Benchmark Redakcija
Filip Majkić
Moramo priznati da smo veoma uzbuđeni prospektom pojavljivanja velikog broja tablet računara na svetskim tržištima, uključujući i naše. Mali računari pogodni za lako nošenje u ruci koji se mogu upaliti na dugme u roku od par sekundi, na kojima možete surfovati, čitati mail ili dokumenta, knjigu ili strip, pogledati poneki video i časkom “trknuti na net” iz dnevne sobe nakon što ste na televiziji videli nešto što vas je zainteresovalo…Tu nema revolucionarnih primena, revolucionarno je samo iskustvo i lakoća korišćenja uz vrlo neposrednu interakciju sa mini računarom koji se nalazi ispred vas.
U periodu koji je iza nas Apple iPad je postao sinonim za tablet. Željno se čeka konkurencija koja bi ponudila alternativu ovoj napravi, a oči su uprte u mnoštvo velikih imena potrošačke elektronike i računarske industrije u celini. Samsung je istupio sa svojim proizvodom (Galaxy Tab), ali je došlo do vrlo čudnih dešavanja vezanih za Google Android operativni sistem na koji ćemo se nešto kasnije osvrnuti. Asus je takođe ambiciozno istupio u prvim najavama, a mi smo želeli da podelimo sa vama utiske nakon dvodnevnog druženja sa prototipom jednog ovakvog uređaja koji je došao do naših ruku. Naglašavamo – prototipom. Specifikacije su delimično poznate, ali nisu finalizovane i moguće su (čak i vrlo verovatne) izmene, od sitnih do veoma značajnih.
Šta su glavne karakteristike tableta koji smo imali? “Radni naziv” koji se može pročitati u About sekciji menija je EP90, a reč je o 8,9-inčnom tabletu. Asus priprema više verzija tableta u raznim veličinama, od kojih će se neki bazirati na Atomu, a neki na ARM + Nvidia kombinaciji. EP90 spada u potonje. Momentalno smo se setili slika Nvidia CEO-a sa početka ove godine sa Tegra tabletom u rukama, koje su izazvale pažnju korisnika širom sveta. Tegra 2 SoC rešenje u kombinaciji sa dva ARM Cortex A9 jezgra (rade na 1 GHz) čini osnovu ovog tableta. Rezolucija ekrana osetljivog na dodir je 1024 x 600 piksela, stiže sa SSD-om od 8 GB, čitačem SD kartica, web kamerom od 0,3 megapiksela, te podrškom za WiFi, Bluetooth, USB i HDMI konektore. Masa tableta iznosi 650 grama. OS je Android 2.2.
Ipak, sve ove stvari treba shvatiti uslovno, jer je reč o prototipu. Na primer, na internet su procurele slike istog ovog uređaja sa Windows Embedded 7 OS-om. Očekujemo da će neke stvari biti dodatno izmenjene, ali smo želeli da vam prenesemo naše utiske. Osećaj u radu je jednostavno sjajan! Ništa ne može da opiše to iskustvo kao kada neposredno ispred sebe držite ovakvu stvar i bazate prstima po njoj. Setili ste se nečega, ali vas mrzi da ustajete iz fotelje? Tablet je tu. Želite da pokažete nešto nekome, fotografije sa mora, nešto zanimljivo sa interneta? Ponovo, tablet je tu. Da proverite neku firmu čiju ste reklamu upravo videli na TV-u? Setili ste se da bi vam mogao stići bitan mail? Želite da nabrzaka proverite šta je novo u svetu sporta? Hoćete da pročitate neku knjigu ili imate kolekciju skeniranih LMS/Zlatna Serija stripova, ali ne možete baš toliko da sedite ispred računara? Sve to može i na drugi način, ali nijedan način neće biti tako jednostavan, niti ćete moći da toliko funkcija objedinite u tako jednostavnom uređaju, a da pri tome zadržite visok nivo funkcionalnosti. Tablet je rešenje. Sada, nakon druženja sa njim, možemo to da ustvrdimo sa punim pravom.
Što se konkretnog prototipa tiče, najveću manu vidimo u neoptimizovanom OS-u (što nije Asus-ova krivica), a imamo i sitnijih zamerki na hardver. Očito je da je zaštitni znak kompanije Nvidia postao visok stepen zagrevanja, pa tako i Tegra 2 očito pati od tog problema. Poleđina tableta je delimično izrađena od aluminijuma, a delimično od plastike i upravo ti delovi se primetno greju, dok su aluminijumski potpuno hladni. Nažalost, to ima posledice i na bateriju, koja bi morala trajati duže od svega dva sata. Ekran bi mogao imati bolje uglove gledanja, ali to je takođe nešto za šta se može očekivati da će biti menjano u hodu. Naravno, podsećamo da je ovo samo prototip koji će se sigurno menjati u budućnosti.
Ni sami ne možemo da vam kažemo šta će se dešavati sa EP90 u budućnosti, niti da li će se naprava uopšte naći u serijskoj proizvodnji, koliko će i kako biti menjana. Do tableta smo došli nezvaničnim kanalima, a u lokalnoj kancelariji nisu imali nameru da bilo šta komentarišu – sa punim pravom. Sa drugih strana saznajemo, međutim, da se praktično nijedan tablet neće pojaviti tokom ove godine, već će svi oni tek nakon decembra ulaziti u serijsku proizvodnju, ali i to je na dugom štapu. Zašto je tako, saznaćete na narednoj strani. Nije najveći problem u hardveru, problem je prevashodno u softveru.
Quo Vadis, Google?
Za kraj, ne možemo a da se ne osvrnemo na “dobri” Google. Ovaj put, Google zaslužuje sve kritike, ne samo zbog ovog uređaja, već kompletne situacije na tablet tržištu. Prosto rečeno, Google je izneverio očekivanja partnera i podsetio itekako na brojne stvari koje smo nekada sa lakoćom zamerali Microsoft-u, dok je Google bio simbol nečeg pozitivnog, novog, vedrog. Sada je, međutim, Google u potpunosti preuzeo ulogu kočničara jednog kompletnog dela tržišta, potencijalno veoma vrednog.
O čemu se zapravo radi? Više nije nikakva tajna da je Google napravio katastrofalne greške u koracima, greške čije posledice on nažalost verovatno ni neće osetiti u značajnijoj meri. Kompanije su tu da prave pare, to je istina, ali ima razlike u načinima na koje to ostvaruju. Neodgovornost, javašluk, nedostatak sinhronizacije, svesti o potrebnim prilagođavanjima, korporativna hijerarhija ili nešto treće, tek Android, jednostavno rečeno, nije spreman – a kad će, ne zna se. Android ne može da funkcioniše na tabletima u sadašnjem izdanju. Verovali ili ne, ali problem je u tome što je ceo sistem koncepiran isključivo za telefone i ima probleme sa rezolucijama većim od 800 x 480, odnosno sa ekranima iole većih dijagonala.
Tako Android u 2.2 verziji ne može lepo da radi na uređajima sa ekranima od 7, 9 ili 10 inča! Da Froyo u sadašnjem izdanju pravi probleme ne bi bilo toliko strašno kada se ne bi plutalo u limbu po pitanju narednog izdanja, Android 3.0, odnosno Gingerbread. Prema sadašnjem stanju – vrlo nezvanično, ali očito sa dosta osnova – u planu su dve verzije Android 3.0 OS-a, jedna za telefone i druga za uređaje sa ekranima od 10 i više inča. A šta sa uređajima od 7 ili 9 inča, onima koji bi trebali da budu neka vrsta idealnog balansa? To trenutno niko ne zna.
Autor ovih redova nagađa da problem vuče korene iz vremena kada je Google bio jasno posvećen strategiji dva operativna sistema – Android za mobilne telefone i Chrome OS za netbook računare i uopšte računare većih dimenzija. Tada su programerima i razvojnim timovima nametnuti limiti vezani za rezoluciju i uopšte iskustvo korišćenja i mogućnosti. U međuvremenu, Chrome OS je ni tamo ni ovamo, a Android počinje da se širi i na uređaje većih dijagonala, dok Google kao da je zaboravio zašto je uopšte uveo limite koje je uveo i samim tim smeo sa uma njihovo uklanjanje, čak i kada su se pojavili jasni razlozi. Opet, to ih nikako ne opravdava, jer valjda može neko da kaže “hej, pa ovo neće dobro funkcionisati na tabletima i naši partneri u Samsungu, Asusu…će imati problema.” Ili su to samo naše nade da postoji neko ko može ili želi da kaže tako nešto dok uputstvo ne dođe sa najvišeg nivoa…šefove ne valja ljutiti…
Šta ovo u praksi znači za korisnike? Na primer, nezvanično, Samsung razmatra mogućnost da nakon što bude izbacio Galaxy tablet sa Androidom privremeno sa apdejtom pređe na Google Chrome OS, pa da se posle vrati na Gingerbread (Android 3.0). A i to je pitanje i zavisi od zamisli Google-a. Aplikacije imaju problem jer su prilagođene da rade na malim ekranima manjih rezolucija. Da, deluje nam neverovatno da na pragu 2011. godine imamo problem sa rezolucijama ekrana, ali to je tako. Verovatno bi svako od nas na poziciji nekog od menadžera Google-a ili timova koji prave aplikacije rekao “ovo nije finalni proizvod, to mora da se doradi” jer je neshvatljivo da ne postoji neki sistem dinamičkog prilagođavanja, ili bi makar intervenisao da se to ispravi čim pre. Međutim, ako je stvarno situacija takva kako se nezvanično priča, to znači da Google neće ponuditi adekvatno rešenje ni u celoj prvoj polovini 2011. godine.
Gde nas to ostavlja? Bez ozbiljnijeg konkurenta toliko “nahajpovanom” iPad tabletu. I to bezmalo godinu dana, a možda i duže! Kao što vidite i sami, kompanije imaju hardver, on nije toliko problematičan. Međutim, zbog problema sa softverom izgleda da ozbiljne konkurencije iPad neće videti možda i do svoje verzije 2.0. Opet, pošto je cela industrija verovala Google-u, a alternativa je Microsoft koji je odlično poznat po “pokaži i zbriši” taktici, sada se dolazi u situaciju da se ušlo u vremenski tesnac, nema mogućnosti da se naprečac smisli neko novo rešenje i mora se čekati. Alternativa bi mogli biti neki Windows Embedded 7 ili neko privremeno Linux rešenje, ali…usput, troškovi razvijanja u minut do dvanaest bi odveli cene tableta i preko četvorocifrenih, što je opet besmisleno.
Ne zaboravite da je prednost Apple-a potpuno razvijen ekosistem, odnosno objedinjujući mehanizam koji se proteže celom linijom od samih sadržaja za korisnika, preko servisa lakih za korišćenje koji ih isporučuju, do samog hardvera u vidu uređaja, koji opet pokreću proveren softver. Kako se boriti protiv toga na adekvatan način? Voleli bismo da grešimo, jer je svaka konkurencija dobrodošla stvar, ali Google je uputio jasnu poruku industriji da je preveliko oslanjanje na velike brendove i slepo verovanje njihovim namerama mač sa dve oštrice za sve firme koje pokušavaju da razvijaju sopstveni biznis. I u krajnjoj instanci, što je za same korisnike najbitnije, na taj način je praktično onemogućio pojavljivanje većeg broja konkurentskih modela, ili makar obesmislio značajni push koji bi određene kompanije mogle pokušati da naprave, a to će svakako uticati na njihove poslovne planove u budućnosti.
