Filip Majkić
Malo je koja godina donela toliko promena u svetu prenosnih računara kao 2012. Iako spolja to možda ne izgleda tako, suština korišćenja računara se značajno menja sa protokom vremena, toliko da možda toga i nismo svesni dok gledamo u njihovu spoljašnjost. Brojne izmene, dodaci, kvalitativna unapređenja, dizajnerske i ostale inovacije donele su mnogo toga u ovu klasu uređaja.
Gro fokusa tokom 2012. godine bio na ultrabuk računarima. Međutim, ne treba ispustiti iz vide kontinualan napredak u raznim sferama, u mejnstrim računarima, u novim tehnologijama, u novim rešenjima.
Danas baterije traju duže nego ikada, imamo računare kvalitetnije izrade nego ikada, brže nego ikada – ne samo u apsolutnom, već i u relativnom smislu. Nikada računari nisu donosili toliko za svoju cenu. I drago nam je što je tako. Sve će nastaviti da evoluira u pozitivnom smeru, ne zbog altruizma, već zato što je potrebno. Potrebno je, da bi industrija preživela udare koje trpi sa svih strana, a pre svega usled promena naših navika u korišćenju uređaja koji pristupaju internetu. Tableti, smartfoni, razni drugi uređaji prosto prinuđuju laptopove da budu bolji nego ikada. Na naše zadovoljstvo, naravno.
Ultrabuk
Ultrabukovi su zapravo ultra-prenosivi računari, veoma male mase i dimenzija, sa posebnim čipovima, dizajnirani tako da korisnicima pruže maksimum mobilnosti u kombinaciji sa velikom autonomijom, ali i zbog visoke cene, osmišljeni tako da moraju pružiti osećaj ekskluzivnosti i kada govorimo o dizajnu i o kvalitetu izrade. Takođe, tu je i SSD koji iako nije ekskluzivno ograničen na ultrabukove, postaje neizostavan deo priče u kvalitetnijim modelima i diže performanse na jedan novi nivo – bez obzira da li storidž podsistem koristi SSD za skladištenje podataka ili za keširanje fajlova u kombinaciji sa hard diskom. Istovremeno, negde od polovine godine gotovo svi modeli su imali sve ili makar većinu konektora na kakve smo navikli u godinama iza nas, odbacivši neophodnost korišćenja konvertora, izuzev u specijalne svrhe.
Istovremeno, ultrabukovi su skupi. Ali, onima koji ih mogu priuštiti, doneće nešto što drugi računari ne mogu. Fantastičan nivo mobilnosti – malu masu u kombinaciji sa velikom autonomijom, zatim dobar nivo performansi, gde ne mislimo samo na sirovu snagu procesora, već pre odzivnost celokupnog sistema (opet, zahvaljujući SSD-ovima), a zašto kriti – i sjajan dizajn. Uostalom, kada se plaća toliko, tako nešto se može i zahtevati, i valja isporučiti…Jednostavno, teško je opisati osećaj kada smo se prvi put susreli sa ovim proizvodom, u vidu ASUS Zenbook modela, koga je glavni i odgovorni urednik sajta smesta nabavio sebi.
Mejnstrim računari
Možemo reći da u ovom segmentu sve ide svojim tokom. Proizvođači su se izveštili u kreiranju multi-funkcionalnih šasija u koje onda plasiraju različit hardver i tako popunjavaju cenovne razrede. Zvalo se to Inspiron 15, K55, Satellite L8XX, priča je veoma slična – kako Intel pojeftini svoje procesore, tako se Pentium B860 zameni sa Pentium B960, Core i3 se zameni nešto bržim Core i3 modelom, i tako dalje, sve dok se ne dođe do sledeće generacije i tako u krug.
Pozitivno je to što imamo situaciju da su računari generalno dosta evoluirali, u dobrom smeru. Uporedite jedan pristupačan računar od pre 2 ili 3 godine sa današnjim, i videćete koliko tu ima napretka. Kompanije nude sve kvalitetnije uređaje, angažuju se ozbiljni dizajneri (ne, ne mislimo na luksuzne Lamborgini-Ferari modele, već na obične šasije koje idu i na najjeftinije računare), hardver se mic po mic pomera unapred. Možda bi korisnici voleli da su ti pomaci brži i značajniji, i to je legitimno, ali industrija ide takvim tempom kakav je sebi zacrtala, polako ali sigurno napred. Mi to pozdravljamo. Najjeftiniji laptopovi danas i pre 3-4-5 godina jednostavno nisu za poređenje. U korist današnjih, naravno.
Tu je i velika alternativa. Recimo, AMD je danas prema Intelu na mobilnom polju značajno konkurentniji nego pre nekoliko godina. Sa Trinity platformom, koju smo imali priliku da isprobamo u drugoj polovini godine, kao i još nekim rešenjima, mogu vrlo jasno da konkurišu u nižem i srednjem segmentu, gde je odnos cene i performansi veoma bitan. To je pre dve godine bilo praktično nezamislivo. I ta konkurencija je prilično dobra za korisnike, naročito na našem tržištu, gde se još uvek, ma koliko laptopovi bili potrošna roba, ipak za savet za kupovinu pita neko ko zna, neko ko prati situaciju, neko ko ne robuje brendovima, komšija ili prijatelj koji o tome voli da pročita, da se informiše. Kada smo probali Pavilion m6 u drugoj polovini godine baziran na AMD Trinity platformi, i dobili autonomiju od osam časova, ostalo nam je samo da konstatujemo: “To je to.”
Budućnost?
Kraj godine nam je doneo Windows 8, sa novim konceptom korišćenja – velikim oslanjanjem na kontrolu dodirom. Nećemo se ovde upuštati u velike analize, ali mislimo da je koncept veoma dobar na računarima koji imaju ekran osetljiv na dodir. Ukoliko industrija bude odlučila da ovakav koncept ponudi korisniku bez značajno viših cena u odnosu na “klasičan laptop”, postoji lepa perspektiva. Jednostavno, kontrola dodirom omogućava viši stepen intimizacije sa računarom, i na laptopu zapravo ima određenog smisla, sa ekranima koji se drže pod uglom, daleko više nego na desktopovima, i ekranima koji se gledaju pod uglom od 90 stepeni.
Windows 8 je istovremeno doneo i dosta bojazni na mobilno tržište, i puno dilema za Microsoft partnere koliko će se zapravo ići dalje, odnosno da li će Microsoft menjati poslovni model. Za sada, stvari ostaju ovakve kakve jesu, a krajnji korisnici trebaju da znaju da, ako kupuju računar sa instaliranim Windowsom 8, trebaju svakako da idu na modele sa ekranom osetljivim na dodir. To je naša preporuka, jer ima smisla, u ovom trenutku. Testirali smo ASUS S200 i Acer S7 od ovakvih računara, i imamo zaista lepe utiske kada se radi o svakodnevnoj praksi.
Gde identifikujemo još jedan trend? U budućnosti će se puno toga uraditi na brisanju granice između “običnih” laptopova i ultrabukova. Spuštanje cene, mešanje kategorija, pa i “slobodno imenovanje” uređaja jednim ili drugim terminima i svrstavanje u određenu kategoriju, sve će to uticati na percepciju korisnika, a i na cenovne razrede. Zapravo, mi pozdravljamo ovaj trend, ali ukoliko se budu sledila neka jasna pravila, umesto insistiranja na marketinškim floskulama koje zamagljuju suštinu. 15,6-inčni računar koji je 150 grama lakši od “običnog” i sa hardverom ultrabuka za nas jednostavno nije ultrabuk, već nažalost hardverski oslabljen običan laptop nešto ekstravagantnijeg dizajna, koji je plaćen manjkom funkcionalnosti zbog manjeg broja portova i slično. Jednostavno, ne vidimo poentu. Videćemo kako će industrija funkcionisati, odnosno na koji će način brisati ove granice. Mi svakako pozdravljamo dodatno istanjivanje i porast “faktora mobilnosti” u laptopovima, pod uslovom da se ne radi veštački, i sakaćenjem performansi računara.
Proizvođači
Šta reći o proizvođačima i njihovom nastupu u protekloj godini? Nećemo se upuštati u analizu globalnih performansi, koliko izraziti mišljenje o kretanjima na domaćem tržištu. U svetu su PC računari uopšte u defanzivi, pred poplavom novih uređaja kao što su smartfoni, tableti i druge naprave koje okupiraju našu pažnju i smanjuju našu potrebu za korišćenjem “punokrvnih” laptopova.
ASUS se i ove godine (kao i par godina unazad) pokazao najkonkretnijim i najinovativnijim proizvođačem sa izvanrednim modelima i sveobuhvatnom ponudom. Što je još bitnije, shvatajući značaj prisustva na domaćem webu, ASUS se starao da redovno najbolje što ima na domaćem tržištu bude prisutno i na stranicama Benchmark sajta, zbog čega im odajemo posebno priznanje. Spomenimo da su i na svetskom nivou među retkima kojima dobro ide, i koji su u plusu u ovom poslu, uz rast tržišnog udela.
Sa druge strane, neka imena su otišla, neka se vratila, a neka daleko ozbiljnije shvatila domaće tržište. Nažalost, MSI je odustao od prodaje laptopova u našoj zemlji i odlučio da se fokusira isključivo na core komponente za PC. Da je problem mnogo šire prirode, pokazuje i to da MSI u celoj Evropi više ne prodaje Consumer, već samo Gaming modele. Sony je tek sada došao u Srbiju – po našem mišljenju, prekasno, tim pre što Sony više nije ono što je nekada bio i nije više onakav kakvog ga pamtimo. Nekada smo se divili njihovim, ne računarima, već kreacijama. Danas je ipak neko drugo vreme, i svi su dramatično napredovali u međuvremenu. Stoga…kasno Sony u Srbiju stiže…
Samsung je pokazao da će u narednim godinama imati značajnu ulogu u kompletnom segmentu. Iskreno, ne bi nas iznenadilo ako bi se u dogledno vreme našli pri samom vrhu na srpskom tržištu, posebno imajući u vidu resurse kojima ta kompanija raspolaže. Naravno, ostaje pitanje do koje mere želi da se bori za primat u Srbiji, mada pretpostavljamo da će kompanija nastaviti sa značajnim prodorom i uvećavanjem prisustva ne samo na domaćem tržištu, već i u kompletnoj Adrijatik regiji. Dell je “standardan”, i fokusiran na mejnstrim modele. Alienware laptopova više nema, ali nema ni XPS modela u našoj regiji, nažalost. To međutim samo govori da je odlučeno da se fokus baci na ono što najbolje prolazi, što nas pak uopšte ne iznenađuje.
I Toshiba se takođe nekako više fokusirala na “ono od čega se živi” to jest na ekonomski prihvatljivije modele. Naravno, i ove godine smo se družili sa Tecra i Qosmio reprezentativnim serijama ali ostaje utisak da Toshiba, što je i logično, preferira uspešno poslovanje koje ipak omogućavaju modeli za široke narodne mase.
HP je skrenuo pažnju na sebe tokom godine pre svega sa nekoliko odlično balansiranih modela, ne samo na Intel, već i na AMD konfiguraciji. Trinity varijante su se ispostavile veoma zanimljivim, a ne treba smeći sa uma ni nekoliko odličnih ultrabuk modela koji su se pojavili u Srbiji. Acer je takođe među firmama koje su nešto manje primetne, mada to može biti samo naš utisak (no, čitav tekst je naš subjektivan utisak, zar ne?) Činjenica je da je strategija Acera bila ponuditi jeftiniji računar od konkurenata, ali se došlo dotle da teško može da se ide niže, jer su svi ponudili mnoštvo aduta u najpristupačnijoj kategoriji. Lenovo je pomalo u kategoriji nepoznanica, budući da je lokalna kancelarija uglavnom opredeljena za drugačije vidove prisustva od onog koji mi preferiramo i kakvom težimo – znamo kakve su relacije sa distributerima, znamo da je kompanija prisutna sa svojim proizvodima, ali i dalje moramo da molimo da se pošalje računar na test…
Najbolji proizvod je…
Sada, kada smo toliko ispričali o našem viđenju dešavanja u ovoj godini, red je i da proglasimo najboljeg. To je lična impresija, autorov utisak, vezan za ono sa čime se susretao tokom godine. Ovo je njegov stav, a ne srednja vrednost ocena proizvoda dobijanih raznoraznim merenjima. Čak se ne radi ni o uređaju koji bi autor najradije kupio sebi – ne, autor bi sebi verovatno uzeo mašinu sasvim druge klase, ali to ne znači da bi takva mašina bila pogodna i potrebna širokom krugu korisnika. Reč je o našem subjektivnom doživljaju, o prenosnom računaru koji je ostavio najviše pozitivnih utisaka za sobom, u svakom pogledu.
Samsung Series 9 – najbolji laptop 2012. po mišljenju redakcije Benchmarka
Samsung Series 9 je taj! Najbolji proizvod 2012. u kategoriji laptopova je top ultrabuk kompanije Samsung (koji ćete naći i pod oznakom NP900). To je, prosto rečeno, ultrabuk kakav treba da bude. Laptop izuzetan u svakom pogledu. Već kada ga pogledate, vidite da to nije nekakva kopija Aira u dizajnerskom smislu, metalik siva varijanta sa izraženim kompromisima. Ne, to je računar posebnog dizajna, lakši i tanji od Aira (kad ga već pominjemo), sa sopstvenim pristupom pitanjima izgleda, ali i kvaliteta izrade, izrađen od metala koji su strahovito tvrdi i pri jačem pritiskanju ne popuštaju ni za pedalj. Takođe, to je bio ultrabuk sa USB adapterima pune veličine, i sa verovatno najkvalitetnijim ekranom na bilo kom laptopu, izuzimajući neke igračke modele gde poređenje više nije umesno.
Fantastična izrada, izuzetan na dodir, sa finim materijalima, odlična tastatura i tačped, sjajna autonomija, veoma brz SSD, Series 9 je računar koji je lako preporučiti bilo kome. I da je situacija drugačija u ekonomskom smislu, verovatno bismo bili skloni da ustvrdimo da svako treba da ima ovaj računar, bilo kao primarni, bilo kao pomoćni za situacije kada je mobilnost ključni faktor. Series 9 je na nas ostavio takav utisak da smo prvi put uopšte razmišljali u toj kategoriji, o računaru za svakog korisnika, umesto o tome kom je segmentu kupaca neki računar namenjen.
Samsung Series 9 je oličenje svega onoga što smatramo dobrim u sferi ultrabuk računara. Budući da su ultrabuk računari bili “in”, te da su se posledično proizvođači oko njih najviše i trudili, ne čudi da je upravo – po našem mišljenju – najkvalitetniji uređaj u tom segmentu odneo nagradu. Stoga, sve čestitke kompaniji Samsung i ponovimo: Najbolji proizvod 2012. godine u kategoriji laptopova – Samsung Series 9 ultrabuk.
Top proizvodi 2012 - laptopovi
Toliko je uređaja kreirano, izbačeno na tržište, i prošlo kroz naše ruke, da jedva da možemo da se setimo njihovih obrisa, a da ne govorimo o karakteristikama i osećanjima koja su u nama pobuđivali dok smo ih prvi put otvarali, ili ih koristili. Ipak, može biti samo jedan. Koji je najbolji proizvod godine u kategoriji laptopova, kakva su uopšte naša stanovišta vezana za ovo tržište u 2012. godini, i šta možemo očekivati u budućnosti?