Delimir Tasić VIA KT880Iako je VIA imala zapaženu ulogu u procesu afirmacije K7 procesora, neosporno je da je poslednjih godinu i više dana u velikom zaostatku po pitanju tehnološke osnove svojih proizvoda za konkurencijom – bilo da je reč o Intel ili AMD platformi. Samim tim, tajvanska kompanija pokušava da svoje pozicije održi kao što je to činila u vreme dominacije PIII procesora – niskom cenom…Nakon ne baš sjajnog KT600 čipseta, koji nije doneo gotovo nikakva značajna poboljšanja po pitanju memorijskog kontrolera u odnosu na KT400(A), VIA KT880 čipset bi mogao biti mnogo zanimljiviji…
Iako je VIA u vreme promocije KT600 čipseta tvrdila da je „izmislila“ način da jednokanalnim memorijskim kontrolerom parira nForce2 čipsetu i njegovom 128-bitnom memorijskom kontroleru (dvokanalni) pomoću svoje FastStream64 tehnologije snižavanja latencije memorije, u praksi to nije išlo baš kako treba. Inače, poznajući arhitekturu K7 procesora, jasno je da Athlon XP ne profitira previše od 128-bitnog rada sa memorijom, jer je maksimalni mogući propusni opseg od memorijskog kontrolera do procesora, prilikom rada Alpha EV6 magistrale na 400 MHz, „svega“ 3.2 GB/s, dok dvokanalni memorijski kontroler u 128-bitnom režimu može teoretski da isporuči čak 6.4 GB/s (2 x DDR400 tj. 2 x PC3200). Ako bismo primenili terminologiju kompanije Intel u cilju simplifikacije problematike, komunikacija na relaciji CPU – memorijski kontroler (koji se nalazi u northbridgeu) se zove procesorski bus, a komunikacija na relaciji memorija – memorijski kontroler naziva se memorijski bus. Od krucijalnog je značaja, kako bi se eliminisala uska grla, da se propusni opseg procesorskog i memorijskog busa izjednači, jer će se jedino tako valjano iskoristiti memorija. Jasno je da je takav EV6 protokol promovisan pre pet godina sa prvim K7 procesorom postao usko grlo kod Athlon procesora, jer obezbedjuje, za razliku od Quad Pumped Busa kod P4 procesora, duplo manji propusni opseg u odnosu na dual DDR memorijski bus. Samim tim ne čudi odluka AMD-a da se kod K8 procesora sam memorijski kontroler integriše u jezgro procesora čime se FSB izjednačava sa realnim taktom procesora (FSB tj. Front Side Bus je brzina komunikacije procesora i memorijskog kontrolera). Inače, uspeh kompanije nVidia na polju čipsetova i superiorna implementacija dvokanalnog memorijskog kontrolera ne treba da čudi. Dobici se u slučaju Athlon XP procesora i nForce2 čispeta ogledaju više kroz smanjenu latenciju memorije i bolje iskorišćenje teorijske vrednosti od 3.2 GB/s protoka, nego što je realna korist od 128-bitnog rada sa memorijom u ovom slučaju. Naime, gotovo svaki moderni GPU ima integrisan veoma kompleksan memorijski kontroler koji radi u 256-bitnom režimu, pa za nVidia-u nije bilo mnogo teško da izađe na tržište sa kvalitetnim 128-bitnim memorijskim kontrolerom i to pre svih, pa čak i pre velikog Intel-a…
Najznačajnija novina koja KT880 izdvaja od svih prethodnika sa prefiksom KT, je upravo novi memorijski kontroler označen kao DualStream64, a koji bi konačno trebalo da VIA kontrolersku logiku stavi rame uz rame sa rešenjima kompanije nVidia kada je tržište čipsetova za Socket A platformu u pitanju. Ostale funkcije su manje-više identične kao i kod KT600 čipseta, ali ima izuzetaka i po tom pitanju.
Kako je SerialATA 150 postao standard na tržištu hard diskova, VIA je dodatno poboljšala V-RAID kontroler kako se po terminologiji tajvanske kompanije zove RAID kontroler integrisan u VT8237 southbridge. Pridodat je, pored Raid 0 i Raid 1 režima i Raid 0+1 režim čime je broj podržanih SerialATA diskova, u slučaju upotrebe SATA lite interfejsa, povećan na četiri, a što je ostavljeno proizvođačima ploča kao opcija. Ovo će imati veliki značaj kada se afirmišu SATA optički uređaji. Veza između severnog i južnog mosta ovog puta nije menjana, pa tako V-Link magistrala ima propusni opseg od 533 MB/s. Ruku na srce, valjanih razloga za dodatno povećanje protoka između južnog i severnog mosta nema, izuzev želje da se parira konkurenciji iz nVidia-e čija HT magistrala obezbeđuje, kod nForce 2 400 Ultra čipseta, protok od 800 MB/s. Eventualne beneficije od širenja propusnog opsega V-Linka bi mogle da se uoče prilikom upotrebe gigabitnog LAN kontrolera i intenzivnog protoka podataka koji on uslovljava. Po pitanju umrežavanja pridodat je, pored standardnog 100 MBps Ethernet adaptera i VIA Velocity Gigabitni LAN adapter, pa je tako i po tom pitanju, na papiru, KT880 čipset koji ide u korak sa vremenom i konkurencijom, mada je po pitanju implementacije naprednih vidova umrežavanja u čipsetove Intel neprikosnoveni lider. Osim što je prvi ponudio WiFi i Gigabit LAN podršku u svojim čipsetovima, omogućio je među prvima komunikaciju gigabitnog LAN adaptera mimo spore PCI magistrale. Zanimljivo je da u ovom slučaju nVidia najviše kasni, a delom za to može biti zaslužno i neiskusvno nVidia-e na polju izrade kontrolerske logike. Tek je pre izvesnog vremena sa promocijom nForce 3 250GB čipseta obezbeđena BG LAN podrška uz Raid konfiguraciju diskova unutar samog čipseta. Ostale mogućnosti KT880 čipseta su uglavnom uobičajene i tiču se podrške za AGP 3.0 specifikaciju tj. AGP 8x slot, šest PCI slotova (kod nForce2 ploča najčešće susrećemo „svega“ pet PCI slotova), solidnog VIA Vinyl 5.1/7.1 audio rešenja, podrške za četiri ATA133 uređaja i naravno podrške za FSB na 400 MHz. Valja napomenuti da je nezvanično obezbeđen i asihroni način rada sistemske i AGP magistrale, pa je tako autor teksta bio u prilici da proba ASUS A7V880 ploču koja je imala mogućnost zaključavanja takta AGP magistrale. Vredi se osvrnuti i na VIA Envy audio kontroler koji je pobrao dosta pozivitnih kritika na raznim testovima, a kako se VIA Vynil audio rešenje može bazirati baš na varijanti tog čipa ostavljena je mogućnost konstruisanja KT880 ploča sa superiornom audio podrškom koja može da podrži audio reprodukciju na čak osam kanala (7.1). Naravno, ostavljena je mogućnost upotrebe i klasičnog AC97 codeca koji će podržati maksimalno šest audio kanala (5.1) kod jeftinijih modela matičnih ploča. U narednoj tabeli možete videti uporedne specifikacije KT880 i KT600 čispetova, a koje su preuzete sa oficijelnog sajta kompanije VIA.
North Bridge
KT880
KT600
Processor Support
AMD Athlon™ XP
AMD Athlon™ XP
Front Side Bus
400/333MHz
400/333MHz
Memory Bus
DualStream64™ – Dual Channel DDR400/333 SDRAM
FastStream64™ – Single Channel DDR400/333 SDRAM
Max. Memory
8.0GB
4.0GB
AGP Support
AGP8X/4X
AGP8X/4X
Bus Architecture
Synchronous
Synchronous
South Bridge
VT8237
VT8237
North/South Bridge Link
V-Link (533MB/sec)
V-Link (533MB/sec)
Audio
VIA Vinyl™ 6-channel Audio (AC’97 integrated)
VIA Vinyl™ Gold 8-channel Audio (PCI companion controller)
VIA Vinyl™ 6-channel Audio (AC’97 integrated)
VIA Vinyl™ Gold 8-channel Audio (PCI companion controller)
Serial ATA
Dual Channel Serial ATA supports two SATA devices
SATAlite™ interface for two additional SATA devices (4 total)
Dual Channel Serial ATA supports two SATA devices
V-RAID
RAID 0, RAID 1 RAID 0+1* & JBOD
RAID 0, RAID 1 & JBOD
Parallel ATA
Dual Channel Parallel ATA133 (up to 4 devices)
Dual Channel Parallel ATA133 (up to 4 devices)
Network
VIA Velocity™ Gigabit Ethernet (PCI companion controller)
VIA integrated 10/100 Fast Ethernet
VIA integrated 10/100 Fast Ethernet
USB
8 ports
8 ports
PCI Devices Slots
6
6
Modem
MC’97
MC’97
IO Protocols
I/O APIC / LPC Super I/O
I/O APIC / LPC Super I/O
Power Management
ACPI/APM/PCI/PM
ACPI/APM/PCI/PM
Zanimljivo je da VIA sada na sve načine pokušava da KT600 čipset prikaže drastično sporijim u odnosu na KT880, a kao što smo već spomenuli u vreme promocije FastStream64 tehnologije koja je zaživela upravo sa KT600 čipsetom. tvrdilo se da je takav sistem u stanju da potuče, po pitanju perfomansi, nForce 2 400 Ultra čipset. Da li to znači da je KT880 brži, zahvaljujuči DualStream64 tehnologiji i od nForce2 400 Ultra čipseta videćete u tekstu koji uskoro sledi. U narednom periodu, dakle, bićete u prilici da pročitate test pristigle Gigabyte ploče bazirane na KT880 čipsetu i direktno poređenje sa do skoro aktuelnim KT600 čipsetom i tržišno i tehnološki dominantnim nForce2 400 Ultra čipsetom kompanije nVidia.