Canon 600D

Branko Mitić Canon 300D je predstavljen u avgustu 2003. godine i imao je rezoluciju od 6 MP. Približno svakih godinu i po dana Canon je dodavao “50” u oznaku modela i po 2 MP. To nisu bile jedine novosti na ovim aparatima, ali je to ono što se pamti. Skok sa modela 450D na 500D, kao i sa 500D na 550D bio je u vidu 3 MP, ali 550D je upmaćen zbog drugih razloga. 550D se pojavio u vreme kada je video mod DSLR aparata sazreo i po prvi put trocifreni Canon D je imao veoma ozbiljan video mod. Štaviše, zahvaljujući kvalitetnom senzoru i brzom procesoru, 550D je bio izuzetno sposoban aparat, možda i previše za svoju cenu.
 

 
Po prvi put se može reći da naslednik trocifrenog D modela ne donosi značajna poboljšanja u odnosu na prethodnika, ali se čini da za to ima dovoljno objašnjenja. Pre svega, Canon je očigledno sa 550D modelom otišao daleko sa unapređivanjem pristupačnih DSLR aparata. Kvalitet fotografija i video snimaka jednak je kao i na primetno skupljim modelima. Istina, razlika u ergonomiji i kvalitetu tražila je značajna, ali je u pravim rukama 550D mogao da bude mnogo više od amaterske igračke.
 

 
S tim u vezi Canon 600D ima pristojnu listu unapređenja, ali koja nisu zasnovana na unapređivanju foto i video kvaliteta. Po prvi put novi trocifreni D aparat ima istu rezoluciju kao svoj prethodnik. 18 MP je dovoljno za ovu klasu aparata, pogotovo što direktan konkurent Nikon D5100 ima 16 MP. Canon je (u poređenju sa 550D) predstavio dve značajne hardverske novine: rotirajući ekran i mogućnost bežične kontrole bliceva. Ostale prednosti u odnosu na 550D zasnivaju se na poboljšanju softvera i procesiranja. 600D ima plastično telo, kao i svoji prethodnici. To je očekivano, jer je super-kvalitetno kućište nešto što se ne dobija u ovoj klasi. Čak je i 60D izgubio telo od magnezijumske legure, mada se Canon potrudio da nam objasni da je kvalitet isti, samo je korišćen drugi princip dobijanja materijala i konstrukcije. Ipak, kada se kaže plastično telo, to ne treba da vas uplaši. 600D u poređenju sa praktično svakim kompaktom ima značajno kvalitetnije kućište, što je očekivano od DSLR aparata bilo kog proizvođača i bilo koje cene. Plastika ima mat završnicu i deluje obično, ali je dobar deo aparata tamo gde se stavlja ruka obložen posebnom gumom, pa čak i mesta gde se stavlja leva ruka.
 

 
Canon 600D ima CMOS senzor veličine 22,3 x 14,9 mm. Senzor ima rezoluciju od 18 MP i odnos strana 3:2. Obzirom da je ovo Canon DSLR, treba očekivati odlične fotografije, a kako je 550D imao veoma dobar video mod, to treba očekivati i od ovog modela. Senzor ima 1.6x crop faktor, što znači da brojke sa objektiva treba pomnožiti sa ovom cifrom kako biste dobili podatak o rasponu objektiva u lajka formatu, koji se koristi kao standard poređenja. 600D ima Digic 4 procesor koji je pomalo vremešan, ali koji, sudeći po prethodnom iskustvu, može da odgovori potrebama ovakvog aparata.
 

 
Veličina tražila je minimalno promenjena u odnosu na 550D, toliko da to zapravo nije moguće primetiti. Tražilo ima 0.85x oznaku uvećanja, što je nešto više od Nikona D5100, ali kako 600D ima nešto manji senzor, veličina tražila ova dva aparata je takođe faktički ista. Tražilo pokriva 95% kadra i ima korekciju dioptrije, uz prikaz osnovnih foto setovanja i fokusnih tačaka. Sam kvalitet (veličina, svetlina, informacije) tražila je adekvatan za ovu klasu aparata, ali ni blizu nekim većim i skupljim DSLR aparatima. Tražilo je, posle kućišta, druga bitna stvar po kojoj se klase DSLR aparata razlikuju. Najveća prednost 600D u odnosu na 550D i sve prethodnike ove klase Canona je ekran. Dijagonala ekrana je 3.0″, a odnos stranica 3:2. Rezolucija je 1,040,000 tačaka, mada se kod svih fotoaparata koristi broj ukupnih subpiksela, tako da ovaj broj treba podeliti sa 3, ukoliko želite da poredite rezoluciju sa monitorom ili mobilnim telefonom. Ipak, najbitnija stavka ovog ekrana je skoro potpuna pokretljivost. Canon ima bogatu istoriju pokretnih ekrana, a vreme je pokazalo da je najbolje koristiti šarku na levoj strani aparata. Na ovaj način dobija se ogromno polje pokrivanja ekrana, a sam ekran ne smeta stativu ili nekom drugom delu opreme. Ekran je odličan, ima 100% pokrivenost kadra, veoma dobre uglove gledanja i sasvim prihvatljiv prikaz kada je svetlo direktno upereno u njega ili kada je ambijentalno svetlo jako. U odnosu na 550D primećujemo jedan nedostatak, obzirom da zbog ovakvog ekrana nema mesta za senzor koji prepoznaje kada prislonite oko tražilo, potrebno je ručno isključiti ekran, ukoliko ne želite da čekate da se isključi posle zadatog vremenskog perioda.
 

 
Ostali delovi tela očekivani su i standardizovani. 600D ima stopicu za dodatni blic, ali i ugrađeni blic. Ugrađeni blic nosi broj 13 za poređenje sa drugim blicevima. U prevodu, ovaj blic će pružiti dosta snage za amaterske potrebe, obzirom da nije uobičajeno da se uz ove aparate koriste dodatni blicevi (obično ko ima ozbiljniji dodatni blic, ima i ozbiljnije telo). 600D ima priključak za eksterni mikrofon i žičani daljinski upravljač/okidač. Postoje dva izlaza za audio i video, jedan SD analogni i HDMI koji može da nosi, naravno, HD rezoluciju. Canon 600D koristi SD/SDHC/SDXC kartice, a LP-E8 baterija ista je kao ona sa prethodnog modela. Kada se 300D pojavio bio je jednako veliki kao i drugi DSLR aparati (a iz daleka se najviše razlikovao po srebrnoj boji – makar dok se crni model nije pojavio). U prvoj polovini 2005. godine pojavio se njegov naslednik, model 350D koji je imao znatno manje dimenzije. Canon je isticao veliko ostvarenje u smanjivanju dimenzija, ali jedino što se time “postiglo” je lošije ležanje u ruci, a sam “sport” smanjivanja DSLR aparata je uzaludan, jer se DSLR aparati svakako ne nose u džepu. Vremenom su trocifreni D Canoni rasli i konačno možemo da kažemo da je se 600D vratio na prave dimenzije. Istina, 600D je manji od 60D, a 60D manji od 7D, ali se već za 600D može reći da leži sasvim lepo u ruci, čak i ako vam je šaka malo veća. U poređenju sa Nikonom D5100 Canon 600D leži duplo bolje u ruci, zbog značajno većeg i udobnijeg gripa (rukohvata). 600D nema toliko veliki grip, koliko Nikon D5100 ima mali, što je jedna od većih mana Nikona i jedna od najvećih prednosti Canona u direktnom poređenju.
 

 
Canon 600D je obložen gumom na mestima gde se drži rukom – na većem delu gripa, sa zadnje strane gde se smešta palac, ali i sa leve strane gde se smešta ruka (kada nije na objektivu). Aparat ima samo jedan točkić i to je treći (posle kućišta/tela i tražila) veliki nedostatak u odnosu na “velike” Canone. Ipak, upotrebljivost i lakoća korišćenja aparata su na vrhunskom nivou, pogotovo ako se poredi sa Nikonom D5100, koji je istina lak za korišćenje, ali prilično spor za određene komande. Sa gornje strane aparata kod okidača nalazi se jedini točkić-kružni kontroler. Iza se nalaze tasteri Disp. i ISO. Disp. taster služi za isključivanje ekrana, obzirom da 600D više nema senzor za automatsko gašenje ekrana kada se oko prisloni na tražilo. Sa gornje strane još vidimo točkić sa modovima kod koga se nalazi prekidač za uključivanje i isključivanje aparata. U blizini mesta za palac nalazi se taster za uključivanje živog prikaza ili početak snimanja video klipova. Desno od tog mesta su klasični zoom out i in tasteri, koji prilikom fotografisanja služe za AE lock i biranje fokusnih tačaka. Sa desne strane aparata, malo ispod, vidimo taster za kontrolu ekspozicije i Q taster kojim se, zavisno od moda, pozivaju fotografska podešavanja koja nisu dostupna putem direktnih tastera. Kursorski tasteri su ujedno i prečice za WB, AF, drive i Picture Style, a ispod njih se nalaze tasteri za ulazak u pregled i brisanje fotografija, koji nemaju duple funkcije. Levo od tražila su Menu i Info tasteri, od kojih prvi služi za ulazak u veliki meni, a drugi za kontrolu prikaza informacija na ekranu. Konačno, sa leve strane blizu objektiva nalazi se taster za blic, kao i taster za “preview” dubinske oštrine.
 

 
Canon 600D ima prirodan raspored tastera, a neko će reći značajno bolji nego Nikon D5100. Nama raspored tastera kod Nikona nije smetao, ali su nam smetale neke druge osobine. Većina podešavanja na Nikonu D5100 odvija se kao kod kompakt aparata, dok se kod 600D to odvija izuzetno profesionalno. Točkić kod D5100 se koristi na samo nekoliko mesta, dok je kod 600D teško naći podešavanje kod koga nije moguće koristiti točkić. Čak se u pojedinim slučajevima točkić i kursorski tasteri levo/desno koriste zajedno kako bi se prepolovilo vreme za određeno podešavanje. 600D poseduje ogroman broj direktnih tastera za sva bitna podešavanja, a kada pritisnete ove tastere, možete menjati vrednosti putem točkića ili kursorskih tastera levo i desno. Čak i kada je potrebno ulaziti u menije, točkić je i dalje u funkciji za menjanje opcija. Dizajneri softvera su, gde god su mogli, smanjili broj ulazaka i izlazak iz menija i gde god su mogli, omogućili da opcije menjate točkićem ili kursorskim tasterima, što je veoma bitno prilikom prvih nedelja/meseci korišćenja, kako ne bi došlo do zbunjivanja. Canon 600D po ležanju u ruci nije kao, recimo, 7D. 600D nije što se kontrola tiče kao 7D zato što ima jedna točkić, ali ono što je sigurno jeste da 600D ima vrlo dobro ležanje i fantastične kontrole za svoju klasu, a ovo su upravo najveće prednosti ovog aparata u poređenju sa ljutim konkurentom, Nikonom D5100. U standardnom kit pakovanju Canona 600D dolazi “novi” objektiv. U pitanju je objektiv koji i dalje ima 18-55mm raspon i f3.5-5.6 otvor blende, ali nosi oznaku IS II. Razlike novog objektiva su eksterne i veoma ih je teško primetiti, osim toga da je oznaka za postavljanje objektiva sada samo bela crta.
 

 
Kako 600D ima faktor isecanja 1.6x, objektiv na ovom aparatu ima raspon 28.8 – 88mm u 35-milimetarskom lajka formatu. Raspon je dovoljan za osnovne potrebe, mada objektiv nije preterano širok ili dugačak. Svetlosna moć od f3.5 u širokom i f5.6 u tele položaju je standardna za kit objektive i ne preterano ovelika. Osrednji otvor blende i osrednja dužina objektiva znači da ovaj objektiv neće biti najbolje rešenje ukoliko želite često da dobijete “mutnu pozadinu” (plitak DOF), mada ukoliko imate vremena za nameštanje i kadriranje, moguće je i to postići u određenim situacijama. Pored toga, osrednja brzina objektiva neće biti dovoljna za zamrzavanje objekata u težim svetlosnim uslovima, mada će mehanička stabilizacija dobro doći ukoliko su objekti statični.
 

 
Objektiv je u potpunosti urađen od plastike pristojnog kvaliteta, sličnog kao 600D telo. Osećaj u ruci je dobar, bolji nego kod kit objektiva koji ima D5100. Iako fokus prsten nije dovoljno veliki i nije na najboljem mogućem mestu, lakše ga je koristiti nego u slučaju Nikona. Zum prsten je dovoljno veliki i dobro pozicioniran, ne pravi veliki otpor, mada se ne može reći da pruža sofisticiran osećaj.
 

 
Generalno gledano, 18-55mm kit objektiv pruža odličan odnos cene i kvaliteta i u većini slučajeva dobro ga je uzeti sa 600D telom, mada to ne znači da će ovaj objektiv svima odgovarati, pogotovo što ni po jednoj karakteristici nije vrhunski.
 




  Praktično sve osnovne operacije 600D odvija trenutno, pa je te stavke irelevantno meriti. Međutim, treba reći da je ovo jedna od stavki gde klasični DSLR aparati imaju prednost u odnosu na one bez ogledala. Iako aparati bez ogledala većinu osnovnih operacija obavljaju veoma brzo, primetno je određeno kašnjenje u odnosu na DSLR aparate. Aparati bez ogledala su u većini slučajeva brži od kompakta, ali ne toliko brzi kao DSLR. Razlike su minimalne, ali ukoliko intenzivno koristite fotoaparat, te razlike od par desetinki sekunde mogu da budu značajne. U slučajevima kada se koristi živi prikaz ekrana, DSLR aparati su po pravilu sporiji od fotoaparata bez ogledala. Glavna stavka brzine DSLR aparata svakako je snimanje u continuous mod (rafal). Prilikom testiranja koristili smo Transcendovu 8GB Class 10 karticu. U svim modovima fotografisanja dobili smo istu brzinu od 3,63fps, a ključne razlike odnose se na količinu snimljenih fotografija, ponašanje dok je bafer pun i brzinu pražnjenja bafera.
 

 
Prilikom JPEG snimanja potrebno je puno snimaka da se bafer napuni, ali je ovaj podatak irelevantan jer se praktično posle minimalne pauze oslobađa i aparat može ponovo da snima punom briznom od 3,63fps. RAW značajno obara mogućnosti rafal snimanja. 600D slika istom brzinom, oko 3,6fps, ali se bafer napuni već posle 6 fotografija. Kada je bafer pun moguće je nastaviti snimanje briznom od 1,15fps, a potrebno je oko 7 sekundi da se bafer isprazni. RAW+JPEG snimanje je za aparat najteže. Bez obzira što je brzina snimanja ista, bafer se može napuniti već posle 3-4 fotografije. Kada je bafer pun brizna fotografisanja je 0,67fps, a aparat se može normalno koristiti nakon 9 sekundi snimanja na karticu. Kada se koristi Live view mod, continuous fotografisanje se odvija na klasičan način sve dok je pritisnut okidač. To znači da putem ekrana nećete moći da kadrirate, ali će sa druge strane brzina snimanja biti dosta dobra. Kada fotografišete jednu sliku u live view modu potrebno je sekund i po da se prikaz ekrana ponovo pojavi. Korišćenje live view moda generalno usporava aparat, a 600D se ponaša osetno slabije nego Nikon D5100. Najveća razlika (korišćenja živog prikaza) je u fokusiranju, koje na 600D nekada može da bude kritično sporo, gotovo neupotrebljivo. Ipak, ukoliko ste u mogućnosti da koristite ručni fokus, fotografisanje putem živog prikaza na ekranu može biti znatno brže.  
 

Qulity – veličina fotografija Beep – “bip” za autofokus i samookidač Release shutter without card – okidanje bez memorijske kartice Image review – prikaz fotografija na ekranu prilikom fotografisanja Peripheral illumin. correct. – korekcija zamračenih uglova zavisno od priključenog objektiva Red-eye reduc. – korišćenje AF lampe protiv crvenih očiju Flash control – podmeni za podešavanje blica Expo. comp./AEB – podešavanje AE kompenzacije i “bracketinga” Auto Light Optimizer – unapređivanje dinamike Metering mode – mod merenja svetla Custom White Balance – određivanje fotografije za CWB WB Shift/BKT – fino štelovanje balansa belog Color space – sRGB ili Adobe RGB Picture Style – kolorit fotografija Dust Delete Data – softversko uklanjanje mrtvih piksela/prašine ISO Auto – najveća ISO vrednost pri ISO auto Live View shoot. – Enable/Disable AF mode – odabir AF sistema Grid display – prikaz asistencije kadriranja Aspect ratio – odnos stranica Metering timer – dužina merenja
 
 

Protect images – zaključavanje fotografija Rotate – rotiranje fotografija Erase images – brisanje Print order – označavanje za štampu Creative filters – filteri i efekti Resize – smanjivanje veličine fotografija Histogram – histogram Image jump – određivanje “skoka” prilikom pregleda Slide show – automatska reprodukcija Rating – ocenjivanje fotografija Bass boost – “pojačavanje” basa prilikom AV ili HDMI reprodukcije Ctrl over HDMI – kontrola preko HDMI kabla preko određenih daljinaca
 
 

Auto power off – automatsko isključivanje Auto rotate – automatsko rotiranje fotografija Format – formatiranje memorije File numbering – kontinuirano numerisanje fotografija Select folder – biranje i kreiranje foldera Screen color – 4 kolorne teme LCD brightness – osvetljenje ekrana LCD off/on btn – tastera za isključivanje/uključivanje ekrana Date/Time – datum i vreme Language – jezik Video system – video sistem Sensor cleaning – čišćenje senzora Feature guide – uputstvo za korišćenje na aparatu Custom Functions – C.Fn meni Copyright information – detalji autorskih prava fotografija Clear settings – resetovanje podešavanja Firmware Ver. – prikaz verzije sistema
 
 

Exposure level increments – stepen korigovanja ekspozicije ISO expansion – uključivanje ISO 12,800 u meniju Flash sync. speed in AV mode – sinhronizacija blica Long exp. noise reduction – uklanjanje šuma (mrtvih/zaglavljenih piksela) prilikom dugih ekspozicija High ISO speed noise reduction – nivo procesiranja šuma Highlight tone priority – bolji kvalitet svetlijih delova fotografija AF-assist beam firing – AF lampa Mirror lockup – podizanje ogledala Shutter / AE lock button – podešavanje okidača i AE tastera Assing SET Button – definisanje SET tastera LCD display when power on – prikaz ekrana kada se uključi aparat Primeri ekrana
 
 

100% JPEG isečci bez obrade.
 



 
U ovom kadru, do ISO 400 podešavanja je irelevatno ne samo uklanjanje šuma, nego i samo podešavanje ISO vrednosti. Na ISO 800 se pojavljuje šum, odnosno primećuje niži nivo detalja, ali čišćenje šuma i dalje ne igra veliku ulogu. Na ISO 1600 JPEG čišćenje šuma počinje da ima efekta, ali ova dva aparata i dalje zadržavaju respektabilan nivo detalja i veoma malu količinu šuma. 100% JPEG isečci bez obrade.
 



 
Na ISO 3200 podešavanju oba aparata i dalje pružaju prilično dobre rezultate. Pored male količine šuma, čišćenje unutar kamere radi veoma dobro, uz naravno neizbežno gubljenje detalja. Iznenađuje način na koji interno procesiranje D5100 u svim situacijama uspeva da izbegne šum na nebu. Zavisno od ISO podešavanja i stepena uklanjanja u šuma, deluje kao da je Nikon D5100 u veoma maloj prednosti u odnosu na 600D. Ipak, mora se priznati da Canon ima izuzetno prirodno i “iskreno” procesiranje, mada se može reći da D5100 nije daleko. Na kraju se mora reći da D5100 u foto-finišu pobeđuje, mada ima korisnika koji će preferirati način na koji Canon JPEG fotografije izgledaju pri visokim ISO osetljivostima. Ovo je dobra vest za Nikon, obzirom da je Canon nekoliko godina bio nepobediv što se tiče performansi pri visokim ISO osetljivostima. 100 isečak fotografije. RAW fajl smo uvezli preko ACR 6.5 softvera i tom prilikom sve vrednosti čišćenja šuma ostavili na 0. Ostavljena je “camera settings” vrednost oštrenja.
 

 
Ovakav način preciznije otkriva mogućnosti ova dva aparata pri visokim ISO osetljivostima. Do ISO 1600 Nikon D5100 čak ima malo više kolornog šuma od Canona 600D. Ipak od 3200 i većih vrednosti Nikon D5100 pokazuje pravo lice, mada rezultati bez obrade nisu ni blizu tako dobri kao JPEG (gde je primenjeno automatsko procesiranje unutar fotoaparata). Canon 600D se trudi da zadrži što više detalja, ali ima veliku količini šuma gde je crno nebo. Nikon D5100 ima bolji balans, mada zaista ne beži (?) daleko od 600D. Pri 12,800 podešavanju Canon gubi kontrolu što se tiče šuma, ali Nikon gubi kontrolu što se tiče boja generalno (više puta primećeno). JPEG fotografije nisu obrađivane. RAW fajlovi su uvezeni u ACR 6.5 i tom prilikom smo sve vrednosti čišćenja šuma ostavili na 0. Ostavljena je “camera settings” vrednost oštrenja. 100% isečci.
 


 
I u ovom slučaju vidimo sličnu situaciju. Pri ISO 3200 deluje kao da će Nikon da se odvoji od Canona, međutim pri ISO 6400 600D opet deluje za nijansu bolje. U ovom slučaju ISO 12,800 ne izgleda ni malo bolje u korist Nikona, dok Canon 600D nema ISO 25,600 podešavanje. 100% isečci bez dalje obrade, ISO 100.
 

 
U ovom poređenju, Canon 600D je u blagoj prednosti u odnosu na D5100. Canon nema više detalja, ali ima bolju dinamiku i veoma žive boje. Ove boje se možda neće svima dopasti, jer Canon gotovo da vuče na filmski efekat. Ipak, mora se priznati da Canon fotografije jasno izgledaju bolje i to najviše zbog bogatije dinamike. Zameramo što 18-55 kit objektiva Canona ima više aberacije u odnosu na kit objektiv istih karakteristika za Nikon. RAW fajlove smo uvezli preko ACR 6.5 softvera. Sva podešavanja oštrenja su postavljena na 0, a unutar Photoshopa smo izvršili oštrenje (Unsharp mask: 100, 0.6, 0).
 

 
Sve što smo rekli za JPEG, važi i u ovom slučaju, s tim što 600D ima i nešto veću rezoluciju, što u veličini fotografije, što efektivnu. Nikon D5100 i dalje pruža odlične rezultate, ali Canonova fina obrada boje i dinamike briljira. JPEG fotografije nisu obrađene, dok je RAW obrađen na isti način kao i u prethodnim slučajevima.
 

 
Prednosti RAW formata su vidljive na ovom primeru, ali će biti primetnije u realnom ličnom iskustvu svakog fotografa pojedinačno. Kao što se može videti, RAW u većini slučajeva izvlači više detalja, ali nekada i veću količinu šuma. Takođe, na RAW primerima može se ponekad videti i (u veoma maloj meri) veća količina aberacije nego kod JPEG fotografija. Neka vas to ne brine. Ove anomalije bile su prisutne i na JPEG fotografijama, pre nego što je aparat to “rešio” internim procesiranjem. Prednost RAW obrade je u tome što svaku situaciju možete obrađivati na poseban način, dok JPEG fotografije aparat obrađuje manje-više na isti način. Nekada je potrebna veće, nekada manje uklanjanje šuma, nekada veće, a nekada manje oštrenje fotografija. Ipak, poređenje sa RAW formatom treba da pokaže koliko je JPEG upotrebljiv, a u našem slučaju može se reći veoma. Grainy B/W
Soft Focus
Fish-eye
Toy Camera Effect
Miniature Effect
Na ovim primerima vide se efekti koje je moguće primeniti na već snimljene fotografije. Postoje 4 efekta, a za svaki po 3 podešavanja. Miniature effect je poseban i služi kako bi se u kadru stvorio efekat kao da su snimljeni neki minijaturni objekti (sitne igračke). Prilikom primene efekta originalna fotografija se čuva, a sa efektom se snima nova i postavlja na kraj. Off
Low
Standard
Strong
Auto lighting optimizer opcija sada ima 3 (4 uključujući off) podešavanja. Kao što možemo videti, ova opcija najviše služi za “izvlačenje” mračnih predela fotografije, dok se svetli delovi ne diraju. Moramo priznati da je Nikonova Active D-lighting opcija znatno upotrebljivija, mada moguće da će određenim korisnicima više odgovarati ono što Canon radi. Nikon Active D-lighting opcija sređuje i svetle i tamne tonove na fotografiji, pa pri jačem podešavanju fotografija može delovati kao HDR, ali i neprirodno. Sa Auto lighting optimizer opcijom manje rizikujete, ali i manje dobijate, dok je kod Nikona obrnuto. Auto
Standard Portrait
Landscape
Neutral
Faithful
Monochrome
Canon 600D ima nekoliko predefinisanih modova za boje, mada ćete prave rezultate dobiti tek kada boje pripremite na način na koji to vama odgovara, za poznate potrebe fotografisanja/snimanja. Canon nije želeo da vrši velike korekcije u pripremljenim setovanjima, verovatno kako korisnici ne bi zaboravili uključenu opciju i tako narušili kvalitet fotografija, obizrom da razlike u podešavanjima boja nije lako videti na ekranu fotoaparata, ma koliko dobar bio.  
 





100 200 400 800 1600 3200 6400 12,800
100 200 400 800 1600 3200 6400 12,800
 
Posle nekoliko Panasonic fotoaparata, koji su imali dosta potencijala, ali ne preterano kvalitetne boje i dinamiku, pravo je osveženje videti fotografije koje pravi 600D. U prvom trenutku pomislili smo da je na aparatu ostalo neko (nestandardno) podešavanje uključeno, pošto su fotografije bile veoma žive u poređenju sa fotoaparatima koje smo testirali u prethodnom periodu. Jednostavno, Canon je neverovatno dobro preneo miholjsko leto u Beogradu, kao da je koristio kalendar da odredi adekvatno interno procesiranje fotografija. U ovim dnevnim kadrovima Canon 600D ima gotovo filmske boje, međutim, 600D ne preteruje sa obradom, u šta možemo da se uverimo kod noćnih fotografija, a i u šta smo se uverili prilikom fotografisanja kadrova gde bi “filmski” efekat imao samo negativne rezultate. Pored sjajne dinamike, interno procesiranje veoma brine o kvalitetnim crvenim nijansama, koje je uvek teško dobiti kod digitalnih fotoaparata. Canon je kroz istoriju digitalnih fotoaparata mnogo puta nudio najbolji kvalitet fotografija u klasi, a čini nam se da je tako i sa 600D DSLR fotoaparatom. 
 
1920×1080@25 1920×1080@24 1280×720@50
1920×1080@25
 
Već je Canon 550D imao odlične video mogućnosti. Internet je prepun odličnih amaterskih filmova snimljenih ovim fotoaparatom. Naravno, za ozbiljne video rezultate potreban je kvalitetniji objektiv, ali ni to nije neostvarivo u amaterskom svetu, jer je 50mm f1.8 prajm (koji otvara mnoge mogućnosti) više nego povoljan. Canon 600D ne donosi značajne novine u odnosu na 550D, što je na neki način očekivano. Sve u svemu, ova klasa Canona i dalje pruža izuzetne video mogućnosti, uz krajnje povoljnu cenu.Svođenje utisaka zasniva se na dva pitanja. Da li je 600D značajno bolji od 550D i da li je 600D ispunio očekivanja. 600D nije značajno bolji od 550D, a razloge za to smo pokušali da objasnimo na početku teksta. 550D je bio odličan fotoaparat kada se pojavio, možda i malo bolji nego što je Canon želeo. Ipak, ozbiljna borba video mogućnosti među proizvođačima uslovila je da 550D dobije veoma kvalitetan video, što je za sobom donelo i dobar senzor i procesiranje. 550D je zahvaljujući odličnom senzoru imao izuzetan potencijal kada bi se našao u pravim rukama, sa dobrim objektivom. 550D je za svoju klasu više nego sposoban fotoaparat, pa se u ovom trenutku nije moglo očekivati da 600D bude značajno bolji.
 

 
Canon je evoluciju aparata usmerio u drugom smeru i čini nam se nije razočarao. Uz dva hardverska poboljšanja – pokretni ekran i mogućnost bežičnog kontrolisanja bliceva – Canon je većinu stvari unapredio na softverskom polju u vidu menija, uputstava na aparatu i automatskih modova. Korišćenje aparata prilagođeno je početnicima, a onim iskusnim korisnicima omogućeno je da korišćenje bude prijatnije. Canon 600D ima određene automatske modove, asistencije i uputstva prilikom korišćenja, ali je bitno da je sve to urađeno veoma suptilno i da ni jedna stavka neće iritirati čak ni izuzetno iskusne fotografe. Neke od novina su inteligentni Auto mod i Basic+ “kreativna” kontrola scena, a finalni izgled fotografija možete promeniti bilo preko Auto Lighting Optimizer opcije (pre fotografisanja) i Creative Filters opcije nakon fotografisanja. Canon je u meni uvrstio i mini uputstva-podsednike, za gotovo sva podešavanja, a sada je moguće ocenjivati fotografije na samom aparatu. Cela ova lista poboljšanja nije preterano značajna, ali se čini da je Canon učinio maksimum što se tiče trenutne evolucije fotoaparata ove klase u ovom trenutku, pogotovo što je već 550D bio odličan.
 

 
Dok Canon 600D nije imao preterano prostora da napreduje u odnosu na 550D, konkurencija iz Nikona (D5100) se približila i to na poljima gde je Canon oduvek bio najjači. Da li je Canon 600D bolji ili lošiji DSLR od Nikona D5100 ne možemo da kažemo, ne zato što volimo da se krijemo iza maksimalne neutralnosti, već zato što ova dva aparata liče više nego, čini se, bilo koja dva Canona i Nikona u skorije vreme. Ipak, više nam se dopala ergonomija Canona, a po načinu korišćenja D5100 je daleko iza 600D. Ne može se reći da D5100 ima loše fotografije, jer ima odlične, ali Canon reč odlično u ovom slučaju diže na još viši nivo (najviše zbog boja i dinamike). D5100 ima svoje prednosti (bolji Live view mod, nešto brže performanse i “in camera” mogućnosti) koje će mnogi znati da cene, ali nam se čini da D5100 previše želi da nas usmeri da kupimo neke skuplje Nikon telo. 600D jasno prikazuje da nema kvalitetno kućište, tražilo ili drugi točkić kao skuplja Canon tela, ali po fotografskim mogućnostima i načinu korišćenja ne zaostaje ni za par puta skupljim telima. Canon 600D je u tek par stavki bolji od 550D i u tek par stavki bolji od odličnog D5100, ali to ne bi trebalo da vas spreči da razmislite o kupovini, jer 600D i dalje pruža izuzetan odnos cene i mogućnosti i jedan je od najpristupačnijih ozbiljnih fotoaparata. Prednosti – odličan kvalitet fotografija – sjajne boje i dinamika – dobri rezultati pri visokim ISO vrednostima – odlične video mogućnosti – dobra ergonomija (za klasu) i način korišćenja (generalno) – pokretljiv ekran – bežična kontrola bliceva  – priključak za dodatni mikrofon Nedostaci – Live view donosi niz problema – fokusiranje najveći – continuous rezultati bi mogli da budu bolji (solidna brzina, nedovoljan bafer) – samo jedan točkić – par bitnih opcija duboko u meniju (tradicionalno za Canon)