Benchmark Redakcija
Branko Lukic Cudnim spletom okolnosti, a nimalo cudnim ako se u obzir uzmu nase trziste i firme,
prvi CD-RW uredjaj sposoban da pise brzinom 16x po CD-R medijama, Yamaha CRW2100E,
je tek skoro stigao na test. Sa druge strane, Yamaha iz vise razloga nije bila
interesantna za nase trziste. Navescu samo jedan, koji takodje dolazi iz “zemlje
izlazeceg Sunca” – TEAC. Jednostavno, kad su CD-RW uredjaji postali manje-vise
sastavni deo vecine racunara, Yamaha je pala u zasenak svoje konkurencije. Medjutim nije uvek bilo tako. Yamaha je dugo bila vodeci proizvodjac pisaca. Tacnije,
jos pocetkom ‘90-ih, pa sve negde do pocetka ’99., pisaci sa oznakom ove firme
su glasili za najbrze (ne uvek i za najbolje). Kap koja je prelila casu je cinjenica da je Yamaha svoj 8/4/24 uredjaj predstavila
negde u isto vreme kad je konkurencija u ponudi imala 12/10/32 uredjaje. Kako
bi preokrenuli situaciju u svoju korist ljudi iz Yamahe odlucuju da ponovo imaju
najbrzi uredjaj. Zato, znatno pre ostalih proizvodjaca, izbacuju model CRW2100E
– prvi 16-to brzinski pisac. Pakovanje, izgled i fabricke specifikacije Sam uredjaj je dosao u nekoj mesavini retail-OEM pakovanje, posto je
kutija bila najobicnija kartonska, dok je ostatak sto je uz nju dosao cinio jedan
CD (sa dosta zastarelim programima) i upustvo (sasvim korektno napisano). Oko
sadrzaja CD-a necu gubiti mnogo vremena, posto 99.99% korisnika vec ima novije
programe. Jedino vredno pomena je program koji se zove Fast Audio Rip, koji, kako
tvrde ljudi iz Yamahe, omogucava uredjaju da grebuje audio CD-ove sa 40x (!!!).
Naravno, nisam postigao 40x, ali je program simpaticno odradjen.
Sto se samog uredjaja tice, moram da pohvalim dizajnere koji su
napravili uredjaj koji se bar malo razlikuje od svoje ostale “brace”. Na tray-u
je ispisana specifikacija uredjaja 16/10/40, ime proizvodjaca i standardni HS
RW logo. Sa zadnje strane su svi standardni prikljucci. Ovde treba da pohvalim
cinjenicu da je uredjaj strahovito lak! Stavise, ovo je ubedljivo najlaksi CD-RW
uredjaj koji sam imao prilike da vidim.
Jednostavnim prikljucivanjem magistrale i napajanja, uredjaj je
spreman za upotrebu. BIOS je lako prepoznao uredjaj, a ono sto mi je privuklo
paznju je cinjenica da je BIOS prepoznao uredjaj kao UltraDMA 1. Iskren da budem,
ne secam se kad sam poslednji put video ovaj mod rada, i ne vidim zasto su se
tehnicari Yamahe odlucili za ovaj standard, kad je, bar sto se tice CD uredjaja,
uobicajeno da se sa PIO Mode 4 ide odmah na UltraDMA 2. Sve u svemu UltraDMA
1 interface je vise nego dovoljan za brzinske zahteve ovog pisaca. Uredjaj podrzava sledece brzinske specifikacije: 16x za pisanje po CD-R medijama,
10x za pisanje po CD-RW medijama (naravno za brzine vece od 4x potrebna je HS
medija) i 40x za citanje. Ove specifikacije su manje-vise ispostovane, ali to
cete vec videti kad bude doslo testiranje na red. Evo kako glasi i cela specifikacija
skinuta sa Yamahinog sajta:
Interface
E-IDE
Format
Internal
Write Re-Write Speed Read
16X 10X 40X
Access Speed (average)
160ms
Max Data Transfer (Read)
6000KB/sec
Buffer Size
8MB
Data Capacity
700 MB (80 min. disk) 650 MB (74 min. disk) 550 MB (63 min. disk)
Loading Mechanism
Tray
Included Connector Cable
IDE Ribbon
Blank CD-R Disc Included
Yes
Installation Hardware
Yes
Illustrasted Manual
Yes
Supported Formats
CD-DA, CD-ROM, CD-ROM XA (both Photo CD and Video CD),
CD-I, CD-Digital, CD-Bridge, Audio CD, CD-Extra and Video CD
Recording Modes
Disc-at-Once, Session-at-Once, Track-at-Once, Packet
Writing (variable and fixed), Multisession
Operating System
Windows, Mac
Drive Dimensions Box Weight
5.8″ x 1.6″ x 8″ 3.8 lbs.
Ovde nije receno da uredjaj pise po CD-R mediji P-CAV metodom,
i to je prvi pisac na svetu koji je uveo P-CAV kao metod za pisanje! Da malo
razjasnimo stvari… CAV (Constant Angular Velocity iliti konstantna ugaona brzina): ovaj
metod citanja/snimanja odlikuje konstantna ugaona brzina diska na bilo kojem
njegovom delu. Ovde treba imati u vidu da posto se ugaona brzina ne menja, kolicina
procitanih/snimljenih podataka se znatno povecava kako se ide ka spoljnem delu
medije. Ovo se desava zato sto je CD format definisan tako da je gustina podataka
na bilo kojem delu diska linearna. Ovaj nacin citanja je odomacen kod svih novih
CD-ROM-ova, tako da oni krenu npr. da citaju sa 18x i na kraju zavrse sa 40x
(u slucaju 40x uredjaja). CLV (Constant Linear Velocity iliti konstantna pravolinijska brzina):
ovaj metod citanja/snimanja odlikuje cinjenica da je kolicina procitanih/snimljenih
podataka na bilo kojem delu diska za odredjeno vreme konstantna. Drugim recima,
i na pocetku i na kraju diska uredjaj ce istom brzinom vrsiti citanje/snimanje.
Ovo se postize smanjivanjem brzine motora kako se ide ka spoljnom delu medije.
Ovaj metod se koristio ranije na CD-ROM uredjajima koji su imali brzine citanja
do 16x. Medjutim zbog povecanja brzine citanja, a zbog sigurnosti citanja podataka,
preslo se na CAV metod. Sa druge strane, ovaj metod se do sada koristio u slucaju
CD-RW uredjaja (pri snimanju), posto su njihove brzine bile u mogucnostima CLV
metoda. P-CAV (Partial CAV): ovaj metod citanja/snimanja predstavlja simbiozu
CAV i CLV metoda. Tacnije uredjaj bi do odredjenog dela citao/pisao po CAV metodu,
a zatim kad postigne maksimalnu brzinu prelazio na CLV metod. Takodje, treba napomenuti da postoje jos neki metodi citanja (Z-CAV) ali o njima
drugom prilikom. Da se vratimo na Yamahin uredjaj. U slucaju snimanja po CD-R medijama, uredjaj
pocinje da snima sa 12x, da bi na prvoj petini diska postigao maksimalnu brzinu
od 16x, i tom brzinom nastavio da snima do kraja. Zasto su se ljudi iz Yamahe
odlucili na ovaj korak, ne znam. Moja pretpostavka je da su u zelji da sto pre
izbace funkcionalan uredjaj na trziste, jednostavno zazmurili na ovaj problem. Jos jedan minus za ovaj uredjaj predstavlja cinjenica da nema nikakvu buffer
underrun zastitu (Burn-PROOF ili JustLink). Ovo je jos jedna posledica preranog
izbacivanja uredjaja na trziste, a ljudi iz same Yamahe se ocigledno nisu interesovali
za vec predstavljenu Burn-PROOF tehniku. Sa druge strane na uredjaju se nalazi
cak 8MB bafera, za sta bi neki mislili da je dovoljno, ali da li je bas tako
videcemo nesto kasnije. Ovaj uredjaj takodje donosi i Pure Phase Laser System, koji je Yamaha zamislila
da eliminise nezeljene refleksije koje mogu da nastanu usled snimanja. Takodje,
ovaj sistem stabilise snagu lasera, sto dovodi do znatno preciznijeg i kvalitetnijeg
zapisa i smanjenja devijacije signala od cak 25% (po tvrdnjama fabrickih specifikacija). Naravno, ovaj uredjaj poseduje proveru refleksivnosti medije koju je Yamaha
nazvala Optimum Write Speed Control. U prevodu, uredjaj ce proveriti da li ubacena
medija moze da snima sa datom brzinom. Ako je data brzina veca od procenjene
maksimalne, onda ce ona biti smanjena.
Prvi utisci i test sistem
Windows je bez problema nasao uredjaj i on se pojavio u Device
Manager-u. Iskljucen je Auto-Insert Notification i cekiran DMA. Ono sto odmah
zna da ubode oci je mehanika za tray. Ovo nekima zna da veoma smeta ako ima
neku falinku (kao kod NEC-a, kod koga je previse bucna). Ovde je Yamaha odradila
odlican posao, posto je mehanika izuzetno tiha, ali i veoma cudna. Kad pritisnite
taster za izbacivanje tray-a, on pocne da izlazi normalnom brzinom i odmah toliko
uspori da sam se u trenutku pomislio da mozda mehanika ima neke probleme. Izgleda
da tray tako radi, sto ljudima kojima rad zahteva non-stop izbacivanje-ubacivanje
diskova moze da ide na zivce. Drugo sto odmah upada u oci, tj. u usi je strahovita buka koju ovaj uredjaj
proizvodi pri radu sa diskovima. Mozda sam malo razmazen sa tihim radom NEC-a
CD-RW NR-7700A, a pre svega sa Toshibinim DVD-ROM-om SD-M1402, ali ne mogu da
se otmem utisku da je ova buka mogla da bude umanjena. Da stvar bude gora, uredjaj
se poprilicno cuje cak i kad snima (?!?). Evo kako izgleda prijava uredjaja u programu za snimanje Ahead-ovom Nero 5.5.2.3.
Kao sto mozete da vidite, DAO i CD-Text su podrzani, a uredjaj
moze da koristi svih 8MB bafera (za razliku od Teac-ovih pisaca kod kojih deo
bafera zauzima firmware). Test sistem – Windows Millenium
CPU
Celeron [email protected]
Maticna ploca
MicroStar BX Master
Memorija
384MB SDRAM PC133 (2-2-2)
Video-karte
ATi All-in-Wonder Radeon
Hard-disk
Quantum AS 40GB (na Promise Ultra66 kontroleru)
CD-RW/DVD
Yamaha CRW2100E NEC CD-RW NR-7700A Plextor CD-R PX-W1610A Toshiba DVD-ROM SD-M1402 (svi na Intel-ovom UltraDMA/33 kontroleru)
Programi koji su korisceni su Ahead Nero v5.5.2.3, Ahead InCD
2.13 i Nero CD Speed 0.82b (isto sto i CD Speed, samo sto ga sada Ahead isporucuje
uz Nero). Odmah da kazem da ce sva naredna testiranja biti vrsena ne ovaj nacin, zato
sto daju najbolju sliku rada uredjaja. Uredjaj je testiran u radu sa 700MB (80
minuta) CD-R medijama najrasprostranjenijeg proizvodjaca kod nas Mitsubishi-ja
(Verbatim DataLife Plus). Testovi snimanja su vrseni na 12x i 16x, jer bi bilo
nepotrebno testirati uredjaj sa ovakvim specifikacijama na manjim brzinama.
Takodje na uredjaju su probani i NoName mediji, ali grafikoni ovih medija ce
biti objavljivani samo ako se pojavi znatno odstupanje od rada sa Name medijama.
Sto se tice RW medija, koriscene su Verbatim HS RW medije.
Snimanje po CD-R medijama
Prvo je izvrsen simulirani test snimanja koriscenjem CD Speed
programa. Evo i kako izgleda grafikon:
Dakle, ovaj grafikon potvrdjuje cinjenicu da disk radi u P-CAV
rezimu rada, tj. snimanje krece u CAV rezimu i oko 14-og minuta se prebacuje
na CLV metod (kad motor postepeno pocne da smanjuje broj obrtaja – zuta linija).
Ono sto je svakako ipak pohvalno je cinjenica da je prosecna brzina 15.58x,
sto je samo 2.7% sporije od punog 16x snimanja. Sa simulacije prelazimo na ono pravo… 12x snimanje
Ponovo prvo opsti utisci… Testiranje medije traje tacno 25 sekundi,
sto je mozda i previse, posto NEC-ov snimac istu stvar uradi za svega par sekundi.
Na pocetku snimanja, kompjuter se veoma cudno zamrzne na sekund-dva. Prvo sam
mislio da je do Nero-a, ali nije bilo posto se ova pojava nije javljala kod
ostalih pisaca. Takodje, veoma neprijatno zvuci i podatak da se motor uredjaja
tako brzo zavrti i pocne da “urla” pri pisanju poslednjih nekoliko MB, da sam
u trenutku pomislio da nije crk’o neki od ventilatora u kucistu. Ne znam zasto
se ovo desava, ali uopste ne uliva poverenje. Sto se tice same brzine snimanja
ona iznosi 7 minuta i 5 sekundi (675MB), sto je oko pola minuta duza nego na
NEC-u NR-7700A pri istim parametrima. Ovo je naravno zbog onih 25 sekundi proveravnja
medije. 16x snimanje
Podatak od 5 minuta i 46 sekundi svakako deluje veoma impresivno. Nazalost za
sada ne mogu da tvrdim ni da je brzo ni da je sporo dok se ne pojavi testovi jos
nekih pisaca sa istim brzinama. Overburn Pokusavao sam na sve nacine da dodjem bar do jedne 90 minutne medije, ali nazalost
nisam nista uspeo da nadjem. Sto se tice klasicnog overburna na 80 minutni disk,
Yamaha je uspela da snimi naknadnih 1 minut i 45 sekundi. U praksi ovaj “produzetak”
moze da bude i znatno veci, ali to pre svega zavisi od medije. Stabilnost pisaca i upotrebljivost medija E, sad o stabilnosti pri snimanju… Ne znam sta da kazem, osim blagi ocaj pri 16x
snimanju. Verujuci u 8MB bafer, pokrenuo sam Adobe Photoshop shto je dovelo do
momentalnog pada bafera na 0. U zelji da vidim kolike su granice, a da ne dodje
do pucanja, jos 3 CD-a su “pukla”. Naprosto, cim se pokrene nesto zahtevnije,
sto malo vise “drlja” po hard disku ili sto zauzme procesor na duze vreme, gotovo
je sigurno da ce doci do “pucanja” diska. Kod 12x snimanja je situacija nesto
bolja, ali i dalje izuzetno kriticna. Sto se tice stabilnosti samog pisaca, moram reci da je na zavidnom nivou. Cak
20 diskova je snimljeno jedan za drugim, a da se uredjaj veoma malo zagrejao.
Treba istaci da su diskovi rezani bez ikakvih anomalija, i kakvu krivu citanja
je imao prvi snimljen disk, takvu krivu je imao i poslednji snimljen disk. Sama upotrebljivost medija koji su snimljeni na 16x je pomalo diskutabilna. Recimo
samo da vazne podatke ni slucajno nemojte backup-ovati sa 16x. Od 20 diskova koliko
je snimljeno koriscenjem ovog uredjaja, 9 diskova je bilo malo problematicnije
za citanje na nekim “losijim” citacima. Narocito su podaci bili slabo citljivi
na spoljnom obodu medije. Ovo je malo obeshrabrenje, posto izgleda da mediji i
dalje ne mogu da prihvate dovoljno “dubok gaz” na velikim brzinama. Snimanje po CD-RW medijama Kao CD-RW medija je koriscena kod nas veoma retka HS-RW medija Verbatim DataLife
Plus od 650MB sertifikovana za 10x pisanje. Odmah da kazem da ili sa samim uredjajem nesto nije u redu ili ljudi iz Yamahe
vole da “mazu” oci kupcima. Kako preci preko cinjenice da je omoguceno pisanje
od samo 8x (CLV)! Yamaha je napisala kao “upozorenje” da je 10x pisanje po RW
medijama moguce samo pod odredjenim uslovima, a to je pre svega upotreba odgovarajuce
medije. Posto smo mi imali jednu takvu mediju, onda sledi samo zakljucak da Yamaha
nije dobro obavila svoj posao. Snimanje po RW mediji
Vreme od nesto vise od 10 minuta, uklapa se u 8x specifikaciju. Ipak i dalje ostaje
gorak podatak da od 10x snimanja nema nista! Ovako snimljen disk je veoma kvalitetno
snimljen i svi uredjaji koji mogu da citaju RW diskovi nece imati problema da
ga procitaju. Snimanje po RW mediji – packet writing Za packet writing test je koriscen Ahead InCD 2.13. Za one koji ne znaju, packet
writing test je poseban nacin snimanja po RW mediji. Prvo se sama medija formatira
za paketno pisanje (UDF format). Ovim postupkom se gubi oko 120MB podataka koji
su rezervisani za tabelu koja je veoma slicna boot record-u kod hard diskova.
Znaci na raspolaganju vam ostaje oko 530MB. Prednost ovog pisanja je mogucnost
da se fajlovi na samoj mediji brisu i snimaju kao da su na disketi. Znaci snimanje
je moguce iz bilo kojeg file manager-a (Windows Explorer, Windows Commander…).
Mana ovog nacina snimanje je potreba da se na svakom sistemu, na kojem ce se koristiti
tako snimljena medija, instalira posebni UDF reader, da bi sistem prepoznao taj
disk. Sto se tice Yamahe, ona posao snimanja odradjuje sa izvestnim problemima. Mali
problem je oko formatiranja medije u UDF format, koje traje nesto duze nego obicno.
Takodje snimanje u packet writing-u je CAV metodom, gde snimanje krece od 4x da
bi zavrsilo sa 10x. Ovo je neobicno, posto snimanje punog diska traje znatno duze
nego kod ostalih pisaca, pa se potavlja pitanje zasto je primenjen ovaj metod.
Citanje
Kvalitet CD-RW uredjaja kao citaca postaje sve bitnija stavke
iz razloga sto se sve cesce sistemi opremaju samo sa CD-RW uredjajem, bez dodatnog
CD-ROM uredjaja. Citanje CD-R medija Yamaha apsolutno ispunjava zadate specifikacije. Kao test disk je koriscen disk
koji je sama Yamaha snimila sa 16x.
Kao sto se vidi iz grafikona, prosecna brzina citanja je tik ispod
30x, sto se uklapa u standardnu prosecnu brzinu 40x CD-ROM uredjaja. Malo je
cudno sto uredjaj nije uspeo da “dohvati” 40x na kraju diska, posto je medija
ipak imala na sebi snimljeno 78 minuta i 40 sekundi. Vremena trazenja podataka
spadaju u sam prosek sto se tice CD-RW uredjaja. Malo je cudna visoka vrednost
koriscenja procesora za cetvorostruko opterecenje, koja se javljala pri svakom
ponovljenom testu. Ostali podaci vezani za testiranje ovog uredjaja su:
Spinup Time
4.16 sec
Spindown Time
4.07 sec
Disc Eject Time
1.79 sec
Disc Load Time
1.76 sec
Disc Recognition Time
6.33 sec
Dva vremena privlace paznju. A to su vreme potrebno za stabilisanje rada motora
(spinup time) i vreme potrebno za prepoznavanje diska (disc recognition time).
Prvo vreme je poprilicno visoko, sto bas i nije pohvalno za motor koji em sto
je bucan, em i slabo startuje (jel’ neko pomenuo Zastavu i Yugo?). Sa druge strane
vreme potrebno za prepoznavanje ubacene medije je poprilicno nisko, sto je za
svaku pohvalu, narocito ako se ima u vidu da CD-RW uredjaji non-stop kubure sa
prepoznavanjem medije. Citanje CD-RW medija Kao test medija je koriscen HS CD-RW medija koju je snimila Yamaha na 8x
Moram priznati da su me ovi rezultati apsolutno odusevili! Nekoliko puta sam ponovio
test, ali greske nije bilo. Prosto neverovatno deluje podatak da je ovaj uredjaj
citao RW medije kao CD-R. Za one koji ne znaju, do pojave Teac-ovog CD-ROM-a CD-540E,
retko koji uredjaj je uspevao da predje magicnu granicu od 6x za citanje RW medija.
Tek je pomenuti Teac napravio proboj i postavio rekord od neke 32x. Od tada, svi
su poceli usavrsavanje, ali moram priznati da nikad nisam video ovakve visoke
rezultate! Cak je i opterecenje procesora pri visestrukom pristupu ostalo isto
(ako ne racunamo ponovo visok rezultat za 4x). Vreme prepoznavanje diska je poraslo za 1.2s, ali i sa vrednoscu 7.58s je i dalje
nize nego vrednost koju postizu neki CD-RW uredjaji u radu sa obicnim CD-R medijama.
Citanje CD-RW medija u UDF formatu (packet writing) Kao test medija je koriscen HS CD-RW medija koju je snimila Yamaha.
I ponovo Yamaha briljira. CD-RW UDF format je veoma nezahvalan za testiranje,
ali je Yamaha bez problema savladala i ovaj zadatak. Brzina citanja je spustena
na standard za 32x uredjaje, sto i dalje predstavlja rezultat vredan svakog postovanja!
Opterecenje procesora je neznatno skocilo (ponovo ne racunam 4x), ali je i dalje
veoma malo. Grebovanje audio CD-ova Test disk koji se koristi u CD Speed programu, Yamaha jednostavno nije htela da
prihvati iz meni nepoznatog razloga. Tako da nikakvih specijalnih podataka vezanih
za ovaj test nece biti, vec cu samo reci podatke koji su dobijeni koriscenjem
Audiograbber-a v1.80 – programa za grebovanje audio CD-ova. Po zvanicnim specifikacijama, Yamaha bi trebala da grebuje sa 40x po spoljnom
obodu, ali nije bas tako. Bez obzira na ovaj podatak, Yamaha je do sada najbolji
greber audio CD-ova koji sam ja imao prilike da vidim. Po unutrasnjoj strani diska,
brzina je 19x, da bi se do kraja popela na citavih 36x, tj. u proseku 29.1x! Moram
priznati da je neverovatan osecaj da vam ceo audio CD bude na hard disku za nekih
tricavih 2 i kusur minuta (!!!). Medjutim, pokazalo se da je Yamaha i ako brza dosta osetljiva na audio CD-ove.
Veoma malo ostecenje istog moze dovesti do velikih gresaka u grebovanju, a da
program za grebovanje i ne prijavi mogucu gresku. I na kraju finalna rec sto se tice kvaliteta Yamahe kao citaca, je da se radi
o veoma dobrom i brzom uredjaju, koji posebno briljira u radu sa RW medijama.
Mala zamerka se ipak moze uputiti na to sto uredjaj ne trpi medije sa “raznoraznih
strana”. Mali problemi su se javili sa svetlo-zelenim medijama, a takodje uredjaj
se i ne voli bas nesto sa ostecenim diskovima. Zakljucak Yamaha je svakako uredjaj koji je mnogo rano izbacen na trziste. Mnogo stvari
koji se nalaze u Yamahi CRW2100E zasluzuju svaku paznju, a pre svega mislim na
veoma kvalitetan rad sa RW medijama, kao i na strahovitu brzinu grebovanja audio
diskova. Sa druge strane, Yamaha ima i nebrojano mnogo nedostataka: previse bucna
(iako se radi o 40x uredjaju), nedostatak buffer underrun zastite, osetljivost
bafera, P-CAV metod pri 16x snimanju, nedostatak 10x snimanja po RW medijama (iako
tako glasi specifikacija), los rad pri snimanju u UDF formatu… Kao sto se vidi, ovaj uredjaj ima dosta nedostataka, iz cega sledi zakljucak da
je (pre)rano pusten na trziste, a sve u zelji da se bar u necemu bude ekskluzivan
i brzi od konkurencije. Sa druge strane, ako se gleda “istorijski” ovo je prvi
uredjaj koji je podrzavao 16x snimanje (makar i P-CAV) i 40x citanje. Nadam se
da ce Yamaha sa novim uredjajem CRW2200E (20/10/40) ispraviti nedostatke ovog
uredjaja, a neke njegove neverovatne brzinske karakteristike zadrzati, posto ih
je nemoguce popraviti na bolje. Pisac smo na test dobili ljubaznoscu firme Sinteh
