Benchmark Redakcija
Filip Majkić
Netbook i(li) notebook?
Notebook računare nije potrebno posebno predstavljati – samo onaj ko uopšte nije upućen u svet računara i najzagriženiji pobornik korišćenja računara drugačijih formata (uglavnom stonih modela) nije upoznat ili ne želi da bude upoznat sa uređajima koji su uneli revoluciju u shvatanje i korišćenje računara u odnosu na koncepciju koja je uokvirena pre nešto više od jedne decenije. Vremenom su postajali sve popularniji, upotrebljiviji, svrsishodniji, raznolikiji, da bi u prvoj polovini ove godine konačno prestigli po prodaji nekada apsolutno neprikosnovene stone (desktop) računare. U tom istom periodu smo videli formiranje još jednog tržišnog segmenta, čiji se bum tek očekuje. Radi se o netbook, MID i nettop računarima, malim, pristupačnim kompjuterima niske potrošnje. U ovom tekstu ćemo pokušati da ponudimo odgovore u vezi sa osnovnim stvarima, fokusirajući se prevashodno na karakteristike notebook i netbook uređaja. Upravo je tu linija razgraničenja između uređaja „najmutnija“. Cilj je da objasnimo razlike između ovih sprava i na taj način olakšamo korisniku izbor između računara različitih karakteristika. Možda je ovakav tekst mogao da se pojavi i ranije, ali treba imati u vidu da je ipak moralo proteći određeno vreme da bi se ustanovili i prepoznali trendovi u ovom tržišnom segmentu, odnosno da bi se pojavilo dovoljno proizvoda da bismo mogli da izneseno „podupremo“ konkretnim uređajima.
Intel-ov koncept – netbook za učenje: Classmate PC
Treba naglasiti da je ovaj segment još uvek u fazi formiranja, te da mnogi posmatraju netbook uređaje kao podskup laptopova. I ne bi puno pogrešili, premda to zavisi od kriterijuma po kojima bi se uređaji razvrstavali. Netbook računari su, na prvi pogled, minijaturne verzije notebook-ova. Ipak, izgled često ume da prevari ili makar da utiče na formiranje pogrešnog suda o upotrebljivosti ili kvalitetu bilo kog proizvoda. Zbog toga je edukacija korisnika, ali i prodavaca od velike važnosti. Dobro edukovan korisnik je sjajna mušterija – uvek zna šta mu treba, poznaje prednosti i mane proizvoda za koji je zainteresovan, potpuno je svestan prednosti i mana svog izbora. Jasno je da sama upućenost u IT tokove ne znači automatski i dobro poznavanje određene materije ili pak razvijenu svest o mogućnosti primene određenih tehnologija. Poznavanje overklokovanja ne znači uvek da taj korisnik sa sigurnošću može odrediti šta nekome treba na notebook tržištu, naročito u slučajevima kada cena igra bitan faktor. U bliskoj budućnosti će velike kompanije veliki akcenat baciti na promociju ideje i edukaciju tržišta. Benchmark je, kao i uvek, „u prvim borbenim redovima“ kada su nove tehnologije i njihove primene u IT sferama u pitanju.
Na početku beše…
Ideja o malim, mobilnim računarima je veoma stara, ali su izvedbe dobijale različite obrise, u zavisnosti od doba, procene upotrebljivosti i u tom trenutku dostupnih tehnologija. Inspiracija nikada nije manjkalo. Kada se osvrnemo i vidimo koliko nam je različitih uređaja za koje smo nekada mislili da su čista naučna fantastika u proteklim godinama donela IT industrija, ne možemo da ostanemo ravnodušni. Pa ipak, nema potrebe da se vraćamo u komandnu sobu kapetana Žan Luk Pikara, već ćemo se zadržati na relativno skorijoj prošlosti. Nakon sazrevanja notebook platforme, kompanije su došle do zaključka da postoji prostor za ultra-mobilne mašine, koje su kategorisane kao sub-notebook ili UMPC uređaji (premda su se naknadno između ovih pojmova ustanovile određene razlike, ali nam to sada nije od interesa). Osnovni problem koji se javio jeste visoka cena ovih naprava, koja nije bila ništa manja od notebook računara srednje klase. U skladu sa tim, broj korisnika i potencijalno zainteresovanih je bio dosta ograničen. Ovakvi uređaji su ostali u sferi interesovanja ne tako velikog broja entuzijasta i brzo je došlo do zasićenja tržišta. Iako su sami uređaji bili više nego dobri, to nije pomoglo da se korisnici masovno odluče da za istu ili čak daleko veću sumu novca kupe ultra-mobilni računar, pre nego ipak snažniji notebook ili desktop. Pride, broj kompanija koje su se usudile da iskorače i ponude svoje proizvode je bio nevelik.
OLPC inicijativa i prvi konkretan proizvod: OLPC XO-1
Pre nekoliko godina je pokrenuta inicijativa One Laptop Per Child (OLPC), koja je za cilj imala kreiranje malih i efikasnih računara u notebook formi, dizajniranih tako da maksimalno smanje troškove proizvodnje, ali i eksploatacije. OLPC računari su bili namenjeni siromašnim zemljama i zemljama u razvoju, prevashodno za potrebe edukacije. Kao takvi, oni su morali da zadovolje kriterijum izuzetno niske cene i na taj način je stvorena kategorija ULPC (ultra low cost PC) računara, preteča netbook-a. Iako solidno zamišljena, akcija se suočila sa brojnim problemima. Bilo je problema sa koordinacijom svih firmi članica, proizvodnjom, dostupnošću. Bilo je neophodno naručiti puno računara, a kako se morao zadovoljiti i kriterijum kakve-takve isplativosti, nije bilo moguće pokrenuti proizvodnju dok se ne dobije porudžbina za nekoliko miliona primeraka. Tada je jedna tajvanska kompanija rešila da iskorači i ponudi konkurentski proizvod, koji bi zadovoljavao gore navedene kriterijume.
Začetnik komercijalnog buma – ASUS EeePC
Asus je najavio svoj Eee PC kao odgovor na OLPC XO-1. Ostalo je, slobodno možemo reći – istorija! Test ovog uređaja možete pročitati na našem sajtu. Asus je Eee PC plasirao gde god je procenio da ima potrebe za njim, nije imao problema sa proizvodnjom, računari su bili direktno dostupni u maloprodaji umesto naručivanja od strane vlada pojedinih zemalja i naknadnog distribuiranja po ne baš uvek najjasnijim kriterijumima. Konačno, Eee PC je nudio vrlo solidnu i zanimljivu platformu. Pravilno procenivši da većini korisnika nije bitan svaki promil performansi, Asus je po ceni koja je u rangu mobilnog telefona srednje klase ponudio vrlo ozbiljan proizvod, koji može da radi većinu onoga što može u višestruko skuplji i daleko veći notebook računar – ne podjednako brzo, kvalitetno ili udobno, ali na korisnicima je da to procenjuju. Ogroman uspeh ilustruje i brojka od čak 350 hiljada prodatih (ili bolje rečeno, razgrabljenih) računara za manje od jednog tromesečja! U kompaniji očekuju da će do kraja ove godine isporučiti preko 5 miliona ovih računara.
Višestruko nagrađivan: ECS G10IL je još uvek samo koncept
To je pokrenulo lavinu. Eee PC je jasno ukazao kakav je hardver dovoljan i potreban za ovu klasu uređaja, gde se stvari mogu dodatno poboljšati, šta korisnici žele u budućim napravama i tako dalje. Veliki proizvođači čipova, a pre svih Intel, su najavili svoju podršku u vidu specijalnih procesora i čipsetova, kompanije su videle kojim putem treba ići i gde postoji potencijal za proširivanje ponude. Ono što je najbitnije jeste da je pokazano da kupci vrlo pozitivno reaguju na formu notebook računara, sa ne tako snažnim hardverom, ali dovoljnim da „izgura“ nezahtevne stvari kao što su pretraživanje interneta, e-mail, editovanje dokumenata, pregledavanje fotografija, učenje i slično. Drugi OEM i ODM proizvođači su reagovali što su brže mogli, imajući u vidu da su i sami bili pomalo zatečeni uspehom prvih netbook naprava. Čekalo se i na Intel da obezbedi adekvatnu hardversku podršku kroz Atom procesore, prilagođene upotrebi u računarima ove forme i 945 GSE čipset. Tako sada imamo MSI Wind (čiji test takođe možete pročitati na stranicama našeg sajta), HP Mini-Note, pomenute Asus Eee PC i OLPC XO-1, a uskoro će se u celu priču uključiti Acer Aspire One, Fujitsu Siemens Amilo Mini, Dell E, ECS G10IL i Gigabyte M912, koji bi trebao da donese i novost u netbook kategoriju u smislu tablet forme sa ekranom osetljivim na dodir. Tu je i veći broj kompanija koje su kreirale svoja rešenja, ali nisu poznatija na globalnom nivou, već svoja delovanja ograničavaju na najrazvijenija tržišta. Na duže staze se spremaju koncepti kao što je VIA OpenBook, a Nvidia se sprema da ponudi svoje čipove, za koje se najavljuje da bi mogli značajno da podignu kvalitet igranja na netbook računarima. Jednostavno, svi iole značajniji proizvođači će nuditi svoja rešenja za ovaj privlačan deo tržišta, za koji se prognozira da će predstavljati jedan od najbitnijih faktora u daljem rasprostranjivanju korišćenja PC računara.
Hardverske razlike
Gde je tajna uspeha ovih uređaja, i šta iskustvo rada na njima čini drugačijim u odnosu na notebook računare? Počnimo od onoga što je našim posetiocima verovatno najzanimljivije – hardvera. Priča o hardveru je veoma usko vezana za dizajn – kao što smo već rekli, netbook računare je najlakše opisati kao „smanjene“ notebook uređaje. To je uslovilo potrebu za prilagođavanjem hardvera, smanjivanjem potrošnje, (re)dizajniranjem čipova i slično. Još jedna stvar koju treba imati u vidu jeste da je Intel za sada jedini koji nudi i isporučuje kompletnu platformu za netbook računare. Druge kompanije tek dizajniraju čipove, razrađuju koncepte i pokušavaju da uhvate korak. Stoga ćemo se u ovom delu teksta fokusirati upravo na ono što nudi Intel, koji je de facto nametnuo standarde u ovom tržišnom segmentu. Kako je Intel prilično dominantan i kada je u pitanju notebook platforma, gde mnogi slabije upućeni korisnici stavljaju ekvivalent između pojmova Centrino i laptop, to će nam olakšati direktno poređenje.
Od MacBook-a do Nintendo DS ručne konzole, preko EeePC-ja
Iako se Eee PC pojavio sa Celeron procesorom i iako se isti i dalje koristi u pojedinim modelima usled nestašice Atom procesora, standard za netbook računare je definitivno postao upravo Atom. Atom procesori se izrađuju u 45-nm high K tehnologiji i poseduju preko 47 miliona tranzistora. Oni predstavljaju oživljavanje principa ranije korišćenih u Intel P5 i i486 arhitekturama, uz savremene metode proizvodnje i održavanje kompatibilnosti sa Core 2 Duo instrukcijama. Naravno, Core 2 Duo procesori i novi 45-nm modeli visokih performansi omogućavaju notebook računarima komfornu prednost po pitanju performansi, tako da korisnici kojima je ta stavka najbitnija kada se radi o upotrebi računara već mogu da zaborave na netbook, osim ako već poseduju računar visokih performansi i žele da ga koriste kao pomoćnu mašinu. Atom procesori imaju 533 MHz FSB, podržavaju Hyper-Threading i imaju 512 KB L2 keš memorije. Radi se o jednojezgarnim procesorima, a dvojezgarne varijante će stići tek krajem godine (a računari verovatno još par meseci nakon toga). Ono što je glavna karakteristika Atom procesora jeste izuzetno niska potrošnja. Termalna disipacija modela N270, koji se koristi u većini netbook računara, iznosi svega 2.5 W! Poređenja radi, „tipičan value notebook procesor“ (pretpostavljamo da se misli na Celeron procesore bazirane na Core arhitekturi), prema podacima Intela, ima termalnu disipaciju od 31 W. „Prosečna potrošnja“ je kategorija uvedena da označi koliko u praksi troše procesori kada računare koriste nezahtevni korisnici, koji ne opterećuju svoje mašine ceo dan zahtevnim aplikacijama. Atom je opet u značajnoj prednosti – manje od 0.6 W, dok gore pomenuti procesor value notebook računara ima potrošnju od oko 3 W. U idle režimu, potrošnja se kreće od 80 do 120 mW! Šta ovo znači u praksi? Manje zagrevanja i duži rad baterije na netbook računarima. Naravno, to omogućava i kompanijama da modifikuju ponudu u odnosu cena-performanse, pa se tako uz netbook može isporučiti manja i lakša baterija, manjeg kapaciteta, koja u praksi rezultuje istovetnom ili čak ponovo dužom autonomijom od notebook-ova.
Slična priča važi i za čipset. Intel 945GSE je mali, ne troši puno, dizajniran je za računare malih dimenzija, dolazi uparen sa ICH7M southbridge čipom, i raspolaže integrisanim grafičkim čipom koji podržava DirectX 9 i radi na 133 MHz. Diskretna grafika se ne može implementirati u ovako male računare, a na nešto brže integrisane grafičke čipove ćemo sačekati još gotovo godinu dana, dok Nvidia ne isporuči (ako isporuči) svoje prve čipsetove za netbook platformu. Naravno, za sada o nekom igranju u zahtevnijim naslovima ne može biti govora. No, ovi računari tome nisu ni namenjeni. Još jedna razlika koje korisnik mora biti svestan – netbook prosto nije za 3D igre! 945GSE čipset takođe u fokusu ima nisku potrošnju i njegova disipacija iznosi oko 4 W, a disipacija ICH7M čipa još 1.5 W – što su višestruko manje vrednosti od disipacije čipova notebook računara – 965PM ima potrošnju od 8 W, dok 965GM – koji je pogodniji za poređenje zbog prisustva integrisanog grafičkog čipa – ima potrošnju od 13.5 W.
Mislite da je to sve? Varate se. Netbook računari dolaze u veličinama 7-10 inča. Opet, drastično manje od tipičnih notebook računara, gde se standardom smatra 15.4-inčni model, a o većim da ne govorimo. Što se dimenzije notebook-ova smanjuju, smanjuje se i razlika u upotrebljivosti u odnosu na netbook računare, usled deljenja određenih karakteristika i prisustva nekih prednosti i / ili mana koje poseduje ona druga platforma. Ipak, samo donekle. Jedna od stavki koje omogućavaju dodatnu uštedu netbook računarima jeste prisustvo flash memorije umesto hard diska. Ipak, njena količina je uglavnom prilično mala – nakon prvih netbook-ova sa 2-8 GB flash memorije, sada se ipak ugrađuje nešto prihvatljivijih 12-20 GB. Pojedini proizvođači se odlučuju na napuštanje ovog pristupa po pitanju skladišnog prostora i kako vreme odmiče sve se više okreću klasičnim 1.8-inčnim i 2.5-inčnim hard diskovima. Iako SSD-ovi malih kapaciteta omogućavaju dodatnu uštedu u potrošnji, ali i težini celog računara, jednostavno nisu u stanju da se takmiče sa hard diskovima svojim kapacitetom. Ipak, korisnici i dalje imaju izbor jer će postojati veliki broj netbook računara sa obe opcije. Notebook računari tih dilema nemaju. U njima se sreću hard diskovi većih kapaciteta kao standard, dok SSD-ovi raspolažu većim kapacitetom – naravno, ovo poslednje se žestoko plaća. Pojedini laptopovi više klase raspolažu i hard diskovima koji se vrte na 7200 obrtaja u minutu. Kao što smo rekli – performanse će uvek biti na strani notebook računara…To potvrđuje i količina RAM memorije, koja u netbook uređajima retko premašuje 1 GB (veći broj modela, naročito sa Linux operativnim sistemima, se isporučuje sa 512 MB), dok „velika braća“ danas uglavnom raspolažu sa 2 GB memorije, a ni veća količina više nije retkost. Konačno, nijedan netbook ne poseduje optički drajv (najavljuje se da će Eee PC uskoro dobiti eksternu varijantu), dok praktično svi notebook računari nude kompatibilnost sa optičkim medijima i mogućnost snimanja na iste.
Tipičan predstavnik 15.4″ notebook računara
Na sve ovo treba dodati više tehnologija uštede potrošnje, koje se implementiraju u netbook računare. Iako su neke od njih primenjene i na laptopovima, ovde zbog prirode hardvera dolazi do još drastičnijih ušteda. Rapid Memory Power Management, Smart 2D Display, Automatic Brightness, Intel Matrix Storage Manager su samo neke od njih. Ne treba sumnjati da će sličnim putem poći i proizvođači drugih platformi, kada budu stigli na netbook tržište. Ipak, nešto što je trenutno uspostavljeno kao standard u praksi i što je karakteristika praktično svih netbook računara sa kojima smo bili u kontaktu do sada jeste prisustvo ekrana sa LED pozadinskim osvetljenjem i bez glare sloja. Ova tehnologija se za sada može videti samo u skupim netbook računarima, a izostanak odsjaja na ekranu takođe gledamo kao prednost. Nasuprot notebook ekranima, proizvodnja velikog broja malih ekrana je dosta efikasnija i na taj način postoji računica za ugrađivanje ovakvih ekrana u male netbook računare.
Veliki i snažan: Acer Aspire 8920G Gemstone Blue
Kad smo već kod ekrana, pomenimo da kod netbook uređaja uglavnom treba računati na 800 x 480 (stariji i manji modeli) i 1024 x 600 (noviji i veći modeli) rezolucije. Iz našeg iskustva, ova druga je naročito pogodna, jer obezbeđuje dosta komotnije pretraživanje interneta. Nasuprot njima, ekrani notebook računara raspolažu daleko većim rezolucijama, koje idu i do Full HD (1920 x 1080) na većim modelima (Acer 8920G, na primer). „Standardna“ rezolucija laptopova donje klase (uglavnom 15.4“ forme) je 1280 x 800 piksela, a postoji veliki izbor notebook računara sa ekranima većih rezolucija. Autonomija je definitivno na strani netbook računara. Iako postoje pojedini modeli laptopova koji su u stanju da se mere sa njima, u proseku malo koji može da se pohvali da sa standardnom baterijom može bez problema da radi 4-6 sati, što može praktično svaki netbook.
Razlike u korišćenju
Iz svega navedenog se nameće odgovor na pitanje „Šta je netbook računar?“ To je nova kategorija mobilnih računara, dizajnirana za bazične, jednostavne upotrebe. Takvima ih čine male dimenzije, visok stepen portabilnosti, niska potrošnja i ne toliko snažan hardver, te specifična svojstva, koja ih odvajaju od notebook računara. Netbook računari se kupuju kao pomoćne mašine i / ili uređaji specifične namene, ili na siromašnim i nerazvijenim tržištima, gde postoji daleko veći broj korisnika čije potrebe ovakav računar može zadovoljiti, a da pri svemu tome ne iziskuje ogromne svote novca, što je na tim tržištima naročito bitno. Oni nisu tu da zamene notebook. Pre svega, postoji razlika u performansama, preko koje neće i ne može svako preći. Postoje i sličnosti, kao što je podrška za Wi-Fi konekciju, koja jasno sugeriše okrenutost netbook-a prema web sadržajima, odnosno internetu. Ipak, i tu postoje suptilne razlike – netbook računari do daljeg neće uživati u prednostima Draft N standarda za Wi-Fi, koji donosi primetna ubrzanja u transferu preko bežičnih mreža.
Najbolji notebook računar: Apple MacBook Pro
Jednostavne i pristupačne naprave kakve su netbook računari se primarno koriste za komunikaciju (e-mail, instant messaging, VoIP, social networking koji je već definitivno ustanovljen kao globalan fenomen), učenje (kada je reč o deci, koja mogu koristiti ove računare za školske potrebe ili jednostavno za saznavanje novih stvari i učenje pomoću interneta), multimedijalne sadržaje (pregledanje fotografija, gledanje video fajlova za šta je netbook svojim dimenzijama naročito pogodan jer se pretvara u neku vrstu mini plejera), slušanje muzike i slično. To ne znači da se i notebook ne može koristiti za navedene svrhe – on to sve može, ali je i daleko pogodniji za naprednije softverske aplikacije, gledanje DVD filmova, multitasking, rad u zahtevnim programima, HD video sadržaje, i jednostavno svuda gde su bitne visoke performanse. Takođe, na strani notebook računara su i konekcije, pošto je isti u stanju da podrži daleko veći broj istih. Ako vam treba HDMI, veliki broj USB portova ili podrška za neki specifičan konektor, ne razmišljajte o netbook modelima, makar za sada. Konačno, tu je i razlika u smislu udobnosti korišćenja – tastature netbook računara su primetno manje i neudobnije za iole duži rad. Iako se na njih korisnik može navići, u globalu je daleko prijatnije raditi za notebook računarima ukoliko postoji potreba za dugotrajnijom interakcijom sa PC-jem. Ipak, i netbook-ovi su napredovali po tom pitanju. Nakon inicijalno ne baš najpozitivnijih reakcija u vezi sa tastaturama na prvim modelima, dosta se toga popravilo na novim, većim uređajima dijagonale 10 inča. Recimo, pomenuti prikaz MSI Wind uređaja je otkucan upravo na njemu bez većih problema, a iskustvo je bilo daleko prijatnije od rada na manjim netbook-ovima. To i dalje nije bilo na nivou većih notebook-ova sa većim i udobnijim tastaturama, ali treba registrovati.
Drugačiji od ostalih netbook-ova: Gigabyte M912
Među najbitnijim stvarima na koje korisnik treba da obrati pažnju jeste izbor operativnog sistema. Netbook računari dolaze sa nekom varijantom Linux-a ili Windows XP Home operativnim sistemom. Microsoft je izašao u susret proizvođačima i produžio podršku za Windows XP (doduše, samo za netbook korisnike) i spustio cene istog na vrlo primamljive iznose, što je uticalo da veliki broj kompanija napravi drastičniji otklon od Linuxa i fokusira se na Windows platformu, koja – ne lažimo se – jednostavno donosi mnogo bolju podršku i širi spektar mogućnosti većem broju korisnika. To možda ne važi za bolje upućene, ali važi za više od devet desetina korisnika, među kojima je i najveći broj potencijalnih korisnika netbook računara. Korisnici prilikom izbora trebaju da vode računa o ovome. Treba reći da se na skoro svaki netbook može instalirati Windows uz malo egzibicije, ali to em ne zna svako da radi, em nije baš sasvim legalno…Notebook računari nemaju tih problema. Oni uglavnom stižu sa Windows Vista operativnim sistemom, poslednjom iteracijom operativnih sistema koja stiže iz kompanije Microsoft i raspolažu sa dovoljno snage da ga „teraju“ bez problema. O ovome takođe vodite računa kada se budete opredeljivali. Konačno, netbook uređaji ne mogu da prate raznolikost laptopova. Oni dolaze u raznim veličinama (12, 13, 14, 15, 17 i više inča), sa drugačijim ambicijama u pogledu tržišnog segmenta koji treba pokriti (multimedija, gaming, desktop zamena, all-round, biznis) i velikim razlikama u pogledu hardverskih specifikacija. Unutar netbook računara takvih i tolikih razlika nema. Ta mogućnost izbora koja se nudi korisnicima kada su laptopovi u pitanju upravo služi pokrivanju što većeg broja zainteresovanih. Ipak, pokazuje se da je broj korisnika zainteresovanih za netbook računare dovoljno veliki da se stvori jedna zasebna kategorija proizvoda.
Kuda dalje!?
MID – internet u džepu
Dužnost nam je da konstatujemo da je netbook platforma i dalje u procesu sazrevanja. Veći broj proizvođača eksperimentiše sa različitim napravama, a kreatori čipova i drugih bazičnih uređaja spremaju dalje evolutivne korake koji imaju potencijal da promene poimanje upotrebne vrednosti ovih sprava, naročito u odnosu na „tipične“ notebook računare. Intel sprema dovjezgarne Atom procesore (serija 330), koji će imati duplo više L2 keš memorije (1 MB naspram 512K u trenutno aktuelnim modelima), nešto veću potrošnju (do 8 W), ali i unapređene performanse. Predstoji i ubrzavanje Atom CPU-ova sa aktuelnih 1.6 na 1.8 GHz. Nvidia priprema svoje čipsetove, za koje se očekuje da će unaprediti gaming potencijal ovih malih računara. U slučaju da se pokaže da postoji dovoljno interesovanja i softverske kompanije reaguju na pravi način, ne treba isključivati mogućnost kreiranja čitave klase igara za ovu vrstu računara. VIA se takođe očekuje na ovom tržištu, sa svojim Nano procesorima, vrlo konkurentnim rešenjima kompanije Intel po performansama, ali i po potrošnji i ceni. VIA Nano procesori bi takođe trebalo da budu podržani od kontrolerske logike kompanije Nvidia.
Intel-ov koncept MID uređaja
Eee Box – desktop rođak Eee PC-ja
Sada slede koraci daljeg razvoja, koji bi trebali da pomognu daljem definisanju ovog tržišta. Netbook računari su nam bili glavna sfera interesovanja u ovom prikazu, ali oni ni u kom slučaju neće biti sami u svojoj borbi za opstanak, već će im pomoći i „braća“ – MID i nettop uređaji. MID naprave se takođe baziraju na Intel Atom procesorima radnog takta od 800 – 1600 MHz, još nižom prosečnom potrošnjom (manje od 0.24 W) i ekranima dijagonala od 4.5 do 6 inča i predstavljaju džepne kompjutere u punom smislu te reči, takođe orijentisane prema web sadržajima. Nettop računari će predstavljati desktop verzije netbook-ova – pristupačne alternative desktop računarima, koje će zauzimati malo prostora i takođe se fokusirati na internet i „laku upotrebu“. Postoji i određena konfuzija sa terminima koja nije još uvek definitivno raščišćena, ali to je već stvar semantike.
Dobro razmislite šta više odgovara vašim potrebama…
Ono što je sasvim sigurno jeste da su netbook računari tu da ostanu. Mi smo želeli da vam ovim tekstom ukažemo na njihove osobine i mogućnosti, prednosti i mane, sa naročitim osvrtom na notebook računare, iz očiglednih i već više puta nabrojanih razloga. Ono što je bitno imati na umu jeste da se jedni ne mogu procenjivati uzimajući kao kriterijum osobine drugih. Takođe, niko ne kaže da će napredovanje notebook računara stati, ili da jednog dana njihove nove osobine i mogućnosti neće potisnuti u zapećak netbook računare i neke pozitivne stvari, koje se danas uzimaju kao njihov plus u odnosu na glomaznije rođake. Netbook-ovi će proširiti globalno PC tržište i biće jedan od najbitnijih faktora koji će doprineti daljem razvoju PC tržišta i povećanju isporuka PC računara na srednji rok. Prognoze kažu da će se tržište netbook računara uvećati čak deset puta do 2011. godine, i po tom pitanju se slažu najuglednije analitičke kuće – Mercury, Gartner, IDC. Na duge staze – ko zna. Ono što je bitno jeste da želimo da ukažemo da postoji relativno pristupačna i vrlo upotrebljiva alternativa notebook računarima. Ona nije za svakoga, i stoga oni koji su u dilemi „netbook ili notebook“ trebaju dobro da razmisle o tome na koje će načine koristiti taj svoj novi računar. Ukoliko vam ovaj tekst u tome bude makar malo pomogao, smatraćemo da smo svoj cilj ispunili.
