Benchmark Redakcija
O UVODNIKU
U proteklih nekoliko godina, na Benchmarku niste toliko često imali prilike da čitate testove zvučnih kartica i periferije koja se tiče reprodukcije zvuka, zvali se oni kompleti zvučnika, slušalice ili slično. Kako je zvuk vezan za računare, bilo da ga pravite ili slušate, eskalirao do nezamislivih granica, od sada ćemo mu posvećivati pažnju koju zaslužuje, a akcenat staviti na lakši i kvalitetniji odabir svakog korisnika / slušaoca. Obzirom na interesovanje Benchmark zajednice na ovu temu, krajnje je vreme da cela ova problematika počne da se obrađuje testiranjem. Kada je sam čin testiranja u pitanju, trudićemo se da obratimo pažnju na sve faktore koje biste trebali imati u vidu pri odabiru kompleta koji Vam najviše odgovara, jer su zvučnici stavka koja se ne menja pri svakoj novoj proizvodnoj liniji proizvođača kao što bi to bio slučaj sa, recimo, grafičkim karticama. Moje lično dugogodišnje iskustvo kao i testiranje gotovo svih sistema zvučnika sa domaćeg tržišta stoji vam na raspolaganju od sada, bilo da Vas zanima šta kako radi, bilo da od svog novca želite da izvučete najviše. Paradoksalno, sluh ostaje individualna kategorija i niti jedan sintetički benchmark utility ne može da Vam objasni šta kako zvuči; s tim u vezi mi ćemo se truditi da Vam na najbliži mogući način dočaramo atomsferu i skrenemo pažnju na prednosti i mane određenog kompleta ili zvučne kartice, kao i na moguće alternative na koje bi trebalo da obratite pažnju ukoliko ste se odlučili da novac trošite na muziku. Ovaj uvodnik služi da na samom počeku neke osnovne stvari postavimo na mesto kako ih ne bismo kasnije podrazumevali ili imali potrebu da se stalno vraćamo na neka suštinska pitanja.
Na samom početku treba staviti do znanja da komplete zvučnika namenjene vašim računarima ne bi trebalo dovoditi u vezu sa “Hi-Fi” tehnikom. Suštinski, ovakve komparacije nikada nisu urodile plodom i obično se završe na beskonačnoj raspravi o kokoški, jajetu, piletu i ko je zašto prešao ulicu. Računarski zvučnici imaju sopstveni referentni sistem, cenovne odnose kao i odnose cena / kvalitet / gabarit / kablovi / komande, itd. Naravno, trebalo bi napomenuti takođe da su svaka sugestija, pitanje ili dilema vrlo dobrodošli i da ćemo se truditi da Vam odgovirmo što brže i konkretnije, jer u slučaju da sve svede na naš odabir i sud, deo posvećen multimediji može dosta izgubiti na smislu. Kako na Benchmarku nismo prostorno – vremenski graničeni, sa naše strane ćemo nastaviti da kvalitetno i detaljno testiramo hardver, jer upravo u sitnim detaljima leži bit tehnike koja vama treba da robuje dugo i kvalitetno; sa vaše strane prihvatite zdravo za gotovo da nema glupih pitanja, glupo je jedino propustiti priliku da pitate i tražite.
STVARI KOJE SVIRAJU
Multimedijalni proizvodi vezani za računare nekada su slovili za suru egzotiku, priviligeija onih spremnh da odvoje još dosta novca da bi im kompjuter, pored sabiranja prostih brojeva, još i “svirao”. Iz ove perspektive kao da su eoni protekli od kada smo prvi put čuli “turlu – tu -tu – tu” Princa od Persije, ili iritirajuće zvučne efekte Mortal Combata 1. Odatle razni ISA Soundblasteri iz vremena kada se zvučna karta i zvala, jeli, “SoundBlaster”, nakalemljeni zvučnici ili povezivana kućna audio tehnika, i razni drugi entuzijastički zaleti i izleti. Popularizacijom CD-a kao medije, pa još i pojavom CD rezača, proizvođači poput stvarno pionirskog Creative-a bili su u situaciji da standard razvijaju do nezamislivih granica. U datom momentu, kompjuter je morao da “svira”, jer su i igre prosvirale. Stalno balansirajući između krajnjeg korisnika amatera i krajnjeg korisnika profesionalca, a kako su digitalizovanje i obrada digitalnog zvuka postali dečija pesma, gotovo preko noći se desio SoundBlaster Live! 4.1. Na svu muku će i mp3, a ubrzo za njim i AC3. I odatle sve kreće uzbrdo, ali pod blažim nagibom. Počeli su bitovi, ekspanzioni slotovi, prednji slotovi, karte spremne da puste signal na više zvučnika, prime više izvora zvuka, sve to u krug još sve sa procesingom u letu. Iako je računar još od odba Atarija korišćen u profesionalnoj audio produkciji, PC se u tu igru uključio dosta kasno, i vrlo teško stekao reputaciju ozbiljne studijske “sprave”, teško kompatiblne sa analognom studijskom tehnologijom. Sa druge strane, kako to već obično biva kada su proizvođači hardvera i fino dresirani kupci u pitanju, retko tu ko stavlja prst na čelo; jedni štancuju, drugi kupuju sve uz kolo, ali ovog puta u DTS-u. U celu priču se relativno kasno uključuju i proizvođači zvučnika, među kojima neki čak i etablirani poput Harman-Kardon JBL-a, ili mitskog Altec Lansing-a, vrlo spremni da svoje proizvodne linije pokore krajnjem korisniku računara. Lova je namirasana, startne pozicije su zauzete, metak je opalio, i svi smo zaboravili kako je uopšte i počelo, mada iz ove perspektive nije ni bitno kada možete da kupite zvučnike koji vam se slažu uz TFT. Vremenom se ispostavilo da se hardverska multimedija vezana za računare potpuno autonomizovala i postala privredna grana za sebe. Takođe, vrlo teško da možete da kupite ploču bez integrisanog 5.1 zvuka. Kraj se ne nazire, a uslovljavanja su beskonačna; ukoliko sutra Holivud u sprezi sa Dolby-em ili Lukasom može patentirati novi način kodiranja ili raslojavanja zvučne slike na, recimo, 40.1 pa da se svi opet pohvatamo za džepove. I tako…
GAMER vs. MOVIE FAN
Situacija sa kompletima zvučnika, i zvučnicima generalno, ima svoja određena uslovljavanja ali nanomikroni tu i nisu toliko bitan faktor; kod njih je sve krajnje apsolvirano i već nekoliko decenija se radi isključivo na nijansama. S tim u vezi sve nove “tehnološke novotarije” uredno šarene i izlepljene po ambalažama treba uzimati sa dozom rezerve. Daleko od toga da razlike ne postoje, ali princip je isti. Ono što, sa druge strane, uslovljava proizvođače zvučnika namenjenih računarima je ping-pong u dublu sa čije jedne strane igraju akustika i audofilska tehnika, a sa druge strane Holivud i gejming industrija. Između svega toga nalazi se korisnik računara sa večitiom dilemom šta bi bilo najbolje za njega. Zvučnici su poslednja periferija za koju se korisnici odlučuju da potroše veće svote novca, jer, ruku na srce, ne podiže ukupne performanse mezimčeta. Ipak, dobar odabir kompleta i njegovo kvalitetno pozicioniranje može itekako uticati na sam proces rada na računaru; kako je sluh krajnje subjektivna kategorija najvažnije je verovati sopstvenom uhu, tu testovi i merenja pomažu ali nisu apsolutni autoritet. Situacija je sledeća, postoje 2.0, 2.1, 4.1 i 5/6/7.1 kompleti. 2.0 i 2.1, sa i bez niskotonca, čine stvarno ono osnovno što bi trebalo da se nađe pored svakog računara. Iako krajnje banalno deluju, upravo su ovi kompleti u poslednje vreme veoma trgnuti iz potune hibernacije i od njih je napravljena neverovatno velika filosofija. 4.1 kompleti su u određenom trenutku vrlo zaživeli među gejmerima u trenutku kada se DVD još uvek nije implemetnirao kao apsolutna norma, mada se uvek postavljalo pitanje kuda sa tolikim kablovima. EAX je na tom polju vrlo pripomogao, mada je sve trajalo veoma kratko. Ipak, jedan od najkvalitetnijih sistema zvučnika svoju premijeru je doživeo upravo u ovoj kategoriji, mitski Altec Lansing ATP4 koji pomenuti proizvođač, nažalost, nije revitalizovao u 5.1 varijanti. Pojavom pomenutog DVD-a i ubrzo po njegovoj premijeri u vidu ROM-a računarska multimedija se lansirala u orbitu; proizvođači zvučnih karata i zvučnika su pohrlili da što pre zadovolje potrebe korisnika kojima je u toj situaciji nedostajao najmanje jedan a najviše tri zvučnika. Tako se rodio 5.1, standard raslojavanja zvučne slike koji je svoju premijeru doživeo 1991 u Tim Bartonovom Betmenu 2. Tada već kreće jasno razdvajanje linija proizvoda, koju je Altec Lansing nezvanično postavio na noge, “Personal Audio” za dva, “Gaming” za 4 i “Surround” za 5.1 sisteme. Ova podela je postala i zvanična terminologija, pa se sistemi tako i tretiraju. Naravno, 6. i 7.1 su direktni hibridi 5.1 sistema i za sada su krajnja ekstravaganca, jer je pitanje “šta sa kablovima” i dalje na snazi.
VELIKE VELIČINE
Proizvođača “zvučnih periferija” je beskonačno mnogo; dolaze u svim oblicima i veličinama. Ipak, još na samom početku se videlo ko će i kako voditi ovu trku; Altec Lansing, kao etablirana firma bez diskusije zauzima vodeću poziciju. Dok je Creative slovio za najpopularnijeg proizvođača zvučnih kartica, njihovi kompleti zvučnika imali su vremenom manje ili veće oscilacije. Poslednji se u trku uključio Logitech, koji neguje ideju da svaki periferni uređaj treba da poseduje njihov logotip, pa se što zbog stvarno vrhunskog kvaliteta izrade i reprodukcije, što zbog hrabrosti i sklonosti ka eksperimentu vrlo približio Altecu. Pravilo “trećeg igrača” u svakoj trci uvek je predstavljalo gotovo novi početak, ali i garanciju da se niko tu neće specijalno ulenjiti. Tako su se proteklih par godina nizali kompleti zvučnika pomenuta tri proizvođača brže nego što su mogli biti distribuirani, i veći deo njih je zasluživao i dobijao veliku pažnju. Klasu ispod čine nekolicina proizvođača koji su želeli da se uključe u celu ujdurmu, ali nisu imali ambicije da u njoj i prednjače kako bi zadržali razumljiv cenovni rang; tako “derbi začelja” vode JAZZ, Philips, TEAC i Samsung. Iz cele ove priče namerno je izostavljen Harman Kardon,JBL i njima slični, jer se vrlo retko nalaze na našem tržištu i namenjeni su prvenstveno korisnicima Mac-ova.
ŠTA KOME TREBA OD OVOGA
Logično pitanje je kako napraviti kvalitetan izbor? Prvenstveno prema potrebi, jer druge objektivne kategorije gotovo da i nema. Pitanje je da li “zvuk” slušate, igrate ili gledate. Ukoliko je muzika prvi pik, u svakom slučaju je bolje uzeti kvalitetan 2.1 komplet koji neće zauzimati mnogo radne površine, a neki od kompleta u ovoj kategoriji umeju prilično da “zatresu”; ukoliko vreme provodite igrajući igre ili gledajući filmove – surround vam neminovno sleduje, bez alternative. Zajedno sa 3D grafikom, programeri video igara razvijali su i 3D zvuk, pa se određene igre isporučuju sa različitim formama višekanalnog zvuka. Neke od njih dolaze i sa AC3 zvukom, pored podrške za stereo, koji je u celoj ovoj zbrci negde uspuit pokupio epitet “obični”. AC3 (Audio Codec 3 Dolby Labs) je sinomim za standard kodiranja zvuka na filmovima usvojen od strane holivuda. Reč je o digitalnom 5.1 zapisu koji se nalazi na 35mm nosaču, ili u našem slučaju, na mediji bilo filmskoj ili igrici. Kako je filmska slika u određenom trenutku stagnirala, filmska industrija je prepoznala zvuk kao sledeću logičnu instancu za namlaćivanje para kupaca / gledalaca, i počela u nezapamćenoj meri da se bavi istim. Razne laboratorije, od Dolby-a do Sony-a smišljale su načine kako da obogate zvuk i prostorno bolje rasporede zvučnu sliku u bioskopskoj sali, što su programeri video igara umeli vrlo brzo da prepoznaju kao sledeći adut i presele ne računare. I da odmah razrešimo dilemu, DTS i AC3 jesu načini kodiranja zvuka a THX je licenca koju Lucas (Džordž Lukas, otac Star Wars-a) dodeljuje određenim proizvodima ili bioskopskim salama koji su ispunili vrhunske standarde u reprodukciji zvuka i slike (nešto kao ISO 9001).
PROJEKCIJA ZVUKA
U moru kompleta zvučnika i zvučnih kartica na tržištu sve u početku može delovati krajnje konfuzno. Cenovni rang proizvoda je verovatno najširi, ako se uzmu sve računarske komponente u obzir, a fakat stoji da se niti zvučnici niti zvučne karte krajnjem korisniku ne menjaju toliko često kao, recimo, grafička ili procesor. Zato treba razmisliti šta i koliko želite od vašeg zvuka, koliko snage, koliko prostora i koliko novca ste spremni da odvojite za celu ovu priču. Da li vam integrisana zvučna karta završava posao ili vam se smeši Audigy 2 ili Terratec? Možda najveći problem u celoj ovoj priči je nemogućnost grafički objasniti kako šta od zvučnika zapravo “svira”, gde bi u pomoć trebali da priskoče “Show-room-ovi” koje domaći distributeri računarske opreme, nažalost, nemaju.
Stoga, dobrodošli u džunglu.
