Aleksandar Božović
Miroslav Nikolić
Desi se ponekad, mada vrlo retko, da nas i u današnje vreme neki model smartfona zatekne svojom pojavom, do te mere da nam neretko otme trenutak, čisto ga posvetivši upravo njemu iako nam to nije neophodno. Upravo zato smo posebno srećni što je baš ovaj put na našem testu upravo takav jedan telefon – Honor 8.
Iako je u poslednje vreme plasirao mnogo modela na tržište, u raznim kategorijama, Huawei se ne umara i ne staje. Pritom, ono što povezuje telefone ovog proizvođača u praktično svim cenovnim klasama je kvalitet izrade, po kom se uvek svrstavaju u sam vrh klase. Ova pojava zahvata i Huawei podbrend Honor, stavljajući time do znanja kupcima da se ne radi o nekom budžetskom brendu, nego prosto o alternativi. Sudeći po prodajnim rezultatima, dovoljno je prostora na tržištu da se i ovaj potez pokaže uspešnim, a što finija segmentacija tržišne ponude Huawei-a opravdanom.
Uz to, iako, kako već pomenusmo, visok kvalitet izrade krasi praktično svaki Huawei-ev model, pojedini se istaknu i fenomenalnim dizajnom, i samim tim visokim nivoom dopadljivosti. Naravno, ovi kvaliteti uvek su poželjni, ali nisu i dovoljni. Ukoliko telefon razočara na ostalim bitnim poljima, interesantna spoljašnjost neće biti dovoljna za njegov uspeh. Da li je Honor 8 samo nesvakidašnje lep, ili su i ostali poželjni kvaliteti tu…?
Dizajn
Po mnogim kriterijumima, Honor 8 je “dvojnik” P9 modela, o čemu će kasnije biti više reči. No, ono gde se najviše razlikuju, upravo su dizajn, materijali u izradi i izgled spoljašnjosti. Naime, kao i veći broj Huawei-evih “jačih” modela, P9 ima kućište od aluminijuma, dok Honor 8 karakterišu i prednja i zadnja strana od stakla. Obe strane su savršeno ravne, bez ikakvih ispupčenja i drugih “smetnji”. Stražnja strana čak ima i ulegnuće na mestu gde se nalazi čitač otiska prsta. Uz to, obe staklene površine bukvalno su perfektno uklopljene sa metalnim ramom koji okružuje telefon. Na njemu se pritom nalazi i nekoliko dugmića, otvora za konektore, proreza za antene, i sve ovo inkorporirano je sa takvom preciznošću da prosto odiše kvalitetom, aludirajući na vidan pokušaj dosezanja perfekcije u izradi.
Pritom, sumnjamo da je i na jednom telefonu koncept dve kamere uklopljen tako skladno kao na Honor 8 modelu. Ne radi se tu samo o činjenici da kamere ne štrče u odnosu na ravan telefona, nego je (opet) i estetski element zadovoljen, imajući u vidu da su i laserski autofokus i dualni LED blic uklopljeni u “okoliš” sasvim skladno, kao i čitač otiska prsta, smešten nešto niže.
Sav ovaj sklad koji Honor 8 nosi sa sobom, ovekovečen u prelamanju svetlosti na staklu obeju strana, ili kroz hladni, prijatni dodir teksturisanog, metalnog okvira sa prstima korisnika – sve odiše elegancijom i kvalitetom. Odavno nas jedan telefon nije toliko oduševio izgledom, preciznom izradom i pojavom uopšte… Pritom, i njegove dimenzije (145.5 x 71 x 7.5 mm) prilično su kompaktne za telefon ekrana 5.2, tako da je upotreba zaista pravo uživanje. Čak smo ostali u čudu što na telefonu ne ostaje skoro nimalo otisaka prstiju, iako se radi o staklenim površinama.
Jedan detalj kvari praktično savršen utisak kada je samo korišćenje u pitanju: naime, obe staklene površine su tako savršeno isečene, ravne i glatke, da telefon bukvalno NIKAKO ne može da stoji na površini koja nije savršeno ravna. Ako nije takva, on će da sklizne. Sa novčanika, sa taburea, čak nam je znao skliznuti i sa laptopa, koji kada se ekran zatvori, ima ugao od možda 1-2 stepena u odnosu na površinu na kojoj stoji… Neki kejs verovatno bi rešio i ovaj problem, ali praktično kao svetogrđe vidimo stavljanje ovako lepog telefona u bilo kakvu zaštitu… No, to će već ostati izbor korisnika.
Na samom telefonu nigde ne vidimo Huawei logo, nego samo Honor. Konkretno, ispod ekrana je najuočljivije istaknuto o kom brendu se radi. Navigacioni tasteri su softverski, pa je čitav ovaj prostor rezervisan za natpis. Iznad ekrana, na površini simetričnoj onoj ispod ekrana, smešteni su zvučnik za razgovore, senzori i prednja kamera. Nedaleko odatle, sa gornje strane telefona imamo samo jedan od mikrofona i IR blaster, dok je dole smešten 3.5 mm ulaz za slušalice, kao i type-c microUSB ulaz. Pored njega je i nekoliko rupica, koje kriju zvučnik i drugi mikrofon. Sa leve strane nalazi se samo kombo-slot za ili dve sim kartice, ili samo jednu, ali onda (eventualno) praćenu i microSD karticom. Desno su Power i Volume tasteri, različitih tekstura i vrlo čvrsto fiksirani i prijatnog hoda prilikom pritiska.
Drugi Honor logo je pri dnu pozadinskog stakla, usamljen možda i namerno, da se posebno istakne brend koji Huawei na pojedinim tržištima osobito snažno “gura” – pre svega tu mislimo na američko. Čitač otiska prsta je na prirodnoj poziciji u gornjoj polovini, tako da prst praktično pada na njega prilikom uzimanja telefona u ruku.
Dve kamere, ovde bez posebno ostavljenog prostora za njihovo smeštanje (kako je na P9, i recimo na Nexus 6P modelima, oba od Huawei-a), nalaze se na ipak pomalo nezgodnom mestu, nedaleko od gornjeg levog ugla uređaja, te treba paziti da nisu zaklonjene prilikom slikanja. Autofokus senzor i dual-LED blic su, zajedno sa kamerama, postavljeni tako da taman dopiru do sredine telefona, tj. iznad FP senzora. Da se ne ponavljamo previše – sve je lepo, prijatno i funkcionalno uklopljeno, telefon odiše elegancijom, ali je i ergonomski optimalan, tako da ne možemo da nađemo nijedan razlog zašto se nekome ne bi svideo…Sa hardverske strane, sličnosti Honor 8 modela sa Huawei P9 modelom idu to tog nivoa da možemo reći da su samo kućišta različita. Praktično, pored toga što su snažnija 4 jezgra procesora “klokovana” nešto niže, razlike nema, što potvrđuje i tabela sa specifikacijama modela sa današnjeg testa.
[modul]specifikacija=9052[/modul]
Kako se i P9 obreo na našem testu i pokazao sasvim solidne performanse i odlično ponašanje u svakodnevnom radu, ništa manje nismo očekivali ni od Honora 8. Što se nekih konkretnijih potvrda performansi tiče, međutim, nismo u prilici da pružimo informacije vezane za standardni set sintetičkih testova koje volimo da “izvrtimo” na test uređajima, pošto AnTuTu i GeekBench aplikacije nismo uspeli da pokrenemo, tj. uopšte instaliramo… 3D-Mark je, pak, odradio svoj posao sasvim lepo, potvrdivši da se radi o potentnom hardveru, spremnom na sve izazove kojima se savremeni telefon može podvrgnuti. Moramo napomenuti, prilikom njegovog trajanja (preko 20 minuta težeg opterećenja za čipset), telefon se primetno zagrejao. Ne radi se ni o čemu alarmantnom, verujemo da je staklo “kumovalo” ovoj pojavi, a pohvalno je to da se u redovnim aktivnostima nikakva neuobičajena povišena toplota ne zapaža.
Kako P9 i Honor 8 imaju isti hardver, za one kojima je to bas važno, možemo pomenuti da P9 završava AnTuTu test sa nekih 98.000 poena. Ono što je nama svakako mnogo važnije je to da se u svakodnevnom radu Honor 8 praktično i ne “oznoji”, u smislu da se sa lakoćom na njemu izvršavaju sve moguće komande. Idemo redom: sve kreće od otključavanja telefona iz stanja mirovanja. Kojim sjajnim algoritmom su inženjeri Huawei-a to tačno izveli, ne znamo, tek upotrebom čitača otiska prsta, telefon se otključava u trenu!
Zaista, možemo sa sigurnošću da tvrdimo da takvu efikasnost na ovom polju ne nudi nijedan drugi telefon – do možda neki drugi Huawei. Dalje: prolazak kroz menije, skrolovanje stranicama browser-a, čak i kada su one natrpane banerima i Flash/HTML5 materijalom, instalacija ili nadogradnja aplikacija u pozadini – sve se ovo odvija vrlo glatko i čini upotrebu ovog smartfona prijatnom i nezamarajućom.
Naravno, i najjači mogući hardver može biti nedovoljan za fluidan rad telefona, ako je softver na njemu neoptimizovan i “težak”. Srećom, ovakva pojava nije zadesila i Honor 8. EMUI 4.1 koji dolazi sa 6.0.1 Marshmallow Androidom kao osnovom već je sasvim dobro utegnut i prilično optimizovan, što smo mogli da primetimo i sa prethodnim Huawei uređajima koje smo testirali proteklih meseci.
Zapažanja su i ovaj put vrlo slična: prisutno je mnoštvo podešavanja u sistemu, a koja stock Android nativno ne nudi, App-Drawer nije prisutan i generalno je organizacija znatno izmenjena, kao i grafička prezentacija praktično svih elemenata korisničkog interfejsa. Nekima se ovo neće svideti, imajući u vidu da nešto šarolikiji pristup može na trenutke da zadeluje možda i blago neozbiljno, dok sigurno postoje i oni kojima je ova živahna interpretacija UI-a prijatnija za oko. Bilo kako bilo, Huawei je u softver uvrstio i poveliki broj tema, kojima se može iskontrolisati krajnji izgled korisničkog okruženja.
Integracija EMUI-a u Android vrlo je temeljno urađena, pa su tako i praktično sve sistemske aplikacije zamenjene Huawei alternativama. Google folder je tu, ali većina aplikacija u njemu zapravo je “duplirana”, kao npr. Play Music ili Photos, jer Music i Gallery takođe zatičemo na Homescreen-u. No, još više nam smeta prisustvo pojedinih aplikacija kao što su HiCare (svojevrsni korisnički centar Huawei-a), Phone Manager (posvedočeno sve aplikacije ovog tipa samo guše telefon u odnosu na situaciju kada Android sam rukovodi sistemom) ili Health (koji sam radi u pozadini, osim ako se eksplicitno ne ugasi). Prosto, koliko god će ove aplikacije pojedinim korisnicima biti vrlo korisne i zanimljive, stava smo da je bolje da se ne plasiraju kao sistemske, nego da ih eventualno proizvođač ponudi putem nekih linkova koji se pojave u prigodnim situacijama, i tako ih učini dostupnima svima zainteresovanima koji bi ih skinuli.
Quick Settings i Notification Panel su u potpunosti izmenjeni, ali i vrlo funkcionalni, što posebno možemo reći za podešavanja unutar Settings odeljka, a koja je Huawei dodao radi unapređenja korisničkog iskustva, i to, napomenuli bismo, uspešno. Konkretno, unutar “Smart Assistance” i “Advanced Settings” sekcija moguće je naći podešavanja za dodatne funkcije čitača otiska prsta (okidanje fotografija, skrolovanje galerijom, pravljenje screenshot-ova…), razmeštaj i dodavanja navigacionih tastera, gestovne komande, jednostavni Homescreen režim i mnogo toga pride…
Dakle, EMUI možda neće svima na prvu loptu delovati kao perfektan izbor UI-a, ali uz malo podešavanja, može se i grafički prilagoditi bilo kome, dok će verovatno prirasti za srce svakom korisniku koji detaljno istraži njegove mogućnosti i uveri se u njihovu korisnost i novi kontrole koji nude. Kažemo vam iz iskustva…Displej
2.5D displej Honor 8 modela je, sasvim očekivano, isti panel kakav dolazi i u P9 modelu. No, to je svakako pozitivna okolnost, imajući u vidu da se radi o vrlo kvalitetnom ekranu. Huawei se generalno, bar za sad, drži politike da na ekranima do 5.5 nema potrebe za forsiranjem rezolucije veće od Full HD. Tako je i ovde, te 5.2 ekran LTPS tehnologije (Low Temperature PolySilicon LCD) ima gustinu piksela 423 ppi, što je svakako dovoljno oštro percepciji ljudskog oka. Pritom, jasno je da se rezolucija pozitivno odražava i na performanse telefona, i potrošnju baterije.
No, pre svega moramo pomenuti najveću zamerku na račun ekrana, iako posredno vezanu za njega. Konkretno, radi se o tome da Huawei nije deklarisao nikakvu posebnu zaštitu za staklo ekrana (kao što bi na primer bile Gorilla Glass ili Dragontrail), a kako je na ovom modelu i pozadi čitava površina staklena, ovo bi zaista mogao da bude problem. Možda je i upotrebljeno neko no-name kvazi-zaštitno staklo u samoj proizvodnji, ali činjenica da u specifikacijama nije pomenuto čak ni neko marketinško “scratch resistant surface”, govori nam da je zaštita najverovatnije izostavljena… Ponavljamo – kako je kod Honora 8 velika, velika većina površine kućišta staklena, ovo smatramo velikim nedostatkom.
No, ako se vratimo gledanju u ekran, a ne brizi o njegovom očuvanju, tu zaista nema većih nedostataka. Šta više, nema nikakvih. Maksimalno osvetljenje ekrana od preko 450 nita je sasvim dovoljno za komotnu upotrebu, pa i na otvorenom, imajući u vidu da je i kontrast zaista odličan, što je pre karakteristika AMOLED, a ne IPS ekrana. Posebno moramo pohvaliti i vrlo nisko minimalno osvetljenje, koje će sprečiti “šokove” prilikom paljenja ekrana u potpuno tamnim okruženjima. I, ako je to još jedno svojstvo primerenije AMOLED diplejima, ono vezano za reprodukciju boja svakako to nije. Štaviše, boje su nešto slabije saturisane no što bismo voleli da vidimo (mada Huawei nudi softver za njihovu kalibraciju – što ručno, što kroz ponuđene modove), pomalo vuku na žuto, i u pojedinim situacijama (npr. gledanje YT videa) znale su da deluju pomalo “mrtvo” na fabričkim podešavanjima. No, kako se to uz svega par poteza može korigovati (što smo i proverili), ovo ne možemo uzeti za zamerku.
Sadržaj koji se prikazuje na ekranu moguće je i snimati, a postoji i opcija za zaštitu očiju, iako nismo baš sigurni šta ona tačno radi. Bilo kako bilo, ako na to dodatmo i kalibraciju boja, vidimo da je Huawei i za ekran uveo pristojan broj propratnih softverskih stavki. Podržavamo takav pristup, kao i generalnu viziju Huawei kompanije prema ekranima (otklon od bespotrebnog preterivanja sa rezolucijama, poboljšanje performansi kroz inovativne tehnologije), uz podsećanje da se i zaštiti ekrana mora pristupiti jednako ozbiljno…
Baterija
Autonomija je jedna od oblasti gde se ne može mnogo pogrešiti u proceni kada se vide specifikacije nekog modela. Prosto, miliamperčasovi su nezamenjivi, i razne softverske optimizacije i čudesa mogu da trajanje baterije malo poprave, ali ako je ona slabog kapaciteta ili je hardver “gladan” – spasa nema.
Stoga, znajući koliko je otprilike “žedan” hardver, a koliko optimizovan softver na Honoru 8, mogli smo da pretpostavimo koliko će i sama autonomija iznositi, i nismo se mnogo prevarili. I, sa 4.5h screen-on vremena na gotovo 24h upotrebe telefona (što je malo duže no što ga obično ostavimo van punjača), moramo zaključiti da autonomija nije kao kod najboljih modela kako u Huawei porodici, ali je svakako iznadprosečna.Kao što specifikacije i potvrđuju, Honor 8 na poleđini ima 2 kamere, obe po 12 MP, sa otvorima blendi od po f/2.2, praćene autofokusom. Osnovna razlika između njih leži u tome što jedna od njih (pomoćna) nema kolor filter, nego samo crno-beli, ili ti monohromatski, koji joj omogućuje da primi nešto više svetlosti u uslovima slabijeg osvetljenja. Samim tim, ona “asistira” glavnoj kameri kada su takve situacije u pitanju, ne bi li krajnji rezultat bio što bolji, i da se na taj način donekle otklone ograničenja nešto užeg otvora blende za standarde današnjih flegšip i sub-flegšip modela.
Posmatrajući kamere, uviđamo jednu od većih razlika između Honor 8 i P9 modela – Honor 8 ne prati Leica brending kamere. To bi praktično značilo da svi elementi saradnje Huawei-a sa Leica-om, koje smo viđali na P9, a predstavljaju intelektualnu svojinu nemačke firme, ne smeju da se nađu i na drugim modelima, pa tako ni na Honoru 8. Najviše bi se na taj način uočili izostanci filtera za video snimke sačinjenih posebno za P9 (Standard, Vivid, Smooth), ali i monohromatski mod, za snimke i fotografije (gde se zapravo misli na odista monohromatski mod, dobijen kamerom tog tipa, a ne na standardnu fotografiju, desaturizovanu do nivoa crno-bele).
No, da korisnici Honor 8 modela ne bi bili oštećeni manjim brojem opcija, Huawei-evi inženjeri su uspeli da osmisle zamene za pobrojane modove, koji možda nemaju potpis Leica, ali u solidnoj meri odmenjuju originalna rešenja. Ovo se odnosi i na monohromatski mod, koji nije smeo biti izveden isključivo pomoćnom kamerom, nego je delom načinjen njom, a delom glavnom. Rezultat dobijen glavnom lišava se boje, pa u kombinaciji sa slikom sa monohromatske daje rezultujuću fotografiju, koja je i kao takva u prednosti u odnosu na standardna B&W rešenja.
Do svih pobrojanih i mnogih drugih modova se iz aplikacije dolazi vrlo jednostavno – prostim svajpom na levu stranu, dok su sa desne podešavanja, kojih zaista ima abnormalno mnogo. Odabir videa umesto fotografije obavlja se komandom odmah do okidača fotografija, pored kog je i prečica do komande. Nasuprot tome, sa gornje strane ekrana, nalaze se i podešavanja poput onog za blic, ali i prečica do menija za odabir filtera. Tu je čak i manuelni mod. Dakle, kao i uvek, aplikacija kamere Huawei telefona (osim budžetskih modela) nudi korisniku zaista zavidan nivo kontrole.
U odnosu na kameru modela P9, ova na Honor 8 smartfonu nekako je rasterećenija, u smislu da očekivanja prema njoj nisu bila visoka kao prema onoj od P9, imajući u vidu saradnju sa iskusnim igračem na polju fotografije i videa, kakav je Leica. No, iako nismo ni planirali da upoređujemo ono što ćemo videti posle “fotkanja” Honorom 8 sa primercima sa S7, HTC 10 ili iPhone-a – zadovoljni smo priloženim.
Fotografije imaju sasvim korektan nivo detalja za 12 MP, uz vrlo malo šuma (i pored relativno nepogodnih vremenskih uslova na dan slikanja) i sasvim lepu reprodukciju boja. Dinamički kontrast je solidan, iako smo, s obzirom na prisustvo druge kamere koja ume da “izvuče” dodatnu količinu svetlosti iz kadra, očekivali da će tamne površine biti nešto eksponiranije. HDR mod, nažalost, ne pravi veliku razliku, iako je, naravno, ima. Monohromatski mod nije tako dobar kao na P9, ali je svakako zanimljiviji no na telefonima sa jednom kamerom (pozadi). Zanimljivo je da on u kombinaciji sa HDR-om radi čak i bolje od standardnog moda, mada je to bilo i za očekivati kada se u obzir uzme priroda učešća druge, tj. pomoćne kamere u pravljenju obične u crno-bele slike.
Iako su fotografije u suštini zaista ostavile solidan utisak na nas, kod video snimaka su nam pomešana osećanja. Daleko od toga da sa 1080p 60fps snimcima nešto nije u redu, naprotiv, izgledaju vrlo dobro – detalja je dovoljno, šuma malo, dinamika je odlična, frejmrejt nepromenjiv, a stabilizacija sasvim u redu, imajući u vidu da je isključivo softverska. No, iako Honor 8 nije bas pripadnik flegšip kategorije, čudi izostanak 4K opcije, koja bi video snimke učinila još primamljivijim… Posebno je ta odluka čelnika Huawei-a čudna, ako se uzme u obzir da je telefon hardverski vrlo potentan, te teško da bi mu 4K predstavljao problem, kao i zato što je unutar samog Huawei tabora nedavno predstavljen Nova Plus telefon, na papiru niže postavljen u hijerarhiji, i sa hardverom koji nije jači od ovoga u Honoru 8 – a ipak ima 4K snimanje…
Primer videa možete preuzeti sa ovog linka!
Prednja kamera uklapa se u generalno vrlo dobar utisak o učinku Honor 8 uređaja na polju slikanja i snimanja. Za jednu prednju kameru, fotografije koje se dobijaju njom su zaista oštre, sa dosta detalja i finom reprodukcijom boja. Pritom, poveći pikseli (1.4 µm) obezbeđuju dobar dotok svetlosti, što može koristiti i u nekim manje poželjnim situacijama.
Na kraju izlaganja o kameri, ostaje nam da zaključimo da jedva čekamo predstavljanja nekih već najavljenih Huawei modela, koji bi takođe trebalo da dolaze sa 2 zadnje kamere. Prosto, i sadašnji uređaji sa tom stavkom korektno se kotiraju, a utiska smo da bi sa manjom korekcijom hardvera i nastavljanjem sa razvojom softvera u pravom smeru, mogli da dobijemo zaista još jednog takmaca sa vrhunskim kamerama na tržištu.
Nakon što smo vratili Honor 8 u kutiju i okrenuli se opet svojim dojučerašnjim telefonima, zaključujemo da oni lepo rade, kamere su odlične, navikli smo se na njih – sve je kako valja. Ipak se prisetimo odsjaja koji se “odbijao” od stakla… Padne nam na pamet kako bi rado skliznuo u džep svaki put kad vadimo nešto podeblje iz njega… Da ne pričamo o tome kako se susret sa njegovom reklamom u novinama ili na bilbordu pretvori u lavinu prisećanja…
Šalu na stranu, prijali su nam dani testiranja ovog modela, što zbog jednostavnosti u njegovoj upotrebi, što zbog zaista nesvakidašnje elegancije i dopadljivosti kojom naprosto mami. Upravo na poslednje navedeno se Honor 8 i oslanja kada je obraćanje potencijalnim kupcima u pitanju. Pored toga, sve one kojima nije bitno da kupe baš flegšip neke kompanije, i koje ne interesuje da li je neki prepoznatljivi brend uključen u osmišljanje njihovog budućeg telefona, obradovaće i podatak da je on primetno jeftiniji od P9, koji je ujedno i stariji model i duže na tržištu.
Na kraju krajeva, prodaja je ipak ono što se najviše gleda. Da li će Honor 8 postići zacrtane ciljeve – ne znamo, pa ipak za ovakav telefon nekako to kao da nije bitno. On je svoje dokazao, samom pojavom, utiskom, poželjnošću. Stoga, dodeljujemo mu Advanced Design Award, s nadom da će naći put do što većeg broja kupaca, ne bi li time potvrdio da ovakav dizajn i prefinjenost izrade mogu da budu presudni faktori prilikom kupovine smartfona. Na taj način, mogli bismo da vidimo samo više ovakvih lepotana među svetom…
Prednosti:
– Odlična baterija- Prefinjen dizajn- Kvalitet izrade-Zanimljive opcije kamere
Nedostaci
– Prisutno dosta preinstaliranih bloat aplikacija- Klizavo kućište
Uređaj na test ustupio Huawei.
