HTC One X

Bojan Dančuo Posle višegodišnjeg konstantnog uspona, HTC je u poslednjih par tromesečja doživeo mali pad učešća na tržištu, delom zbog izuzetno jake konkurencije, a delom zbog toga što je njihova poslednja serija telefona više bila varijacija na prethodne modele. Osim ubacivanjem dodatne opreme (HTC Rhyme) ili Beats slušalica (HTC Sensation XL), HTC-ovi telefoni su pratili isti model i vukli neke nedostatke od ranije, kao što su na primer kamera koja je i dalje kaskala za konkurencijom i Sense čiji je fokus na vizuelnoj dopadljivosti više nego na performansama mnoge korisnike povukao da instaliraju alternativne ROM-ove.  
 
One serija je neka vrsta HTC-ovog povratka na osnovne ideje koje su ih i lansirale među najveće proizvođače mobilnih uređaja i dovele ih tu gde jesu. One X, One S i One V su zanimljiv spoj tradicionalnog HTC-ovog dizajna i nekih novih rešenja, odlične su izrade i potkovani su Android Ice Cream Sandwich operativnim sistemom nadograđenim najnovijim Sense 4.0 UI-em iz kojeg je odstranjen veliki deo nepotrebnih dodataka. Svaki je specifičan na svoj način, ali dele mnogo novih rešenja među sobom, pa se korisnici ekonomičnijeg V-a neće osećati previše uskraćenim u odnosu na vlasnike jačih modela. Naravno, uvek mora postojati udarni model, što je u ovom slučaju One X.  
 
HTC je u njega ugradio novi Tegra 3 čipset, što ga čini prvim mobilnim telefonom sa četvorojezgarnim procesorom na svetu! Tu je i sjajan HD IPS ekran, izuzetno brza kamera od 8 megapiksela, 32 GB integrisane memorije, podrška za NFC i sijaset novih hardverskih i softverskih rešenja o kojima ćemo se opširnije pozabaviti u ostatku teksta. Za sada je samo dovoljno reći da je HTC u One X uložio svoje kompletno dosadašnje iskustvo i napravio telefon koji u sebi ima sve što je trenutno aktuelno i koji nikako ne može ostaviti ravnodušnog ni jednog zaljubljenika u nove tehnologije.  
 
 
[modul]specifikacija=392[/modul]HTC One X postoji u dve boje, crnoj i beloj. Mi smo dobili na test belu varijantu, koja je trenutno u ponudi jedino kod Telenora. Uz sam telefon u kutiji se dobija i USB kabl, adapter za punjenje preko električne mreže, in-ear slušalice (uz One telefone ne dolaze Beats slušalice, osim u slučaju ako ih operateri ili prodavnice sami ne dodaju), uputstvo i mali metalni pravougaonik sa HTC znakom koji ima ispupčenu iglicu sa jedne strane i koji služi za vađenje microSIM kartice.  
 
One X deluje zaista elegantno, sa standardnim HTC-ovim linijama i blago zaobljenim ivicama. Kućište je unibody tipa i izrađeno je od polikarbonatne plastike, tako da je čvrsto i veoma lagano.  
 
 
Ekran je duž ivica blago zakrivljen, pa deluje kao da se uliva u telo telefona, što eliminiše bilo kakvu oštrinu ako pređete prstom preko tog dela.  
 
One X je prilično veliki telefon, što je i neophodno da bi se u njega smestio HD ekran od 4,7 inča, ali zahvaljujući tome što je izuzetno tanak i lagan, uopšte ne odaje utisak glomaznosti.  
 
 
 
 
Ekran je zaista fantastičan, sa koloritom koji je verniji od AMOLED-a i gustinom piksela koja je tolika da će vam trebati barem dobra lupa da ih uopšte primetite.  
 
HTC je ovaj put napustio svoj standardni raspored sa četiri tastera ispod ekrana, pa ćete na tom mestu zateći Back, Home i Task switch kapacitivne tastere, što je primarno posledica prelaska na Android 4.  
 
Sa donje strane se nalazi rupica za mikrofon, dok su sa gornje power taster, rupica za sekundarni mikrofon i priključak za slušalice. Iznad ekrana se nalazi prednja kamera, a odmah iznad HTC logoa su rupice za zvučnik koje su izbušene direktno u kućištu. Skriven među njima se nalazi signalni LED koji je prilično suptilan, ali i dalje dovoljno primetan u trenutku kada treba da vam signalizira propušten poziv ili primljenu poruku.  


Sa desne strane se nalazi klackalica za podešavanje jačine zvuka, a sa leve microUSB port.  

Zadnja strana je blago zakrivljena, a njom definitivno dominira objektiv kamere koji primetno štrči iz tela telefona. Duž ivice se nalaze kontakti za docking station, a pri dnu su rupice zvučnika sa Beats Audio natpisom koji daje do znanja da se koristi Beats tehnologija poboljšanja zvuka.  
 
 
 
Telefon je u jednom komadu i nije moguće skidati mu leđa kako bi se promenila baterija, a ne postoji ni poseban microSD slot, već korisnik ima na raspolaganju već ugrađenih 32 GB memorije. Jedino što zapravo možete zameniti u telefonu je microSIM, dok kojeg dolazite tako što izbacite malu fioku sa njim ubadanjem iglicom u odgovarajuću rupicu.  
 
One X nema nikakav fizički video izlaz, ali zato podržava tzv. Media Link tehnologiju koja je jako interesantna. Suština je da uz pomoć HTC Media Link HD dodatka koji se povezuje na HDMI ulaz televizora ili drugog kompatibilnog uređaja, možete prebaciti sliku direktno sa telefona na TV/projektor/monitor i to jednostavnim gestom povlačenja tri prsta na gore preko ekrana telefona. TV se u tom slučaju ponaša kao drugi displej, što znači da telefon i dalje ostaje funkcionalan i možete na njemu čitati mail-ove ili telefonirati, dok se na TV-u vrti film. Sliku možete vratiti sa ekternog displeja prostim povlačenjem tri prsta na dole. Na žalost, ovaj dodatak nismo imali prilike da probamo, a i koliko znamo još uvek ga nema kod nas na tržištu, što je velika šteta, jer je u pitanju zaista izuzetno korisna mogućnost.  
 
One X dolazi sa Android 4.0.3 (Ice Cream Sandwich) operativim sistemom nadograđenim Sense 4.0 korisničkim interfejsom. Dok je telefon bio kod nas na testu, HTC je izbacio jedan manji softverski update (35 MB) koji je podigao verziju softvera sa 1.28.401.9 na 1.29.401.7. HTC nije nigde naveo šta tačno ovaj update ispravlja, a mi nismo primetili nikakvu vidljivu razliku u odnosu na ponašanje telefona pre update-a.  
 
 
Lock ekran se nije menjao od koncepta koji smo prvi put videli sa pojavom Sense 3.0 UI-a, pa tako na dnu imate prsten čijim povlačenjem na gore otključavate telefon, a iznad prstena su četiri ikonice koje možete direktno prevući u prsten kako biste odmah startovali željenu aplikaciju. Te četiri ikonice je naravno moguće menjati, kao i izgled celog lock ekrana koji može da prikazuje i prognozu vremena, audio plejer, informacije sa društvenih mreža ili neku skroz drugačiju informaciju u zavisnosti od toga koji od ponuđenih stilova izaberete.  
 
 
Home ekran je podeljen na 7 podekrana, a osnovni se nalazi u centru. Ne postoji mogućnost okretanja celog kruga i prelazak sa sedmog podekrana na prvi i obrnuto, kao što je to moguće kod nekih UI-eva. Sense je zadržao isti vizuelni stil kao i u 3.x verzijama, ali su neke previše komplikovani i nepotrebni efekti izbačeni kako bi se dobilo na brzini interfejsa. HTC je naravno ponudio i određeni broj predefinisanih “scena” i skinova iz kojih možete izabrati onaj koji vam se najviše dopada. Na dnu ekrana se nalaze četiri prečice do najbitnijih aplikacija (podrazumevano: telefon, mail, sms i foto-aparat) i srednja ikona koja vodi do spiska svih aplikacija.  
 
 
 
Pritiskom na “task switch” dugme, dobićete spisak skoro korišćenjih aplikacija koje su još uvek aktivne u memoriji sa velikim screenshot-ovima njihovog stanja u momentu kada ste ih poslednji put koristili, pa odatle možete momentalno da skočite na neku od njih. Pored toga, tu je i već od ranije poznati Task menadžer koji će vam omogućiti da brzo i lako vidite koje su sve aplikacije aktivne, koliko memorije zauzimaju, pa ih možete i jednim klikom zaustaviti ako smatrate da samo bespotrebno zauzimaju resurse.  

HTC je jedan od retkih proizvođača koji regularno omogućava deljenje Interneta preko USB kabla kada povežete telefon sa računarom. Tako možete koristiti Internet sa računara na telefonu, kao i Internet sa telefona na računaru.  

Kao što smo već navikli, HTC aplikacija za sat i vremensku prognozu izgleda veoma atraktivno, s tim da sada osim animacija raznih vremenskih uslova imate i interaktivni 3D globus koji možete rotirati i zumirati, a na kojem se nalaze vremena i prognoze za sve glavne gradove.  

Aplikacija za telefoniranje je standardno dobra, a mogućnost pretraživanja imenika tako što ćete početi sa kucanjem broja je prisutna još od prvih verzija Sense-a, pa ćete je naravno pronaći i ovde.  
 
Tastatura je veoma čisto i funkcionalno dizajnirana i iz našeg iskustva veoma je precizna. Podržan je sistem za predikciju unosa, ali ne i swype.  
 
 
Preinstalirane aplikacije su već standardne za HTC sa par dodataka. Zanimljivo je to što nedostaje Reader aplikacija za čitanje elektronskih knjiga, što je malo čudno i ne znamo koji je razlog za njeno izostavljanje. One X, ako je suditi po informacijama iz settings-a, ima na raspolaganju nešto više od 2 GB memorijskog prostora za instaliranje aplikacija, kao i nešto više od 25 GB raspoloživog prostora koji se ponaša kao microSD i na koji se takođe smestiti veći delovi kompatibilnih aplikacija, kao i dokumenti i multimedija.  
 
 
 Galerija ima standardne opcije sa jednim izuzetkom koji se odnosi na prikaz fotografija slikanih u burst modu. Naime, te fotografije se čuvaju u posebnom folderu i ako ste iz jednog niza fotografija sačuvali više njih, u galeriji ćete videti samo jednu, dok ostalima možete pristupiti tako što ćete otvoriti tu glavnu fotografiju i zatim preko posebne ikonice koja će se pojaviti pristupiti svim slikama iz serije.  

Muzički plejer nema nikakve specijalne vizuelne detalje, ali je poboljšan u odnosu na ranije verzije, tako da može da pušta i FLAC fajlove bez problema, a ima i izvučenu prečicu za Soundhound, koji će vam onda pronaći na Internetu detalje o pesmi koju slušate. Ako su priključene slušalice, moguće je uključiti i Beats sistem za poboljšanje zvuka, koji jeste samo podešavanje ekvilajzera, ali ipak ima primetan efekat na dinamiku zvuka.  
 
 
 
One X podržava i običan FM radio (zahteva priključene slušalice), kao i Internet radio uz pomoć tunein aplikacije.  
 
Preinstalirani Polaris Office može da otvori Word, Excel, PowerPoint i da im menja sadržaj, dok je za PDF fajlove zadužen PDF Viewer.  
 
 
 
Diktafon je jednostavan i upotrebljiv, a aplikacija za beleške je pokupila dosta toga od Flyer sistema beležaka, pa sada možete za beleške vezati i audio zapis, sliku ili nacrtati nešto.  
 
One X dolazi i sa instaliranim video editorom, koji doduše ima vrlo ograničene opcije. Njegove mogućnosti se svode na odabir video snimaka koje želite da sastavite, odabir jedne od nekoliko ponuđenih tema i eventualno promene pozadinske muzike. Ipak, može biti koristan za montažu kratkog videa sa nekog događaja direktno u telefonu.  
 

 
Ugrađeni web pretraživač podržava Flash i HTML 5, a na 720p rezoluciji ekrana One X može sasvim fino da prikaže sadržaj svih sajtova čak i bez zumiranja, mada su u tom slučaju slova prilično sitna zbog velike gustine piksela.  
 
 
HTC je u One X dodao i specijalnu aplikaciju za automobil, kada se prikaz prilagodi korišćenju tokom vožnje tako što u landscape modu prikaže vreme i vremensku prognozu, kao i velike tastere koji pozivaju telefon, navigaciju, muzički plejer ili Internet radio. Navigacija se oslanja na Google Maps sistem koji na žalost još uvek ne funkcioniše u našoj zemlji.  
 
Prepoznavši trend čuvanja podataka u cloud-u, HTC uz One X isporučuje i već instaliranu Dropbox aplikaciju, a svaki korisnik One X telefona dobija i besplatnih 25 GB storage prostora u periodu od sledeće dve godine! Ovaj prostor je taman toliki da celokupni sadžaj skladišne memorije možete smestiti u oblak, što je veoma zgodna mogućnost, pogotovo ako koristite automatsku sinhronizaciju fotografija i video zapisa putem WiFi mreže. Treba samo obratiti pažnju na to da je ovih 25 GB moguće dobiti samo jednom za jedan mobilni aparat, pa gledajte da to uradite sa onim nalogom koji ćete nastaviti da koristite i ako kupujete polovan One X imajte u vidu da je ta mogućnost verovatno već utrošena.  

Tegra Zone ne dolazi instaliran na One X, ali smo ga mi naravno odmah dodali, pošto preko njega imate pristup velikom broju 3D igara koje rade na NVidia Tegra platformi, od kojih su neke besplatne.  Kamera na One X-u je nešto na šta je HTC veoma ponosan i što ističe kao jedan od glavnih atributa ovog modela. U pitanju je 8 MP “back illuminated” senzor wide formata sa f2.0 sočivom od 22mm. Ovo garantuje dobre performanse u uslovima lošijeg osvetljenja, kao i mogućnost pravljenja veoma “plitkih” fotografija, što je naročito interesantno za portrete i makro fotografije. Osim toga, HTC je ugradio i poseban čip zadužen za brzu obradu fotografija, a kako objektivu treba jako malo vremena za fokusiranje slike i aplikacija za fotografisanje se poziva izuzetno brzo, vreme od otključavanja telefona do okidanja prve fotografije je kraće od dve sekunde! Ovo takođe omogućava istovremeno snimanje full-HD videa i okidanje fotografija! Blic LED koji se nalazi pored objektiva isto nije uobičajenog tipa, već ima četiri moguće jačine i prilagodiće se automatski tome koliko je udaljen predmet koji slikate kako bi se izbegla prejaka ili preslaba osvetljenost.  
 
Aplikacija za fotografisanje je projektovana na takav način da iskoristi sve prednosti koje ovako brz hardver može da pruži, pa je naglasak na jednostavnosti i pristupačnosti. Ne postoje nikakvi podmeniji, već je sve pristupačno sa osnovnog ekrana kojim dominiraju dva on-screen tastera za fotografisanje i snimanje videa. Čak je i preview upravo uslikane fotografije podrazumevano isključen, pa ćete čim okinete jednu fotografiju odmah moći da slikate ponovo. Samo slikanje je izuzetno brzo i možete bukvalno svake sekunde pipkati okidač i slikati po jednu fotografiju, a ako zadržite prst na okidaču, aktiviraćete burst mod koji slika više fotografija u nizu (podrazumevano do 20, ali može i više) sve dok ga ne otpustite. Kada završite slikanje niza fotografija, one će vam se sve prikazati u traci na dnu ekrana, a vi možete izabrati onu koja vam se najviše dopada, kao i obrisati ili zadržati sve fotografije.  
 
 

Da biste počeli da snimate video, nije potrebno da se prebacujete u poseban mod, već je dovoljno samo da pritisnete video record dugme i telefon će odmah početi da snima. Dok snimanje traje vi i dalje možete koristiti okidač za fotografije i praviti slike u punoj 8 MP rezoluciji, bez ikakvog prekida u snimanju videa! (tada se automatski deaktivira zvuk okidača, kako se ne bi čuo na video snimku)  

Svim podešavanjima se pristupa direktno sa glavnog ekrana, a tu su sve standardne opcije kao što su: izbor rezolucije fotografija, izbor rezolucije videa, modifikovanje dužine ekspozicije, kontrasta i zasićenja boja, ISO-a (od 100 do 800 ili auto) itd.  




 
Tu je naravno i izbor “scene”, gde možete naći opcije kao što su: portret mod, makro, HDR, panorama, usporeni video itd.  

Kružna ikonica plave boje iznad okidača za fotografije poziva izbor efekata, pa mada će se od toga verovatno bilo kom ozbiljnom fotografu dići kosa na glavi, Instagram generacija će pozdraviti šarolike modućnosti igranja fotografijom tokom samog procesa slikanja. Treba samo imati u vidu da uključivanje efekata primetno usporava proces snimanja fotografije i produžava vreme koje mora da protekne dok telefon ne bude spreman za ponovno okidanje.  
 
Kvalitet fotografija koje One X pravi je generalno veoma dobar, sa odličnim koloritom i dobrom oštrinom (ponekada i malo prenaglašenom, verovatno zbog agresivnijeg algoritma za obradu slike). Nije sve savršeno doduše, pa se tako veoma lako primeti šum na fotografijama, koji je pogotovo vidljiv ako se slika zumira, a prisutan je čak i na najmanjim ISO vrednostima. Makro fotografije su fenomenalne i to je oblast u kojoj One X definitivno briljira. Prilikom slikanja u uslovima slabijeg osvetljenja, dolazi do izražaja širok otvor blende, pa je uz mirnu ruku moguće napraviti sasvim dobre noćne fotografije, a aparat će tada (ako je ISO podešen na “auto”) povećati ISO vrednost čak do 1250. Blic je veoma dobar, a pogotovo je koristan sistem pametnog prilagođavanja jačine blica, pa je tako moguće slikanje blicem iz blizine, a da predmet ili lice osobe ne budu “spaljeni”, a u isto vreme je moguće osvetliti i nešto što se nalazi par metara daleko. Naravno, šum je kod noćnih fotografija još izraženiji, ali je tako i kod svih drugih telefona i kod svih foto-aparata koji nisu profesionalne klase. HDR mod često daje zanimljive rezultate, ali je po našem mišljenju preagresivan i mnogo spali određene delove slike. Ostale efekte nećemo komentarisati jer je njihov kvalitet nemoguće objektivno oceniti, već će svaki korisnik potencijalno imati svoj omiljeni. Panoramske fotografije ne pokrivaju toliko široko vidno polje kao kod nekih drugih telefona (oko 120 stepeni), ali su zato dobro uklopljene, visoke rezolucije, a sistem kojim se slikaju i koji vas vizuelno navodi kako da pokrećete aparat osigurava da će uvek ispasti dobro. Kvalitet videa je odličan što se tiče kolorita, oštrine i brzine auto fokusa, ali nije baš idealan po pitanju fluidnosti. Naime, 1080p mod snimanja je izgleda ograničen na 24 frejma u sekundi, a povrh toga prilikom svakog početka snimanja dolazi do velikog broja propuštenih frejmova u prvih par sekundi, dok se proces snimanja ne “stabilizuje”. Ovo je možda i softverski problem koji se da ispraviti, jer prosto ne verujemo da je u pitanju nedostatak sirove snage. Osim toga, tu je i očigledno nedovoljan bitrate, tako da se u situacijama brze promene scene mogu primetiti artefakti kompresije. Slow-motion video je interesantan dodatak i kada je on aktivan telefon snima video u povećanom broju frejmova u sekundi (nigde nismo našli navedenu tačnu vrednost, ali po našoj slobodnoj proceni između 60 i 90), pa prilikom reprodukcije imate snimak koji je usporen par puta u odnosu na standardni video (takođe se uz ovakav video ne snima zvuk). Ovo može da proizvede zanimljive efekte, ali je nažalost slow-motion video ograničen na 768 x 432 rezoluciju i pati od veoma izraženih artefakata kompresije koji u potpunosti ubijaju detalje na slici. Konačna ocena za kameru na One X-u bi na skali od 1 do 10 bila: kvalitet fotografija – 8, kvalitet videa – 7, interfejs i lakoća fotografisanja – 11! Apsolutno nikada do sada nismo imali na testu telefon sa kojim je takvo uživanje fotografisati. Prosto se nikada ne događa da vi čekate aparat, već je on uvek spreman da uslika ono što ste vi kadrirali i u deliću sekunde možete uhvatiti neku scenu koju biste inače propustili. HTC-u moramo skinuti kapu za napredak po pitanju komfora korišćenja kamere i definitivno je postavio domaći zadatak svim konkurentima.  
Primeri fotografija i video zapisa  
 
 
 
 
 
Sa uključenom HDR opcijom  
 
 
 
 
 





Slow-motion video  HTC One X je prelep telefon i čim ga uhvatite u ruku nekako ne želite više da ga ispustite. Sa svojim ekranom od 4,7″, prilično je veliki, ali je istovremeno jako tanak i lagan, tako da ne deluje glomazno u ruci. Ekran je inače fantastičan i sve što je na njemu prikazano deluje izuzetno ošto i puno kolorita.  
 
 
Polikarbonatna plastika uopšte ne deluje jeftino niti se ugiba ili krcka na bilo kom mestu, a činjenica da su sve rupice izbušene direktno u kućištu i da se staklo “uliva” u masku odaje izuzetno jak utisak celovitosti uređaja. U svim testovima oštećenja koje smo videli na Internetu, telefon se pokazao izuzetno otpornim, što nas ne čudi. Jedina prava opasnost je pad direktno na ekran sa neke veće visine, mada je i tada telefon uglavnom nastavljao da radi, samo sa oštećenim ekranom. Vidljivost ekrana je odlična iz svih uglova, čak i na jakom dnevnom svetlu.  

One X je primetno veći od Sensation-a, ali je pri tom i primetno tanji od njega. Ekran je bolji od onog na Sensation-u bukvalno u svim aspektima.  



 
One X je izuzetno brz telefon i to se vidi na svakom koraku. Sense 4.0 je još dodatno optimizovan, pa tokom kretanja kroz njegove menije i home ekrane nećete ni jednog momenta iskusiti neko trzanje ili zastoj.  
 
On-screen tastatura nam se dopala i što je najbitnije izuzetno retko smo “mašili” slova, čak i u samom početku dok se još uvek nismo navikli na nju. Korisnici koji vole swype metode unosa će doduše biti razočarani, jer on nije podržan, već mora da se instalira neka od alternativnih tastatura koja sadrži tu opciju.  
 
Car mode deluje jako korisno za ljude koji zaista koriste telefon u kolima, a velika je šteta što Google Maps navigacija još uvek ne radi kod nas, što dosta umanjuje vrednost ove HTC-ove aplikacije.  
 
Muzički plejer je unapređen u odnosu na prethodne verzije i sada pušta praktično sve audio formate, uključujući i FLAC. Sam zvučnik na pozadini telefona nije baš mnogo jak i sklon je blagom krčanju ako se pojača do kraja, ali je zato zvuk u slušalicama odličan. Kada smo već kod slušalica, one koje dolaze u paketu su in-ear tipa i daju prilično dobro definisan zvuk, pogotovo u kombinaciji sa Beats Audio sistemom koji se aktivira kada ih priključite (i koji radi sa bilo kojim slušalicama). Šteta je što imaju samo jedan kontrolni taster na kablu, pa ne možete da preskačete pesme, već ste osuđeni na start/stop, dok za sve ostalo morate izvući ceo telefon. HTC inače više ne isporučuje Beats slušalice uz svoje telefone, pa ćete morati da kupite telefon kod nekog operatera koji ih samoinicijativno nudi u kompletu ili prosto da pazarite posebno neke kvalitetnije slušalice, ako vam ove osnovne nisu dovoljne.  
 
NFC tehnogiju nismo imali prilike da probamo u nekoj pravoj situaciji za koju je namenjena, ali NFC aplikacija momentalno očitala BusPlus karticu, pa možemo da konstatujemo da NFC radi.

Čitanje dokumenata i knjiga je vrlo upotrebljivo, mada ćete često biti primorani da ipak koristite neki nivo zuma, jer slova umeju da postanu jako sitna na ekranu sa ovako velikom gustinom piksela.

Video plejer je isto unapređen u odnosu na prethodne verzije i sada pušta skoro sve video formate, a ume da reprodukuje i prateće “.srt” titlove sa našim slovima (pod uslovom da je titl snimljen kao unicode). HD video u 720p rezoluciji i 60 frejmova u sekundi je išao potpuno glatko, mkv kontejner je otvoren bez problema, kao i klasičan divx, a jedina stvar koju smo mu našli da ne ume da pusti je DTS zvuk. Interesantna je i ugrađena opcija video plejera za hvatanje screenshot-ova, kojom možete u svakom trenutku izvući neki pojedinačan frejm iz filma i snimiti ga kao sliku.  
 
Web pretraživač je jedna od retkih stvari gde bi One X mogao malo bolje da se ponaša. Kada pregledate neku zahtevnu stranu punu flash-a, događa se da skrolovanje i zumiranje bude skokovito, a neke flash animacije se čak i ne učitaju i tako naruše izgled stranice. Ako se to zanemari, veličina ekrana i rezolucija su odlične za čitanje web sadržaja.  
 
One X je naravno fantastična platforma za igranje igara, bilo da su u pitanju 2D ili 3D igre. Preporučujemo vam i da odmah instalirate Tegra Zone aplikaciju, preko koje možete instalirati igre specijalno namenjene NVidia Tegra mobilnoj platformi. Pored velikog broja igara koje se kupuju, postoji i određeni broj besplatnih, taman da osetite pravu moć ovog telefona.  
 Kamera, ah ta kamera! HTC na svim svojim promocijama ističe kameru kao jedan od glavnih aduta One X-a, a to je u ovom slučaju potpuno opravdano. Sam CMOS senzor nije toliko impresivan i daje slike sa primetnim šumom, ali sve ostalo je uklopljeno u izuzetno funkcionalnu i strahovito brzu celinu. Kada je fotografisanje toliko lako, prosto je nemoguće ne slikati svaki čas i One X će vam stalno sam skakati u ruku da okine još po neki snimak. Od momenta kada upalite telefon, već za dve sekunde možete opaliti prvu fotografiju, a zatim možete slikati bukvalno svake sekunde ili čak više puta u sekundi u burst modu, da ne pominjemo mogućnost slikanja dok u isto vreme snimate video. Interfejs aplikacije za kameru je jednostavan i intuitivan, a pored veoma funkcionalnog automatskog moda imate i veliki broj manuelnih podešavanja, kao i efekte koji se mogu odmah primeniti na fotografije ako to želite. Integracija sa Dropbox-om za koji dobijate 25 GB prostora samim tim što ste vlasnik One X-a je još jedan veliki plus, jer to znači da ćete čim uđete u kuću ili dođete u domet nekog WiFi-a dobiti nove fotografije iz telefona i na računaru, bez ikakve potrebe za naknadnim presnimavanjem i prebacivanjem. Ne treba zanematiti ni činjenicu da možete praktično uvek imati i rezervnu kopiju celokupnog sadržaja skladišne memorije telefona.  

Ispod možete videti rezultate nekih brzinskih testova, iz kojih se može zaključiti da je One X u samom vrhu po performansama, mada pomalo začuđujuće u nekim testovima zaostaje za svojim mlađim bratom One S-om. Taj zaostatak se javlja zahvaljujući tome što je One S zasnovan na malo novijoj arhitekturi (što je često bitnije nego dva jezgra više), a ima i nižu radnu rezoluciju, pa se grafički podsistem ne napreže toliko.  
 
 
 
 
 
 
 
One X je zasnovan na Tegra 3 čipsetu, koji pored četiri glavna procesorska jezgra ima i peto jezgro male snage, ali i male potrošnje, koje se aktivira kada je telefon u stanju mirovanja. Ovo je itekako primetno, pa tako One X troši izuzetno malo energije kada se ne koristi aktivno. To znači da u standby modu možete sasvim realno očekivati trajanje baterije od tri do četiri dana. Nažalost, veliki ekran i četvorojezgarni procesor nisu baš štedljivi kada se upregnu punom parom, pa uz dosta slikanja i snimanja videa ili igranja 3D igara, bateriju možete isprazniti i za par sati. Uglavnom, ono što je dobra vest je to da vas uz standardan režim korišćenja One X nikada neće izdati pre kraja dana, a često ćete dočekati veče sa barem još 40-50% baterije.  
 HTC One X je bez ikakve sumnje fantastičan uređaj i jezdi na vrhu talasa napretka mobilne telefonije. Pitome linije polikarbonatskog kućišta kriju gotovo monstruoznu procesorsku moć za jednu spravicu koja staje u dlan, a najnovija verzija Androida se šepuri po njegovoj memoriji, ušminkana optimizovanim Sense-om 4.0. Iza ovakve kreacije očigledno stoji mnogo rada, pozitivne energije i iskustva, pa ne čudi što strahovito brza kamera, sa kojom je izuzetno zadovoljstvo fotografisati, podstiče kreativnost i u korisnicima koji imaju tu sreću da u rukama drže ovaj telefon. Fantastičan 4,7″ HD ekran je tu da vam sve te fotografije prikaže u punom sjaju, kao i da vam omogući konzumiranje multimedijalnog sadržaja u velikom stilu, stilu koji može dostići potpuno novi nivo ako posedujete Media Link HD dodatak i veliki TV ili projektor. Jednim pokretom prstiju, sve vaše slike, filmovi, igre i prezentacije završiće na velikom ekranu, pa ćete odjednom shvatiti da osim vrhunskog telefona posedujete i odličan multimedijalni plejer, igračku konzolu, kao i ozbiljan poslovni alat.  
 
Kako ništa u životu nije savršeno, One X ima neke sitne nedostatke, ali ništa što je uspelo da nam pomuti prvobitni utisak koji je varirao od blagog oduševljenja do polu-euforije. Jednostavno ne postoji namena u kojoj se ovaj telefon neće odlično pokazati, što su i korisnici prepoznali, pa se i pored prilično visoke cene One X odlično prodaje. Mobilni telefon sa četvorojezgarnim procesorom, izuzetno brzom kamerom sa odličnim sočivom, HD ekranom dijagonale 4,7″, najnovijom verzijom Android operativnim sistemom, baterijom koja vas neće izdati i kvalitetnim zvukom… šta je više čoveku potrebno? Pa ipak je One X sve to i još mnogo više. Kako ne bismo previše odužili zaključak nabrajanjem prednosti ovog telefona, završićemo ga u ovom trenutku na najbolji mogući način – dodelom Benchmark Innovative Technology nagrade! Prednosti: – Četvorojezgarni procesor (Tegra 3) – 4,7″ SLCD 2 ekran visoke rezolucije (720×1280) – Izuzetno brza kamera od 8 MP sa odličnim pratećim softverom za fotografisanje – WiFi na 2,4 i 5 GHz – Podrška za NFC tehnologiju – Dropbox sa 25 GB prostora – Podrška za Media Link HD bežično slanje slike na veliki ekran Mane: – Full HD video se snima samo u 24 FPS i ima propuštenih frejmova, kao i niži bitrejt od optimalnog – Integrisani zvučnik je mogao biti glasniji – Skrolovanje i zum u web pretraživaču su ponekada seckavi – Nemoguće je menjati bateriju (uslovno) – Neophodan je microSIM (uslovno) Uređaj na test ustupio Telenor.