Benchmark Redakcija
Verovali ili ne, tehnologija na kojoj se zasniva proces laserskog štampanja datira još iz 1938. godine, kada je mladi Čester Karlson (Chester Carlson), otkrio i patentirao proces takozvane suve štampe, nazvan elektrofotografija. Kako to u svetu nauke obično biva, proćiće još nekih desetak godina dok ljudi ne budu ozbiljno shvatili mladog pronalazača i otpočeli istraživanja sa ciljem da naprave uređaj zasnovan na novootkrivenom procesu suve štampe. Kao rezultat toga, desetak godina kasnije pojavile su se prve elektrofotografske kopir mašine, a tek krajem sedamdesetih i prvi laserski štampač, predviđen za povezivanje sa ko mpjuterom.
Vladimir Vučković
Ali sami počeci laserske štampe i njene komercijalne eksploatacije vezuju se za ime kompanije koja će, u godinama koje dolaze, postati apsolutni lider mnogobrojnih oblasti ra čunarskog sveta, uključujući i opremu o kojoj trenutno govorimo. Za slučaj da niste pogodili, reč je o HP-u.
Ko bi rekao da jedan običan dvonedeljni odlazak na pecanje može da oblikuje budučnost IT industrije, ali upravo to se desilo 1934. godine. Za te dve nedelje su inženjeri elektrotehnike sa Stanford univerziteta, Bil Hjulit (Bill Hewlett) i Dejv Pakard (Dave Packard) postali očigledno dovoljno dobri prijatelji da 5 godina kasnije, tačnije 1. januara 1939. osnuju sopstvenu kompaniju. Kao i većina priča o " američkom snu " i ova počinje u šupi, odnosno garaži, odakle su prvi snovi gospode H-a i P-a pretoče ni u stvarnost.
Iako je ostatak priče veoma interesantan, ipak ćemo preskočiti nekoliko decenija , ne u želji da istestiramo najnoviji model vremeplova , već zato što nas zanima konkretno 1984. godina. Tada se u prodaji pojavio prvi crno-beli l aserski štampač za stone (desktop) računare – HP LaserJet. Glavne odlike ovog "vanzemaljca" iz tog perioda bile su izuzetno tih rad, fenomenalni kvalitet otiska od 300 dpi (tačaka po inču), mogućnost štampanja do 8 strana u minutu, kao i cena od 3600 dolara. Ipak, možda najveća inovacija, koju je ovaj štampač nosio sa sobom, predstavlja kaseta s tonerom, u kojoj su objedinjeni svi ključni delovi vezani za sam proces štampanja, pa je iz tog razloga moguće samu kasetu promeniti kada se potroši toner (bez uticaja na ostale delove štampača) . Inače, toner predstavlja sitni, fini prah crne boje, koji je zadužen za ostavljanje otiska na papiru. Sve glavne karakteristike prvog LaserJet- a očuvane su i do danas, uz konstantn u nadogradnju. Tako je kvalitet, odnosno mogu ćnost mnogo finijeg štampanja (tj. većeg broja tačaka po inču), zajedno sa brzinom štampanja v remenom poboljšan, a verovatno će vas radovati i činjenica da današnje LaserJet (LJ) modele zaista možete da otplatite bez pomoći finansijskog savetnika (za više informacija o ceni pogledajte tabelu pri kraju teksta). Naime, HP i jeste između ostalog lider na ovom polju zahvaljujući pažljivo postavljenom odnosu performanse – cena…
Otvaranje kutije
U lepo dizajniranom pakovanju, pored samog štampača i kasete s tonerom, možete naći još i propratni CD, odštampan i vodič za brzo povezivanje štampača i kabl za napajanje. Ovako minimalan sadržaj nije i dovoljan, bar ne ako ste planirali da LJ 1020 povežete sa kompjuterom . Naime, već uobičajeno za mnogo proizvođače, pa i HP – nedostaje USB kabl. U pitanju je totalno nelogična praksa uštede koju praktikuju poslednjih godina veliki proizvođači i koja ni u kom slučaju nije za pohvalu. U svakom slučaju, setite se ovoga dok još budete u prodavnici, a verujemo da će vam svaki ozbiljniji distributer isporučiti spomenuti kabl uz štampač prilikom kupovine.
S druge strane, ono što dolazi u pakovanju je zaista besprekorno odrađeno. Na propratnom CD-u nalazi se kompletna dokumentacija, zajedno s drajverima (za one, koji eventualno ne znaju, drajver je mali program koji omogućava operativnom sistemu prepoznavanje komponenata i komunikaciju s njima).
Sam štampač je laserski sa crno-belim otiskom, prijatnog dizajna, a kao i većina modernih HP desktop printera, predstavlja kombinaciju belo-sive boje, malih dimenzija i blago zaobljenih ivica. Dakle, neutralan dizajn će biti podjednako pogodan za kućno i za poslovno okruženje (SOHO). I sami ćete se uveriti da kod LJ 1020 sve izgleda kao da je baš na svom mestu, osim prekidača za paljenje, koji se nalazi na zadnjoj strani, pored utičnice za napajanje. Ovo, naravno, ne utiče na funkcionalnost samog štampača, mada bi definitivno bilo bolje da se prekidač nalazi na pristupačnijem mestu. Mada i ovo rešenje ima određenih prednosti vezano za izgled (na celom štampaču nema vidljivih dugmića). Ulaznih fioka za papir ima dve: jedna glavna (donja) i jedna prioritetna (gornja) i obe imaju graničnike za podešavanje širine, a glavna i za regulaciju dužine korišćenog papira. Prednost uvođenja prioritetne fioke ogleda se u situacijama kada npr. želite da prvu stranu odštampate na posebnom papiru, a ostale na običnom. Ovo funkcioniše tako što štampač uvlači papir iz prioritetne fioke dok god ga tamo ima, a potom nastavlja sa glavnom i pritom nije potrebno ništa posebno podešavati, osim opciono kvaliteta korišćenog papira u prioritetnoj fioci (u okviru opcija drajvera, o čemu će biti reči kasnije). Kapacitet pomenute fioke s prioritetom nije ograničen na samo jedan list (iako u specifikaciji piše da jeste) , ali postaće vam jasno, prilikom prvog umetanja papira, da nije namenjena ni mnogo većem broju. Izlazna fioka se nalazi sa gornje strane štampača, a zajedno sa njom i graničnik za pridržavanje papira, koji zaklapa vrlo mali ugao sa horizontalom , pa pod tim uglom, otpilike, papir napušta printer. Ispod izlazne fioke nalazi se mesto za toner.
Kada otpakujete kasetu s tonerom, možete primetiti mali valjak (dugačak otprilike koliko i kaseta) ispod pokretne maske. Preporučljivo je da pomenutu masku ne pomerate ili dotičete valjak, a prilikom umetanja kasete u štampač istu možete držati za ispupčenje na suprotnoj strani (u odnosu na valjak). Pre instaliranja u štampač, kasetu treba protresti nekoliko puta (pogledajte uputstvo), kako bi se toner pravilno raspodelio. Jedan mali savet: ukoliko prenosite štampač na veće razdaljine, izvadite kasetu s tonerom, za svaki slučaj (mala je verovatnoća, ali postoji mogućnost da se toner izlije ako se kaseta ošteti). Ako ikada budete u (ne)prilici da čistite manje količine rasutog tonera (ne brinite, to se neće desiti ako postupate po uputstvima) ne bi bilo loše da iskor istite magnet, ukoliko je pri ruci . Naime, u toneru se, između ostalog, nalazi i manja količina rđe, te je s toga moguće ovaj prah privući magnetom (i nače, današnje čestice tonera su prečnika manjeg od 5 mikrona (mikrometra – hiljaditi deo milimetra)). Neke od ostalih tehnika uključuju i pranje sapunom i vodom, u slučaju kontakta sa kožom, odnosno malom količinom alkohola, za čišćenje tonera sa štampača.
U okviru uputstva na propratnom CD-u opisani su i postupci održavanja štampača, koji će mu znatno produž iti životni vek i očuvati kvalitet štampe, pa predlažem da ih detaljnije proučite.
Instalacija je vrlo kratka i jednostavna, a zvanično su podržane isključivo verzije Windows operativnog sistema: 98, 98 Second Edition, Millenium (ME), 2000, XP (32-bitna verzija) i Server 2003 (takođe samo 32-bitni). HP je najavio izlazak drajvera za 64-bitne verzije Windows-a XP i Server 2003 u bližoj budućnosti, pa, ukoliko koristite neki od ovih OS-ova, posetite s vremena na vreme zvanični sajt.
Tehnologije u pozadini
U ovom odeljku upoznaćete se ukratko sa pojedini m specifičnostima koji se javljaju u procesu štampe, pa samim tim i kod modela o kome je reč.
FPO (First Page Out)
Jedan od bitnijih pokazatelja kvaliteta štampača predstavlja brzina štampanja, izraž ena u broju strana po minutu. Ali ako ovaj parametar ne posmatrate zajedno sa vremenom potrebnim za štampanje prve strane (FPO) , možete doći do pogrešnog zaključka.
Radi se o tome da štampač, dok je uključen , a ne štampa , veći deo vremena provodi u stand-by režimu, tj. u režimu smanjene potrošnje energije. To i jeste logično rešenje. Ali kada korisnik želi nešto da odštampa, printer prvo mora da se "probudi" . Upravo to vreme, od trenutka kada korisnik pošalje zahtev štampaču do trenutka kada se na izlazu pojavi prva strana, predstavlja kritično vreme. Svaka naredna strana više ne čeka na zagrevanje, jer je štampač već "budan" , pa sve ide mnogo brže. Ovu situaciju možete uporediti sa TV-om: kada je uključen u struju, ali nije upaljen, on se nalazi u stand-by modu. Prilikom aktiviranja, potrebno je određeno vreme da se pojavi slika, dok posle toga, možete proizvoljno menjati kanale, koji će biti istog trenutka prikazani. Da se vratimo na temu. Zašto nam je uopšte toliko bitno vreme štampanja prve strane, ako npr. dokument ima 2 0 ili mnogo više strana, pa neće biti potrebe za čestim " buđenjem " iz "uspavanog" režima? Baš zato što statistika pokazuje da prosečan posao za štampanje ima od 3 do 5 strana.
Jedno rešenje ovog problema bilo bi da se štampač stalno drži u režimu pune p otrošnje, što je neprihvatljivo. Iz tog razloga je HP razvio tzv. Instant-on tehnologiju, kojom se vreme štampanja prve strane smanjuje na ispod 10 sekundi (za rezultate proverene u praksi pogledajte naredni odeljak).
Poboljšanje rezolucije
Rezolucija se može definisati kao broj t ačaka po jednom inču (1 inč = 2.54 cm) koje je štampač sposoban da reprodukuje. U prevodu, što je veća rezolucija bolji je kvalitet, odnosno jasnoća štampe. U stvari, rezolucija se često definiše na ovaj način, ali to nije 100% ispravno. Kao što znate, tačka odštampana na papiru, bez obzira koliko sitna bila, ipak ima dve dimenzije, pa je zato neispravno govoriti o samo jednoj od njih. Konvencija je da se pod npr. 600 dpi (dots per inch) podrazumeva rezolucija od 600 x 600 dpi 2 (600 x 600 tačaka po kvadratnom inču, tj. 360000 tačaka po inču kvadratnom).
Interesantni su baš pomenutih 600 dpi, jer je dugi niz godina, od 1992. i pojave LaserJet 4 modela (prvog laserskog štampača ovakve rezolucije), to bilo i više nego dovoljno za sve potrebe crno-belog štampanja. Danas je kvalitet poboljšan, ne toliko povećavanjem same osetljivosti (finoće) opreme, već više uvođenjem novih tehnologija. Kod modela LJ 1020 primenjuju se paralelno dve tehnike: FastRes 1200 i REt (Resolution Enhancement technology – tehnologija za poboljšanje rezolucije).
FastRes uspeva da poveća rezoluciju sa 600 dpi na 1200 dpi efektivno, adresirajući do 2400 dpi po horizontalnoj osi i 600 dpi po vertikalnoj, što znači da krajnji raspon nije 1200 x 1200 dpi, već 2400 x 600 dpi, mada je u oba slučaja rezultat 1440000 tačaka po kvadratnom inču. Veći raspon po horizontalnoj osi postiže se tako što se čuvaju 2 dodatna bita podataka za svaku tačku, od čega se može dobiti ukupno 4 različite vrednosti (00, 01, 10 i 11), pa se na taj način, indirektno, svaka tačka usitnjava na još 4, po x-osi. Obzirom da FastRes tehnika po potrebi prebacuje rezoluciju između 600 x 600 i 2400 x 600 dpi, rezultat je manja potreba za memorijom (interni RAM štampača) nego kada bi se zaista koristilo 1200 dpi, što automatski smanjuje i cenu. Kao što je spomenuto, u kombinaciji sa ovom tehnikom koristi se i REt tehnologija, koja čini ivice teksta i linija glatkim, dok je FastRes zadužen za poboljšanje kvaliteta slika, kao i nijansi sive boje.
Jezici za komunikaciju sa štampačem
Sledeći proces se dešava od trenutka kada pošaljete dokument na štampu: štampač smešta poslati sadržaj u svoju RAM memoriju, prevodi taj sadržaj u oblik pogodan za štampu upošljavajuć i svoj interni procesor i na kraju izbacuje otisak. Ovde ćemo se zadržati na drugom stadijumu ovog postupka – prevođenju.
Kako kompjuter radi u binarnom svetu (ukratko, sve predstavlja pomoću binarnih cifara – 0 i 1), pa je i sadržaj koji šalje printeru u binarnom obliku, a mehanizam za štampanje predstavlja sklop mehaničkih delova kombinovan s elektronikom, javlja se potreba za prevodiocem koji će razrešiti ovaj nesporazum. HP je to rešio početkom osamdesetih, kada je razvio PCL (Printer Control Language), koji je vremenom evoluirao i postao standard među laserskim štampačima, ne samo HP-ovih modela, već i drugih proizvođača, ali se takođe koristi i u DeskJet (HP ink-jet) familiji. Drugi standardni jezik predstavlja PostScript, koji je razvila firma Adobe, sredinom osamdesetih i koristi se uglavnom u stonom izdavaštvu.
LaserJet 1020, ipak, koristi treći jezik, nazvan H ost-based . U stvari, on je nešto drugačiji od PCL -a , utoliko što ne vrši prevođenje primljenog sadržaja, već koristi procesor kompjutera da obavi taj posao i na taj način dobija strane spremne za štampu. U ovom slučaju, kompjuter predstavlja domaćina (host), pa otuda i naziv. Jasno je da, na ovaj način, štampač obavlja znatno manje posla oko pripreme za štampu (PC to može da uradi mnogo brže), što znači da mu je potrebno manje interne procesorske snage (CPU koji se nalazi u samom printeru) i interne memorije , u koju smešta primljene, već obrađene, poslove. Obzirom da printer kompletan sadržaj štampa kao veliki niz tačaka, u procesu prevođenja vrši se tzv. rasterizacija odn. pretvaranje grafike i teksta u tačkice. Za proces rasterizacije, host-based štampač koristi već ugrađene funkcije Windows operativnog sistema, kako bi se izbegli dodatni troškovi posebno pisanog softvera za tu namenu. Iz tog raz loga, ovakve štampače nije moguće koristiti na Linux, UNIX i OS / 2 sistemima (bar ne bez specijalizovanog softvera), već samo na Windows i Macintosh platformama (isključujući eventualno neke starije verzije). Iako host-based š tampač i generalno podržavaju Mac platformu , to nije slučaj sa LJ-om 1020.
Sada slobodno odahnite, pošto ništa od navedenog prosečan korisnik ne mora da zna, obzirom da je posao drajvera da, između ostalog, vodi računa i o ovim stvarima. Na vama je, evenutalno, samo da uključite neku od spomenutih tehnologija ukoliko smatrate da za time ima potrebe – brigu oko njene implementacije preuzima drajver…
Trenutak istine
Vreme je i za osvrt na praktične rezultate, ali pre toga, bilo bi zgodno da se upoznate sa osnovnim funkcijama d rajvera, koji je zaista fantastično napisan i nudi pregršt opcija. Pored standardnih podešavanja veličine strane, različitih kvaliteta papira (izuzetno veliki izbor), tu je i vrlo korisna opcija za definisanje tipa papira, koji se nalazi u ranije pomenutoj prior itetnoj fioci. To može biti prva, poslednja ili neke druge strane.
Odlična odluka je i ubacivanje mogućnosti skaliranja, tj. promene zoom-a dokumenta pre samog štampanja, bez uticaja na originalni fajl. Slično, može se izabrati štampanje više od jedne strane dokumenta na jednoj strani papira. Ponuđene vrednosti su 2, 4, 6, 9, 16 .
U skladu sa pričom o rezoluciji iz prethodnog dela, možete birati između 600 dpi i FastRes 1200. Nezavisno od toga, štampanje se može obaviti sa standardnom (maksimalnom) potr ošnjom tonera, kao i u takozvanom Econo modu, sa smanjenom potrošnjom.
Do kojih detalja je proizvođač išao pokazuje i opcija " Print all text as black". Radi se o tome da, ukoliko crno-belom printeru pošaljete dokument koji u sebi sadrži boje, one će biti konver tovane u nijanse sive. To može biti nezgodno ako su npr. naslovi u vašem tekstu obojeni, a preostali tekst crn , pa će na konačnom otisku naslovi biti bleđi od ostatka teksta, zbog malopre pomenute konverzije. Zato opcija "Štampaj sav tekst kao crn" rad i baš to što i tvrdi, bez izmena na postojećem dokumentu.
Obostrano štampanje je izvedeno takođe odlično i to tako da, prateći uputstva sa ekrana, ne morate čak ni da okrećete papir pre štampanja na drugoj strani, već ga samo spustite iz izlazne u ulaznu fioku. Ovde bi trebalo uputiti još jednu pohvalu samoj konstrukciji štampača, pošto valjci koji uvlače papir funkcionišu besprekorno, tako da nema potrebe za ručnim odvajanjem listova pre ubacivanja u fioku.
Vredi pomenuti još jednu opciju – vodeni ž ig (watermark), koji se obično utiskuje na papir, između ostalog i na novčanice. Na ovaj način moguće je simulirati vodeni žig ili bilo koji tekst u pozadini originalnog dokumenta, bez izmena na samom fajlu. Izbor se sastoji iz korišćenog fonta, njegovog stila, veličine, boje (tj. nijanse sive) i intenziteta, ugla pod kojim se nalazi na strani i naravno, samog teksta koji će biti ispisan.
Vreme ja za analizu rezultata. Sprovedeni testovi odnose se na brzinu štampanja prve strane, ukupnu brzinu, kao i kvalitet štampe.
U specifikacijama je navedeno da je FPO smanjen na ispod 10 sekundi, što predstavlja istinu za veći broj slučajeva, ali je ipak to vreme iznosilo do maksimum 12 sekundi, u zavisnosti od kvaliteta štampe, popunjenosti strane, kao i vremena koje je proteklo od paljenja štampača odnosno poslednjeg štampanja. Ipak, možemo zaključiti da je prosečno vreme štamp anja prve strane iz stand-by moda oko 11 sekundi.
Ukupna brzina štampanja praktično ne zavisi od iskorišćenja tonera, pa su skoro identična vremena dobijena i za maksimalnu potrošnju, kao i za ekono mod, dok malo ubrzanje možete primetiti menjajući rezoluciju sa FastRes 1200 na 600 dpi. Sve u svemu, navedeno vreme od max 14 A4 strana u minuti nije uo pšte preterano. Sve zavisi od toga da li dokumenti sadrže puno grafike ili uglavnom tekst i koja je popunjenost strane. Rezultati se kreću od 10 (za strane natrpane grafikom u maksimalnoj rezoluciji) do 20 (za dokumente osrednje popunjene samo tekstom) strana u minutu.
Kvalitet štampe je potpuno u skladu sa ostatkom priče. Fontovi veličine 5 i više izgledaju perfektno, bez obzira na rezoluciju i potrošnju tonera, tip fonta ili primenjeni stil (bold, italic, underline, strikethrough…). Ali posebno interesantni rezultati se dobijaju sa posebno malim fontovima. Iz očiglednih razloga test ćemo zvati mikro i vratićemo se na njega nešto kasnije. Pre toga, moramo da objasnimo šta predstavlja referentna mera veličine fonta – point (skraćeno pt), odn. tačka. Postoji nekoliko definicija, ali najčešće korišćena kaže da je 1 point jednak 1 /72 in ča, odnosno 0.3527 mm. Sada zamislite karakter veličine otprilike trećine milimetra. Da vam pomognem – to se ne vidi potpuno jasno na ekranu rezolucije 1024 x 768 ni kada zumirate dokument u Word-u XP na makismalno dozvoljenih 500%. Baš to je neophodno da bismo videli šta stvarno može ovaj momak. Poenta mikro testa je utvrditi na kojoj veličini fonta se jasno vide karakteri, počevši od 1 pt i povećavajući za 0.5. Zahvalnost lupi na pomoći. Rezultati slede.
U ekono modu sa rezolucijom 600 dpi, tekst veličine 1.5 pts je pristojno čitljiv, ali tek u bold varijanti, a sve preko 2 pts je mnogo bolje. A u standardnom režimu sa FastRes 1200, font postaje potpuno čitljiv u 1.5 pts i bold-ovan, ali ga je moguće pročitati i bez posebnih stilova. Tekst od 1 pt i dalje ostaje van domašaja, ali za nijansu. Niko ni ne očekuje da pročita tekst te veličine, niti ima potrebu za tim, ali kome je potreban i onaj od 1.5 pts, a 1020 ga ipak prilično jasno odštampa.
Pri štampanju grafike, linije su idelano prave (bez obzira na orijentaciju) , a intenzitet popune većih homogenih površina s bojom (odn. nijansama sive) je vrlo dobar. Broj razlićitih nijansi sive koje LJ 1020 može da izvuče je i viš e nego dovoljan, pogotovo uzevši u obzir njegovu glavnu namenu (a to svakako nije štampanje ogromnih crno-belih postera).
Na kraju vredi pomenuti da se margine, izvan kojih fizički nije moguće štampanje, kreću između 2.5 i 5 milimetara od ivice papira (u ovom slučaju A4), što zavisi uglavnom od toga kako valjci za uvlačenje papira zahvate stranu. Obzirom da se radi o zaista malim vrednostima, predlažemo da ne planirate popunjavanje baš tih poslednjih 5 mm do ivice papira.
Prosečan broj odštampanih strana s jednom kasetom
2000
Prosečna cena po strani
0.0366 eura
Cena štampača (sa PDV-om)
140.42 eura
Cena kasete (s PDV-om)
73.16 eura
Specifikacija
Model štampača
HP LaserJet 1020 (Q5911A)
Tehnologija štampe
laser, crno-bela
Brzina štampanja
do 15 strana u minutu za koverte i do 14 za A4 papir
Vreme štampanja prve strane
manje od 10 sekundi
Rezolucija
1200 dpi efektivno (600 x 600 dpi)
Procesor štampača
234 MHz
Memorija štampača
2 MB RAM
Preporučena maksimalna mesečna količina štampanja
do 8000 strana maksimalno, prosečno 1000
Kapacitet glavne ulazne fioke
150 listova težine 75 g/m2
Kapacitet prioritetne ulazne fioke
1 liste težine do 163 g/m2
Kapacitet izlazne fioke
100 listova težine 75 g/m2
Minimalna veličina medija
76 x 127 mm
Maksimalna veličina medija
216 x 356 mm
Težina medija
60 do 163 g/m2 u ulaznoj fioci
60 do 105 g/m2 u izlaznoj fioci
Dvostrano štampanje
podržano drajverom, ručno premeštanje papira
Jezik
host-based
Port za povezivanje
USB 2.0
Macintosh kompatibilan
ne
Minimalni sistemski zahtevi
90 MHz Pentium, 120 MB slobodno na hard-disku, 10 MB minimalna instalacija
Dimenzije
370 x 242 x 209 mm
Težina
5 kg
Temperatura za rad
10 – 32.5 °C
Temperatura za čuvanje
0 – 40 °C
Vlažnost vazduha za rad
20 – 80 %
Vlažnost vazduha za čuvanje
10 – 80 %
Potrošnja energije
u radu: 250 W
stand-by: 2 W
isključen: 0 W
Model kasete s tonerom
kertridž sa crnom bojom (Q2612A)
Prosečan broj odštampanih strana s jednom kasetom
2000
Prosečna cena po strani
0.0366 eura
Cena štampača (sa PDV-om)
140.42 eura
Cena kasete (s PDV-om)
73.16 eura
Sadržaj pakovanja
HP LaserJet 1020 štampač, kaseta sa tonerom, vodič za brzo povezivanje štampača, CD (sa softverom i dokumentacijom), kabl za napajanje
Sumiranje utisaka
Vrlo precizan, brz i relativno tih uređaj (ukoliko ste do sada koristili isključivo ink-jet štampače, izbacite ovo relativno), sa odličnom softverskom podrškom u vidu drajvera, namenjen malim i srednjim preduzećima, predstavlja vrlo isplativu opciju, zbog svojih odličnih karakteristika i prilično malog broja zamerki, koje mu se mogu uputiti. Ako izuzmemo nedostatak USB kabla u pakovanju, koji ipak ne može uticati na sud o performansama štampača (mada bi pakovanje svakako bilo mnogo kompletnije da je pris utan), jedini pravi nedostatak bi bi o ograničenost na Windows platformu. Ipak, ovom prilikom cemo svesni izuzetno povoljne cene testiranog uređaja zažmuriti na ove nedostatke. LaserJet 1020 cenu lasreske tehnologije praktično spušta na nivo koji je u rangu ink-jeta, a ukupnim kvalitetim ovaj model uopšte nije razočarao. Šta reći: Bench-Market Best Buy nagrada je sasvim logičan sled događaja.
HP LaserJet 1020 – Bench-Market Best Buy
Videli smo da proizvođač nije preterao navodeći parametre u specifikaciji, tj. odstupanja su prihvatljiva, pogotovu za ukupnu brzinu štampe, dok FPO ipak prelazi deklarisanih 10 sekundi, ali minimalno. FastRes 1200 tehnologija, u kombinaciji sa REt-om f unkcioniše besprekorno, pa, ako su vaši zahtevi vezani za štampanje ograničeni na c/b svet, ozbiljno razmislite o LaserJet-u 1020. Vrlo je moguće da će se isplatiti više od svakodnevnog odlaska u fotokopirnicu.
Uređaj na test ustupio Pakom, zvanični distributer HP proizvoda za SCG.
