Filip Majkić
Dell Latitude D630
Za razliku od novijih serija, kako XPS linije visoke klase, tako i Studio linije koja treba da bude nešto “prijatnija” po budžete krajnjih korisnika, Latitude model sa našeg testa nije pretrpeo značajnija dizajnerska unapređenja. Očito u Dell-u smatraju da ovoj seriji računara dobro ide i da nema potrebe ozbiljnije menjati nešto što se samo po sebi pokazalo uspešnim u tržišnoj utakmici na – ruku na srce – prilično zasićenom segmentu tržišta. Na naše tržište je stigla poslednja revizija Latitude linije, a kako nismo imali predstavnika prošle revizije Santa Rosa generacije na prikazu, i kako se dostupnost računara kompanije Dell prilično poboljšala u svim segmentima zahvaljujući agilnijem radu lokalnih distributera, odlučili smo se da “stavimo na muke” upravo Latitude D630 model. Konfiguracija ovog računara, njegov dizajn, tržišno pozicioniranje, ne ostavljaju ni najmanjeg mesta sumnji – radi se o klasičnom biznis računaru, od glave do pete. Nove komponente su tu u vidu 45-nanometarskih Penryn procesora, ali i novih, profesionalnih diskretnih grafičkih čipova.
Kombinacija snažnih CPU-ova poslednje generacije na 2.4 GHz i Nvidia Quadro grafike u 14.1-inčnom pakovanju, kakvu srećemo upravo kod ovog modela, zvuči kao dar sa neba za ozbiljnije korisnike koji se bave profesionalnim aplikacijama, grafikom, dizajnom, inženjeringom, a imaju potrebu za što mobilnijim računarem. Sa te strane, stiče se utisak da Latitude ispunjava očekivano. Kada se na to doda (pokazuje se) gotovo pet sati autonomije, stiče se utisak da se radi o idealnom izboru za korisnike sa navedenim potrebama, a možda i nešto širi krug korisnika kojima je potrebna pouzdana i kvalitetna mašina. Upravo ako proširimo ciljni krug, dolaze do izražaja i drugi kvaliteti, ali i neke sitnije mane. Pogledajmo o čemu se radi.
Hardver, specifikacija
Računar na našem testu se bazira na Intelovoj mobilnoj platformi, odnosno Intel PM965 čipsetu i Core 2 Duo T8300 procesoru. Ovaj 45-nm mobilni procesor kompanije Intel ima radni takt od 2.4 GHz, FSB od 800 MHz, dva jezgra, 3 MB L2 keš memorije, te termalnu disipaciju od 35 W. Sve to je podržano od strane 2 GB RAM memorije. Kome treba veća količina, lako i jeftino može nadograditi postojeću, što nije nemoguće u konkretnom slučaju, imajući u vidu da se radi o računaru namenjenom prevashodno profesionalnim aplikacijama, koje su neretko izuzetno zahtevne po pitanju memorije. Grafika stiže u vidu profesionalnog Quadro NVS 135M čipa kompanije Nvidia, sa 128 MB sopstvene memorije, koji će naročito ceniti profesionalci koji rade u zahtevnijim biznis aplikacijama. Treba voditi računa da se radi o low-end Quadro karti sa 64-bitnim memorijskim interfejsom, te da ne treba očekivati čuda.
Specifikacija:
Dell Latitude D630
LCD
14.1″
Wide LCD
Da
Procesor
Intel Core 2 Duo T8300
Brzina procesora
2.4 GHz
Grafika
Nvidia Quadro NVS 135M
Sistemska memorija
2 GB DDR2
Hard disk
Samsung HM160HI (160 GB, 5400 RPM, SATA interfejs)
Optički uređaj
HL-DT-ST DVD+-RW GSA-T21N
LAN
Broadcom NetXtreme 57xx Gigbit Controller
Wireless LAN
Dell Wireless 1395 WLAN Mini-Card, Bluetooth
Konekcije
4 x USB 2.0, VGA izlaz, Firewire, Serial, ExpressCard, LAN konektor, Docking station konektor
Maksimalna rezolucija
1440 x 900
Operativni sistem
Windows Vista Basic
Softver
Roxio Creator 9
Težina
2.4 kg
Dimenzije
337 x 238 x 27.6 – 32.3 mm
Cena
900 evra
Garancija
36 meseci
Latitude D630 raspolaže 14.1-inčnim ekranom, rezolucije 1440 x 900, koja je svakako natprosečna za notebook računare ovog formata i pogodovaće korisnicima koji žele više radne rezolucije ili su im one jednostavno neophodne. Hard disk dolazi iz Samsunga, a Dell je i na ovaj notebook implementira svoju patentiranu StrikeZone tehnologiju koja štiti hard disk i podatke na njemu od oštećenja usled eventualnog udarca ili pada. Disk radi na 5400 obrtaja u minutu i raspolaže SATA interfejsom. DVD pisač potpisuje LG, a bitno je naglasiti da se on brzo i lako može izvaditi iz računara pritiskom na kontrolni taster. Tada je moguće zameniti ga dodatnom baterijom, drugim hard diskom, ili jednostavno ostaviti uređaj tako, smanjivši mu težinu i olakšavši sebi nošenje (makar donekle). Podržani su Bluetooth i Wi-Fi, uređaj poseduje konektor za docking station, četiri USB 2.0 porta i VGA i FireWire konektore. Zanimljivo je da ne poseduje čitač memorijskih kartica, što je nešto što se lako da nadoknaditi nekim jeftinim USB čitačem, ali smo ipak malo iznenađeni da ni u novoj iteraciji Latitude D630 ne sadrži nešto što je već uveliko prisutno na praktično svim mobilnim računarima. Konačno, pomenimo da uz računar stiže Windows Vista Basic operativni sistem. Bez “fensi” animacija, maksimalno minimalizovan (koliko je to moguće za Vistu), jasno usmeren prema ozbiljnim korisnicima i – što će za neke biti najvažnije – bez drastičnih posledica po budžet, odnosno cenu računara…
Pakovanje, dizajn, konektori
Dell Latitude D630 stiže u tipičnom kartonskom pakovanju, u kom zatičemo propratne diskove sa drajverima, uslužnim programima, kao i restore DVD-om za operativni sistem. U njemu se još nalaze i strujni adapter i bazična uputstva za korišćenje računara. Ono što u dizajnerskom smislu smesta upada u oči jeste baterija, koja ima i dvojaku funkciju produženog naslona za dlanove (što će nekim korisnicima itekako odgovarati). Naime, baterija je smeštena na poleđini pri prednjoj strani, a ispred nje je atipičan produžetak koji će korisnici odmah uočiti. Da li će im se dopasti ili ne, već je drugo pitanje. Srećom, u Dellu su odlučili da taj deo oblože gumom mekanom na dodir, te je kucanje zahvaljujući njemu nešto drugačije iskustvo u odnosu na klasične notebookove. Osnovni dizajn je zadržan iz Santa Rosa generacije Latitude D630 računara, što i ne čudi, jer nije došlo do rudimentarnih promena u hardveru, pa se kompanije u takvim prilikama obično odlučuju da se drže starog, proverenog rešenja. Njegove relativno krute linije, odsustvo ambicije prema ekstravagantnim promenama, “šašavim elementima” i multimedijalnim dodacima, kao i kombinacija tamno sivih i nešto malo crnih površina smesta ukazuju da se radi o uređaju namenjenom biznis klasi. Kvalitet izrade je odličan! Nema savijanja, osim pod izuzetno snažnim pritiscima. Poklopac i nasloni za dlanove su premazani “svetlucavim” materijalima i vrlo prijatno “leže pod prstima”.
Na gornjem poklopcu sive boje se nalazi prepoznatljivi logo kompanije Dell sa zakrivljenim slovom “e”. Poleđina sadrži dve stvari vredne spomena. Prva je konektor za docking station, odnosno postolje koje se opciono može dokupiti i koje može poboljšati efikasnost rada ili dodati nove mogućnosti ili portove. Druga stvar je indikator stanja baterije. Njega možete pritisnuti kada je notebook računar ugašen, a on će vam na skali od 1 do 5 signalizirati koliko je baterija procentualno puna/prazna. Na prednjoj strani nema ničega osim već spomenutog ispupčenja, a najveći deo konektora se može naći na desnoj strani i poleđini. Desno su smeštena dva USB porta (jedan iznad drugog), kao i izmenjivi optički drajv. Umesto ovog DVD pisača možete smestiti sekundarnu bateriju i time povećati autonomiju uređaja. Prema prednjoj strani ostaje neiskorišćen prostor. Na bočnim stranama poleđine su jasno uočljiva dva šrafa (!), što po našem mišljenju nije smelo da se desi, ali…Na njoj se još nalaze priključci za LAN i modem, dva USB porta smeštena neposredno jedan uz drugi, serijski port i VGA izlaz, kao i konektor za strujni adapter. Prema levoj strani se nalaze otvori za hlađenje. Na levoj stranici su smešteni Kensington lock, audio konektori, FireWire port, prekidač za Wi-Fi, kao i ExpressCard slot. Čitača memorijskih kartica – nema. Ipak, ono što nam više smeta jeste raspored konektora generalno, kao i raspored USB portova.
U suštini, više bismo voleli da veći broj konektora bude smešten bočno nego pozadi, gde je teško dostupan. Ovo je naše mišljenje i korisnici se ne moraju složiti (neki više vole da se konektori što manje vide), ali je posebno uočljivo da postoji dosta neiskorišćenog prostora po bokovima – koji, opet, nije bogzna kako stilizovan, niti je sam laptop toliki “lepotan” da bi to narušilo njegove linije. USB portovi su smešteni po parovima i u slučaju korišćenja uređaja sa nešto glomaznijim konektorima, momentalno onaj drugi u paru postaje neupotrebljiv, da ne spominjemo što su oba porta u paru na istom kontroleru što spušta brzine transfera ukoliko se one vrše preko oba porta simultano. Unutrašnjošću dominira kontrast između tamno sive (skoro crne, ali svetlucavi materijali prave efekat tamno sive boje) površine naslona za dlanove i bočnih ivica, sivog touchpada, ivice tastature i kontrolnih tastera, te potpuno crne tastature. Nasloni za dlanove su prijatni. Touchpad je vrlo solidan po pitanju kvaliteta, ali bismo voleli da je nešto veći. Između njegovih tastera je smešten biometrijski senzor za skeniranje otisaka prstiju. Tasteri su prijatni i komotni za rad. Iznad touchpada su još dva tastera koji takođe imaju funkcije tastera miša, u kombinaciji sa trackpoint-om, smeštenim u sredini tastature. Sama tastatura je izvanredna, jedino je veličina tastera blago redukovana (podsetimo, računar je 14.1”). Tasteri imaju dobar hod, kruti su, fino leže pod prstima. Iznad tastature su smeštenji dodatni tasteri i taster za paljenje. U gornjem levom uglu je oznaka. Zvučnici su smešteni na levoj strani računara. Prilično su glasni, ali je kvalitet zvuka relativno siromašan, čak i za ovu klasu uređaja. Površine oko ekrana su čiste i osim simbola kompanije Dell neposredno ispod ekrana, te indikatora rada i aktivnosti Wi-Fi i Bluetooth konekcije (zelene i plave boje) u donjem desnom uglu, ne postoji nikakav dodatni element na koji bi trebalo obratiti posebnu pažnju.
Utisci
BIOS Dell laptopova je verovatno najkvalitetnije rešenje koje se serijski implementira u notebook računare. Pregršt opcija za kontrolu, ali i pregršt informacija o svemu i svačemo, od informacija o centralnom procesoru, memoriji, grafičkoj karti, preko mogućnosti za zatamnjivanje ili posvetljavanje ekrana i podešavanje brojnih opcija direktno iz BIOSa, do kontrole biometrijskog senzora, mogućnosti podešavanja naprednih opcija po pitanju bezbednosti putem implementacije šifara i slično. Navigacija kroz BIOS po sistemu padajućeg menija bi mogla iznenaditi neke korisnike koji su možda navikli na klasičan BIOS, ali sve funkcioniše izvanredno nakon vrlo kratkog perioda navikavanja. Kao što smo već pomenuli, uz računar stiže Vista Basic. Običan, svakodnevni rad u nezahtevnim aplikacijama ide kao po loju, ali to se i očekuje od računara sa ovakvim konceptom. Što se tiče performansi u zahtevnim aplikacijama, one zavise kako od same aplikacije, tako i od korisnikovih potreba. Ipak, teško da ćete naći mobilni računar sa bržim hardverom od ovog, ili makar toliko bržim da će činiti osetnu razliku. Jedina eventualna drastičnija razlika bi mogla da se oseti ukoliko bi se posedovao 7200 rpm, ali i tu samo u nekim programima. Generalno gledano, operativni sistem i kompletna platforma rade prilično živahno, a kompletno odsustvo podrške za napredne i zahtevne animacije i sitnice koje ne doprinose puno toga u vizualnom smislu, ali odnose deo performansi čak i kada to ne osećamo baš tako jasno, samo doprinose pomenutom utisku.
Što se ekrana tiče, već smo pomenuli da poseduje radnu rezoluciju od 1440 x 900 piksela, što je dobrodošla rezolucija ne samo kod ovakvih, već i nešto većih 15.4-inčnih računara. Verovatno nema potrebe da obrazlažemo zašto je veća radna rezolucija pogodnija za svakodnevni rad, ali ćemo izraziti zadovoljstvo što je srećemo na računaru koji ne spada baš u preterano skupe uređaje – štaviše, gotovo da je na granici budget kategorije. Slika je vrlo svetla, glare sloj je izuzetno tanak i refleksije gotovo da nema, te bi sve bilo sjajno, da nema onog osnovnog – usmerenja ka profesionalnom tržištu. U takvoj situaciji, ekran već ne deluje toliko odlično, jer reprodukcija boja nije najvernija, što i ne iznenađuje kod notebook panela. Uglovi gledanja su sasvim dobri kada se radi o horizontalnim, odnosno nešto lošiji kada se radi o vertikalnim uglovima, što je takođe u skladu sa očekivanjima. U praksi, radi se o nešto solidnijem notebook panelu, ali i dalje samo notebook panelu koji ne reprodukuje boje na najverniji način, tako da to trebate da imate u vidu prilikom kupovine. Naravno, ne sumnjamo da će veštiji korisnici odmah pribeći kalibraciji, ali nam je dužnost da sve ovo spomenemo…
Stižemo do sekcije gde se bavimo kulturom rada, grejanjem i autonomijom. Računar radi veoma tiho čak i prilikom najvećih opterećenja. U najgorem slučaju, delovi računara će postati mlaki. Ipak, tu postoji mali problem. Opet vas vraćamo na početak teksta i podsećamo da je baterija izmeštena napred, te da njen produžetak i gornji deo imaju i funkciju naslona za dlanove. Posledica toga je da se, nažalost, najviše greju upravo nasloni za dlanove i deo ispod touchpada. Iako se ne radi o većem zagrevanju, sigurno da ne prija toplota ispod zglobova i prstiju. Osim tih sekcija, mlak postaje i gornji levi deo računara. Sa druge strane, autonomija baterije je izvanredna. Prelazak na nove procesore je u praksi doneo taman toliku uštedu da se može ubaciti diskretna Quadro grafika, a autonomija održati u rangu modela prošle generacije sa Intelovim integrisanim grafičkim čipovima. Računar je u stanju da radi skoro 5 časova sa devetoćelijskom baterijom kapaciteta 85 Wh koja se uz njega isporučuje. Korisnici kojima je autonomija apsolutno najbitnija stavka će svakako moći da je dodatno povećaju vađenjem optičkog uređaja, isključivanjem bežičnih konekcija ili dodatnim zatamnjivanjem ekrana. Mi nismo želeli da “idemo do kraja” po tom pitanju, pošto to jednostavno ne čini toliku razliku kao što je, recimo, činilo pre godinu i više, kada je ušteda od 15-30 minuta mogla da znači razliku između npr. odgledanog i prekinutog filma. Sasvim je druga slika kada pričamo o autonomiji od preko 4 ili 5 sati…
Rezultati testova
Dell Latitude D630
PCMark 05
Score
5087
CPU
5932
Memory
4782
HDD
4364
Cinebench 10
OpenGL / CPU rendering
1721/4915
NuclearMC
8162
3Dmark06
3Dmark score
1009
CPU score
2137
wPrime v 1.63
32M (speed test)
32.887 sec
1024M (stability test)
1028.533 sec
SiSoftware Sandra Pro XII v2008.1.12.30
CPU Benchmark
22231/17624
Multimedia
155593/72173
Memory Bandwidth
4575/4464
Multicore Efficiency
7194 MB/s, 38 ns
HDDDrive Index
49 MB/s
HD Tune 2.54
Average Transfer Rate
47.4 MB/s
Access Time
21.4 ms
Burst Rate
61.2 MB/s
CPU Usage
5.2%
PCMark 2002
Battery test (40%)
149 min 42 sec
Rezime
Dell Latitude D630 ima svojih prednosti i mana, pri čemu je najgore to što su neke od osobina istovremeno i jedno i drugo, u zavisnosti od tačke gledišta krajnjih kupaca. Nesumnjivo namenjen nešto konzervativnijim korisnicima i preduzećima, on nudi i neke stvari koje bi mogle da privuku korisnike koji upravo tragaju za nekim od specifičnih osobina koje on nudi, a koje danas više nije tako lako naći. “Četrnaestica”, pa još sa tako snažnim čipovima, ogromne autonomije – ali sa “čudnom” baterijom i blagim zagrevanjem upravo onih površina za koje se svi proizvođači maksimalno trude da ih poštede tog efekta. Nekome će zasmetati dizajn baterije, a bez obzira što se može kupiti šestoćelijska baterija koja ne “štrči”, i dalje ostaje njen položaj ispod naslona za dlanove. Međutim, neoboriva je činjenica i to da je Dell Latitude D630 prenosni računar koji za traženu sumu nudi prilično mnogo. Odlična autonomija, solidan ekran, sjajna tastatura, odmerene dimenzije, bazična profesionalna grafika, mogućnost menjanja optičkog drajva – sve su to aduti D630 modela čuvene Latitude serije, naročito u odnosu na aktuelni cenovni rang kome pripada testirani model. Kao i uvek, vi odlučujete za šta ćete dati novac. Da li ćete se opredeliti za ovakvu napravu, zavisi od vaših afiniteta, ali je u svojoj klasi D630 prilično konkretan izbor.
Performanse
13
CPU
7
Grafika
3
Hard disk
3
Autonomija
10
LCD panel
6
Količina sistemske memorije
5
Izrada računara
16
Dizajn
8
Tastatura, touchpad
4
Konekcije
4
Dodatni hardver i oprema
0
Softver
1
Garancija
3
UKUPNO POENA:
54
Prednosti:
– Odnos cene i performansi
– Odlična tastatura
– Vrlo dobar ekran
Nedostaci:
– “Čudan” dizajn baterije, položaj ispod naslona za dlanove
– Loš raspored USB konektora
Notebook na test ustupio EWE Computers.