Vladimir Vučković
Krajem 70-ih godina prošlog veka pojavili su se prvi komercijalni laserski štampači, a jedna od pionir-kompanija bio je i čuveni IBM, koji je tada lansirao istorijski model IBM 3800, sposoban da odštampa do 20 000 linija u minutu, a prema rečima ljudi iz ove firme, to je ujedno bio i prvi štampač koji je objedinio lasersku tehnologiju i elektrofotografski proces.
Prošlo je nešto više od 10 godina, da bi 27. mart 1991. označio rođenje jedne nove kompanije, kao i novi početak jedne stare, kada je IBM odeljenje za štampače evoluiralo u – Lexmark. Veliko breme za firmu nastalu kao nusproizvod stalnog razvoja jedne od vodećih kompanija u većini sfera računarske industrije. Sa druge strane, takva reputacija ima i svoje prednosti čineći da Lexmark nastavi dobro utabanom stazom uspeha IBM-a, za koga je proizvodio štampače nekoliko godina nakon osnivanja, kako bi vremenom počeo da gradi sopstveno ime.
Narednih godina, Lexmark širi svoju oblast delovanja na sve više zemalja, a 1996. postaje, zajedno sa IBM-om, zvanični dobavljač stonih štampača i prateće opreme za olimpijske igre u Atlanti. Na desetogodišnjicu postojanja, 2001. kompanija je proglašena za drugog vodećeg proizvođača štampača u svetu. Mnogobrojni slični primeri govore vrlo pozitivno o Lexmark-u, ali ono, po čemu nesumnjivo odskače od ostalih jeste konstantna težnja za očuvanjem okoline i uvek prisutna želja za balansiranjem potreba korisnika i prirode. Pored tipičnih preporuka za obostranim štampanjem radi umerenije potrošnje papira (da, nekome je ipak stalo do drveća), projektovanjem štampača u cilju što manje potrošnje energije, Lexmark takođe posvećuje ogromnu pažnju recikliranju zbog čega je, od samog početka, dobijao brojne nagrade. Kako je kod nas ova reč prilično nepoznata trebalo bi pojasniti da recikliranje predstavlja proces vraćanja materijala u prethodno stanje cikličkog procesa, u prevodu, ponovno obrađivanje upotrebljenog materijala, kako bi se dobio ponovo upotrebljiv materijal. U praksi, Lexmark najviše pažnje posvećuje recikliranju potrošnog materijala za štampače, kao što su npr. kasete s tonerom i zahvaljujući toj činjenici predstavlja lidera na ovom polju. Prilikom kupovine kertridža, možete izabrati između standardnih, koji se mogu reciklirati bilo gde, a u ponudi su i tzv. Return Program (povratni) kertridži koji su jeftiniji od uobičajenih, a jedinu razliku predstavlja vaša saglasnost da pomenuti materijal, nakon upotrebe, vratite direktno Lexmark-u, kako bi oni mogli ponovo da ga iskoriste. Pored dodatne opreme, moguće je vratiti i stare štampače, pri čemu se takođe smanjuje procenat otpada i štedi materijal. Još jedan, vrlo pozitivan aspekt ovakvog odnosa prema recikliranju predstavlja i mogućnost hendikepiranim ljudima da rade na razvrstavanju vraćenog materijala, kao što je slučaj u Lexmark-u. Na žalost, ova priča se, još uvek, ne odnosi na našu zemlju, ali možda jednog dana…
Specifikacija
Model štampača
Lexmark E232 (22S0210)
Tehnologija štampe
laser, crno-bela
Brzina štampanja
do 22 strane u minutu za pisma i 21 strane u minutu za A4
Vreme štampanja prve strane
manje od 8.5 sekundi
Rezolucija
2400 Image Quality, 1200 Image Quality, 600 x 600 dpi
Procesor štampača
200 MHz
Memorija štampača
standardno 16 MB RAM proširivo do max 80 MB RAM (moduli od 16, 32 i 64 MB SDRAM)
Preporučena maksimalna mesečna količina štampanja
do 10 000 strana
Kapacitet glavne ulazne fioke
250 listova
Kapacitet sporedne ulazne fioke
1 list
Kapacitet gornje izlazne fioke
150 listova
Kapacitet zadnje izlazne fioke
1 list
Veličina medija u glavnoj ulaznoj fioci
89-216 x 210-356 mm
Veličina medija u sporednoj ulaznoj fioci
76-216 x 127-356 mm
Težina medija
60 do 163 g/m2
Dvostrano štampanje
podržano drajverom, ručno premeštanje papira
Oblast štampanja
4 mm od svake ivice
Jezik
PCL 6 emulacija, PostScript 3 (samo za Mac OS)
Port za povezivanje
paralelni, USB 2.0
Apple Macintosh podržani OS
Apple Mac OS 8.6 – 9.x
Apple Mac OS X
Linux podržani OS
Red Hat Linux 7.2, 7.3, 8.0, 9.0
SuSE Linux 8.0, 8.1, 8.2, 9.0
MS Windows podržani OS
Win 2000, Win NT, Win Me, Win XP, Win Server 2003, Win 98 Second Edition
Minimalni sistemski zahtevi za MS Windows operativne sisteme
Win 98 SE i Win Me- Pentium 200 MHz, 64 MB RAM, 286 MB slobodno na hard disku
Win NT 4.0 – Pentium, 64 MB RAM, 286 MB slobodno na hard disku
Win 2000 – Pentium 200 MHz, 128 MB RAM, 286 MB slobodno na hard disku
Win XP- Pentium 300 MHz, 128 MB RAM, 500 MB slobodno na hard disku
Win Server 2003 – Pentium 550 MHz, 256 MB RAM, 1.5 GB slobodno na hard disku
Dimenzije štampača
396.2 x 353.1 x 248.9 mm
Težina štampača
9.98 kg
Dimenzije pakovanja
460 x 420 x 355 mm
Težina pakovanja
12.1 kg
Akustika
51 dBA u radu, 30 dBA kada je uključen a ne štampa
Model kertridža s tonerom
standardni za modele E232, E330 i E332 (12A8300)
Return Program za modele E232, E330 i E332 (12A8400)
standardni za modele E232, E33X i E34X (24036SE)
Return Program za modele E232, E33X i E34X (24016SE)
Model Photoconductor Kit-a
do 30 000 odštampanih strana (12A8302)
Prosečan broj odštampanih strana s jednim kertridžom
2500 (izuzev one koja dolazi uz štampač i predviđena je za 1500)
Prosečna cena po strani *
0.0316 evra
Cena štampača (sa PDV-om)
127.44 evra
Cena kertridža Return Program 24016SE (s PDV-om)
74.34 evra
Cena Photoconductor Kit-a (s PDV-om)
64.9 evra
Sadržaj pakovanja
Lexmark E232 štampač, početni Return Program 12A8400 kertridž (za otprilike 1500 odštampanih strana), Photoconductor Kit, vodiči za brzo povezivanje i korišćenje štampača, 2 CD-a (sa softverom i dokumentacijom), kabl za napajanje, maska za zaštitu glavne fioke od prašine
Eksterijer
Glomazna kutija (od, zamislite, recikliranog papira, kao i sav štampani materijal u pakovanju) štiti sadržaj od spoljnih uticaja, a u njoj se, pored štampača, nalaze kablovi za napajanje (dva – za različite utičnice), papirna dokumentacija sa osnovnim informacijama, poster za brzo povezivanje štampača, 2 CD-a i maska za zaštitu fioke za papir od prašine. Kaseta sa tonerom se nalazi u samom štampaču, ali je pre upotrebe treba izvaditi i skinuti zaštiti omot, a pristupa joj se spuštanjem prednje zaštitne maske, pritiskom na dugme sa leve strane printera. Ova kaseta se sastoji iz dva glavna dela: kertridža sa tonerom (kertridž koji dolazi u ovom pakovanju pripada Starter Return Program-u, a Starter označava da ima nešto manju količinu tonera od standarda – pogledati tabelu specifikacija) i ostatka mehaničkih delova izmešanog sa malo elektronike, neophodnog za uspešno štampanje (u Lexmark terminologiji – Photoconductor Kit). Sam kertridž se nalazi u plastičnom okviru, koji je deo Photoconductor Kit-a (u daljem tekstu PCK). To znači da kertridž menjate kada se istroši toner (što je inače vrlo jednostavna operacija, odlično ilustrovana Flash animacijom na jednom od propratnih CD-ova), a zamena PCK-a se preporučuje nakon 30 000 odštampanih strana (misli se na prosečnu stranu sa 5% pokrivenosti bojom). Implementiran je i zaštitni mehanizam, koji se aktivira nakon 40 000 odštampanih kopija i sprečava dalji rad štampača do zamene PCK-a, kako bi se sprečio kvar štampača i očuvao kvalitet odštampanog materijala. Ovo je i razumljivo rešenje, imajući na umu da postoje i drugačije realizacije kasete s tonerom, gde svi navedeni delovi predstavljaju celinu i nalaze se u zajedničkom pakovanju, pa se, pri nestanku tonera, menja sve, tj. kupuje nova kaseta. Ovakvo rešenje je ujedno skuplje, pa je jasno zašto se Lexmark odlučio na prvu pomenutu varijantu, obzirom da je štampač namenjen kancelarijskoj upotrebi i velikom broju kopija.
Štampač izgleda zaista lepo i na prvi pogled se vidi da su se dizajneri baš potrudili oko vizuelnog utiska. Pretežno je crne boje, izuzev sivog dela na vrhu. Sa prednje strane su vidljiva dva dugmeta (veće sa vertikalnom crtom nazvano "continue" dugme i manje, crveno tzv. "cancel" dugme) i pet signalizacionih lampica, za očitavanje statusa štampača. U odštampanom materijalu se, između ostalog, nalazi i uputstvo za tumačenje poruka dobijenih putem ovih lampica, a broj različitih informacija koje možete dobiti na ovaj način otklanja svaku nedoumicu oko otkrivanja potencijalne greške i njenog uzroka. Pritiskanjem dugmeta "continue" kada je printer upaljen, ali u tom trenutku ne štampa, dobićete odštampanu stranu sa gomilom informacija, uključujući podatke o kertridžu, memoriji, rezoluciji, procesoru štampača, serijskom broju, ali je ova strana naročito bitna zato što sa nje možete pročitati ukupni odštampani broj strana, što je korisno zbog blagovremene zamene PCK-a. Takođe, ispisana je i procena preostalog tonera, u vidu skale od 0 do 100%. Ukoliko se ne setite da, s vremena na vreme, proverite nivo tonera ili stanje PCK-a, kontrolne lampice će vas obavestiti kada se približi vreme za zamenu. Da je reč o ozbiljnom proizvodu svedoči još ogroman broj opcija namenjenih prvenstveno administratorima odnosno ljudima koji vrše podešavanja štampača u mrežnom okruženju, u svakom slučaju ne nešto sa čime će se sresti korisnici. Od naprednih mogućnosti pomenućemo još samo podešavanja putem menija kojima se pristupa paljenjem štampača na specifičan način, opisan u uputstvu na CD-u, pri čemu se sva komunikacija sa menijima vrši pomoću dva dugmeta i pet lampica, koje smo već pominjali.
Sa prednje strane štampača se još može videti pomoćni prorez, koji služi za štampanje jednog lista, obzirom da se glavna fioka nalazi na dnu i izvlači se prilikom ubacivanja papira. Pomoćni prorez ima graničnike za regulaciju širine papira i jednu manu, obzirom da štampač automatski prvo vrlo malo uvuče papir kada ga stavite u prorez, tako da list često biva blago iskošeno ubačen u printer. Ne baš najbolje rešenje. Glavna fioka je kapaciteta 250 listova, mada postoji i opciona fioka za 550 strana, ali ona se ne isporučuje uz ovaj model, već uz E232t. Ukoliko odlučite da nadogradite E232 kako bi bio ukupnog kapaciteta 800 listova, on će malo dobiti na visini, obzirom da se dodatna fioka instalira ispod štampača, odn. osnovne fioke. Kada već govorimo o glavnom mestu za smeštanje papira, trebalo bi reći da je on fioka u pravom smisli reči, zato što se, kao što je pomenuto, izvlači radi smeštanja papira, što predstavlja dobro rešenje jer se na taj način papir, koji stoji duže u štampaču, manje praši, a tim i manje šteti mehanizmu za štampanje. U fioci se nalaze standardni graničnici za dužinu i širinu strane, koji funkcionišu po principu plastičnih "žabica", pa ih je nemoguće slučajno pomeriti (osim ako ste se upravo vratili iz teretane). Na jednom od graničnika za regulisanje širine, nalazi se oznaka u vidu strelice, koja ukazuje na kapacitet fioke, odn. maksimalnu visinu koju sme dostići nivo smeštenog papira. Fioka se može produžiti izvlačenjem zadnjeg dela, pri čemu on malo štrči kada se vrati u štampač, pa tu nalazi primenu maska za zaštitu od prašine, koja se montira sa zadnje strane, prilično je neupadljiva, a vrši posao.
Izlaznih fioka ima dve: jedna sa gornje i jedna sa zadnje strane. Koju ćete i kada koristiti odlučite na osnovu osobina oba izlaza. Gornja fioka predstavlja primarno rešenje i kroz nju papir standardno izlazi, pristupačnija je i prirodnijeg oblika za prihvatanje papira, pogotovu pri štampanju većeg broja strana. Mana je nešto veće savijanje papira na putu kroz štampač do ovog izlaza (proces laserskog štampanja zahteva jako visoke temperature unutar štampača, pri čemu se i papir zagreva, pa je mnogo podložniji promeni oblika usled čestih promena pravaca kroz veći broj rotirajućih valjaka). Zadnji izlaz je inicijalno zatvoren, a kada se otvori, papir tamo automatski izlazi. Kraći je nego gornji izlaz i u njemu može nastati mala gužva pri većem broju listova, kada se nadolazeće strane ne ustručavaju da izguraju starosedeoce, mada do ovakvog problema ni ne bi trebalo da dođe jer je ova fioka zvanično predviđena za jedan list papira. Sa druge strane, izlazni ugao papira iz štampača u ovu fioku je mnogo prirodniji i zahteva znatno manje prelamanja nego što je slučaj kod gornjeg izlaza.
Sa zadnje strane se nalaze utičnica za napajanje, prekidač za paljenje štampača, kao i paralelni i USB priključak. Još jednom srećemo rešenje gde je prekidač na zadnjoj strani, pa to nije ništa čudno, ali ne verujem da bi se korisnici bunili da je za nijansu pristupačniji. Sada smo se definitivno pomirili sa činjenicom da se USB kabl, a u ovom slučaju ni paralelni, ne isporučuje uz štampač. Ili možda ipak nismo, pa nestrpljivo očekujemo prvog proizvođača koji će se setiti ove potpuno nebitne stavke. Na kraju krajeva, bar smo dobili kabl za napajanje. Ma šta jedan – dva!
E232 možete, osim preko ponuđenih portova, povezati sa računarom, odnosno mrežom na još nekoliko načina, ali oni podrazumevaju kupovinu dodatne opreme. Postoje tri vrste uspostavljanja komunikacije između ovog štampača i kompjutera: lokalni, direktni i kao deljeni resurs. Prvi način predstavlja povezivanje sa samo jednim računarom, koji nije u mreži, putem USB ili paralelnog priključka, mada postoje i opcioni eksterni serijski i bežični adapteri. Preostala dve varijante se odnose na mrežni rad, pri čemu se printer može direktno povezati na Ethernet ili Token Ring mrežu, pomoću dodatnog mrežnog kabla i u tom slučaju se drajveri uglavnom instaliraju na svaki mrežni računar. U slučaju povezivanja štampača kao deljenog resursa, on se instalira na samo jedan računar u mreži (koji onda obavlja funkciju servera), a ostalim klijentima se dozvoli njegovo korišćenje. U poslednjem slučaju, povezivanje se vrši pomoću lokalnog kabla, isto kao u prvoj varijanti (lokalna), mada se opcioni serijski priključak ne preporučuje za mrežno štampanje, obzirom da je dosta sporiji od paralelnog. Serijski port vrši prenos podataka jedan po jedan bit, dok paralelni šalje i prima podatke u paketima od po 8 bitova (jedan bajt), što ga čini znatno bržim. Prednost serijskog povezivanja dolazi do izražaja u situacijama kada su računar i uređaj, koji se na njega priključuje, dosta udaljeni, gde važe preporuke da se serijski kablovi uspešno koriste do dužine od otprilike šesnaest metara, dok su paralelni pouzdani do najviše pet metara. U današnje vreme, oba porta obezbeđuju dvosmernu komunikaciju između povezanih uređaja (nekada davno, tu privilegiju je imao samo serijski priključak).
Od proširenja još je moguće dodati i memoriju, ako vam standardnih 16 MB nije dovoljno. Dodatni moduli su kapaciteta 16, 32 i 64 MB SDRAM, a memorija se može nadograditi do maksimalnih 80 MB. Proširivanje memorije se vrši vrlo jednostavno i lepo je objašnjeno u uputstvu na CD-u. Možda će nekome koristiti informacija da E232 koristi iste memorijske module kao i serija Lexmark T63x štampača, izuzev 128 MB SDRAM DIMM. Još samo jedna napomena: sa obe strane štampača nalaze se prorezi za ventilaciju, što definitivno nije loše jer ovaj dečko (ako ovo čitaju feministkinje napisao sam devojčica) sigurno ume da podigne temperaturu prostorije, a na vama je da pazite kako mu greškom ne biste blokirali otvore.
Drajveri i softver
U pakovanju dolaze dva CD-a, od kojih se na jednom nalaze drajveri i softver, a na drugom je kompletna dokumentacija. Programi se uglavnom odnose na mrežni rad i pružaju mogućnost administratorima da vrlo detaljno podese parametre štampača u višekorisničkom okruženju. Pomenućemo osnovne karakteristike jednog dela ovog sveobuhvatnog softvera:
– Script Install – omogućava pisanje i laku distribuciju skripti za automatizaciju čestih zadataka, kao što je instalacija drajvera ili drugog softvera na svim klijent računarima ili automatsko osvežavavanje drajvera kada se pojave novi, bez potrebe da se taj proces vrši na svakom računaru u mreži posebno.
– Driver Profiler – služi za podešavanje određenih opcija drajvera u skladu sa potrebama korisnika i njihovo snimanje u pojedinačne profile. U kombinaciji sa skript alatom možete dobiti moćan paket za konfigurisanje štampača na jednom računaru i instaliranje datih opcija na celoj mreži, a pri tom korisnici ne moraju da vrše podešavanja, a ni vi na svakom kompjuteru posebno.
– Lexmark IP Setup Utility – podešavanje TCP/IP parametara mrežnih uređaja. Ovaj program ima mogućnost da pretražuje kako lokalne, tako i udaljene mrežu u cilju otkrivanja novih mrežnih uređaja i konfigurisanja TCP/IP opcija svakog od njih. Na ovaj način možete podesiti više printer servera bez potrebe da budete u njihovoj blizini.
– Local Printer Settings Utility – kao što ime kaže, ova aplikacija se koristi za podešavanje opcija drajvera lokalnog štampača i predstavlja olakšicu korisnicima koji ne vole da čačkaju po Control Panel-u, mada sadrži i određene opcije iz menija sa kojima se komunicira putem dugmića i lampica na prednjoj strani štampača (pomenuto u prethodnom odeljku).
– MarkVision Professional – od 12. aprila 1994. ovaj paket za upravljanje mrežnim štampačima predstavlja standardni deo Lexmark softvera. U ovoj verziji može mu se pristupiti putem web čitača, a može se pokrenuti i kao samostalna aplikacija. Sastoji se iz velikog broja programa, ogromne funkcionalnosti. Obzirom da predstavlja priču za sebe, verujem da će ga svaki administrator detaljno proučiti.
Pored navedenih tu je još priličan broj uslužnih programa, koji olakšavaju posao mrežnim administratorima, dok prosečan korisnik ne mora biti svestan da oni uopšte postoje (mislim na programe, ne administratore). Interesantno je i da štampač ima internu web stranu, kojoj je moguće pristupiti samo ako je povezan u mrežu, kucanjem IP adrese printera u www čitač. Pomenutu IP adresu možete dobiti štampanjem informacione strane opisane u prethodnom odeljku (držanje tastera "continue" kada štampač ne radi). A sada jedan detalj na koji, verujem, nisu spremni ni najveći optimisti – platformska podrška. E232 radi na toliko mnogo operativnih sistema, da se s pravom postavlja pitanje za šta je sve predviđen ovaj štampač. Čini mi se da, od postojećih OS-ova na ovoj planeti, jedino oni za mobilne telefone nemaju podršku među drajverima za E232, mada mi se čini isključivo nedostatkom tehnologije za fizičko povezivanje ova dva tipa uređaja. Ali kada taj trenutak dođe verujem da će Lexmark biti spreman. A do tada, pogledajte tabelu specifikacija za zvaničan spisak OS-ova na kojima E232 radi ili, još bolje, prostudirajte tabelu koja sledi, kako biste imali mnogo kompletnije uvid u kompatibilnost ovog uređaja (naredni podaci su dobijeni sa zvaničnog Lexmark sajta, dok je u dokumentaciju unet samo deo ovih informacija):
Apple Macintosh OS
Mac OS
8.6, 9.0, 9.0.1, 9.0.2, 9.0.3, 9.0.4, 9.1, 9.2, 9.2.1, 9.2.2, 9.x.x
Mac OS X
10.1.x, 10.2.x, 10.3.x, 10.4
Linux
Red Flag
Red Flag Linux Desktop 4.0
Red Hat
Red Hat Enterprise 3.0 WS, Red Hat Enterprise Linux 4 WS
SuSE
SuSE Linux Enterprise Server 8, SuSE Linux Enterprise Server 9, SuSE Linux Professional 9.0, SuSE Linux Professional 9.1, SuSE Linux Professional 9.2
Debian GNU
Debian GNU/Linux 3.0
Linspire
Linspire 4.5
Unix
AIX
AIX 5.1, AIX 5.2, AIX 5.3
HP-UX
HPUX 11.0, HPUX 11.11
Sun Solaris
Sun Solaris SPARC 7, Sun Solaris SPARC 8, Sun Solaris SPARC 9, Sun Solaris SPARC 10
Novell
Novell NetWare
NetWare 5.1, NetWare 6.0, NetWare 6.5
Microsoft Windows
MS Windows
Win Server 2003, Win 2000, Win NT, Win 98 Second Edition, Win Me, Win XP
Funkcije drajvera su odlično implementirane, a obuhvataju mogućnost štampanja više strana na jednom listu papira (2, 3, 4, 6, 9, 12 ili 16) sa ili bez graničnih linija između stranica, rotiranje strane za 180°, odabir različitih vrsta i veličina papira, kao i štampanje vodenih žigova (watermark) ili određenih slika smeštenih kao strane (overlay – najčešće neke informacije o firmi), pri čemu se ova dva dodatka vašem dokumentu mogu štampati ispod ili preko teksta, kao i samo na prvoj, parnim, neparnim ili bilo kojim drugim stranama. Opcija za obostrano štampanje je za svaku pohvalu, mada je papire potrebno ručno premestiti iz izlazne u ulaznu fioku, u čemu će vam pomoći animirano uputstvo za okretanje strane. Postoji i mogućnost štampanja tzv. booklet-a odnosno formata knjiga, kada se dve strane dokumenta smeštaju na jednu fizičku stranu u landscape (horizontalnoj) orijentaciji papira, a sve strane poslate na štampanje se organizuju tako da je kasnije, njihovim savijanjem, moguće dobiti format knjige.
Što se tiče ponuđenih rezolucija štampanja prisutne su 600 dpi, 1200 IQ i 2400 IQ. IQ u nazivima je skraćeno od Image Quality, a predstavlja pokušaj da se osnovna vrednost od 600 dpi određenim tehnikama "razvuče" na ekvivalent rezolucija od 1200 odn. 2400, slično kao što rade i ostali proizvođači, a ukratko je objašnjeno u opisu štampača HP LaserJet 1020, u okviru odeljka "Tehnologije u pozadini". Pored ove opcije, postoji još i mogućnost izbora kontrasta u 9 podeoka (od low do high), izbora štampanja sa uključenom PictureGrade Lexmark tehnologijom (koja vrši optimizaciju sivih tonova), ali ono što sigurno predstavlja ključnu mogućnost softverskih podešavanja jeste količina tonera, koja se koristi pri štampanju, a izbor se vrši na skali numerisanoj od 1 do 10. Na ovaj način možete vrlo precizno kontrolisati potrošnju tonera, a samim tim i kvalitet odštampanih dokumenata. E232 poseduje tri predefinisane vrednosti kvaliteta štampe: Draft, Normal i Best. Svaka od njih ima unapred podešene, malopre navedene, parametre, a pregled možete videti u sledećoj tabeli:
Draft
Normal
Best
rezolucija
600 dpi
1200 IQ
2400 IQ
količina tonera
3
koristi podešavanja štampača (fabrički – 8)
8
PictureGrade
isključen
koristi podešavanja štampača (fabrički – isključen)
isključen
Iz samog drajvera je moguće izvršiti i neka osnovna podešavanja vezana za PCL, a omogućena je i manipulacija korišćenim fontovima, odnosno način na koji se štampaču šalju fontovi koji na njemu nisu instalirani (u vezi s tim, moguće je i uskladištiti nove PCL kompatibilne fontove direktno u memoriju štampača, kako bi ih uvek imao na raspolaganju, što, naravno, skraćuje vreme pripreme dokumenta za štampu). Predstavljene su osnovne opcije podržane drajverom, sa kojima će se susresti većina korisnika, dok su naprednija podešavanja podržana dodatnim softverom i služe, uglavnom, administratorima.
Provera mogućnosti
Posle ove priče iznosimo konkretne rezultate testiranja brzine i kvaliteta štampanja, proverenih na nekoliko različitih dokumenata, u cilju dobijanja što približnije situacije sa kojom će se susresti tipičan korisnik.Vreme štampanja prve strane minimalno varira od korišćene aplikacije (Word, Acrobat…), ali svakako nije manje od 8.5 sekundi, kako proizvođač navodi, čak ni kada je štampač potpuno zagrejan, tj. nije potrebno da se “budi” iz stand-by režima. Realnije vrednosti FPO-a bile bi između 12 i 15 sekundi pri štampanju teksta sa povremenim slikama u okviru dokumenta (najčešći slučaj u praksi), naravno u zavisnosti od količine poslatog materijala (u ovom slučaju oko 20 strana), dok rezolucija praktično ne utiče na ovo vreme.
Kod obostranog štampanja, FPO iznosi između 9 i 10 sekundi u drugoj turi (kada se okrene prvobitni materijal zbog štampanja na drugoj strani), dok su u prvom prolazu vrednosti iste kao za jednostrano štampanje. Ova ušteda od nekoliko sekundi je logična, jer je, pri štampanju sa druge strane, ceo materijal već pripremljen i nalazi se u printeru, tako da se vreme troši samo na pokretanje mehanizma za štampu.
Kada je reč o štampanju vektorske grafike očekivali smo ipak malo više tj. nismo bili previše zadovoljni, prevashodno brzinom. Od trenutka kada je standardna test strana A4 formata, rađena u programu Corel Draw, poslata na štampu, do trenutka kada je štampanje počelo proteklo je tačno 1:24:11 (format minuti : sekunde : stotinke). Nakon toga, bilo je potrebno nešto više od 7.5 sekundi za štampanje kompletne strane, što je sasvim u redu. Istina je da postoje određene specifičnosti kada je vektorsko iscrtavanje u pitanju, obzirom da su elementi ovakve grafike predstavljeni matematičkim formulama, koje se prevode u odgovarajući oblik tek pri štampanju ili konvertovanju u konkretni format slike. Iz tog razloga, vektorski fajlovi su jako mali, a pominjana test datoteka iznosi 7 KB, dok je posle obrade, štampaču poslat fajl od 1.89 MB, pa je usporenje verovatno nastalo pri prevođenju u PCL kompatibilan oblik, ali svejedno nije prihvatljivo.
Što se tiče brzine štampanja, vrednosti potpuno odgovaraju specifikaciji i broj od 21 strane u minutu uopšte nije preteran. Poređenja radi, tipičan PDF dokument sa tekstom i slikama, u Normal režimu štampanja, izlazi iz štampača brzinom od 20 strana po minutu (FPO ovog dokumenta je iznosio 12 sekundi, pa sami izračunajte koliko E232 ubrza nakon što započne štampu). Inače, margine u okviru kojih nije moguće štampanje iznose 3 do 4 mm od svake ivice, što se poklapa sa deklarisanim vrednostima.
Kvalitet ćemo odvojeno posmatrati za tekst i grafiku. Kada je tekst u pitanju, u Draft režimu odštampani materijal je znatno svetliji nego u Normal ili Best (koji su jako slični, obzirom da se razlikuju samo u rezoluciji, dok je koncentracija tonera identična), ali takav bi i trebalo da bude, jer koristi 30% od maksimalne količine tonera po tački. U Normal i Best režimu kvalitet teksta je odličan.
U prethodnom članku pomenuti mikro test otkriva pravu preciznost ovog modela i ne može se reći da ispoljava hirurške karakteristike, jer je moguće (pod lupom, naravno) pročitati tekst veličine “tek” 2 pt, eventualno 1.5 pt podebljan (bold) i to ne u slučaju svih fontova. Imajući u vidu da ovakav test govori nešto više samo o karakteristikama koje se kriju “ispod površine”, većini korisnika njegovi rezultati nisu preterano bitni, ali pomaže da se napravi finija podela među modelima štampača relativno sličnih karakteristika.
Kvalitet odštampane grafike je u okviru prosečnih vrednosti, pri čemu najveću manu predstavlja ograničen spektar nijansi sive, koji E232 može da “izvuče”, ali treba imati na umu da su ovo rezultati sa fabričkim podešavanjima tj. isključenom PictureGrade tehnologijom. Ko ima potrebu za češćim štampanjem slika, trebalo bi da uključi ovu opciju. Inače, pojačavanjem kontrasta rezultati su praktično ostali nepromenjeni.
Celokupan doživljaj
Lexmark je ovaj štampač klasifikovao među kancelarijske modele, opremivši ga odličnom podrškom za rad u mreži, kako softverskom, tako i u vidu ugrađenog USB i paralelnog priključka, uz opcioni eksterni serijski odn. bežični adapter, kao i takođe opcionom mogućnošću direktnog povezivanja na Ethernet ili Token Ring mreže. U skladu sa ovim obezbeđena je i podrška za veliki broj operativnih sistema, sa kojima E232 radi.
Prijatnog dizajna i nešto većih dimenzija od prosečnih desktop štampača, zahteva prostor sa obe bočne strane, zbog ventilacije, dok fioka za papir smeštena ispod štampača znatno smanjuje skupljanje prašine na listovima i efikasnije koristi prostor.
Kada je štampa teksta u pitanju, za razliku od vektorske grafike, E232 je prilično brz štampač, sa vrlo dobrim kvalitetom odštampanog teksta, a dodatna prednost jeste podešavanje koncentracije tonera u koracima od po 10%, zahvaljujući čemu možete prilagoditi potrošnju tonera i kvalitet štampe svojim potrebama. Kada se u obzir uzme štampanje grafike, primećuje se da ovaj model zaostaje na tom polju, kako zbog brzine (naročito FPO-a), tako i vizuelnog utiska koji ostavlja odštampana grafika.
Sve u svemu, ovaj model je definitvno namenjen onima, čije su potrebe za štampanjem prilično velike (do 10 000 strana mesečno), vrlo je isplativ što se cene po kopiji tiče, a i sam štampač je izbalansiranog odnosa cena/karakteristike, pri čemu bi o njemu posebno trebalo da razmisle korisnici "egzotičnih" operativnih sistema. Prava ciljna grupa ovog štampača svakako su poslovni korisnici koji imaju potrebe za velikom količinom štampe po izuzetno povoljnoj ceni!
Uređaj na test ustupio DirectLink, zvanični distributer Lexmark proizvoda za SCG.