve to, rad sa podacima koji imaju mogućnost kompresije u letu čini da brzine transfera budu izuzetno visoke, a uz to ovaj metod omogućava manje trošenje čipova i time se produžava njihov životni vek, što uz TRIM funkciju daje mogućnost da kompanije za svoje SSD-ove daju garancije od tri i više godina čak i ukoliko ne izaberu MLC NAND niže klase.  
 
Pored SandForce-a tu su i dva rešenja razvijana od strane Samsunga i OCZ-a. Svaki od ovih proizvođača je razvio kontrolere u sopstvenoj režiji i za sada ih nećete videti nigde osim na proizvodima koji nose njihov logo. Samsung je posle nekog vremena shvatio da je u stanju da izradi kompletan SSD od svojih delova. Čipovi za SSD, keš memoriju i sam kontroler su proizvod “in-house” razvoja što Samsungove SSD-ove zaista čini specifičnim. Njihov kontroler, oznake MDX poseduje tri jezgra i u zavisnosti od frekvencije na kojoj radi se može naći na skupljim, odnosno jeftinijim modelima.  
 
OCZ je sa druge strane svoje uporište našao u Intelovim memorijskim čipovima, ali je štampanu ploču i svoj Indilinx 2 kontroler razvio sam. Dok je Indilinx u startu mučila kompatibilnost i neki drugi problemi, može se reći da je loš period iz nas i da je Indilinx druge generacije pokazao sjajne mogućnosti u Vertex 4 modelu koji će biti uključen u ovaj uporedni test.  
 
Da ne dužimo previše, reći ćemo samo da smo za ovaj veliki uporedni test pribavili ni manje, ni više od od 15 SSD-ova različitih proizvođača, koji su trenudno dostupni na domaćem tržištu. Neki od poznatih brendova su izostali, ali prosto nije bilo moguće doći do njihovih primeraka bilo kojim uobičajenim putem, tako da što se nas tiče, ovo su uređaji koje je u ovom trenutku zaista moguće naći u nekom od IT šopova.  
 Krenućemo sa proizvodima kompanije Kingston, jer su se odazvali sa najvećim brojem proizvoda. Prvi u nizu je ujedno i najslabiji model iz prethodne generacije. Reč je o proizvodu koji pripada V odnosno “Value” seriji, čija je glavna karakteristika dobrog odnosa cene i performansi. Mi smo na test dobili takozvani “upgrade kit” koji stiže u povećem i sadržajnom pakovanju.
 
 
Pored samog uređaja tu se našlo mesta i za dodatnu opremu za montažu u slot od 3.5 inča, SATA kabl, eksterno kućište sa USB 2.0 konekcijom, kao i još neke zanimljivosti. To se odnosni na disk koji poseduje video tutorial za ugradnju SSD-a u laptop odnosno desktop računar koji će dosta olakšati posao novajlijama koje do sada nisu usavršile ovaj postupak. Istina, sve je vrlo jednostavno, ali početnicima koji po prvi put otvaraju svoj kompjuter, ovakav dodatak će definitivno moći da pomogne.  
 
Eksterno kućište je koristan dodatak u slučaju da menjate svoj stari hard disk iz notebook-a za SSD i pritom nemate posebnu namenu za njega. Na ovaj način ćete sebi pored SSD-a u laptopu obezbediti i praktičan eksterni hard disk. Nažalost on će se oslanjati na USB 2.0 interfejs, ali verujemo da će Kingston za novije modele početi da polako uvodi USB 3.0 kućišta kako brzine transfera ne bi bile ograničene mogućnostima starog standarda.  
 
Sam uređaj je dizajniran generički, kao i ostali modeli iz Kingstonove ponude. Ne uzimajući u obzir HyperX seriju, ostali SSD-ovi iz ponude ovog proizvođača su klonovi u domenu dizajna. Čak je i nalepnica identična, a jedini detalj koji pravi razliku je oznaka na beloj površini. Naravno, iako možda nije previše učinio svoje proizvode zanimljivim, Kingston ih je svakako učinio prepoznatljivim. Takođe, koliko god “zakerali” oko izgleda, moramo priznati da nam se izbor metalnog kućišta dopada, kao i osećaj pri dodiru koji pruža hrapava površina.  
 
Treba napomenuti da ovaj model ima nešto manju debljinu u odnosu na standardnih 9.5mm, pa je isporučen i samolepljivi gumeni adapter koji kućištu dodaje dodatnih 2.5mm debljine kako bi stalo u odgovarajuća ležišta.  
 
Kingstonov V+ 200 pripada staroj generaciji, a ujedno je i prvi “value” model koji koristi SandForce kontroler. U pitanju je SF-2281 kao i kod ostalih modernijih varijanti, ali je ograničen kada govorimo o brzinama kako bi se uklopio u ponudu i kako ne bi ugrozio ostale uređaje iz ponude. V+ 200 i pored toga odlično radi sa “compressable” podacima, zahvaljujući SandForce kontroleru, ali je pri random testovima dao prilično niske rezultate. Čak i sekvencijalno čitanje i upis nisu dali posebno veliki skor, što ne treba da čudi, jer iako baziran na SF-2281 koristi asinhroni NAND koji je generalno dosta jeftiniji i sporiji.  
 
Kada se u obzir uzme cena, očigledno je da za V+ 200 postoje dva scenarija. Prvi je da bude zamenjen uskoro sa V+ 300 ili da jednostavno pretrpi ozbiljno obaranje cena kako bi ostao konkurentan. Jednostavno, najveća pretnja mu je, verovali ili ne, jeftiniji i znatno bolji SSDNow V300.
Kingston KC100 je napredniji model od V serije, a namenjen je korisnicima kojima su potrebne neke od opcija koje osnovni modeli nemaju. Šta je to tačno, objasnićemo kasnije, ali ćemo krenuti od početka, tj. pakovanja. Kao što možete videti sadržaj je esencijalno identičan onom koji karakteriše V+ 200. Naš primerak sa testa je takođe stigao kao “upgrade kit”, ali treba imati u vidu da ćete ga u domaćim prodavnicama naći prvenstveno u okviru običnog blister pakovanja koje ne sadrži ništa osim samog SSD-a.
 
Bogato opremljeno pakovanje, za one koji imaju nešto više novca na raspolaganju, će opremiti SATA kablom, dodacima za montažu u 3.5-inčne slotove, molex konvertorom i eksternim kućištem. Isporučena je i disk sa uputstvom za montažu u video formatu, kao i softverom za migraciju OS-a sa hard diska na SSD. Sve u svemu, prelazak na SSD u hardverskom i softverskom smislu će za korisnike biti više nego jednostavan.  
 
U smislu izgleda, jasno je da se radi o SSD-u koji pripada Kingston liniji. Sve je identično kao i kod V serije uz razliku u samoj oznaci. Ipak, ono što se nalazi unutra je drastično drugačije. Pre svega, upotrebljen je sinhroni NAND koji je kvalitetniji, skuplji i u krajnjoj liniji brži. Kontroler je identičan. Koristi se SandForce SF-2281, ali su uključene brojne napredne mogućnosti koje V serija nema.  
 
Dakle, osim što je brži, KC100 poseduje mogućnost 256-bitne enkripcije podataka, pa će ono što se nalazi na njemu biti jako dobro zaštićeno. Takođe, proširene mogućnosti S.M.A.R.T. tehnologije su takođe tu. Razne informacije vezano za rad SSD-a kao i kritične vrednosti će biti dostupne (“Soft read error rate”, IOEDC greške, “Uncorrectable sector count” i slično), a KC100 pravi čak i log sa informacijom kada je neočekivano ostajao bez struje.  
 
Dakle, osim što je bolje opremljen raznim tehnologijama koje su praktično iste kao one koje poseduje HyperX serija, KC100 je ujedno i brži. Koliko? Pre svega, ukoliko vas zanimaju rezultati u nerealnom scenariju gde govorimo o “compressable” podacima razlike nisu velike. Čim se izađe iz ovog domena i pređe na rada sa realnijim random podacima, stvari postaju jasne. Sekvencijalno čitanje i upis posebno daju prednost KC100 modelu koji u ovom domenu uzima ogromnu prednost zahvaljujući kvalitetnijem sinhronom NAND-u.  
 
Naravno, činjenica da se koristi isti kontroler kao i kod V+ 200 se jasno vidi kroz performanse koje rastu zajedno sa kompresijom podataka što se može videti i u grafikonu ispod. Ono što će odbiti mnoge korisnike jeste cena, ali ne na konvencionalan način. Imamo utisak da će pojedince odbiti činjenica da pored boljih performansi plaćaju dodatne tehnologije od kojih zaista neće imati koristi. Zbog toga je jasno da je KC100 više namenjen “enterprise” tržištu, pre nego prosečnim korisnicima. Dokaz za to su naredna dva modela.
Novi predstavnik Value serije koji smo nedavno detaljno opisali nosi oznaku V300. Glavna karakteristika ovog modela je da je po prvi put u najjeftiniji segment doneo LSI-ev SandForce kontroler druge generacije. Njegov prethodnik V200 se oslanjao na, u retrospektivi, jako loš JMicron 66x koji je prvi SATA 6Gbps kontroler ove kompanije. Nažalost njegove performanse su bile daleko od očekivanih i zbog toga V200 u kategoriji od 120GB nije doživeo veći uspeh. Kingston je uvideo grešku i proizvod toga je maksimalno “utegnuti” SSDNow V300. Kao i ostali modeli stigao nam je u bogatom pakovanju, koje je pretrpelo određene vizuelne promene i promenilo je “dostadni” plavi dizajn na koji smo navikli.
 
 
Crveno je boja koja sugeriše brzinu, a V300 zaista može da se pohvali dobrim performansama. U ovoj pretežno crveno-sivoj kutiji stiže i niz simpatičnih dodataka. Tu je softver za migraciju, disk sa video uputstvima za montažu, oprema za ugrađivanje u 3.5-inčna ležišta i još dosta toga. Kingston zaista pazi da svi detalji budu pokriveni i u ovom smislu su zaista ispred konkurencije.  
 
V300 ima debljinu od svega 7 milimetara, tako da je isporučen i odgovarajući adapter čija je jedna strana samolepljiva kako bi obezbedila dodatnih 2.5mm. U pogledu specifikacija, V300 poseduje neke elemente koje ga zaista čine interesantnim. Pre svega, tu je SF-2281 kontroler koji se može naći u skupljim verzijama. Takođe, ono što je izuzetno bitno, u novoj generaciji “value” uređaja Kingston više ne koristi jeftini asinhroni NAND. Naprotiv, upotrebljeni su moderni Toshiba memorijski čipovi izrađeni u 19nm. Ovaj sinhroni NAND omogućava da u kombinaciji sa SF-2281 performanse budu iznad očekivanih.  
 
Prosto, ovaj SSD odaje utisak modela iz više klase koji je ograničen putem firmvera kako ne bi “zagazio” u teritoriju HyperX serije. Kingston V300 sjajno radi i daleko nadmašuje performanse koje ima V+ 200, a kamoli običan V200. Napredak je očigledan bez obzira na tip podataka, s tim što očekivano, zbog SandForce-a ovaj SSD briljira kada radi sa podacima podložnim kompresiji.  
 
Performanse su odlične, a isto se može reći i za cenu koja je sjajna. Model od 120GB je dostupan po krajnje povoljnih 85 evra u blister pakovanju, koje će zadovoljiti većinu korisnika. Verujemo da za ovaj novac teško možete dobiti bolji uređaj. Kako se V300 relativno skoro pojavio na tržištu, može se očekivati i pad cene u narednom periodu, kada će postati još privlačnija kupovina nego što je to u ovom momentu.  
 
Dolazimo i do modela namenjenog entuzijastima koji nosi naziv HyperX 3K. Kingston polaže jako velike nade u HyperX liniju proizvoda bez obzira na to da li govorimo o SSD-ovima, memorijskim modulima ili fleš diskovima. Stoga, ne čudi činjenica da se pripadnici ove serije kvalifikuju kao posebni. Sve vezano za ovaj SSD je učinjeno tako da iskače iz proseka. Kutija je prva koja govori u prilog tome. Upotrebljen je deblji i kvalitetniji materijal u odnosu na klasičnu SSDNow seriju. Po otvaranju ceo sadržaj je sakriven ispod debelog sunđera, a na videlo izlazi sam SSD.
 
 
Sadržaj je još bogatiji i zaista ostali proizvođači padaju u senku Kingstonovog HyperX-a po ovom pitanju. Tu je sve što smo već nekoliko puta pominjali, oprema za montažu na 3.5 inča, eksterno kućište, dokumentacija, pa čak i alat koji ima više nastavaka i menja standardni šrafciger. Sve je brendirano i učinjeno zaista privlačnim i zanimljivim. Prosto, korisnik se oseća kao da je kupio skup proizvod ne samo zbog cifre na fiskalnom računu, već i zbog izrade i propratne opreme koja je vrhunska.  
 
Način na koji je izrađen HyperX SSD takođe beži od konzervativnog dizajna koji imaju ostali modeli ovog proizvođača. Oblik, kombinacija materijala i završna obrada sugerišu da se radi o “high-end” proizvodu što ovaj uređaj to i jeste. Ne samo spolja, već i iznutra. HyperX 3K koristi kvalitetni sinhroni Intel NAND izrađen u 25nm proizvodnom procesu. Jedina razlika u odnosu na skuplji “plavi” model je u broju deklarisanih Program/Erase (P/E/) ciklusa.  
 
Dobra vest je da većina korisnika nikada neće dostići 3.000 P/E ciklusa za svoj SSD, a kamoli 5.000 na koliko je deklarisan klasični HyperX SSD. Na ovaj način, Kingston je ponudio model koji je praktično identičan kao i skuplji model uz razliku u garanciji od dve godine. Pored toga, to što su čipovi deklarisani na 3K upisa, sve su šanse da će doživeti i više od toga. Imajući u vidu navike prosečnih korisnika, na osnovu analiza došlo se do zaključka da bi ovakav SSD trebao da potraje oko osam godina. Da li ćete toliko dugo koristiti isti SSD? Nismo ni mislili…  
 
Stoga, HyperX 3K žrtvuje samo teoretski vek trajanja za cenu dok u svakom aspektu ostaje isti. Performanse su brutalno dobre, kao i kod regularnog HyperX SSD-a, zahvaljujući kvalitetnim čipovima i odlično optimizovanom SF-2281 sa firmverom koji je posebno razvijen od strane Kingstona. Kada već govorimo o tome, savetujemo vas da u slučaju kupovine ovog diska odmah odete na KIngstonov zvanični sajt i u okviru “support” stranice nađete novi firmware oznake 5.03 koji će vam omogućiti ispravan rad TRIM tehnologije koja omogućava da se ćelije SSD-a troše ravnomerno i time dodatno produži vek trajanja.  
 
Kako je model koji smo testirali imao veliki kapacitet, moramo priznati da jedva čekamo da modeli od 240GB postanu standard i nadamo se da će se dostići cena od 0.5 evra po gigabajtu u skorijoj budućnosti. Iako je za današnje standarde najveći izbor neki od modela kapaciteta 120GB, moramo priznati da je rad sa varijantom od 240GB pravo uživnaje. Na raspolaganju vam je jako puno prostora čak i nakon instalacije operativnog sistema, tako da je kao primarni disk idealan.  
 
Na žalost, ovaj SSD je dosta skuplji od stalih zbog svog kapaciteta, ali imajući u vidu sve što nudi HyperX 3K je izuzetnan izbor. Kingston je uspeo jasno da odvoji obične modele od HyperX serije po svakom aspektu. U svakom slučaju, od testiranih SSD-ova HyperX 3K nam deluje kao idealan izbor. Nažalost u ovakvoj varijanti neće svako moći da ga priušti, ali za one koji budu imali tu vrstu sreće, uživaće u svakom momentu.  
 
 Samsung je u određenom momentu shvatio da nema previše smisla da svoju tehnologiju isporučuje nekim drugim proizvođačima koji bi kasnije samo izvršio brendiranje. Zbog mogućnosti da naprave kvalitetno rešenje zahvaljujući sopstvenoj tehnologiji bez obzira na to da li govorimo o kontroleru, dizajnu štampane ploče ili pak samim čipovima, Samsung je došao do zaključka da je vreme da se i sam uključi u trku na ovom delu tržišta. Moramo priznati da nam je drago zbog toga. Pre svega, osvežili su ponudu zbog jedinstvenosti, a ujedno su i naterali konkurenciju da shvate koliko je Samsung ozbiljan igrač bez obzira na pravila i uslove igre.
 
 
Prvi na testu nam se našao model iz starije serije koja nosi oznaku 830. Dok je stara serija 470 bila solidna, ali ne toliko da ugrozi konkurenciju, novi 830, 840 i 840 Pro modeli su izuzetni u svakom pogledu. Pakovanje je elegantno, kao i kod većine novih uređaja ove kompanije, a kombinuje odlično dominantno sivu boju i narandžaste detalje. Sadržaj je relativno siromašan, nakon talasa Kingstonovih proizvoda. Prisutna je samo dokumentacija i disk sa elektronskim uputstvom i Magician softverom, a mnogima će i ovo biti dovoljno.  
 
Samsung je svoj SSD izradio od metala i to prilično kvalitetno, dopada nam se izbor uniformne boje čija tekstura deluje poput brušenog metala. Zaista se vidi da se radi o proizvodu namenjenom retail tržištu. Fino su izrađene i ivice koje nisu potpuno ravne, tako da je Samsung posvetio dužnu pažnju na ovom polju, iako se suštinski radi o pločici dimenzija  100×70 milimetara.  
 
Posebno je interesantan mali kvadrat narandžaste boje gde je istaknut kapacitet SSD-a, koji doprinosi izgledu iako je na prvi pogled nebitan.  
 
Prava snaga Series 830 modela dolazi iz unutrašnjosti. Sve je brendirano od strane samsunga. Upotrebljeni su memorijski čipovi proizvedeni i potpisani od strane Samsunga, a radi se o Toggle DDR NAND-u koji je izrađen u 25nm, baš kao i kod konkurencije koja koristi Intelovu memoriju. Pored ovih čipova, tu je još jedan DDR2 čip koji služi kao keš memorija i tu nailazimo na prvu razliku u odnosu na modele sa SandForce kontrolerom.  
 
Keš memorija je u Samsungovim SSD-ova imperativ kao posledica upotrebe “page-mapped” arhitekture, koja zbog visokih performansi sekvencijalnog i random read/write-a jednostavno zahteva takav pristup. Samsung je iskoristio sopstveno rešenje kada je kontroler u pitanju, a radi se o trojezgarnom MCX koji navodno postiže odlične performanse zbog dobrog “multitaskinga”, međutim to je teško merljiva vrednost, a uostalom i dalje najviše sve zavisi od firmware-a. Veći problem je to što Samsung-ov SSD pretežno radi tzv. “garbage collection” kada je u režimu mirovanja. To dovodi da pri konstantnom radu performanse mogu znatno da opadnu u odnosu na rešenja koja rade intenzivnije sve vreme tokom rada SSD-a na ovom problemu.  
 
Zbog načina na koji trojezgarni MCX kontroler funkcioniše, brzina ovog SSD-a ne raste u zavisnosti od stepena kompresije fajlova. Zapravo, ona je ujednačena i zbog toga se to može posmatrati na dva načina. Pozitivno je to što u svim uslovima radi jednako dobro, iako u proseku nešto sporije od konkurencije. Kopiranje fajlova koji ne mogu biti kompresovani, kao što su audio i video zapisi, kod ovog SSD-a radi drastično bolje nego kod SandForce baziranih modela. Sa druge strane, malo ko će se odlučiti da SSD koristi za ovakvu namenu, već će verovatnije na njega instalirati OS i programe koje smatra neophodnim. Proizvodi sa SandForce-om će u ovom domenu pokazati znatno bolje rezultate.  
 
Sve u svemu, Samsung je svoj drajv deklarisao na 520MB/s sekvencijalne read i 400MB/s write brzine. Takođe, govori se i o 80.000/36 .000 IOPS-a kao maksimalnim vrednostima. Ovo su dobre specifikacije i za današnje pojmove, ali se polako vidi da se radi o starijem modelu. Moramo priznati da nas pomalo čudi cena koja ne bi sugerisala isto, jer je Series 830 od 128GB sa cenom od 120 evra svakako probio neku “gornju” granicu,  
 Samsung je želeći da održi korak sa konkurencijom tržištu ponudio osveženu i novu seriju koja predstavlja naslednika 830 modela. Da bi mogao da se pokaže kao interesantan na više frontova sada su prisutni obični i Pro modeli. Nama se na testu našao Pro model, a suštinska razlika je AES-256-bitna enkripcija podataka koja osigurava vaše podatke. Osim toga, karakteristike bi trebale biti manje-više iste.
 
 
Pakovanje je sličnih dimenzija kao ono koje smo imali prilike da vidimo kod serije 830, uz nešto tamniju boju. Može se reći da u ovom izdanju kutija ostavlja nešto elegantniji i “ozbiljniji” utisak.  
 
Na zadnjoj strani se mogu naći sumirane karakteristike koje Samsung smatra bitnim i koje treba imati u vidu prilikom kupovine njihovog proizvoda. Interesantno je to što su read/write brzine modela od 128GB nešto slabije od druge dve verzije kapaciteta 256 i 512GB. Dok je brzina čitanja podataka stagnirala, brzina upisa je znatno unapređena, ako je verovati Samsungovim internim merenjima.  
 
Sam SSD stiže uz relativno skrommu količinu propratne opreme. Tu je disk sa uputstvom i dodatnim softverom za update firmvera i generalno podešavanje SSD-a, dokumentacija i dve nalepnice sa kojim možete istaći da vaš računar poseduje Samsungov SSD.  
 
Series 840 Pro predstavlja unapređenu verziju prethodne generacije i dok je prelazak sa serije 470 na 830 predstavljao veliku tehnološku promenu, to sada nije slučaj. Jednostavno, promene nisu toliko velike, pa se vidi da Samsung jednostavno želi da održi korak sa konkurencijom. Dizajn je doživeo manje kozmetičke izmene i nismo sigurni kako se osećamo. Sa jedne strane bilo kakva promena je dobra kako ne bi stvorila monotoniju, ali nam originalni Series 830 deluje kao ubedljivo najlepši SSD na testu.  
 
Ozim vizuelnih, postoje promene u domenu implementiranog hardvera. Pre svega, tu je novi MDX 3-core kontroler zasnovan na ARM arhitekturi. Teško je pretpostaviti da li postoje ikakve razlike u odnosu na MCX, osim te da radi na većoj frekvenciji. Naime, Samsungov MCX koji se nalazio na prošlom modelu je “kucao” na 250 MHz, dok je MDX na 840 Pro podešen na 300 MHz. Samsung je ostao pri svojoj odluci da kontroler u SSD-u ne treba da se bavi kompresijom podataka, već da potencijal iskoristi na optimizacije druge vrste. Da li je ovo dobra ili loša odluka, vreme će pokazati. Dakle, kao i ranije brzina transfera neće zavisiti od stepena kompresije podaka, što znači da će ponašanje u radu biti slično onom koje ima Series 830 model.  
 
Zbog načina pristupa, kao i ranije ovaj SSD poseduje DDR2 keš memoriju, a njen kapacitet je nepromenjen i iznosi 256MB. Da li keš u novom modelu radi brže, ne znamo, a ukoliko to nije slučaj, jasno je da nema mnogo promena u odnosu na prethodnu generaciju. Upotrebljena je navodno nova generacija NAND-a, a radi se Toggle-mode DDR 2.0 koji je, pretpostavljamo, takođe izrađen u 25nm. Sve u svemu, verujemo da se najznačajnija promena u odnosu na prethodnu generaciju ogleda u bržem radu kontrolera i dodatnoj optimizaciji firmware-a, kao i novom NAND-u. Razlike u performansama, u zavisnosti od testa, variraju od nekoliko procenata do drastičnog ubrzanja.  
 
Osim performansi, jedan značajan napredak je nastao kao posledica korišćenja kvalitetnijeg NAND-a, a radi se o garanciji od čitavih pet godina kojom može da se pohvali samo još jedan od testiranih modela. Ipak, imajući u vidu cenu i Pro sufiks, moramo priznati da smo potajno i očekivali dug garantni rok od ovog uređaja. U svakom slučaju, sve pohvale za Samsung.
 SanDisk je sledeći sa ukupno tri modela. Dva od kojih ćemo krenuti su pripadnici iste serije uz jedinu razliku u kapacitetu. Ova kompanija je izuzetno poznata po raznim flash memorijama, koje posebno znaju da cene entuzijasti. Veliki broj korisnika DSLR fotoaparata će vam verovatno reći da koristi memorijske kartice upravo ove kompanije, što i ne treba da čudi, jer su na tom polju njihovi proizvodi zaista sjajni. Logičan potez SanDiska je da se pojavi i na tržištu SSD-ova, ali za razliku od mnogih drugih kompanija, SanDisk se relativno kasno uključio u trku. Prvi modeli su prilično bez karaktera, jer osim oznake da se radi o SSD-ovima, nema nikakve pripadnosti nekoj seriji ili slično što bi ih izdvojilo.
 
Crveno pakovanje je zanimljivo i u skladu sa bojama proizvođača, a od specifikacija se ne može saznati mnogo. SanDisk je svoje uređaje opremio spartanski, jer osim kratke dokumentacije kupac ne dobija apsolutno ništa. Ovo je učinjeno zbog želje da se minimalizuje cena što, imajući u vidu performanse, ovom proizvođaču realno nije pošlo za rukom.  
 
U prilog teoriji o redukciji troškova govori i kućište ova dva modela koje izrađeno od tanke crne plastike. Iako vizuelno ne deluju loše, kvalitet izrade je na zaista niskom nivou. Tanka plastika i očigledno mali broj elemenata unutra je učinio da ovi SSD-ovi budu ubedljivo najlakši od svih koje smo testirali. Verujte nam na reč kada kažemo da smo želeli da ih otvorimo u želji da saznamo da li uopšte ima nečega unutra i šta je to tačno. Prosto, utisak je takav da ovi modeli deluju kao da imaju svega nekoliko grama što je potpuno nadrealno. U svakom slučaju, odoleli smo otvaranju, jer bismo time oštetili nalepnice koje uslovljavaju garanciju, a to nismo želeli.  
 
Nažalost kako zvaničnih specifikacija vezanih za ove SSD-ove ne postoje, moraćemo da pretpostavimo šta se nalazi unutra. Mi verujemo da se radi o jefitnom asinhronom NAND-u u kombinaciji za Marvell ili JMicron kontrolerom i tu pretpostavku baziramo na vrlo slabim performansama koje ovi SSD-ovi pružaju. Interesantno je to što i pored slabog hardvera, cena nije daleko od daleko boljih modela kao što je OCZ Vertex 4, Samsung 830 ili čak neki od jeftinijih Kingston modela.  
 
Nakon prolaska kroz testove, jasno je da ovi modeli u određenim situacijama daju sasvim pristojne skorove, međutim u mnogim testovima daju kriminalne rezultate gde drastično zaostaju za konkurencijom, a glavni razlog za to je upotreba nekog od prilično loših kontrolera. U ovom slučaju, čak ni upotreba asinhronog NAND-a nema tolike veze sa slabim rezultatim, jer i Kingstonov V+ 200 koji ima istu vrstu čipova daje drastično bolje i ujednačenije rezultate baš zbog toga što se oslanja na kvalitetan SandForce kontroler.  
 
 SanDisk je pored dva “obična” modela ponudio i Extreme verziju SSD-a koja deluje daleko bolje na papiru. Pakovanje je crno kako bi naglasilo “ekstremni” karakter i bolje performanse u odnosu na jeftinije “kolege”.
 
Crna kutija ima takođe minimalna sadržaj što u prevodu znači samo uputstvo i sam SSD. Iskreno, deluje nam da je za Extreme verziju SanDisk trebao malo više da se potrudi oko propratnog paketa, jer ga apsolutno svaki drugi proizvođač nadmašuje u ovom pogledu.  
 
Sve gore navedeno bi izgubilo na smislu kada bi Extreme verzija odskočila od konkurencije u domenu performansi ili cene što nažalost nije slučaj. Pre svega, SanDisk je upotrebio SandForce SF-2281 i sinhrone memorijske čipove u sopstvenoj režiji koji su izrađeni u 24-nanometarskom proizvodnom procesu. Dok je njihov NAND zanimljivo osveženje, činjenica da koriste SandForce 2281 čip znači da će se ovaj SSD u velikoj meri ponašati kao i mnogi drugi modeli sa testa. To znači da neće odskočiti od ostalih u pogledu performansi, a po ceni koja iznosi oko 110 evra za model od 120GB uz vrlo oskudnu dodatnu opremu definitivno ne odskače od ostalih.  
 
Ipak, u odnosu na osnovne modele iz SanDiska koji su nas prilično razočarali, Extreme model je barem sposoban da stane na crtu sa ostalim cenonvo sličnim uređajima, što se ne može reći za prethodno opisane modele. Kombinacija kvalitetnih čipova, u kombinaciji sa dobrim kontrolerom i očigledno solidno optimizovanim firmverom, SanDisk u pojedinim testovima prestiže čak i Intelovu seriju 330 i Kingston modele što je za svaku pohvalu.  
 
Tamo gde škripi je cena, jer svaki drugi proizvođač nudi bogatiji propratni paket i manje-više iste ili barem vrlo slične performanse. Nadamo se da će SanDisk shvatiti da je nov u ovom segmentu tržišta i da mu “slava” koju je stekao na memorijskim karticama neće mnogo pomoći. Jednostavno, konkurencija je izuzetno agresivna i bez planskog pristupa će jako teško doći do ozbiljnijeg uticaja kakav imaju Kingston, Intel, OCZ, pa čak i Samsung.
 Nakon što je u nekoliko generacija Vertexa koristio SandForce kontrolere, OCZ se odlučio na veoma hrabar potez. Naime, poput Samsunga, ova kompanija je kompletan razvoj kontrolera prebacila na sebe. Naravno, za razliku od Samsunga koji poseduje i mogućnost da proizvodi sopstvene memorijske čipove, OCZ je ipak ostao pri Intelu po tom pitanju. Ipak, ova odluka nam je donela Indilinx Everest 2 kontroler koji je doneo puno toga novog na tržište.
 
OCZ je Vertex 4 spakovao u malu i tanku kutiju, koja deluje atraktivno, a njen sadržaj nije skroman kao što je to bio slučaj sa većinom drugih modela koji su stizali u malim pakovanjima. Tu je adapter za montažu u 3.5-inčne slotove, dokumentacija, odgovarajući šrafovi i nalepnica na kojoj je naznačen zanimljiv slogan. U svakom slučaju, fali nam to što se ne isporuluje nikakav migracioni softver ili makar nešto poput Samsungovog Magiciana.  
 
Vertex 4 je kvalitetno napravljen, mada nije na vrhu u ovom aspektu, upotreba kvalitetne plastike i metala je odlično završila posao. Unutra su smešteni čipovi nastali kao proizvod saradnje kompanija Intel i Micron (IMFT), a u pitanju je toggle-mode 25nm NAND, sličan onome što možete videti u većini slučajeva. Pored toga, tu je i Indilinx kontroler koji za razliku od SandForce rešenja ne vrši “on the fly kompresiju”, ali je zato izuzetno dobro optimizovan za rad sa “random” podacima, ali i veliki broj drugih situacija.  
 
Vertex 4 je kroz ekstenzivan set testova dao prilično stabilne i ujednačene rezultate uz nekoliko iskakanja iz proseka gde je jasno prestigao kompletnu konkurenciju. Brzina se ne menja u zavisnosti od stepena kompresije podataka, a samo u slučaju kada se radi sa “compressable” podacima ovaj model pada u senku SSD-ova koji se oslanjaju na SandForce.  
 
U praksi to znači da se Vertex 4 ponaša slično kao Samsungova serija 830 i 840. Prilikom kopiranja fajlova koje nije moguće kompresovati brzine će biti nadprosečne, dok će u suprotnom biti nešto slabije. Takođe, zanimljivo je primetiti da ovaj SSD ima izuzetno random 4k brzine iako je to u praksi jako teško osetiti. Ipak, veoma dobru brzinu pristupa ćete svakako osetiti i u ovom pogledu je OCZ pokazao odlične mogućnosti.  
 
Treba napomenuti da sa većim kapacitetom Vertex 4 dobija i bolje performanse, međutim nismo uspeli na celom domaćem tržištu da nađemo neku od većih varijanti. Verovatno zbog cene, koja je kod Vertex 4 modela dostigla jedan evro po gigabajtu. Takođe, bitna stvar za neke je to što Vertex 4 poseduje garantni rok od pet godina i u ovom domenu je izjednačen samo sa Samsungovim Seres 840 Pro modelom od kog je čak i jeftiniji. Naravno, korišćenje sopstvenog kontrolera ima i neke nedostatke, a konkretno u startu su se javljali razni problemi kod korinsika Veretexa 4. Danas je većina bagova ispravljena, ali verujemo da će mnogi to oprostiti OCZ-u zbog činjenice da su sami razvili svoj kontroler u potpunosti što je zaista za svvaku pohvalu.  

 
 Intel je dosta kaskao za konkurencijom u domenu “jefitnih” SSD-ova sve do momenta dok nije rešio da se popne na “SandForce voz”. Nakon ove odluke, nastala je serija 330 koju smo već imali prilike da testiramo i koja se pokazala izuzetno konkurentnom. Osim toga, Intel kao najveći proizvođač NAND-a ima pristup najkvalitetnijim primercima i ima mogućnost da odlučuje šta će kome da ide. Naravno, kompanija tvrdi da je najkvalitetnije čipove ostavila sebi i da je to jedan od argumenata kada treba navesti koju prednost imaju Intelovi SSD-ovi. Šta tačno bolji čipovi donose, nije precizno definisano, a mi verujemo da se radi o dužem veku trajanja, pa iako dobijate garanciju od 3 godine, ovi modeli imaju potencijal da traju dosta duže.
 
Pakovanje je poveće i slično po dizajnu onom koji možete videti kod procesora. Zbog toga ćete teško promašiti ukoliko vas neko zapita da prepoznate koji je proizvođač u pitanju. Sadržaj kutije je prilično bogat, a podrazumeva dokumentaciju, disk sa uputsvom i garantnim uslovima u elektronskom formatu, kvalitetan SATA kabl, naponski adapter, dodatak za montažu na 3.5″, šrafove i karakterističnu “Speed Demon” nalepnicu koju Intel već neko vreme isporučuje uz svoje SSD-ove.  
 
Series 330 disk je izuzetno dobro izrađen. Upotrebljen je metal za svaki deo, koji čini da uređaj bude nešto masivniji, ali je to svakako bolje od “plastikanera” kakvi su SanDisk modeli. Njegovo rastavljanje je vrlo jednostavno, a ne postoji nalepnica koja vas sprečava da sami to uradite iako ne postoji razlog zašto biste rasklapali vaš SSD. Unutra se nalaze Intelovi čipovi, koji pripadaju 25-nanometarskom proizvodnom procesu. Radi se o Toggle-mode sinhronom MLC NAND-u, a kao što smo već rekli, po rečima Intela, radi se o “crème de la crème” primercima.  
 
Sudeći prema performansama, Intel je dobro optimizovao svoj disk, ali su rezultati definitivno različiti samo u nijansama sa ostalim modelima sličnih specifikacija. Konkretno, Kingston KC100 ima nešto bolje performanse, dok V300 ume da zaostane. Intel 330 je bolji i od SanDisk Extreme u velikom broju slučajeva, pa s obzirom na povoljnu cenu, treba reći da predstavlja dobar izbor. Iako nigde ne iskače od ostatka “ekipe” isto tako nigde nije ni podbacio, tako da je uz povoljnu cenu i dobar propratni paket zaista dobar izbor.  

 
Poslednji takmičar ovog testa je stigao iz kompanije Silicon Power. Nismo očekivali da će ijedan model biti ograničen SATA 2 interfejsom, pa kao što možete primetiti, nismo ni pominjali to do sada, jer smo podrazumevali da su svi SSD-ovi do sada dizajnirani za rad sa SATA 6Gbps standardom. Ipak, bili smo iznenađeni da nam je dostavljen model koji će od samog starta imati “rampu” koja diktira maksimalne rezultate u vidu SATA 3Gbps konekcije. Šta je tu je, hajde da vidimo šta Silicon Power T10 ima da ponudi.

Uređaj stiže i prilično šarenom pakovanju, koje izdvaja neke od prednosti SSD-a u odnosu na hard diskove. Iako kutija nije baš mala, veoma je lagana, pa smo pretpostavili da nećemo pronaći mnogo toga unutra.  
 
Bili smo u pravu, jer osim samog SSD-a u paketu dobijate kratko uputstvo i šrafove za montažu. Bilo kakav softver, adapter za 3.5 inča i ostalo je izostalo kako bi cena bila što niža. Imajući u vidu da se radi o SATA II modelu, moramo priznati da smo očekivali da uređaj bude jeftiniji.  
 
Sam po sebi, T10 je sasvim solidno izrađen i dizajniran. Sivo metalno kućište ima teksturu brušenog aluminijuma i čini da u isto vreme proizvod deluje kvalitetno i elegantno. Način na koji je označen proizvođač je odličan, jer se ne radi o običnoj nalepnici već o metalnoj aplikaciji. Sa druge strane, kako se kapacitet menja od modela do modela, Silicon Power je odlučio da ovu informaciju nanese običnom bojom što je sasvim korektno rešenje.  
 
Unutrašnjost ovog SSD-a krije MLC Sinhroni NAND sa odvojenom keš memorijom kapaciteta 32MB i JMicron kontroler oznake JMF616. Ovaj kontroler je namenjen entry-level SSD-ovima i zahteva lokalni RAM. Nažalost, njegove performanse nisu posebno dobre, čak ni u klasi SATA 3Gbps uređaja, dok je u trenutnoj grupi uporediv samo sa najslabijim SanDisk modelom. Dobra vest je da i iako se radi o proizvodu niže klase, on poseduje podršku za TRIM funkciju, pa će trošenje ćelija biti ravnomerno što nije bio slučaj sa starim modelima.  
 
Vrlo je interesantno da je ovaj model zbog upotrebe sinhronog NAND-a u određenim situacijama pokazao bolje mogućnosti u radu sa random podacima u odnosu na Kingstonov V+ 200 koji je ipak moderniji proizvod sa podrškom za SATA 6Gbps i koji poseduje SF-2281 kontroler. Ipak, kada dođe do sekvencijalnog merenja brzina, ograničenje koje nosi SATA 2 interfejs se jasno pokazuje. U praksi, ovaj model nije čak ni toliko loš, koliko mu cena nije primerena zbog činjenice da se radi o modelu prošle generacije.  

 Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i5 2500K @ 4.5 GHz Matična ploča: ASUS P8Z77-V RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3 HDD: Seagate Barracuda 7200.12 1TB VGA: AMD Radeon HD 7970 3GB Napajanje: CoolerMaster GX series 750W Drajveri:  AMD Catalyst 12.11 Beta 8
 

Spisak SSD-ova i sumirane karakteristike:
Intel Series 330 120GB (SandForce SF-2281 kontroler, Intel Toggle-mode 25nm synchronous MLC NAND, SATA 6Gbps) Kingston HyperX 3K 240GB (SandForce SF-2281 kontroler, Intel Toggle-mode 25nm synchronous MLC NAND, SATA 6Gbps) Kingston SSDNow KC100 120GB (SandForce SF-2281 kontroler, Intel Toggle-mode 25nm synchronous MLC NAND, SATA 6Gbps) Kingston SSDNow V+ 200 120GB (SandForce SF-2281 kontroler, Intel Toggle-mode 25nm asynchronous MLCNAND, SATA 6Gbps) Kingston SSDNow V300 120GB (SandForce SF-2281 kontroler, Toshiba Toggle-mode 19nm synchronous MLC NAND, SATA 6Gbps) OCZ Vertex 4 128GB (Indilinx Everest 2kontroler, Intel Toggle-mode 25nm synchronous MLC NAND, SATA 6Gbps) Samsung Series 830 128GB (250 MHz Samsung 3-core MCX kontroler, 256MB DDR2 keš memorija, Samsung 25 nm Toggle NAND Flash, SATA 6Gbps) Samsung Series 840 Pro 128GB (300 MHz Samsung 3-core MDX kontroler, 256MB DDR2 keš memorija, Samsung 25 nm Toggle NAND Flash, SATA 6Gbps) SanDisk SSD 64GB (Kontroler (?), NAND (?), SATA 6Gbps) SanDisk SSD 128GB (Kontroler (?), NAND (?), SATA 6Gbps) SanDisk Extreme 120GB (SandForce SF-2281 kontroler, SanDisk 24nm MLC Toggle NAND, SATA 6Gbps) Silicon Power T10 128GB (JMicron JMF616 kontroler, 32MB DDR2 keš memorija, MLC synchronous NAND, SATA 3Gbps

  
 






 
 
Intel Series 330 (Levo) i SanDisk Extreme (Desno)

Kingston V+ 200 (Levo) i Kingston V300 (Desno)

Kingston KC100 (Levo) i Kingston HyperX 3K (Desno)

OCZ Vertex 4 (Levo) i Silicon Power T10 (Desno)

SanDisk 64GB (Levo) i SanDisk 128GB (Desno)

Samsung Series 830 (Levo) i Samsung Seres 840 Pro (Desno)

 
 
 

 


 


 


 Posedovanje bilo kakvog SSD-a u sistemu će rezultovati daleko boljim performansama u odnosu na one koje biste imali sa klasičnim hard diskom. Ipak, kakav bi zaključak bio ukoliko ne bismo izdvojili naše favorite? Naravno, neki modeli su se izdvojili, dok su nas neki poprilično razočarali, jer nisu pružili performanse koje smo očekivali. Takođe, moramo pohvaliti OCZ i Samsung na “in-house” rešenjima koja su se pokazala kao sjajna, posebno kada je u pitanju rad sa “random” podacima kojima smo težili kako ne bismo dali prednost SandForce kontroleru. Ipak, moramo priznati da su čak i oni odlično prošli na ovom polju tako da su bolji modeli zaista ujednačeni.

Samsung je pokazao da je i sa Serijom 830 i 840 Pro jak igrač na tržištu. Nova generacija je donela preko potrebno ubrzanje i odličan rad sa incompressable podacima, kao i velike brzine bez obzira na to da li govorimo o sekvencijalnim, 512K ili 4K brzinama. Zapravo, testovi su jasno rekli da je Samsung 840 Pro najbrži od testiranih modela uz garanciju od čak 5 godina. Ipak, njegova cena je prilično visoka u odnosu na kapacitet i uz to dolazi sa izuzetno malo opreme, tako da verujemo da bi obična verzija prošla bolje, jer će za svakoga ko ne traži 256-bitnu enkripciju podataka biti manje interesantan od običnog 840 modela. Prosto ovaj model će imati slične probleme koje ima Kingston KC100, a to je uska ciljna grupa.  
 
OCZ je napravio odličan posao sa kontrolerom, kao i Samsung, ali ga je ponudio po konkurentnijoj ceni, pa je Vertex 4 model odličan izbor po ceni od oko 120 evra. Njegovi rezultati su konzistentni, a samo su sekvencijalne vrednosti nešto slabije od onih koje ima konkurencija. Ipak, za one koji rade dosta sa podacima koje nije moguće kompresovati, ostvarene brzine će biti bolje od onih koje imaju SSD-ovi bazirani oko SF-2281 čipa. Na sve to dodajte i pet godina garancije i jasno je da Vertex 4 predstavlja sjajan SSD i kao takav apsolutno zaslužuje preporuku sa naše strane.  
 
Kingston je na odličan način osvežio svoju ponudu SSDNow V300 modelom koji je korisnicima doneo 19nm Toshiba NAND i SF-2281 po izuzetno povoljnoj ceni. U pogledu performansi se odlično nosi sa skupljim Kingston KC100, SanDisk Extreme i Intel 330 modela, ispred kojih je često ispred. Ipak, kad se podvuče crta razlike su akademske, ali V300 ima jednu bitnu prednost. Naime, jeftiniji je od sva tri modela, a pored Blister pakovanja imate opciju da kupite bogato opremljeni upgrade kit. Stoga V300 zasluženo dobija naše priznanje.  
 
Na kraju, treba odabrati i model koji nam se najviše dopao i koji bismo odabrali od 12 ukupno testiranih SSD-ova. U ovom slučaju to je Kingston HyperX 3K. Iako nije ostvario najbolje rezultate u svakom testu, treba imati u vidu da je naš izbor testova generalno išao na ruku kontrolerima koji se ne oslanjaju na kompresiju podataka. Ipak, u realnom radu za veliki broj korisnika koji se ne bave isključivo obradom slika i video materijala (incompressable podaci), SF-2281 odnosi ubedljivu pobedu.  
 
Osim toga, pored fantastičnih performansi, ovaj SSD prati i bogata oprema i pažnja posvećena velikom broju detalja koji jasno daju do znanja svakom korisniku da je HyperX 3K namenjen entuzijastima. Ne treba zaboraviti da 3K model osim manje garancije ima sve napredne mogućnosti kao i performanse koje karakterišu klasičan HyperX model. Kada se uzme u obzir izrada, pakovanje, softver i hardver koji stoje iza HyperX 3K, možemo samo zaključiti da se radi o kompletnoj celini koju je zaista teško nadmašiti. I to sa sve 0.83 evra po gigabajtu. Kingston SSD-ove ustupio Kingston. SanDisk i Samsung 830 SSD-ove ustupio Gigatron. Samsung 840 SSD ustupio DirectLink. OCZ, Intel, SiliconPower i Kingston V+200 SSD-ove ustupio Emmi.