Benchmark Redakcija
Miloš Jevtić Za razliku od prethodnog teksta koji se odnosi na tastature, ovaj danas će ipak biti okrenut miševima. Spomenuli smo i prošli put, a nije zgoreg ponoviti se, miševi se pomalo nezasluženo daleko više “forsiraju” od tastatura. Tako, nije uopšte čudno promeniti miša na nekoliko meseci, dok su jedne te iste tastature verni posetioci naših stolova i po nekoliko godina. Ova pojava je ipak rezultovala time da danas na testu umesto tri miša imamo čak jedanaest, rekli bismo “punokrvnih igračkih”, što je složićete se ozbiljna cifra. Možemo reći da su se svi iole dobavljivi miševi susreli na našem test stolu, a koji je ostavio kakav utisak na nas pročitajte u narednim redovima. Inače Cooler Master nastupa u tročlanom sastavu, Logitech G400 se prijavio kao samac, Razer ima petočlanu postavu i jednu izmenu, dok je Roccat po ugledu na Logitech došao sa samo jednim modelom – Kone. Pošto je ovo ipak individualni “sport”, brojke ne znače ništa već kvalitet pojedinca. Pre nego što počnemo, spomenućemo samo da i ovaj put nastavljamo tradiciju tako što ćemo miševe “sortirati” po imenu, te će nam prvo mesto zauzeti jedan od najnovijih igrača na ovom polju – Cooler Master.
Cooler Master Storm Inferno Cooler Master je ne tako davno ušao na tržište gejming miševa, što je za nas koji smo navikli da “trpamo” komponente u njihova kućišta, ređamo ventilatore i napajanja bilo pomalo neočekivano. Otkud to da se takav proizvođač okreće gejmerskom tržištu? Pritom, volimo “na nož” da dočekamo sve novajlije i da ipak tron prepustimo onim starijim i iskusnijima koji su tu već nekoliko godina. Međutim, pored ambicioznog Sentinel modela sa kojim su praktično izvršili proboj na tržište, stižu i gejmerske slušalice, sada i gejmerske tastature i Cooler Master “otvara” Storm brend pod čijim krovom se nalaze upravo pobrojane periferije. A kada pogledamo i neke od novih modela kućišta koja su “isključivo” namenjena igračkoj populaciji, potpuno nam je jasan cilj, i početna “zbunjenost” Cooler Masterom na gejming tržištu je potpuno nestala. Bitno je stvoriti brend, a Cooler Master je sa Storm brendom sjajno krenuo, a koliko vidimo, i nastavlja u istom stilu. Tako je naš “nož” ipak malo otupeo i Cooler Master nam je dokazao da smo neosnovano bili skeptični!
Ono što karakteriše sve CM modele koji su nam se našli na testu su pakovanja koja liče “kao jaje jajetu”. Dakle vrlo prepoznatljiva crno-crvena kombinacija boja koja je u skladu i sa karakterom samih miševa. U tim istim pakovanjima, kao ni kod ostalih proizvođača nećete naći ništa više od samih miševa i eventualno ponekog CD-a ili pak uputstva. Naravno, ima i ponekih izuzetaka, ali o njima ćemo kada za to dođe vreme. Inferno ne spada u te izuzetke te ćete naći samo miša sa pozlaćenim USB konektorom, CD i to je to, a uostalom, šta više i očekivati? Sam miš izgleda vrlo atraktivno i ima “agresivan” izgled kome najviše doprinose “škrge” na prednjem delu miša. Isto tako, čak 11 (9 programabilnih) tastera čine ovaj miš ozbiljnim igračem. Neki od tastera su već poznati široj publici, dok pojedini, poput “Rapid Fire Tactical” ili “Storm Tactics” su nešto što prvi put vidimo, a svrha je jasna, pomoći igraču na sve dozvoljene i nedozvoljene načine.
Prednjim delom pored pomenutih škrga dominira skrol koji će vam sigurno skrenuti pažnju svojim dimenzijama, i širinom koja je, kako kažu iz Cooler Mastera duplo veća od ostalih “normalnih” miševa. Složićemo se sa njima u tome, i reći da je skrol fenomenalan, prst savršeno leži na istom i sama preciznost je na nivou najboljih miševa sa kojima smo se susreli. Iza njega se nalaze tri tastera, od čega dva služe za promenu vrednosti DPI u letu, dok nam treći, heksagonalni taster pomaže da izaberemo neki od tri profila koja se čuvaju u memoriji miša. Inače za skladišenje pomenutih profila, skripti i makro vrednosti je obezbeđeno 128 kilobajta memorije. Još jedna od interesantnih mogućnosti je i to što se na levom delu miša, odmah iza levog klika nalazi mali signalni deo sa pet vrednosti koji nam pokazuje koju osetljivost miša trenutno koristimo.
I dok su prednji i bočni deo miša izrađeni u mat boji i od materijala koji sjajno prijanja u ruci i smanjuje klizanje, zadnji deo je rezervisan za veliki Storm logo koji svetli crvenom bojom, i isto tako “klizaviji” deo miša koji je izrađen od glatke “glossy” plastike. Za pogon ovog modela zadužen je dupli laserski senzor od 4000 DPI, koji iako ne najmoćniji na tržištu radi svoj posao baš onako kako treba. A kada smo već kod DPI, pitamo se da li je potrebno i ovih 4000, a kamoli 5600 i poslednje aktuelnih 6400?! No, mogućnost izbora je sjajna stvar, a sa Infernom će te po profilu moći da koristite pet predefinisanih vrednosti. Polling rate je 1000 Hz što je već standard u ovim serijama miševa i svi takmaci je poseduju.
Rad sa mišem je odličan. Miš lepo leži u ruci, s tim da će oni sa velikim šakama imati problem sa “dužinom” miša, te će im se kraj dlana “vući” po podlozi. Osim te “mane”, koju ne možemo uzeti za ozbiljno jer je većina miševa istih ili manjih gabarita, nemamo nikakvih zamerki na pomenutog, levi i desni klik su vrlo brzi i imaju relativno kratak hod, ostali tasteri su takođe na visini zadatka, a interesantno je da apsolutno svi imaju identičan zvuk klika. Uglavnom se na miševima klik razlikuje od tastera do tastera, dok je ovde situacija drugačija i svi su baš isti. Kada pak priča dođe do softvera, potrebno je izdvojiti neko vreme i upoznati se sa istim a razlog za to je mogućnost snimanja makroa i skripti, zatim dodavanje istih kao vrednosti “Storm Tactics” tasteru itd. Od onih standardnih tu su štelovanje DPI, brzine skrola, brzine odnosno učestalosti osvežavanja, kao i mogućnost personalizovanja osvetljenja, od potpunog isključivanja, do blinkanja kad se klikće pa nadalje. U svakom slučaju, za svakog po nešto!
Bilo je dosta reči o Inferno modelu, čeka nas ni manje ni više nego deset njegovih protivnika tako da je vreme da krenemo na sledeći Cooler Master miš – model Sentinel Zero G. Ako ste sa nama od početka ovog članka, videli ste da smo spomenuli Sentinel Advance model kao praktično Cooler Masterovog prvenca u ovim vodama. Sjajan miš koji je praktično bio bez mane, jedina sfera u kojoj se bilo šta moglo reći je njegov izgled, ali i to je ona “zabranjena zona” jer o ukusima ne vredi raspravljati. Vrlo prosto pitanje koje smo mi sebi postavili je bilo šta će se unaprediti u odnosu na pomenuti model? Očigledno su u Cooler Masteru mislili da se ipak ima nešto “doraditi” pa je tako danas pred nama i model Sentinel Zero G. Ako pogledate pakovanje, teško da ćete primetiti razliku, ako li pak pogledate samog miša, bez preteranog zagledanja opet ništa novo nećete primetiti, a kada se pogleda specifikacija, razlika opet vrlo lako može da promakne manje iskusnom oku. Pa gde je onda razlika?
Novi model, koji danas testiramo je dakle naslednik sa vrlo malim izmenama u odnosu na prethodnika, što nam, s obzirom da se autor već družio sa ranijim modelom – garantuje dobru zabavu.Ono što karakteriše Zero G su ogromne dimenzije, koje ljudima sa velikom šakom prosto savršeno odgovaraju, dok u nešto sitnijoj šaci novi Cooler Master deluje zaista veliko. Pomalo čudno, tj ne nešto na šta smo navikli, ovaj miš dolazi u sivoj boji gde su tek pojedini delovi dobili crni premaz. U eri “crnila” i težnji da svaki deo bilo koje komponente bude crn, ovo je pomalo iznenađujući potez. Moramo priznati da nam se ova kombinacija zaista sviđa i uz OLED ekran koji se nalazi na gornjem delu miša predstavlja sjajnu kombinaciju i iskače iz klišea na koji smo navikli do sada.
Dakle, spolja, novitet se razlikuje u boji koja je i jedina razlika u odnosu na Sentinel Advance model. Kao i prethodnik, i Zero G ima OLED ekran koji služi da vam prikaže vrednosti trenutno aktivnog podešavanja DPI, kao i logo vašeg igračkog klana. Međutim, ko bi svaki put gledao u relativno sitne brojke na omalenom displeju? Vodeći se ovom logikom, inženjeri Cooler Mastera su implementirali i diode oko ovog ekrana koje menjaju boje sa promenom profila te ćete na taj način mnogo lakše znati kada ste i u kom profilu sa kojim vrednostima DPI. Profila na ovom modelu ukupno ima pet i kao i kod modela Inferno smeštaju se u memoriju od 128 kilobajta. A kad smo kod memorije ona je i jedini napredak “ispod haube” u odnosu na klasičan Sentinel model kod kog je kapacitet iste bio 64 kilobajta.
Za pogonjenje ovog miša korišćen je opet dupli laserski senzor osetljivosti, slobodno možemo reći monstruoznih 5600 DPI. Ipak, u “donjem postroju”, ovaj senzor nije sam već mu društvo prave dodatni tegovi koje ovaj miš poseduje. U pitanju je pet tegova od po 4.5 grama i sa svih pet unutra, nama ovaj miš savršeno odgovara i nit je pretežak, nit lagan. Oni se nalaze u posebnoj pregradi i vrlo lako su dostupni za manipulisanje. Ovde i nalazimo na prvu manu ovog miša. Naime, u pakovanju dolaze rezervni klizači koji se vremenom mogu pohabati i to je svakako plus, ali isto tako u pakovanju se nije našla neka kutijica za tegove koji se ne koriste. Dakle, ukoliko ne koristite neki od tegova, bitno je da ih spakujete negde gde se neće zagubiti pošto gabaritno uopšte nisu veliki!
Za razliku od modela Inferno kog smo ranije opisali, Zero G ima daleko “krući” klik, koji opet zvuči potpuno drugačije. Skrol je daleko, daleko manji, sa jasno naglašenim “rezovima” te ćete savršeno jasno osetiti svaki okret. Klik skrola je fenomenalan, jedan od najboljih ako ne i najbolji u ovom našem uporednom testu. Kada se tome doda savršeno ležanje u ruci i odmorište za palac koje radi posao kako treba, dobijamo sjajno zaokružen proizvod koji iako ne drastično, ipak premašuje prethodnika. Sjajan podatak u celoj ovoj priči je i cena ovog modela koja tek prebacuje 50 evropskih jedinica te ga čini sjajnom kupovinom! Softver je manje-više sličan onom kog smo malopre opisali kod Inferno modela, tj tehnološke sličnosti su i više nego očigledne dok je estestki deo malo drugačiji kako bi vipe odgovarao karakteru miša. Takođe, bogatiji je za nekoliko opcija koje se tiču kontrole osvetljenja što ćete sve videti na narednim slikama.
Treći, ujedno i poslednji Cooler Master na ovom testu je i najjeftiniji model – Spawn. Kako mu je pakovanje spartansko, uostalom kao i većina onih koja su se našla na testu prelazimo odmah na stvar – na sam miš. Teško je sakriti oduševljenje simpatičnošću ovog modela, nema druge reči kojom bi se mogla opisati njegova pojava. Mali, “zdepast”, simpatične kombinacije boja, i daleko širi od svih ostalih sa testa zbog odmorišta za domali prst, ovaj model jednostavno zrači. Iako više liči na notebook miša zbog svojih dimenzija, on zbog malopre pomenute širine sasvim lepo leži u ruci a materijal kojim je presvučen sprečava klizanje istog u ruci.
Praktično veći deo miša čine levi i desni taster kod kojih se ipak malo oseća da se radi o mišu koji spada u niži cenovni rang. Daleko od toga da je osećaj loš, ali se ipak po samom zvuku i hodu tastera jasno stavlja znak nejednakosti između miša od 30 i 60 ili više evra. Međutim, ono što mislimo da je ipak najviše doprinelo sniženju cene je ugradnja optičkog senzora. Dakle “crvenilo” ispod miša je opet tu, ovog puta u izvedbi od 3500 DPI. Ono što je nažalost postala praksa je to da na jeftinijim modelima gejmerskih miševa najčešće ne viđamo niti jedan taster osim osnovna dva – levog i desnog. Pravdanje je naravno uvek prisutno a argument je – cena. Međutim, Cooler Master ipak nije nastavio sa tom “tradicijom” te i Spawn poseduje back i forward tastere koji su u današnje vreme bukvalno neophodni.
Međutim, ni tu nije kraj priče. Spawn na sebi ima i dva tastera za kontrolu osetljivosti, odnosno povećanje i smanjenje DPI koje ide u koracima od 800, 1600 i 3500. Ono što nas je svakako pozitivno iznenadilo na mišu ove kategorije ipak renomiranog proizvođača je prisutstvo integrisane memorije od 32 kilobajta. Profili nažalost nisu podržani, ali snimanje makroa jeste, te ako ste ljubitelj istih a nemate više novca za miša eto pravog rešenja.
Inače, kao što ste verovatno primetiti na slikama, miš je izrađen u crveno-crnoj kombinaciji boja i za razliku od većine igračkih miševa nigde ne “šljašti” i nema dioda, lampica i ostale propratne kozmetike. Ovo posebno pozdravljamo jer proizvođači nikako ne mogu da nađu meru, ili sve šljašti ili su diode odsutne u potpunosti, i pošto sredine nema, glasamo za ovu drugu opciju. Ono što nas je potpuno ostavilo bez teksta je prisustvo pozlaćenog konektora kao i kod starije braće, koje je, iako nije nikakav specijalan “dodatak” ipak bilo rezervisano za daleko višu klasu miševa.
Kada je softver u pitanju, nedostatak hardverskih opcija se preslikao i na softverski deo te je tako kontrolni deo malo skromnije “obučen” i nema one gomile opcija koje smo susreli kod prethodnih modela. Ipak, sve je tu i ništa ne nedostaje osim pomenutih profila koje bismo voleli da vidimo u nekoj od narednih generacija ovog miša.
Posle zaista sjajne ekipe iz Cooler Mastera došli smo i do Logitecha. Mislimo da na Logitech kao kompaniju nije potrebno trošiti reči jer svi vrlo dobro znamo ko su i šta su, a i proizvodi i godine provedene na tržištu dovoljno govore same za sebe. Ono što im možemo delimično zameriti je da su se u poslednje vreme malo više prepustili staroj slavi i da gejmerski proizvodi ne dolaze u tolikom obimu ko ranije. Ne želimo da ulazimo u razloge koji su do toga doveli već samo navodimo činjenicu. Međutim, jedan od noviteta je pred nama, a to je model G400. Najavljen kao naslednik MX 518 modela, svakako nema lak zadatak pred sobom jer naslediti legende nikad nije bio lagan posao.
Nismo mogli a da se ne odamo poštu “hrabrosti” koju Logitech ima te na tržište preplavljeno atraktivnim, svetlećim miševima sa milion i jednom novom tehnologijom izbaci Logitech G400 model koji je oličenje jednostavnosti, prostih linija, najjednostavnijeg oblika i bez ikakvih “spejsi” detalja. Zaista fantastično. Čak je i model MX 518 bio “avangardnijih” linija i ipak sa nekom specifičnom notom. Logitech je ipak ovim modelom želeo da se “obračuna” sa konkurencijom u nižem segmentu te je debitovao sa cenom od oko 35 evropskih jedinica gde će, čini nam se, napraviti pravu pometnju. Ono što ga karakteriše su dosta velike dimenzije, koje će već nekoliko puta pomenutim korisnicima sa velikom šakom itekako odgovarati. Klasičan “logitechovski” oblik koji jednostavno ne može da omane, a vi ga samo možete voleti ili ne. Za cifru koju smo malopre spomenuli je svakako zadužen optički senzor duplo veće preciznosti od prethodnog, dakle 3600 DPI naspram 1800 kod MX518.
Levi i desni klik na mišu rade zadovoljavajuće dok posebnu pohvalu odajemo skrolu koje em što je precizan, em nije preterano velik kao kod Razera koje ćemo kasnije prikazati em ima prosto neverovatno prijatan, gotovo nečujan klik. Voleli bismo kada bi skrol na svim miševima bio ovakav! Niti je potreban prejak stisak, niti se može “slučajno” pritisnuti, već je prosto savršen! DPI se može menjati u četiri prethodno predefinisana stupnja, naravno u letu s tim što je do “+” tastera malo teže doći jer se nalazi ispred skrol točkića i samim tim nije baš nadohvat ruke odnosno prsta.
Dolazimo i do softvera koji najbolje oslikava iskustvo koje je Logitech stekao kroz dugo, dugo godina boravka na tržištu. Jedno vreme, i Logitechov softver je bio rak rana njihovih proizvoda i mnogo korisnika se žalilo na isti. Međutim, na tržište su izbacili “Gaming software” koji ne samo što fantastično radi, već se integriše sa svim Logitech proizvodima. Šta mislimo pod tim? Mislimo na to da je ovaj softver instaliran na mašinu zarad potreba testiranja Logitech G110 tastature o kojoj ste mogli da čitate na našem sajtu. Nakon toga, prikačili smo i model o kome danas govorimo, Logitech G400 i uredno je prepoznat kao što vidite na slikama. Ovo smo morali da napomenemo jer i Cooler Master i Razer o kome će biti kasnije reči poseduju drajvere za svaki od svojih uređaja te smo konkretno 6 različitih softvera morali da instaliramo za potrebe testiranja Razera! Složićete se da je ipak Logitechovo rešenje daleko bolje i za vas a i za sam sistem… Posle nekoliko prethodnika, došao je i Razer na tapet. Pritom je na ovom testu došao i u najbrojnijem izdanju tako da smo sigurni da ćete naći nešto za sebe ukoliko ste ljubitelj baš ovog brenda. U ponudi imaju za svačiji džep ponešto, pa tako i na ovom testu, od Abyssusa koji je najjeftiniji do Mambe koja je najskuplja, pa ko šta voli…
Ovoga puta se potrefilo da je prvi predstavljeni model i najjeftiniji, te “dobacuje” do cifre od oko 45 evra. Abyssus sa dizajnerske strane malo odskače od ostatka Razer game proizvoda prvenstveno zbog svog vrlo svedenog dizajna koji nikako nije karakterističan za Razer. Isto tako, kao najjeftiniji model morao je da pretrpi neka odricanja te tako poseduje samo levi i desni taster i skrol. Ukoliko miša koristite samo i isključivo za igranje i ništa osim igranja vrlo je verovatno da nećete osetiti nedostatak back i forward tastera. U svakom suprotnom scenariju, nedostatak ova dva tastera je zaista ogroman minus! Samo zamislite baratanje sa 15-ak tabova u pretraživaču i sve će vam biti jasno.
Inače, dimenzije ovog modela su negde između klasičnog notebook miša i sa druge strane klasičnog desktop pandana. Istovremeno, profil mu je vrlo nizak, te korisnici koji su navikli da drže celu šaku na mišu mogu imati problem upravo zbog njegove visine. Ukoliko pak miš pomerate samo gornjim delom dlana tj prstima, nećete imati tih problema. Skrol točkić je sada već karakteristično za Razer, poprilično veliki i u Razeru naglašavaju da se radi o točkiću sa 24 pozicije što i nije toliko bitan podatak za prosečnog korisnika. Crna boja dominira kompletnom površinom miša, i jedini detalj koji razbija “monotoniju” je Razer logo na zadnjem delu miša koji po potrebi može svetleti. Zgodno je spomenuti i to da Abyssus odgovara kako desnorukim, tako i levorukim korisnicima.
I dok većina modela tastere za kontrolu DPI i slične poseduje na gornjoj površinu miša, što bliže prstima korisnika, kod Abyssusa se dva tastera nalaze sa donje strane miša. Da li je ovo praktično ili nije, ocenite sami. Bilo kako bilo, i ovo je bolja opcija nego da morate softverski to da rešavate, a raspoloživi koraci za DPI su 450, 1800 i 3500, dok su za polling rate standardne vrednosti 125 i 1000 Hz. Inače, senzor koji poseduje ovaj model je 3.5G infrared sa 3500 DPI. Ono što se mora odati priznanje Razeru je da su kako nema ostalih tastera sve “snage” uputili ka izradi preostala dva koja funkcionišu i više nego dobro. Fantastično su brzi uz zamerku na nešto veću buku koju proizvode, mada tokom igranja to i nije toliko bitan faktor. Sama dimenzija tastera je isto tako zapanjujuća jer se protežu praktično do polovine miša. Skrol je na nivou ostalih Razera što će reći vrlo dobar!
Nedostatak bilo kakvih profila, fabrički predefinisane vrednosti DPI-ja, kao i polling rate-a dovode do toga da je softver prilično skroman i praktično se svodi na promenu brzine skrola i mogućnosti isključivanja promene osetljivosti u letu. Već drugi model Razera kog ćemo predstaviti se uklapa u onu filozofiju dizajna koju smo spomenuli kod Abyssusa. DeathAdder, Lachesis, Mamba i slični poseduju vrlo sličan, prepoznatljiv dizajn. Napomenimo i to da se ovde radi o novoj, “redizajniranoj” verziji DeathAddera koja je dobila novi senzor i pozlaćeni USB konektor, dok su ostale funkcije iste.
Tako se sada u DeathAdderu takođe nalazi 3.5G Infrared senzor osetljivosti 3500 DPI koji kao i kod Abyssusa pruža vrlo dobre performanse i vrlo prijatan utisak u radu. Nije šampion, ali ukoliko niste opterećeni ciframa, gotovo smo sigurni da nećete primetiti razliku između senzora. Srećom, ovaj model poseduje bočne tastere te sa te strane nemamo zamerke. Dimenzije istih su prilično velike, te je mogućnost slučajnog pritiskanja drugog tastera svedena na minimum. I dok su levi i desni taster na visini zadatka, skrol je opet za posebnu pohvalu kako zbog dimenzija tako i zbog same kulture rada.
Na zadnjoj strani, karakteristično, nalazi se plavi Razer logo koji može i da “namiguje” tj da se pali i gasi u određenim vremenskim intervalima. Opet, pomalo neočekivano, taster za kontrolu DPI-ja se nalazi sa donje strane i može da “šara” između pet DPI vrednosti koje mu se dodele kroz softver. Ovaj model poseduje i sada popularno zvani “sleeve” kabl koji bi trebalo da je elastičniji od klasičnog gumenog pandana i koji se nalazi na svim miševima “više” klase koje smo imali danas na testu. Softver je za nijansu bogatiji opcijama nego li onaj na Abyssusu te poseduje i dodatni napredni meni sa novim opcijama za kontrolu kretanja, brzinu dvoklika itd…
Stigli smo i do trećeg Razer modela – Imperatora. Nekako se potrefilo da su Razeri poređani i po abecednom redu a i po ceni, tako da je Abyssus kao najjeftiniji bio prvi na tapetu sa cenom od oko 45 evra, pa zatim DeathAdder sa cenom od oko 65 evra i sad je red na Imperatora koji dobacuje do cifre od 80 evra i zalazi u kategoriju već relativno skupih miševa. Ono što ga jasno izdvaja od ostatka ponude, ne samo na našem testu već uopšteno na tržištu je njegova unikatna mogućnost pomeranja bočnih tastera “napred-nazad”. Uz ovu mogućnost, gotovo da ne postoji verovatnoća da nećete naći idealan položaj koji će vam odgovarati.
Sjajan ergonomski dizajn, uz mogućnost koju smo malopre pomenuli su doprineli do toga da smo gotovo odmah našli idealnu poziciju za šaku, te je Imeratorova uzdignuta “pozadina” savršeno odgovarala našoj šaci i posle dužeg igranja. Veličina je prosto “prava” i samo ležanje ruke na mišu možemo okarakterisati kao jedno od najboljih na testu. Bočni tasteri koji se ujedno i pomeraju poseduju fantastičan klik, koji kada je uparen sa skrol točkićem vrlo dobre preciznosti predstavlja sjajnu kombinaciju. Levi i desni taster poseduju fenomenalan odziv, ali su imali vrlo specifičan zvuk, kao kada se tare metal o metal. Kako se autor i sa ovim mišem igrao u prošlosti moramo spomenuti da to nije karakteristično za sve već očigledno za naš primerak koji je bio na testu, te mu to nećemo uzeti kao manu.
Iza pomenutog skrola se nalaze dva tastera za kontrolu DPI koji su praktično pribijeni jedan uz drugog pa je realan scenario u kome pritiskate pogrešan taster i menjate DPI u suprotnom pravcu. Na dnu se pak pored klizača kojim pomerate bočne tastere nalazi i taster za promenu trenutno aktivnog profila. Naravno, kako se ovde ipak radi o proizvodu više klase, na mestu senzora se našao ni manje ni više nego laserski 3.5G senzor sa 5600 DPI, pa čak i oni najzahtevniji neće imati šta da zamere.
Kada smo priču preselili na softver tu dolazimo do softvera sve bogatijih opcija, očigledno uz onu staru: “Koliko para – toliko muzike”. Naime, vrlo je primetno, takoreći očigledno da sa svakim skupljim modelom dobijate i softver koji je tačno toliko bolji i bogatiji opcijama. Tako pored standardnih opcija osetljivosti možete podesiti i snimiti nove makroe, kao što možete manipulisati i profilima. Perjanica Razer ponude je pred vama. Iako već duže vreme na tržištu ne možemo nikako reći da je zastareo, daleko od toga. Čini nam se da je i dalje poželjan kao i prvog dana kada je predstavljen tržištu. Nažalost, mišljenja smo da će još dugo vremena za većinu ostati upravo to – želja. Razlog je vrlo prost – za ovo parče umetnosti je neophodno izdvojiti paprenih 150 evra što je, obrni, okreni jako velika cifra.
Za taj novac dobijate unikatan proizvod po mnogo čemu, a prvenstveno po pakovanju iz kog vam je prosto žao da izvadite miša. Tako se ponosno šepuri na uzdignutom postolju da je “greh” skinuti ga sa trona. Pogađate, on je jedan od onih izuzetaka što se tiče propratnog pakovanja o kom smo pričali. Razloga za to je mnogo, a najveći je taj što Mamba može raditi kako preko kabla tako i bežično. Čim je miš bežičan mora posedovati bateriju, a u ovom slučaju i punjač koji je ujedno i bežični risiver, zatim i USB kabl, poklopac baterije… Jednom rečju, samo pakovanje je fenomenalno što ćete videti i na slici!
Kao što ćete primetiti na slikama, Mamba je pravi predstavnik Razera sa svojim “zatalasanim” dizajnom. Na prvi pogled, ako se ne zagledate u sliku, teško da ćete primetiti razliku između Mambe i pomenutog DeathAddera. Međutim, to je samo na prvi pogled. U momentu kada Mambu prvi put uzmete u šake prestaje svaka sličnost sa bilo čim što ste do tada koristili. Kada se stavi baterija, miš je apsolutno sjajne težine i zbog svog oblika i veličine leži u ruci kao ni jedan drugi. Rad sa njim je u najmanju ruku – pravo zadovoljstvo, od same preciznosti za koju je zadužen laserski senzor osetljivosti 5600 DPI, preko kvaliteta izrade pa sve do klika tastera koji je izuzetan u svakom pogledu, gledali hod, glasnoću ili pak brzinu.
Ono što nas je zaista oduševilo u vezi sa ovim mišem je to što je svakom, i najmanjem detalju posvećena ogromna pažnja i išlo se do najsitnijih tančina. Tako, u donjem levom uglu miša postoji vrlo sitan indikator napunjenosti baterije ukoliko naravno koristite miša bez kabla. Kada ga pak koristite sa kablom, baterija će se naravno puniti. Sama mogućnost izbora da li ćete miša koristiti žičnim ili bežičnim putem daje neku novu dimenziju ovom proizvodu. Interesantno je da Razer garantuje da apsolutno nema razlike između žičnog i bežičnog režima rada i da su potpuno usavršili bežični sistem na šta ćemo mi samo prokomentarisati: “ne mož’ to bez kabla”. Da budemo do kraja precizni, ne postoje bilo kakva ozbiljna usporenja ili kašnjenja, ali dovoljna su da se pod rukom da primetiti da li miš radi sa kablom ili bez njega.
Softver je ovoga puta gotovo identičan onome na Imperatoru te nećemo trošiti mnogo reči na njega. Samo ćemo spomenuti da se mogućnost osvetljenja doka na kome se puni miš može kontrolisati po potrebi odnosno isključiti ili uključiti. Nama se daleko više svidela druga opcija pošto nijansa plave kojom ceo sistem svetli ostavlja bez teksta! Nažalost, moramo krenuti dalje, a Mamba jednostavno zaslužuje da se o njoj piše i piše… Stigli smo i da poslednja dva Razer modela sa kojima ćemo se družiti. Oni su ujedno i vrlo specifični jer su pravljeni sa svojom, nekom, posebnom tematikom. Prvi od njih je Naga Molten koji je naslednik prethodnog, vrlo popularnog u tim krugovima, Naga Epic modela. Odmah, i na prvi pogled će vam biti apsolutno jasno da se ovde ne radi o “standardnom mišu”, a razlog za to su svakako tasteri koji se nalaze na mestu gde generalno očekujem back i forward tastere. Umesto njih našlo se čak 12 numeričkih tastera.
Ova “hrpa” tastera koja zaista nije uobičajena za jedan miš, već je daleko prikladnija nekoj tastaturi, služi da se što više makroa i funkcija stavi na njih kako bi igraču multiplayer online igara bili nadohvat ruke. Tako, ne treba da čudi što se mogu naći posebni softverski dodaci (add-on) za trenutno najpopularnije MMO igre poput World of Warcraft, Warhammer, City of Heroes i tako dalje. Za pogon ovog “debeljuce” je zadužen 3.5G senzor sa 5600 DPI što garantuje dobru vožnju na bilo kojoj podlozi. A daleko bitniji od tih sirovih brojki je oblik miša, koji sa svojim baš visokim zadnjim delom dozvoljava da oslonite u potpunosti dlan na njega i time odmarate ruku. I zaista, ovakav dizajn vrlo dobro radi svoj posao, te nam se ruka ni posle nekoliko sati igranja nije umorila.
Nastavljajući Razer tradiciju i Naga Molten je kompletno crne boje sa raznoraznim svetlećim efektima. Ovde moramo zastati na momenat. Pitanje ukusa je u bilo kom segmentu života vrlo škakljiva tema. Neke stvari su lepe, neke manje lepe a neke pak i ružne. Naravno, ne doživljava ih svako na isti način pa nije čudna ni pojava da je ista stvar jednoj osobi prelepa a drugoj baš – ružna. Zašto ovo pričamo? Razer Naga, kada se upali “light show” potpada u treću kategoriju o kojoj smo malo pričali. Jednostavno isuviše, preterano zrači i bukvalno smeta očima. Svesni smo toga da će se većini “hard core” igrača ovakav dizajn dopasti, ali za svakodnevno korišćenje za nas vrlo diskutabilno. Međutim, kada se osvetljenje putem softvera isključi, ovaj model zaista dobija na ozbiljnosti i kao da se ne radi o istom mišu!
Tada, kada se isključi logo koji je rasprostranjen praktično preko celog miša dobijate čak vrlo lepu periferiju koja ima svoju posebnu notu zbog pomenutih 12 tastera na levom boku. Jedinu manu koju bismo pored šljaštećeg logoa pripisali ovom modelu, odnosi se na levi i desni klik koji su malo kraći nego što smo navikli a posledica su izuzetno visokog zadnjeg dela o kom smo govorili. Tako su sada tasteri barem 50% kraći nego što su na većini modela sa kojima smo se i danas i inače družili. Ovo jednostavno traži kraći period privikavanja.
Veći deo softvera je apsolutno identičan kao kod prethodnih Razer modela koje smo testirali sa dodatkom jednog posebnog ekrana, koji smo i očekivali. On je potpuno posvećen dodavanju funkcija dodatnim tasterima koje Naga poseduje. Kada ih sve podesite, što zaista može potrajati, potreban je određen period vremena da se naviknete na toliki broj tastera i njihov raspored. Kada taj proces savladate, a nama je trebalo oko 2 dana, baratanje ovolikim brojem funkcija na mišu je stvarno vrlo lagodan posao. Pa bismo i dodali – “svaka promena je teška”…
Poslednji Razer i ujedno pretposlednji miš i uvoj našoj družbi je model Spectre koji je inspirisan StarCraft II igrom. Šta to znači? To znači da se u potpunosti razlikuje bukvalno od svih miševa koje smo vam danas predstavili, pogotovo od Razera kog generalno karakterišu oble linije.
Iako na slikama deluje kao da je crn, model Spectre je potpuno siv sa nekoliko svetlećih detalja. E tu, kod svetla upravo i leže neke od najzanimljivijih činjenica vezanih za ovaj model. Ako ste ikada igrali StarCraft (kao što autor nije, osim u retkim situacijama) znaćete da je APM podatak, odnosno Action per Minute sve i svja u ovim vodama. I kako kažu iz Razera, prosečan igrač se “vrti” oko 50-ak tih akcija, dok se profi “turnirski” igrači, odnosno takmičari neretko penju i to 300 akcija u minutu. Kako je to vrlo bitan parametar kada se radi o StarCraft II igrici, osvetljenje će u zavisnosti od broja akcija menjati boje onako kako ih vi podesite.
Inače, spomenuli smo na početku, Razer Spectre karakterišu vrlo oštre linije i odsustvo bilo kakvih “suvišnih” tastera. Dakle pored osnovna dva, tu su bočni back i forward i naravno skrol sa svojim klikom. Od viška glava boli u ovom slučaju, tako da ćete sa ovom količinom tastera morati da se zadovoljite. Zato, umesto njih miš poseduje vrlo veliki StarCraft II logo na zadnjem delu miša te iako niste bili sigurni da li ste pravog miša kupili, ovaj logo će “razbiti” sve nedoumice. Ovaj model je pored toga vrlo lagan, rekli bismo najlakši na testu pa će prosto leteti po podlozi, pogotovo ako spomenemo i to da i on poseduje senzor preciznosti 5600 DPI. Osećaj u radu je pozitivan, tasteri vrlo lepo reaguju, skrol je gotovo nečujan, i iako dosta lagan sam miš odaje utisak vrlo kvalitetne izrade.
Još jedna, vrlo specifična opcija, koju nismo do sada susreli je ta da, možete podesiti u tri koraka pritisak kojim je potrebno pritisnuti klik da bi on reagovao. Tu su tri opcije, High, Medium i Low. Kada je na poslednjem, High stupnju biće potreban jači klik kako bi miš reagovao. Potrebna ili ne opcija, ostavljamo na vama da prosudite.
Softver ovog modela je isti kao i kod prethodnika samo u novom ruhu, u duhu igre. Tako vas očekuje “ledena” plava boja sa svih strana.
Na drugoj slici možete videti i mogućnosti dodatnih podešavanja “svetlećeg” dela miša, te ukoliko vam je baza napadnuta miš može svetleti i treptati jednom bojom, ukoliko je vaša jedinica pod vatrom – drugom i tako dalje. U svakom slučaju, sjajne opcije ukoliko ste pasionirani igrač. Ukoliko pak ovaj model koristite za neku drugu igru, ovakvih beneficija nećete imati. Konačno dolazimo i do proizvođača koji nije Razer. Iskreni da budemo, godi nam predah jer koliko god bili različiti, ista firma ih pravi i te razlike se manje više svode na estetske detalje i eventualno malo bolji ili lošiji senzor. Međutim, sada na scenu stupa Roccat, jedan od najnovijih igrača na ovom polju sa prilično nahvaljenim i popularnim Kone modelom. Roccat je za razliku od ostalih proizvođača krenuo sa agresivnijim pakovanjem koje u gro plan stavlja sam miš. Pritom, potpuno neverovatno, samo dva od jedanaest miševa na testu poseduju tegove, Cooler Master Zero G koji smo ranije opisali, i miš o kome ćemo sada govoriti. Zaista neverovatna činjenica.
Tako ćete u pakovanju pored miša sa pozlaćenim USB konektorom i kablom koji dobacuje do tri metra naći i veliku kutiju u koju staju četiri gabaritno vrlo velika tega, od 5, 10, 15 i 20 grama. Samo se jedan od njih istovremeno može naći u mišu. S obzirom na dimenzije ovog gorostasa očekivali smo da nam tegovi neće trebati. Međutim, teg od 20 grama prosto savršeno odgovara veličini miša i utisak u “vožnji” je vrlo dobar. Tegovi se, naravno stavljaju na dnu miša u posebno ležište gde je u početku potrebno malo veštine da biste “iz prve” ubacili teg. Isti se vadi samo jednim klikom na taster. Donji deo miša je takođe ispunjen i “pro aim” senzorom osetljivosti 3200 DPI koji će zaista odgovoriti na sve potrebe korisnika. Takođe, kako je ovo Roccatova perjanica miš je bukvalno “nakrcan” novim tehnologijama a među njima i takozvanom TCU (Tracking Control Unit) koja će prepoznati o kojoj podlozi se radi i u odnosu na “DPI” podloge podesiti ostale parametre miša. U prvi mah, gotovo smo bili ubeđeni da se radi o marketinškom triku, međutim, razlike u ponašanju između podloga zaista ima.
Naravno, na mišu ove klase ne nedostaje kako kvaliteta tako ni tastera. Bok je rezervisan za dva tastera, dok se oko skrola nalaze tasteri za kontrolu DPI i jedan “taktički taster” koji se nalazi ispred skrola te ga je vrlo teško dohvatiti. Klikovi su, očekivano među najboljima na testu, savršeno tačni. Sam osećaj kada koristite ovaj miš je vrlo prijatan zbog izbora materijala koji su korišćeni pri izradi. Ono što ćete svakako moći da uradite je da napravite pravi “šareniš” od ovog modela jer se putem softvera u nekoliko sektora može promeniti boja. Simpatično, ali i nepotrebno, jer čisto sumnjamo da želite 10 različitih boja na vašem mišu.
Uz Logitech softver, Roccat nam se najviše svideo jer su ekrani vrlo pregledni, pregršt opcija je tu, ali je svaka dobila dosta prostora tako da je snalaženje vrlo prosto. Možete memorisati do pet profila u internu memoriju od 128 kilobajta što je i više nego dovoljno za sve potrebe. Red je u ovakvoj borbi proglasiti pobednika zar ne? Međutim, od 11 miševa, proglasiti jednog pobednika nikako nije lak zadatak pošto svaki miš ima ponešto u čemu je dobar ili pak najbolji. Iako je situcija vrlo ravnopravna, moramo izdvojiti Razer Mambu kao našeg najvećeg favorita prvenstveno zbog gomile inovacije, zbog toga što se može korisiti i kao žični i kao bežični, zbog fantastičnog pakovanja, kvaliteta izrade i svih ostalih stvari koje ga prate.
Drugi na ovom našem uporednom testu, kao ubedljivi “Best Buy” proizvod se našao Cooler Master Sentinel Zero G. Veličina, kvalitet izrade, OLED displej, mogućnost dodavanja tegova, sjajne performanse i gotovo najbolji skrol po ceni od svega 50-ak evra. Takav “deal” nećete napraviti ni sa jednm drugim mišem.
Za titulu najjeftinijeg odnosno titulu u nižoj klasi su se borili Cooler Master Spawn, Logitech G400 i Razer Abyssus. Kao što znate Abyssusa smo zbog nedostatka “elementarnih” tastera odmah diskreditovali i boj sveli na dva junaka. Logitech poseduje daleko bolji oblik, koji će svakako odgovarati većini, dok je na strani Cooler Mastera kako interna memorija, tako i sam, ne tako dosadan izgled kao kod Logitecha. Ipak, i pored toga što nas je Spawn kupio svojim zaista simpatičnim dizajnom, nagrada ide Logitechu, koji je ovde pobedio isključivo zahvaljujući iskustvu.
U nekom “srednjem” segmentu je bilo svega i svačega. Inferno, Imperator, DeathAdder. Jako, jako teška odluka. Svaki od ovih modela ima ponešto u čemu je najbolji, a kada se zbirno stavi sve na papir Cooler Master Inferno je najbolji deal za uloženi novac. Poseduje neke funkcionalnosti skupljih modela i uz ubedljivo najbolji skrol na testu zaslužuje da odnese pobedu u ovom segmentu.
Kao posebna kategorija nameću se miševi Razera, Naga i Spectre. Oni su svoja neka kategorija i njih ne možemo uvrstiti u borbu sa “klasičnim” miševima. Svakako, imaju svojih aduta koje će pristalice te vrste igara svakako znati da cene i poštuju. Eto, dragi čitaoci, stigosmo i do kraja ovog našeg testa. Naš napor koji smo uložili da bismo ovoliki broj miševa obezbedili se nadamo se isplatio i da ćete sa uživanjem pročitati ovaj članak. Isto tako se nadamo da ćemo uskoro dobiti još noviteta jer je smena generacija pred vratima, te do skora “brutalnih” 5600 DPI su smenjeni sa 6400. Iako ne znamo ko ih koristi, valja ići uz trendove i ispuniti očekivanja vas, čitalaca. Mi možemo obećati da ćemo dati sve od sebe a opet od uvoznika i lokalnih kancelarija zavisi šta će na kraju biti. Ovog puta posebno pozdravljamo lokalnu kancelariju Cooler Mastera koja nam je izašla u susret i obezbedila 3 miša. Ostale periferije je pak obezbedio Gigatron, kome se ovom prilikom takođe zahvaljujemo!
