Benchmark Redakcija
Nemanja Jevtić
JBL i Harman/Kardon zvučnici Q3, 2005
Hteli mi to ili ne, domaće tržište se polako, ali sigurno okreće ka Apple računarima posle decenijske hegemonije korišćenja PC-a (dobro, ovo mi se sviđa, pa neću editovati, prim.ur.). Sa Mekovima, naravno, stigla je i “Apple Based” periferija, najčešće zvučnici, i to od proizvođača sa kojima se konzumenti PC-a nisu uopšte susretali. Strateški partneri Apple-a, ili oni koji su se bar tako osećali, Harman / Kardon / JBL oduvek su pravili kvalitetnu zvučnu podršku za Mekintoša, a obzirom da znamo i kome se radi, ni ljuta cena nije izostala.
Generalno, zvuk Meka je nešto gde trojstvo Altec / Logitech / Creative nisu često gurali glavu, već samo sramežljivo navodili činjenicu da su njihovu sistemi “kompatibilni” i sa Mekom. Retoričko je pitanje šta tu i sa čim treba da bude “kompatibilno” kada na bilo koju zvučnu kartu možete povezati bilo koji sistem zvučnika, obzirom da svi koriste standardni 3.5mm interfejs, a ukoliko se nekim čudnim slučajem desi drugačije – postoje adapteri. Činjenica da su PC proizvođači zvučnika bežali od Meka leži u triku da Mek ima specifičan dizajn koji im ne ostavlja mnogo manevarskog prostora; od Mekovih zvučnika se, za početak, uvek očekivalo da budu providni i što manji, a opet dovoljno glasni i sa što manje dugmića. Korisnici Meka navikli su da smanjuju i povećavaju glasnoću na tastaturi, pa verovatno postoji opravdana bojazan da bi ih eventualne komande na samom sistemu zvučnika dodatno zbunile. Šalu na stranu, kompleti zvučnika za Meka uvek su zvučali opasno.
Pre više od godinu dana, verovatno u doba najveće ekspanzije kompleta zvučnika za PC, Harman Kardon izdao je SoundSticks komplet zvučnika za Meka koji je u sebi posedovao integrisanu zvučnu kartu. Sistem se na računar povezivao preko USB 1.1, a čak ni PC (Windows XP) nije imao problema da ga prepozna i automatski instalira drajvere. Međutim, ono što je čudno je da se zvučna karta prijavljivala kao “Generic”, pa su korisnici čak i sa kompletnim standalone rešenjem izgubili mogućnost unosa zvuka u računar. Takođe, SoundSticks nije imao gotovo nikakve komande, pa čak ni izlaz za slušalice. Ono što je, sa druge strane, imao o velikoj meri je veoma kvalitetan i dovoljno glasan zvuk.
SoundSticks, u reviziji 2, ne donosi nikakva specijalna unapređena u odnosu na prvi model osim što je lišen pomenute zvučne karte, dakle predstavlja “normalan” komplet zvučnika. U oba satelita nalaze po četiri 1″ širokopojasna neodimiumska zvučnika, postavljena na gumena postolja kojima možete određivati ugao sviranja. Snaga satelita iznosi 10W po kanalu, što iako može da deluje smešno u vreme kada se svi razbacuju hiljadama, nije nimalo zanemarljivo. Na desnom satelitu se nalazi stvarno odlična komanda glasnoće osetljiva na dodir (“Touch Sensitive”), a prislanjanjem prstiju na “+” i “-” zajedno sistem se gasi. Sateliti su postavljeni na teške gvozdene gumirane koturove pomarenjem kojih možete odrediti ugao sviranja satelita. Međutim, najveće iznenađenje koji korisnici sebi mogu da priušte je činjenica da ovoliko smešan niskotonac, u praksi, zapravo radi i to jako dobro. Još od vremena najvećih Altec-ovih novotarija nije bilo primera da je neki proizvođač uspeo da ovoliko uklopi funkciju i veoma eksentričan dizajn. Ipak, ispostavilo se da niskotonac daje daleko bolje rezultate, ako se nalazi na radnoj površini nego ispod nje, jer proizvodi strahovit “Rumble” efekat na već 1/3 snage. U jednici niskotonca nalazi se 6″ zvučnik sa izduvnikom na gore, a obzirom na proporciju snage prema satelitima, na trenutke se čini da niskih tonova ima i u prevelikoj meri jer i sami sateliti reprodukuju dosta niskih tonova i to veoma glasno.
Ipak, Harman Kardon je daleko od neusaglašenog i neizbalansiranog sistema, ali se po njegovom povezivanju i postavljanju u prostor morate baviti nameštanjem idealnog nivoa niskotonca (što je ujedno i jedino podešavanje na sistemu) i softverskom ekvalizacijom. Još od kompleta SoundSticks I, Harman/Kardon je odlučio da korisnicima pokaže svaku žicu koja je iskorišćena za izradu ovog kopmleta pa su i sateliti i niskotonac izrađeni od potpuno providne plastike. Dok na satelitima uredno umotane žičice imaju čak i svoj šarm, isto rešenje primenjeno na niskotonac i ne deluje toliko interesantno. Pored svega navedeog, “štapići”, predstavljaju odlično rešenje za korisnike i Meka i PC-a, jer obzirom na činjenicu od koga potiču, predstavljaju jedan od stvarno najboljih 2.1 sistema trenutno na tržištu. Sad na scenu stupaju cena i stvarno ekstravagantni dizajn koji nisu baš za svakoga, a pogotovo mogu bizarno da deluju korisnicima PC računara koji su navikli da im ono što svira dolazi iz crnih kutija, sa zaštitnim mrežicama. Ipak, iako su dizajnerska rešenja često najjače marketinško oružje, zvuk bi ipak trebalo da bude presudna stavka.
Freq Response: 44 Hz-20 kHz
Sateliti RMS: 2 x 10W
Niskotonac RMS: 20W
Snaga sistema RMS: 40 W
Cena: 219 €
JBL (kao i matični Harman Kardon) je verovatno jedina firma na tržištu koja čvrsto veruje da kompleti zvučnika treba da imaju svoje revizije s vremena na vreme. To “vreme” se nekako “čudno” poklopilo sa promocijom atraktivnog Apple PowerMac G5 računara, pa tako i JBL kao proizvođač zvučne podrške uspostavlja sličnu nomenklaturu.
Pored SoundSticks-a II, na test smo dobili nešto manji, ali daleko popularniji JBL Creatures II. “Monstrumi” u reviziji 2.0, predstavljaju daleko interesantniji komplet zvučnika obzirom da iz stvarno najmanjijh satelita koje smo ikada dobili na test svira prilično glasan, razgovetan i bogat zvuk. Što se samih satelita tiče, JBL se odlučio za pomalo “svemirski” dizajn, a obzirom da se u satlietima nalazi po jedan 3cm širokopojasni “Odyssey Plus” zvučnik, JBL je morao da na neki način izoluje sam zvučnik. Pošto je mrežica ispala iz kombinacije, JBL je smatrao da su plastični “zubi” koji pokrivaju dovoljni deo samog zvučnika sasvim dovoljni kao izolicija, barem od korisnika koji vole da pipnu zvučnik dok isti svira. U sklopu “UFO” dizajna ovog kompleta, i činjenice da je najmanji “drekavac” sa kojim smo se susreli, Creatures II daleko više opravdava svoju pristojnu cenu, barem što se “everyday” korisnika tiče.
Ovaj sistem je pristupačniji, PC-astiji u izvesnoj meri, a zbog pomenutih minimalnih dimenzija i praktičniji kao trajno rešenje onima koji bi hteli kvalitetan zvuk od kvalitetnog proizvođača, a nemaju baš preterano mesta. Minimalizam za koji se JBL odlučio doseže i dotle da sistem poseduje samo komandu glasnoće na desnom satelitu, a kao rešenje je iskorišćen isti “touch sensitive” princip kao i kod Harman Kardon SoundSticks II kompleta. Ipak, kod Creatures II modela, na dodir tastera “+” ili “-” iz zvučnika se čuje “pucketanje”, namerno ili slučajno ostaje da se vidi. Ukoliko je JBL želeo da korisniku pruži mogućnost spoznaje da trenutno pojačava ili stišava sistem, moramo se zapitati čemu sad to, a kao alternativna ostaje i mogućnost loše strujne izolacije samih senzora. Svejedno, nakon izvesnog vremena, stišavanje ili pojačavanje postaje iritirajuće dosadno, pa je možda najbolja solucija ostaviti sistem na određenoj glasnoći, a glasnoću kontrolistati softverski (Macintosh ima na tastaturi tastere za kontrolu jačine zvuka, prim.ur.)
Slično satelitima i niskotonac ima “Space” dizajn, a na njegovoj pozadini nalaze se 3.5mm ulaz za zvučnu kartu, i “Lego kockice” ulazi za zvučnike; naime JBL je pretpostavio da obojeni krajevi konektora za zvučnike nisu dovoljni i da (Macintosh) korisnik, ukoliko je daltonista, može lako da pogreši levi i desni satelit, tj. da im zameni pozicije. Pa sad ukoliko je korisnik, pored intolerancije na boje još i gluv, ukoliko svaki 3.5mm ulaza za zvučnike ima kod u plastici i na samo jedan određen način može do kraja ući u niskotonac do zabune nikako ne može da dođe. Ipak, obzirom da je u pitanju 2.1 sistem, a ne neki najnoviji 300.1 sistem, ovo može delovati i pomalo uvredljivo za kupca, a i krajnje nepraktično, jer je plastika dosta tvrda i morate se dosta pomučiti dok satelite ne ubacite u ležište do kraja.
Pozitivno u celoj priči je da je napajanje sistema smešteno u poseban adapter van niskotonca, koji koristi jedan 4″ “Magnum” zvučnik okrenut na dole, pa je kao i kod SoundSticks II kompleta poželjno držati ga na samoj radnoj površini, jer zbog male glasnoće ima veći “Rumble” efekat koji može da deluje pomalo mutno i musavo ukoliko ga slušate od ispod stola. Harman / JBL su postavljanje niskotonca na radnu površinu sugerisali i samim dizajnom niskotonaca, što nekim korisnicima može da zasmeta, ali nemojte nikako pomisliti da ukoliko vam niskotonac ne stoji u ravni pogleda od celog sistema nema ništa; naša sugestija da postavka izgleda tako ukoliko uslovi dozvoljavaju jer su rezultati bolji. Pored sive (PowerMac G5 ili PowerBook G4 Alu), Creatures II mogu se naći i beloj ispoliranoj plastici (sličnosti sa iPod-om ili iMac-om su verovatno puka slučajnost), a što se kvalitetne reprodukcije tiče u kućnim uslovima čak i na maksimumu snage, Creatures II dobijaju 8 / 10. Kad ih pogledate, ne deluju tako.
Freq Response: 50 Hz-20 kHz
Crossover Freq. 180Hz
Snaga RMS sateliti: 2 x 8W
Snaga RMS niskotonac: 24W
Snaga sistema RMS: 40 W
Cena: 119 €
JBL, kao deo Harman International oduvek se bavio velikim ozvučenjima, i kao takav imao veoma ograničenu klijentelu. Uzevši u obzir i činjenicu da je JBL pravio studijske monitore i bioskopska ozvučenja, kućni korisnik se retko kada susretao sa njima, jer i kada su imali Hi-Fi rešenja, njihova cena bila je nepotrebno visoka. Prošlo je mnogo vremena od pojave “kućnog bioskopa” dok je i njima samima došlo do pameti da se velika para okreće kod kućnog korisnika. Stoga je JBL, brže bolje na tržište izbacio nekoliko modela “Home Cinema”, od kojih se neki mogu kačiti čak i na računar. Obzirom da se radi o ekstremno poznatom proizvođaču, nije uopšte teško pretpostaviti da će se mnogi korisnici odlučiti baš za njega, ako ni zbog čega, makar zbog prestiža i činjenice da mogu da se pohvale da imaju “JBL”. Sa druge strane, JBL je renome stekao isključio zahvaljujući kvalitetu pa se, ukoliko im se približite, nećete nimalo razočarati. Stvari stoje tako da je sistem u pitanju veoma, veoma kvalitetan uređaji.
Veoma misterizono, ovo je jedini JBL “standalone” komplet zvučnika koji postoji na tržištu, a da o njemu nema ni pomena na zvaničnoj JBL internet prezentaciji. ESC XCITE je sistem koji u sebi poseduje i Dolby Digital i DTS dekodere, pa čak i Dolby Pro Logic, i predstavlja idealno rešenje za “kućni bioskop” za gotovo svakoga ko ima takve potrebe. Ono što je takođe začuđujuće kod ovog sistema jeste njegova cena, obzirom da košta u klasi Logitech-ovih i Creative-ovih skupljih rešenja, a u raspravi oko kvaliteta, malo šta se može porediti sa njim. Izuzetno malih dimenzija i dobro osmišljenog Wall Mount-a, ovaj sistem je predviđen da se ne uklopi u enterijer već da bude neprimetan, osim u trenutcima kada se čuje. Takođe, JBL nije išao na “milione” vati surove snage, već na elegnatno, tiše kućno rešenje, krajnje dovoljno za udobno gledanje filmova i slušanje muzike. Četiri identična satelita, prednji i zadnji, kao i centralni, snage po 25W svaki imaju u sebi po jedan širokopojasni zvučnik, dok je podatke o tome koje je zvučnike u njima JBL koristio nemoguće pronaći. Pomenuta četiri satelita, sa izuzetkom centralnog, imaju stvarno minimalne dimenzije od 113 x 80 x 92mm, što obezbeđuje mogućnost da ih rasporedite potpuno neprimetno ili iskoristite wall mount opciju. Zbog malih dimenzija i male težine satelita, oni se na zid kače na nosač koji mogu da učvrste i dva obična eksera, a JBL je zamislio da nosač ne fiksira satelit, već da se satelit na njemu može okretati oko svoje ose u zavisnosti od pozicije slušaoca i monitora / TV-a. Centralni satelit je duplo većih dimenzija od ostalih satelita, međutim identične snage, a pomalo je nejasno zašto je JBL i za njega predvideo da stoji i kači se na zid u uspravnom položaju umesto vodoravnog, što je i praktično i estetski bolje rešenje.
Međutim, ono što je daleko najbitnije kod celog sistema je jedinica niskotonca u kojoj je nalaze dekoderi za Dolby Digital, DTS i Dolby Pro Logic, kao i niz neophodnih podešavanja podešavanja. Od ulaza, ESC XCITE podržava direktu koaksijalnu i optičku vezu sa računarom / DVD Playerom, dok je analogna (RCA ili 3.5mm izostala. Ipak obzirom da čak i zvučne kartice integrisane na matičnim pločama u 90% imaju jedan od dva pomenuta standarda ni kačenje na računar ne predstavlja veliki problem. Kako je XCITE osmišljen kao kompletno rešenje, na njemu postoje još dva stereo RCA ulaza, TV i AUX koje možete koristiti bilo za izlaz iz TV-a ukoliko ga vaš tv podržava, povezivanje neke audio komponente ili konzole. U paketu, JBL je isporučio koaksijalni kabl i jedan par RCA kablova. Pored kablova, JBL je bio svestan činjenice da niskotnac ne mora uvek biti u vidnom polju korisnika, pa je prijemnik za daljinski isporučio kao poseban modul koji se samo povezuje sa niskotoncem preko kabla, slično principu koji koriste TV Tjuner kartice.
Ukoliko vam odgovara, senzor daljinskog upravljača može se krajnje neprimetno monitorati na centralni satelit, ili ga možete postaviti bilo gde gde vam odgovara. Daljinski upravljač, koji je ujedno i oružje za sva podešavanja sistema, pored ultra-tankog dizajna ima krajnje diskutabilnan domet od svega dva metra što je jedina objektivna zamerka celom sistemu. Podešavanja koje sistem podržava čine manje više sva potrebna kao što su posebni nivoi za svaki satelit i niskotonac, zatim kašnjenje svakog satelita posebno (Delay), podešavanje visokih i niskoh tonova, kao i određene modove sviranja koji se odnose i na Doly Digital i na DTS i na stereo analogni ulaz. Najzanimljiviji modovi sviranja su oni koji se koristi pri reprodukciji stereo audio signala (npr. CD-a) od kojih su podržani klasični Dolby Pro Logic, Phatnom (prednji i zadnji sateliti bez centralnog), 3 Stereo (klasični stereo sa dodatkom centralnog satelita) i klasični stereo. Ukoliko ste sistem pogrešno podesili u bilo kom smislu ili niste zadovoljni, postoji i opcija resetovanja svih podešavanja na njihove “default” pozicije klikom na taster 0dB na daljinskom upravljaču. Ono što je takođe interesantno je da se sistem automatski pali i gasi po principu regostrovanja signala iz računara ili DVD Playera. Takođe, iako ne postoje EQ preseti, postoji “Late Night” opcija koja malo redukuje niske tonove i promeni zvučnu sliku da više ne deluje toliko agresivno kao pod normalnim režimom sviranja. JBL ESC XCITE je komplet zvučnika koji po svim kriterijumima zadovoljava potrebe, a pogotovo svojom cenom, jer je poznato da vam za pojačalo i sistem zvučnika približne snage u normalnim uslovima treba barem duplo više novca. Iako je mogao možda imati još nekoliko grupa stereo RCA ulaza za evenutalno povezivanje više komponenti, ESC XCITE bi mirne duše preporučili svima koji imaju novca da ga plate i bilo koji uređaj da ga sa njim povežu.
Sateliti:
Freq Response: 120 Hz-20 kHz
Snaga RMS: 5 x 25W
Niskotonac
Freq Response: 40 Hz-160Hz
Snaga RMS: 60W
Snaga sistema RMS: 185 W
Cena: 395 €
Harman/Kardon komplete na test ustupuio Sinteh.
JBL komplete zvučnika na test ustupio Pin Computers.
