Iako su mlazni štampači namenjeni kućnoj i poslovnoj primeni prisutni na tržištu
već preko dvadeset godina kalifornijski Hewlett-Packard i japanski Canon još uvek
ne mogu da se „dogovore“ oko toga ko je zapravo zaslužan za otkriće „drop-on-demand“
(kanuti na zahtev – uopšte ne čudi što se ovi štampači u žargonu zovu „pljuckavci“)
termalne tehnologije, koja se trenutno najzastupljenije rešenje koje se koristi
za stvaranje kontrolisanog mlaza mastila. Još – sada već davnih – šezdesetih godina
prošlog veka, postojali su industrijski uređaji koji su štampali pomoću neprekidnog
mlaza mastila (tzv. Continuous inkjet printing). Uvidevši ogroman potencijal inkdžet
štampanja veliki broj istraživačkih timova je u drugoj polovini sedamdesetih uložio
značajne napore u cilju stvaranja uređaja primerenih upotrebi u kućnim i kancelarijskim
uslovima. Da bi se inkdžet tehnologija „spustila“ iz industrije u široke narodne
mase trebalo je prevashodno smanjiti njihovu dimenziju i cenu učiniti pristupačnom.
Informacije koje se mogu naći o godini nastanka prvog „drop-on-demand“ štampača
su kontradiktorne, ali je u svakom slučaju reč o kraju osme decenije dvadesetog
veka. Canonova verzija kaže da je ideju za konstruisanje prvog „Bubble Jet“ štampača
dobio njihov inženjer kada je prilikom izvođenja jednog eksperimenta gvožđe u
tečnom stanju došlo u kontakt s vrhom igle šprica napunjenog mastilom. Usled uticaja
visoke temperatura mlaz mastila je pojurio iz vrha igle i upravo taj događaj je
dao ideju članu istraživačkog tima da bi mogli da pokušaju da iskoriste visoku
temperaturu umesto visokog pritiska za izazivanje kontrolisanog mlaza. HP-ova
priča je slična: opet je reč o laboratoriji i istraživačkom timu, samo je sada
po sredi bio eksperiment koji je trebalo da utvrdi reakciju na električne stimulacije
silicijumskog integrisanog kola na tankom filmu. Elektricitet je pregrejao medijum
i povišena temperatura je dovela do izbacivanja kapljica tečnosti koje su se nalazile
ispod filma. Naravno, inženjeri su došli na ideju da pokušaju da nađu način kontrolisanja
mlaza mastila u cilju primene u štampačima, jer su već bili podučeni iskustvom
u vezi upotrebe skupih inkdžet uređaja korišćenih u industriji. Da li je posle
ove priče bitno pomenuti da je prvi „drop-on-demand“ inkdžet štampač napravio
Siemens 1977. godine?
Bez obzira na to koja od ovih verzija je istinita prošlo je još nekoliko godina
dok se prvi komercijalni modeli nisu pojavili na tržištu. HP je 1984. predstavio
svoj „ThinkJet“, a već naredne Canon svoj prvi „BubbleJet“ štampač – „BJ 80“.
Nećemo ovde završiti priču o dva takmaca. Iako i jedan i drugi proizvođač koriste
„drop-on-demand“ termalnu tehnologiju u svojim inkdžet štampačima može se reći
da odavde svaka sličnost prestaje. Ovo tehnološko rešenje podrazumeva da se mastilo
u mlaznicama zagreva do onog trenutka dok se mehur usled povećanog pritiska ne
odvoji i dodirne papir. Usled hlađenja se mehur smanjuje, a novostvoreni vakum
u mlaznici povlači sveže mastilo iz rezervoara. Često se može čuti da ja veličina
kapljica, odnosno rezolucija štampanja presudna za kvalitet odštampanog materijala.
Za razliku od Canona i nekolicine drugih proizvođača koji smatraju da je najvažnije
smanjiti zapreminu kapljica i time povećati broj tačaka po inču (dpi) , HP je
oduvek insistirao na tome da je moguće postići bolje rezultate povećanjem broja
boja koje mogu biti odštampane u svakoj tački.
U početku je namena inkdžetova bila da zamene bučne matrične štampače u kancelarijama,
ali se uvođenjem kolor mastila i povećanjem kvaliteta štampe iskristalisala njihova
osnovna funkcija – štampanje fotorealističnih otisaka. Iako već dugi niz godina
suvereno vlada delom tržišta koje čine inkdžet štampači opšte namene HP je lutao
u potrazi za pravim konceptom foto-štampača, pa je imao više uspona i padova.
U jednom trenutku se čak činilo da nepovratno zaostaje za konkurencijom, ali je
ipak sve po ovog proizvođača krenulo uzlaznom linijom u drugoj polovini 2002.
godine kada se posle sedam godina vratio šestobojnoj štampi koju je poslednji
put koristila inicijalna „Photo REt“ tehnologija (trenutno je aktuelna peta generacija
– „PhotoREt Pro“).
Popularni model „Deskjet 5550“ (prvi HP-ov štampač koji može da koristi šestobojnu
štampu nakon niza godina) možemo smatrati indirektnim pretkom modela „Photosmart
7450“ koji ovom prilikom testiramo za vas. „7450“ je foto-štampač namenjen „Entry
Level“ segmentu tržišta i još jednom HP-ovom pokušaju da fotorealističnu štampu
učini dostupnom i onima koji nisu spremni da daju nekoliko stotina evra za poluprofesionalne
uređaje. Koncept „Photosmart“ linije štampača se tokom godina razlikovao. Sve
je zapravo počelo 1997. kada je tržištu predstavljen „HP Photosmart PC photography
system“ koji je sadržao foto-štampač, foto-skener, digitalni fotoaparat, odgovarajući
foto-papir i softver namenjen obradi slika. Sada se svi proizvodi iz „Photosmart“
serija prodaju i promovišu odvojeno, ali je stepen njihov integracije u različitim
periodima bio različit. U jednom periodu je za direktnu štampanje na „Photosmart“
foto-štampačima, bilo neophodno imati odgovarajući HP-ov fotoaparat, dok je s
druge strane HP prvi počeo da ugrađuje čitače memorijskih kartica u svoje štampače
koji omogućavaju štampanje s najrazličitijih fotoaparata, odnosno direktno s njihovih
memorijskih kartica. Posledica „HP Photosmart PC photography systema“ i koncepta
na kome je on bio zasnovan je jedinstven softver koji koriste svi HP-ovi uređaji
koje imate. Drugi proizvođači su takođe imali problema oko usvajanja standarda
koji bi definisao šta mora da ima jedan foto-štampač, pa je zbog toga GFK institut
pozvao proizvođače da se napokon dogovore i usvoje onaj minimum karakteristika
koje jedan štampač mora da ima da bi ga nazvali foto-štampačem. Usvojeno je pravilo
da se danas foto-štampačima smatraju svi oni koji za štampanje koriste više od
četiri boje i/ili imaju čitač memorijskih kartica. Gledajući ovo pravilo možemo
reći da je novija istorija HP-ovih foto-štamapča zapravo počela pre tri godine
izbacivanjem na tržište legendarnog modela „Deskjet 5550“ koji uopšte i ne pripada
„Photosmart“ seriji štamapača. Ubrzo posle njega je predstavljen i model „Photosmart
7150“ koji je takođe koristio šestobojnu štampu, ali je za razliku od „5550“ mogao
da se poveže s odgovarajućim HP-ovim „Photosmart“ fotoaparatom koji ima „dock-station“.
Ovaj model je bio i prvi HP-ov foto-štampač nakon dugo vremena koji nije imao
čitač kartica. Oba pomenuta štampača koriste „Photo REt IV“ tehnologiju štampe
i koriste iste katridže: „56“ (crni), „57“ (kolor) i „58“ (foto-katridž). Jedina
razlika je bila što se „kancelarijski“ model isporučivao s „56-icom“ i „57-icom“
, a uz foto varijantu je dolazila „57-ica“ i „58-ica“ , dok su se oni katridži
koji nedostaju naknadno dokupljivali. Svrha upotrebe tri katridža je da omogući
fotorealističnu štampu primenom šest boja, a s druge strane pigmentna crna omogućava
kvalitetniju i jeftiniju štampu crnobelog teksta. Primenjeni princip je vrlo jednostavan:
dva katridža su uvek u upotrebi, dok treći čeka svoju „radnu smenu“, a sve naravno
u zavisnosti šta se štampa. Kada su u štampaču crni i kolor katridž on koristi
„PhotoREt III“, a tek kada se crni zameni foto-katridžom na scenu stupa „PhotoREt
IV“. Sama HP-ova „PhotoREt“ tehnologija podrazumeva proces u kome se na jednu
tačku na papiru nanosi više kapljica mastila sa ciljem da se dobije foto-realističan
otisak. Sama tehnologija je softverski podržana sa HP-ovim „ColourSmart“ drajverom.
„PhotoRet III“ koristi kapljice zapremine 5 pikolitra i pomoću složenih algoritama
uspeva da smesti do 29 kapljica mastila u jednoj tački, stvarajući na taj način
mogućnost za štampanje oko 3500 različitih boja. „PhotoREt IV“ koristi šest boja
i kapljice zapremine 4 i 5 pikolitra i omogućava smeštanje do 32 kapljice po tački,
stvarajući na taj način preko 1.2 miliona različitih boja.
Pošto se koncept zamene katridža pokazao kao dobar sledeći „Entry-Level“ štamapač
iz Photosmart serije – „7260“ – se pojavio već naredne godine. Dizajn je fundamentalno
promenjen i dodat mu je čitač kartica, ali je osnova i dalje bila tu: „PhotoREt
IV“ i isti katridži. U cilju osvežavanja svoje ponude na godišnjem nivou 2004.
na scenu stupa i junak naše priče – „Photosmart 7450“.
Proizvođač
Hewlett-Packard
Model
Photosmart 7450
Vrsta štampača
Inkdžet foto-štampač
Tehnologija štampanja
HP Thermal Inkjet
Maksimalna rezolucija kolor štampe
(dpi)
4800 x 1200 (kada se
štampa pokrene na računaru)
Maksimalna rezolucija crnobele štampe
(dpi)
1200 x 1200 (kada se štampa
pokrene na računaru)
Tehnologija rezolucije štampanja
PhotoREt IV
Crni katridž (Pigment-based)
HP 56 Inkjet Print Cartridge: 19
ml, veličina kapljice 16 pl, 450 str. pri pokrivenosti od 5 %
Kolor katridž (cijan, magenta,
žuta)
HP 57 Inkjet Print Cartridge: 17
ml, veličina kaplice 5 pl, 400 str. pri pokrivenosti od 15 %
Foto-katridž (svetlo cijan,
svetlo magenta, “dye” crna)
HP 58 Inkjet Print Cartridge: 17
ml, veličina kaplice 5 pl, 125 fotografija 10 x 15 cm
Kapacitet ulazne fijoke (str)
100
Kapacitet izlazne fijoke (str)
50
Kapacitet fijoke za foto-papir 10
x 15 cm
15
Dvostrana štampa
Manuelna
Dimezije podržanih medija (mm)
od 76 x 127 do 216 x 356
Podržani tipovi medija
Papir (običan, foto, inkdžet),
koverte, nalepnice, transparentni mediji, preslikačiÉ
Maksimalna debljina medija (µm)
292
Brzina štampanja, kolor,draft
mod (str/min)
12 (do 14 s crnim ketridžom)
Brzina štampanja, kolor, normal mod (str/min)
2.2
Brzina štampanja, kolor, best mod (str/min)
0.6
Brzina štampanja, kolor fotografija 10
x 15 cm, draft (s)
36
Brzina štampanja, kolor fotografija 10
x 15 cm, normal (s)
78
Brzina štampanja, kolor fotografija 10
x 15 cm, best (s)
114
Brzina crnobelog štampanja, draft mod (str/min)
12 (do 18 s crnim ketridžom)
Brzina crnobelog štampanja, normal mod
(str/min)
2.4
Brzina crnobelog štampanja, best mod (str/min)
0.6
Preporučeni mesečni obim
štampanja
1000
Dimenzije (mm)
475 x 220 x 155
Masa (kg)
3.3
Potrošnja (W)
U radu maksimalno 20,
stand-by 6
Snabdevanje energijom
Eksterni adapter za napajanje
Memorija
16 MB
Podržani tipovi memorijskih
katica
CompactFlash Type I and II, SmartMedia,
Secure Digital, MultiMedia Cards, Memory Stick, xD
Interfejs
USB 2.0
Printer languages
HP PCL3 GUI, PML
Diplej (mm)
Monohromatski, 45 x 14
Tasteri na štampaču
On, Save, Select photos (3), Print,
Cancel
Kontakt
Cena
~ 85 e sa porezom
„Na papiru“ su razlike između „7450-ice“ i njenih prethodnika minorne: sve se
svodi na malo veću brzinu štampanja koju je donela svaka nova generacija. Razlike
su akademske prirode i svode se na jednu do dve strane u minutu za štampanje teksta
u najgorem kvalitetu. Sve ostalo je identično: tehnologija koja se koristi za
štampanje, isti katridži, identična maksimalana rezolucija štampanja, podržani
mediji, količina memorije…Ipak, ne treba ipak zanemariti promenjeni dizajn kod
novih uređaja.
Šta je u kutiji?
Kako je reč o uzorku namenjenom testiranju oprema koja dolazi uz printer
nije standardna – sem štampača i njegovih sastavnih delova dobili smo: adapter
za napajanje , USB kabl – koji inače nije u spisku dodatne opreme koja se isporučuje,
rezervne katridže, par HP-ovih papira za testiranje, detaljno uputstvo za upotrebu
i kraće uputstvo za „brzi start“ (oba na engleskom jeziku), uputstvo u elektronskom
obliku i drajvere na preprodukcijskom CD-u, iz juna prošle godine. U „originalnom“
pakovanju bi trebalo da dobijete: štampač, kasetu za foto-papir, zaštitnik za
katridž, kesu za skladištenje foto-papira kao i same uzorke papira, CD sa softverom,
dva katridža (trobojni i foto), adapter za napajanje i odgovarajuću dokumentaciju.
Posle kupovine crnog katridža, USB kabla i još papira zabava može da počne.
Još jedan kuriozitet jeste da je štampač stigao s već instaliranim katridžima
i to nam je pružilo jedinstvenu priliku da proverimo kako se štampač ponaša u
realnim uslovima – pauza od najmanje mesec dana nekorištenja s instaliranim katridžima
kojoj je štampač silom prilika bio podvrgnut je idealna da se proveri kako se
nosi sa zapušavanjem mlaznica – problemom svojstvenim svim inkdžet štampačima.
Konstrukcija i delovi štampača
Bez obzira kakvu vrstu dizajna tehničkih uređaja preferirate nemoguće
je ne ceniti pokušaj HP-ovih stručnjaka da naprave kompaktan uređaj, svedenih
i jednostavnih linija. Upotrebljena plastika odaje utisak kvaliteta iako se radi
o „low-budget“ uređaju. Ambivalentan utisak na nas su ostavile fijoke za papir.
S jedne strane primenjeno je veoma zanimljivo rešenje sklapanja fijoke u unutrašnjost
štampača kada nije u upotrebi, koje će uštedeti još malo mesta na uvek zatrpanom
radnom stolu, dok s druge strane konstrukcija samog mehanizma deluje fragilno,
a i upotrebljena plastika ne uliva previše poverenja, posebno kada se izvuče dodatni
„jezičak“ na gornjoj (izlaznoj) fijoci čija je uloga da spreći razletanje papira
na sve strane.
Na ovom štampaču je inače primenjeno već tradicionalno HP-ovo rešenje ulaganja
papira: i ulazni i izlazni nosač papira se nalaze na prednjoj strani i papir se
previja za 180 stepeni, prelazeći put u obliku slova „U“. Najvažnije za korisnika
je da se otisak pravi na donjoj strani lista – na ovo treba obratiti pažnju prilikom
štampe na specijalnim medijima kojima se lice i naličje razlikuju. Pored fijoka
za papir na prednjoj strani se nalazi i čitač kartica, kao i osam tastera koji
omogućavaju štampaču da radi bez posredovanja računara.
Sa zadnje strane se nalazi USB i neobični trozubi priključak za napajanje, kao
i poklopac koji se otvara u slučaju zaglavljivanja papira. Kaseta za foto-papir,
dimenzija 10 x 15 cm, smeštena je na neobičnom mestu – u posebnom „džepu“ koji
se nalazi na unutrašnjoj strani poklopca štampača. Ova kaseta se po potrebi stavlja
u prostor između gornjeg i donjeg nosača papira na prednjoj strani. U unutrašnjosti
se nalazi i prostor namenjen skladištenju jednog (od tri) katridža koji nije u
upotrebi. Tu je i specijalni štitnik u koji se katridž ulaže – cilj mu je da zaštiti
kontakte od oštećenja i da spreči isušivanje mlaznica. Vođica za fiksiranje papire
nalazi se na nezgodnom mestu – unutar štampača, pa je neophodno pri svakom ulaganju
papira otvoriti poklopac uređaja.
Štampanje bez posredstva računara
Ugrađeni čitač podržava sedam standardnih formata: „CompactFlash“ tip I i II,
„ SmartMedia“, „Secure Digital“, „MultiMedia Cards“, „Memory Stick“ i „xD“ memorijske
kartice. Štampač može da prepozna i štampa fotografije direktno s memorijske kartice
samo u „JPG“ i nekompresovanom „TIFF“ formatu. Manipulaciju sa sadržajem na kartici
olakšava monohromatski displej dimenzija 4,5 x 1,4 cm. Pre početka štampanja fotografija
možete ištampati indeks svih fotografija koje se nalaze na kartici, ali samo pod
uslovom da ih nema više od dve hiljade. Na jednom listu A4 formata može da stane
umanjeni prikaz 63 fotografije (9 redova u 7 kolona) sa svojim rednim brojem koji
služi za odabir fotografije/fotografija koje ćete štampati. Za štampanje jedne
indeks strane uređaju je bilo potrebno 3 minuta i 10 sekundi.
Režim štampanja ne možete birati već se podrazumeva korišćenje „PhotoREt IV“ (ili
„PhotoREt III“) tehnologije – u maksimalnoj rezoluciji možete da štampate samo
ako je ceo proces inicijalizovan na računaru. Ne možete čak ni da birate dimenziju
fotografije – iako koristite A4 papir fotografija na njemu će biti dimenzija 10
x 15 cm. Štampanje na foto-papiru dimenzija 10 x 15 cm zahteva podizanje gornje
fioke za papir i umetanje već pomenute namenske kasete. Da bi ste dobili fotografiju
bez margina morate upotrebiti specijalan papir koji na užoj strani ima traku širine
12,5 mm koja se lako uklanja posle štampanja. Traka je od ostalog dela fotografije
odvojena perforacijama i iz štampača će izaći neodštampana, odnosno i dalje će
biti bele boje. U slučaju da odaberete tri fotografije i štampate ih na A4 formatu,
one će biti smeštene na jednom listu papira. Osim osnovnih tastera koji omogućavaju
uključivanje štampača, štampanje indeksa, odabir fotografija, samo štampanje i
njegovo obustavljanje prisutan je i taster „save“ pomoću koga ćete brzo i lako
sačuvati fotografije s memorijske kartice na računar, ali za ovo je neophodno
instalirati neophodne drajvere i štampač povezati s računarom. Uostalom, čini
se da je funkcija ugrađenog čitača memorijskih kartica upravo to da olakša transfer
fotografija s aparata, odnosno kartice, na računar u slučaju da već ne posedujete
čitač kao zaseban uređaj. Čak i kada indikator mastila na displeju pokaže da je
neophodno uskoro zameniti katridž moraćete štampač da povežete s računarom jer
nećete znati o kom od dva katriža je reč. Pošto ne postoji nikakva mogućnost izmene
fotografija, odabira formata i podešavanja režima štampanja, očigledno je da osnovna
namena ovog uređaja nije i ne može da bude rad koji ne zavisi od računara. Neki
će ovu funkciju smatrati samo viškom od koga ne boli glava i koja će imati priliku
da se pokaže u svojih pet minuta, dok će drugi verovatno imati utisak da plaćaju
nešto što nikada neće koristiti.
Drajveri i prateći softver
Sistemski zahtevi su veoma skromni i skoro bi bilo nemoguće u današnje vreme naći
računar s kojim ovaj štampač ne bi mogao da radi. Važno je napomenuti da uređaj
ne sme biti povezan preko USB kabla s računarom pre nego što počnete instalaciju
drajvera i pratećeg softvera. Štampač možete priključiti u toku instalacije ili
to možete ostaviti za kasnije. Posle umetanja CD-a u odgovarajući čitač instaliranje
je u potpunosti automatizovano. Puna instalacija zahteva 600 MB prostora na hard-disku,
dok će minimalna verzija zauzeti oko 200 MB. Potpuna instalacija za „Windows XP“
je trajala nešto više od 10 minuta. Na kraju procesa biće vam ponuđena mogućnost
„on-line“ registracije.
Najzanimljiviji deo pratećeg softverskog paketa je „Image Zone“ koji koriste svi
HP-ovi uređaji koje posedujete: štampač, skener, fotoaparat. „Image Zone“ je zamišljen
kao centar sveta digitalne fotografije na računaru i namenjen je uređivanju, organizovanju,
pregledanju, pripremi za štampu i slanju fotografija putem e-maila.
Koncepcija drajvera koju HP praktikuje je vrlo jasna – predefinisana podešavanja
su lako dostupna, a za eksperimentisanje je prisutno mnoštvo opcija. Prvi ekran
koji će se pojaviti pri štampanju je jezičak „Printing Shortcuts“, a neiskusni
korisnici mogu većinu podešavanja poveriti računaru i izabrati neki od unapred
definisanih režima štampanja iz padajućeg menija. Potrebno je samo izabrati koju
vrstu dokumenta štampate i drajver će automatski podesiti rezoluciju, kvalitet
štampe i odgovarajući papir. Vama je ostavljeno da izaberete neku od dodatnih
opcija ili promenite neko od predefinisanih setovanja, ako je neophodno (kvalitet
štampanja, vrstu, veličinu i orijentaciju papira, štampanje na obe strane lista,
broj kopija itd).
Broj opcija koje možete manuelno podesiti je veliki. Možete birati u kom redosledu
će se štampati dokument koji se sastoji iz više strana, da li će štampač koristiti
samo crni katridž, možete uključiti opciju „Mirror“ ako vam je potreban lik u
ogledalu (popularna kontrašihta), zatim možete automatizovati štampanje postere
koji se sastoje iz maksimalno 25 delova i još puno toga. Naravno, vaša podešavanja
možete sačuvati kao poseban profil koji ćete kasnije koristiti kada se za to ukaže
potreba.
Opcije u okviru „HP digital photography“ pružaju mogućnost automatskog uklanjanja
efekta crvenih očiju i još par automatizovanih funkcija (fokusiranje, „uključivanje“
blica, podešavanje kontrasta…) čija je namena da jednim klikom poboljšaju vašu
nesavršenu fotografiju. Dodatna podešavanja u okviru drajvera omogućavaju potpunu
kontrolu nad procesom štampanja: količinu upotrebljenog mastila u zavisnosti od
perioda potrebnog za sušenje otiska, zasićenost, osvetljenost, ton, kao i količinu
svake od boja posebno.
Poseban deo u okviru drajvera, nazvan „Toolbox“ je posvećen održavanju i servisiranju
štampača, odnosno centriranju glava, čišćenju katridža, štampanju test strane
i dobijanje informacija o katridžima u upotrebi (njihove oznake i ne previše precizna
provera nivoa mastila).
Štampa test strane je pokazala nepravilnosti u mreži sačinjenoj od tankih horizontalnih
i vertikalnih linija magente, dok su crna, žuta i cijan mreža bile ispravne. Rezultat
nije neočekivan budući da štampač dugo nije korišten. Rešenje smo potražili u
čišćenju glava koje se i preporučuje u ovakvim situacijama. Čišćenje se može obaviti
u tri poteza i za svaki je potrebno nešto više od minut vremena i jedan list papira.
Posle trostepenog čišćenja (osnovno, srednje i glavno) ponovo smo odštamapli test
stranu i rezultati su bili začuđujući. Magenta više nije pravila problema, ali
je situacija s crnim katridžom bila zabrinjavajuća – pola mreže je nedostajalo.
Ponovili smo trostepeni postupak čišćenja katridža i postalo je očigledno da su
se mlaznice na crnom katridžu zapušile. Ljubaznošću HP-a dobili smo ceo set rezervnih
katridža pre nego što smo ustanovili da je crni katridž neupotrebljiv, pa smo
crni katridž zamenili novim. Ponovno štampanje test strane je pokazalo savršene
mreže svih boja. Na kraju smo isprobali i nov foto-katridž. Mreže svetlo magente,
svetlo cijan i „svetlo“ crne u foto-katridžu su takođe bile savršene.
kliknite za prikaz uvecane slike
U realnim uslovima verovatno biste pokušali da otpušite zapušene mlaznice nekom
alternativnom metodom – mi nismo morali jer smo imali nove katridže – ali ceo
događaj je pokazao iz kog razloga HP insistira na glavama za štampanje koje
se nalaze u sklopu katridža. U slučaju da nešto krene naopako jednostavno zamenite
stari katridž novim i svi problemi su rešeni. Sama zamena katridža je vrlo jednostavna
i obavlja se u bukvalno jednom potezu, pa „žongliranje“ između crnog i foto-katridža
nije nikakav problem. Jedino što može da iritira je potreba da se posle svake
zamene između ova dva katridža uradi poravnanje u cilju dobijanja najvišeg kvaliteta
štampe. Poravnanje je poluautomatizovano, odnosno zahteva vašu asistenciju.
Pošto štampač napravi pomoćan otisak potrebno je da izberete prave linije, ivicu
papira do koje će štampač da štampa i neutralnosivu boju u slučaju da je u upotrebi
foto-katridž.
Brzina štampanja
Ako uporedimo brzinske specifikacije ovog foto-štampača s nekim inkdžet
štampačem koji je namenjen opštoj primeni ili ne daj bože sa specifikacijama
nekog laserskog štampača odmah će nam biti jasno da se ne radi o brzinskom šampionu.
Naš cilj je bio da proverimo da li podaci navedeni u specifikacijama oslikavaju
realnu sliku o brzini štampanja. Sama priprema dokumenta za štampu nije uzeta
u obzir, jer ona varira od računara do računara. U obzir je uzeto vreme koje
je potrebno štampaču da nakon softverskog „previewa“, odštampa zadati dokument.
Isključivo od vas i vaših potreba zavisi kako ćete štampati, a na raspolaganju
su vam pet različitih režima rada: „fast draft“, „fast normal“, „normal“ i „best“,
kao i onaj koji podrazumeva upotrebu maksimalne rezolucije. Ove predefinisane
vrednosti se pre svega odnose na kvalitet štampe, ali i na brzinu kojom će neki
dokument biti ištampan i obrnuto su proporcionalne. Za proveru brzine štampanja
teksta pripremili smo dokument u „Wordu“ koji sadrži 10 strana teksta standardne
veličine. Merili smo vreme neophodno za štampanje prve strane i celog dokumenta,
a zatim na osnovu vremena neophodnog za štampanje celog dokumenta računali brzinu
štampanja.
Vreme potrebno za štampanje prve strane (min)
Maximum dpi, 1200 dpi
08:43
Best, 600 dpi
02:23
Normal, 600 dpi
00:27
Fast Normal, 600 dpi
00:39
Fast Draft, 300 dpi
00:26
Brzina štampanja (str/min)
Maximum dpi, 1200 dpi
0.12
Best, 600 dpi
0.46
Normal, 600 dpi
4.41
Fast Normal, 600 dpi
2.1
Fast Draft, 300 dpi
7.06
Dobijene brzine se naravno razlikuju od onih navedenih u specifikacijama, ali
to je u današnje vreme kada maksima „vreme je novac“ gospodari našim životima
postala praksa svih proizvođača. Brzina štampanja se više nego duplo razlikuje
(18 str/min u specifikacijama naspram realnih 7 str/min u „fast draft“ modu).
Prva stvar koja upada u oči je da štampač radi primetno brže u „normal“ režimu
nego u „fast normal“. Posumnjali smo na stariju verziju drajvera i pomislili da
je ovo „bug“ koji je uklonjen u novijoj verziji, međutim 50 MB-a „teški“ drajveri
nisu doneli nikakav pomak povodom ovog pitanja. Sve bi bilo previše čudno da se
nije ispostavilo da je kvalitet odštampanog teksta u „fast normal“ režimu viši
od onog u „normal“ modu. Zaključak je poprilično jednostavan: „fast normal“ je
u stvari „normal“, samo su nekim čudnim spletom događaja zamenili mesta. Ovom
„Photosmartu“ je trebalo čitavih sat i dvadeset šest minuta da odštampa dokument
korišćen za testiranje u maksimalnoj rezoluciji. Kada se u štamapču nalaze instalirani
crni i kolor katridž on će za štampu teksta koristiti naravno samo crnu boju,
ali je neočekivana pojava da ako u drajveru naglasite da bi trebalo da koristi
isključivo crni katridž brzina štampanja bude i do 10 % veća. Još jedna nelogičnost
koja će možda biti otklonjena nekom novijom verzijom drajvera.
Drugi dokument koji je trebalo da proveri brzinu štampanja u boji je u stvari
kombinacija grafike, teksta različite veličine i fotografije u maloj rezoluciji
napravljen u „Corelu“. Sve u svemu: ne previše komplikovan fajl veličine 2 MB.
Štampač je naravno radio sporije nego kada je u pitanju samo tekst, ali ovde se
nije manifestovala nedolsednost u vezi brzine i kvaliteta „fast normal“ i „normal“
režima štampanja.
Brzina štampanja
(str/min)
Maximum dpi, 4800 x 1200
dpi
0.09
Best, 600 dpi
0.35
Normal, 600 dpi
0.86
Fast Normal, 600 dpi
1.21
Fast Draft, 300 dpi
2.31
Za kraj smo ostavili najzahtevniji zadatak: štampanje fotografija na foto-papirima
veličine 10 x 15 cm, A4 kao i primenu šestokolorne štampe. Pošto ne verujemo da
ćete skup foto-papir koristiti za štampanje probnih otisaka u nekom od bržih režima
štampanja merenja smo obavili samo za „best“ mod i onaj u najvećoj mogućoj rezoluciji.
Fotografija
10×15
Vreme potrebno za štampanje
(min)
Maximum dpi, 4800 x 1200
dpi
05:06
Best, 600 dpi
02:20
Fotografija
A4
Vreme potrebno za štampanje
(min)
Maximum dpi, 4800 x 1200
dpi
12:11
Best, 600 dpi
05:47
Na sreću vremena dobijena u praksi se kod štampanja fotografija ne razlikuju
toliko od onih navedenih u specifikacijama kao što je to slučaj sa štampanjem
teksta. Dva minuta i dvadeset sekundi je sasvim razumno vreme za štampanje fotografije
veličine 10 x 15 u „best“ režimu koji podrazumeva primenu „PhotoRet IV“ tehnologije.
S druge strane, preko 12 minuta za štampanje fotografije u rezoluciji od 4800
x 1200 dpi je poprilično loš rezultat.
Pošli smo od pretpostavke da je reč o relativno sporom štampaču na osnovu podataka
objavljenih u specifikacijama. Šta reći ako ti podaci u specifikacijama nisu
tačni, već da se radi o još sporijem štampaču. Pozitivna strana ove osobine
je da je štampač poprilično tih u većini režima štampanja i da čak ni pri najvećim
brzinama ne izaziva vibracije koje su karakteristične za inkdžetove. Naravno
i da se postavlja pitanje svrsishodnosti štampanja u maksimalnoj rezoluciji
od 4800 x 1200 dpi, ali na to pitanje ćemo pokušati da damo odgovor u testovima
koji slede.
Kvalitet štampanja
Za proveru kvaliteta štampanja teksta angažovali smo crni katridž.
Upotreba „56-ice“ za štampanje teksta ne samo da smanjuje troškove eksploatacije
već i daje bolje rezultate (ne smemo zaboraviti da je ovde reč o pigmentnom
crnom mastilu za razliku od „svetlo“ crnog „dye“ mastila koje se nalazi u foto-katridžu.
Upotrebili smo par često korišćenih fontova u nekoliko različitih veličina.
Za štampanje u „normal“ modu smo koristili običan (fotokopir) papir, a za štampanje
u „best“ režimu specijalni mat papir namenjen štampanju na inkdžet štampačima.
Tekst je, kao i sve ostale fotografije, skeniran na HP-ovom „Scanjetu 4570c“.
Kliknite za sliku u punoj rezoluciji
Oštrina odštampanog teksta je ostavila jako dobar utisak, posebno na specijalizovanom
papiru. Tekst je čitljiv čak i pri veličini fonta „4“ što možete i da vidite na
slici na kojoj su slova višestruko uvećana. U prirodi (na papiru) je visina slova
„b“ u nazivu „bench-market“ manja od jednog milimetra. Rezultati na običnom papiru
su takođe jako dobri, ali ako uporedite (opet višestruko uvećano) slovo „m“ videćete
da su ivice ipak malo krzavije i samim tim oštrina teksta nešto manja. Jedini
zaključak koji možemo da izvedemo je da se oštrina štampanog teksta na inkdžetovima
približava onome na laserskim štampačima, a i sam HP je još jednom pokazao šta
je njegova specijalnost: štampa na običnom papiru je odlična, čak i kod foto-štampača.
Za štampanje fotografija smo koristili specijalne foto-papire: „HP Premium
Plus“ i „HP Premium“. Jedino upotreba originalnih HP-ovih papira
i mastila garantuje i trajnost i kvalitet otisaka. Istraživanja govore da u kombinaciji
„PhotoREt IV“ tehnologije i „HP Premium Plus“ foto-papira možete očekivati da
fotografije odole agresivnim faktorima sredine i do 78 godina, a posebno UV zračenju
usled čijeg delovanja se „dye“ mastila razlažu, a fotografije blede. HP predlaže
da fotografije ne odlažete u foto-album
najmanje 24 časa za „HP Premium“ i čitavih nedelju dana za „HP Premium Plus“ foto-papir,
jer je neophodno da se boje osuše. Na kvalitet otiska najviše uticaja ima mastilo
i papir, a ne sam štampač i njegove mogućnosti. Nažalost, ovo je činjnica koja
se često zaboravlja.
Kliknite za sliku u punoj rezoluciji
Za početak smo odštamapali identičnu fotografiju na dva štampača: na levoj polovini
možete videti sken fotografije izrađene na HP-ovom „Deskjetu 9300“, a na desnoj
polovini skeniranu fotografiju urađenu na „Photosmartu 7450“. „Deskjet 9300“ je
A3 štampač koji koristi četvorobojnu štampu i „PhotoREt III“. Ne možemo mnogo
pogrešiti ako kažemo da je nivo kvaliteta fotografija koje „9300“ izrađuje najsličniji
nečemu što možemo nazvati prosekom u inkdžet štampi – koristi trenutno najrasprostranjeniju
tehnologiju najvećeg proizvođača mlaznih štampača na svetu.
Već na prvi pogled je razlika uočljiva – boje su zasićenije i prirodnije, a fotografija
oštrija. Detaljima se bavimo u sledećem primeru.
Kliknite za sliku u punoj rezoluciji
Kaže se da slika govori više od hiljadu reči… Ovo je pravi trenutak da preispitamo
svrsishodnost štampanja u maksimalnoj rezoluciji. Očigledno je da pri štampanju
u 4800 x 1200 dpi slika ima više detalja, ali su zato boje neprirodne i isprane.
Kada se setimo vremena neophodnog za štampanje fotografije u maksimalnoj rezoluciji
i uporedimo dobijene rezultate mislimo da je najbolje držati se „PhotREt IV“ tehnologije
i složenih algoritama za dobijanje velikog broja boja, odnosno štampanju u rezoluciji
od 600 tačaka po inču.
Tokom testiranja smo primetili da se kvalitet otisaka na „HP Premium Plus“ i „HP
Premium“ foto-papiru znatno razlikuju. Na „Premiumu“ su boje vernije prikazane
i postiže se mnogo veća vernost otiska. Jednobojne površine su ravnomerno ispunjene
bojama koje više odgovaraju originalnim.
Kliknite za sliku u punoj rezoluciji
Tokom usavršavanja tehnologije inkdžet štampe i pokušajima da se postigne fotorealističan
otisak pokazalo se da je jako teško dobiti verne plave i svetloplave tonove. Doduše,
fotografije na kojima dominiraju svetli tonovima su u principu problematične za
inkdžet štampače, pa je to jedan od razloga što se u foto-katridžima nalaze svetla
cijan i svetla magenta. Odštampali smo fotografiju na kojoj se nalazi površina
vode – u prvom slučaju smo koristili četvorobojnu, a u drugom šestobojnu štampu.
Pozitivni efekti koji se postižu upotrebom foto-katridža su više nego vidljivi.
Dobijene nijanse plave boje su mnogo vernije. Finim podešavanjima boja u drajverima
je moguće postići još bolje rezultate, ali nas je zanimalo kako će se štampač
snaći s „default“ podešavanjima.
Kliknite za sliku u punoj rezoluciji
Kvalitet crnobelih fotografija na inkdžet štamapčima nikada nije bio vrhunski.
U principu se za štampanje ovih fotografija koriste kolor katridži, odnosno crnobela
štampa je zapravo štampa u boji. Naravno moguće je koristiti i samo crni katridž…
Kliknite za sliku u punoj rezoluciji
Na levoj fotografiji možete da vidite rezultat dobijen upotrebom samo crnog katridža,
dok su na drugoj fotografiji korištene svih šest boja. Siva je ispala neutralnija
od onoga što smo očekivali. Čuveni problem inkdžet štampača da siva uvek „vuče“
na neku boju nije previše izražen. Na skenu neutralnosiva izgleda zaista neutralno,
ali u prirodi će „povući“ na neku nijansu u zavisnosti od vrste izvora svetlosti.
Kliknite za sliku u punoj rezoluciji
Tek kada je fotografija uvećana postalo je očigledno da nema smisla štampati
crnobele fotografije samo upotrebom crnog katridža – fotografije su mnogo lošije
nego kada su u upotrebi dva katridža.
„Presuda“
Posle višednevnog detaljnog testiranja bilo je lako „presuditi“ ovom „mališi“.
Ni u jednom trenutku nas nije fascinirao, ali ni razočarao. Prvi pozitivni utisci
izazvani kompaktnim dizajnom su samo bili pojačani zadovoljavajuće visokim kvalitetom
odštampanog materijala koji je „mališa“ iz sata u sat produkovao. Tokom celog
perioda testiranja samo jednom je povukao dva lista papira pri štampanju teksta
u najbržem režimu. Doduše, s foto-papirima nismo ni rizikovali, već smo ulagali
jedan po jedan.
Kvalitet fotografija će najviše zavisiti od papira koji koristite i podešavanjima
u drajveru kojih je na pretek. Fotorealizam je tu, samo je potrebno pronaći
ga, odnosno izabrati pravu kombinaciju papira i različitih parametara. Oštrina
odštampanog teksta je standardno dobara, ništa lošija i ništa bolja nego što
smo od HP-a očekivali.
HP već standardno ima problema s veličinom margina. Kod manjeg, standardnog
fotografskog formata pronađeno je solomonsko rešenje koje zahteva upotrebu specijalnog
papira koji ima jezičak koji se posle štampanja uklanja. Kod većih formata ste
osuđeni na margine od 3 ili 4 mm na gornjoj i bočnim stranama i čitavih 12,5
mm na donjoj strani.
Cena samog uređaja je pristupačna, ali cena eksploatacije je već neka druga
priča. Komplet tri nova katridža košta tek nešto manje od novog uređaja. Ako
je verovati specifikacijama i trenutnim cenama katridža izrada fotografije 10
x 15 cm u najvišem kvalitetu će vas koštati oko 25 dinara, a one A4 formata
nešto manje od 100 dinara, ne računajući cenu medija na kome štampate – to je
trostruko više nego kod starijih HP-ovih modela koji koriste „PhotoREt III“
i katridže velikog kapaciteta. Mnogi zameraju HP-u na trokolornim katridžima,
ali je to cena koju ćete morati da platite zbog ugradnje glave u svaki katridž.
Vrlo je verovatno da će se žuta boja u kolor katridžu potrošiti pre cijan i
magente i kada se to desi kupovina novog katridž je neminovnost. Štampač je
početi da vas upozorava na nizak nivo mastila kada jedna od boja padne na nivo
manji od 10 % pa ćete imati dovoljno vremena da pazarite novi. S druge strane,
u slučaju zapušenih mlaznica na katridžu, bilo refilovanom bilo originalnom,
kupovina novog katridža rešava problem na najjednostavniji način.
Neki proizvođači glave ugrađuju odvojeno od patrona u kome se nalazi mastilo.
Kada se mlaznice u glavi zapuše neophodno je promeniti glavu čija je cena uglavnom
visoka, a često ih je vrlo teško naći u prodaji, pa zapušena mlaznica uglavnom
znači kraj „radnog veka“ dotičnog štampača. Svako će napraviti svoju računicu,
ali opšte je prihvaćeno pravilo da se sve fotografije veće od 10 x 15 cm isplati
štampati kod kuće. „Photosmart 7450“ će takođe korektno odraditi i druge poverene
poslove, jer je spisak medija koje podržava zaista veliki. Mali broj opcija
prilikom štampanje bez posredstva računara nam ipak govori da je ovo „Entry-Level“
model iz aktuelne HP-ove ponude foto-štampača. Ugrađeni čitač kartica je sasvim
poželjan dodatak ako već nemate zaseban uređaj jer omogućava brzi transfer fotografija
s memorijske kartice na računar. Reč je o korisnom dodatku koji većina konkurentskih
proizvođača ne nudi u ovoj klasi uređaja.
Napredak koji je HP napravio prelaskom s „PhotoREt III“ na „PhotoREt IV“ i šestobojnu
štampu u pogledu kvaliteta štampe fotografija je nesumnjivo velik, ali s druge
strane ostaje gorak ukus u ustima zbog smanjenih zapremina katridža i vrlo malom
pomaku u brzini štampanja. Pitanje koje se postavlja je i odnos količine fotografija
i teksta koji štampate – ako štampate dosta teksta bolje bi bilo da se odlučite
za neki od bržih modela.
Uređaj za potrebe testa ustupio HP.