Aleksandar Božović
Petar Gredelj
Još od davne 2011. godine, kada se prvi model serije Samsung Galaxy Note telefona pojavio, fableti kao, u neku ruku, zasebna kategorija su rođeni, i polako, ali sigurno, osvojili su veliki broj korisnika. Njihovo tržište postajalo je sve zanimljivije kako su se drugi proizvođači uključivali u igru, ali uvek je aktuelni uređaj iz Galaxy Note serije bio maltene nedodirljiv – i po prodaji, i kao trendseter kategorije.
Huawei je svojom Mate serijom pošteno razmrdao ovaj segment, ne toliko uzdrmavši pijedestal Samsungovog pulena, nego prosto pokazujući da će biti takmac na kog se svakako mora obratiti pažnja u godinama koje dolaze. Prošlogodišnji Mate 8 model bio je već na mnogim poljima u rangu sa “vrhovnim vladarom” klase, dok su fantastična aluminijumska izrada i ostale specifikacije i aduti opominjali južnokorejski Samsung da se ne opušta previše. Taman kad smo svi očekivali “sudar titana”, u smislu ozbiljnog međusobnog poređenja i nepoštedne tržišne borbe između ovogodišnjih Note-a i Mate-a, Samsung se praktično samoeliminisao iz trke. Svi koji iole prate zbivanja u IT svetu, saznali su za fijasko sa Note 7 modelom, usled kog je Samsung ostao bez predstavnika u kategoriji koju je praktično i oformio, omogućivši time Huawei-u, kao najistaknutijem od Android konkurenata, tj. konkretno Mate 9 modelu, da “pokupi kajmak”.
Naravno, da bi se to desilo, Mate 9 će morati prvo dobrano da zablista u očima korisnika, tj. pre svih – potencijalnih korisnika. No, nemojmo zaboraviti da je Huawei svoj model spremao za borbu, a ne za meč koji će protivnik predati već u uvodnim minutima – stoga, nema sumnje da su nam pripremili vrhunski, beskompromisni uređaj. Međutim, oduvek smo voleli ipak da sumnjamo, pa proverimo, te smo tako uradili i ovaj put, a na narednim stranama možete videti i koja su naša zapažanja…
Raspakivanje i dizajn
Već po pakovanju Mate 9 fableta, stiče se jasan utisak da Huawei svoj najskuplji uređaj tretira kao luksuzni gedžet. Prosto, sama kutija, kesice u kojima su njeni elementi, print na uputstvima – sve je urađeno neverovatno prefinjeno, precizno i luksuzno. Kupac, tj. korisnik treba od prvog trenutka da se oseća posebnim što je svoj teško (ili nešto manje teško) zarađeni novac usmerio baš na kupovinu ovog modela. Na to, naravno, nemamo nikakvih zamerki – pogrešno bi bilo zapravo da nije baš tako.
Na kutiji se nalazi i logo kompanije Leica, sa kojom Huawei sarađuje na polju razvoja kamere, dok je u njoj prisutno podosta sadržaja. Tu su uputstva za korišćenje uređaja, iglica za otvaranje slota za kartice, slušalice, adapter za struju, USB-kabl sa type-C krajem, ali i zasebnim type-A-to-type-C adapterom, koji omogućuje povezivanje sa kompjuterom. Tu je i plastični kejs, koji pokriva samo leđa i 4 ćoška telefona, ostavljajući makar strane slobodnima (jer širina fableta često predstavlja najveću prepreku lagodnoj upotrebi). On, očekivano, naleže odlično na telefon, ali odlučili smo da rizikujemo, i ipak telefon koristimo bez ikakve zaštite – šteta bi bila ičime umanjiti premium osećaj koji korišćenje Mate 9-ke izaziva…
Naravno, nije taj osećaj prisutan tek tako: u izradi ovog fableta korišćen je najkvalitetniji aluminijum, visoke čvrstine (kao odgovor na pojedine optužbe kako su pojedini prethodni modeli Huawei-a bili od slabašnog aluminijuma), kao i čelik za elemente okvira, dajući time telefonu neverovatno robustan osećaj. Nažalost, tom utisku doprinosi i masa telefona, koja sa svojih 190g nije baš olakšanje u upotrebi, iako se u ovoj kategoriji i ne može očekivati da uređaj bude lagan…
Pored vrhunskih materijala, i završna obrada je prosto zadivljujuća. Tekstura ravnih površina odiše luksuzom, svi spojevi i razmaci perfektno su jednaki i uklopljeni, dugmići čvrsto stoje u mestu i idealnog su hoda – jednostavno, sve je kako treba, i korisnici će se sigurno uhvatiti ponekad u trenucima gde prosto samo gledaju telefon. Mi svakako jesmo… Bilo kako bilo, i kada je ekran ugašen, iako je crna, prednja strana nije baš potpuno “stealth” – iznad ekrana se jasno vidi zvučnik, a nazire i linija prednje kamere, dok je ispod ekrana manji Huawei natpis. Navigacionim tasterima ovde ni traga, imajući u vidu da su softverski, tj. on-screen.
Pozadi, pri dnu, nalazi se i drugi natpis Huawei, dok je u gornjoj polovini nešto veća “gužva”. Iznad senzora otiska prsta, postavljenog na standardno idealno mesto, gde upravo kažiprst “pada” prilikom upotrebe fableta, nalazi se postavka sa dve kamere, postavljene u liniji sa senzorom, dok su desno i levo od njih laserski autofokus i dvobojni LED blic. Iznad kamera je i pomoćni mikrofon, na delu fizički odvojenom od srednjeg – takav se nalazi i sa donje strane telefona, i njihova uloga vezana je za bolji kvalitet prijema signala, pošto su sačinjeni od nešto drugačijih materijala od ostatka kućišta. Inače, modul kamere blago “strči” u odnosu na liniju telefona, dok je čitač otiska prsta blago upušten – oba su, pak, uklopljeni u simetrični raspored komponenata na stražnjem delu telefona, i nama se ovaj dizajn zaista svideo.
Desno se nalaze Power dugme i tasteri regulacije zvuka, dok je levo samo kombo-slot za kartice: može da primi ili dve nano-SIM kartice, ili samo jednu i microSD karticu, sve do 256 GB kapaciteta, mada će pored 64 GB interne memorije dosta kupaca možda i odustati od korišćenja SD-kartica. Donja strana telefona krije dva seta rupica sa obe strane USB type-C otvora: nisu, međutim, oba namenjena zvučniku, pošto se iza jednog nalazi glavni mikrofon, za razgovore. Specifikacije telefona ipak kažu da je zvuk stereo – nismo sigurni kako, ali verovaćemo im… Sa gornje strane zatičemo samo 3.5mm ulaz i IR blaster.
Jedini detalj koji nas nije oduševio su – gabariti telefona. Ne razumite nas pogrešno: za telefon ekrana od skoro 6 inča (5.96, da budemo precizni), Mate 9 je vrlo kompaktan. Štaviše, postoje modeli ekrana 5.5 koji su duži od njega, neki čak i iste širine, i to čak i od renomiranih proizvođača: najjednostavniji primer da potkrepi ove tvrdnje je iPhone 7 Plus, ekrana 5.5, koji je duži od Huawei-evog tableta, a uži tek za oko milimetar. Pa ipak, nije lako koristiti uređaj od bezmalo 157 milimetara dužine i 79 milimetara širine, mada svega 7.9mm debljine dosta pomažu na ovom polju. Upotreba jednom rukom verovatno će ostati san svih koji nisu košarkaši, i to oni bliski poziciji centra, mada se mora napomenuti da je u korisničkom interfejsu pružena mogućnost korisniku da na više mesta olakša upotrebu fableta jednom rukom, u situacijama kada bi to bilo baš teško.
Dodali bismo još kratko, pre prelaska na naredne sekcije teksta: iako mu se ni u jednoj ulozi ne bi moglo naći mnogo zamerki, Mate 9 nam pre svega deluje kao uređaj dobrim delom usmeren ka poslovnim korisnicima – ako ništa, a onda zbog svoje spoljašnjosti. Konvencionalan, ali nepogrešiv dizajn, hirurški precizna izrada od najboljih materijala, osećaj neuništivosti i posvećenost detaljima na svakom koraku, pa i vezano za samo pakovanje – sve su to detalji koji potvrđuju pomenutu tezu. Međutim, gledali ga mi kroz prizmu poslovnog čoveka ili ne, Mate 9 je svakako nastavak Huawei-eve ofanzive po pitanju fenomenalne izrade i kvaliteta uređaja, i novi korak ka postizanju savršenstva na tom polju.
Već par godina, Huawei se pretežno drži sopstvenih rešenja na polju čipseta, a posebno u klasi flegšip uređaja. Ako se i može pričati o tome da su u početku donekle kaskali za konkurencijom na polju performansi, ta priča sada je prošlost, imajući u vidu da sa HiSilicon Kirin 960 čipsetom, napokon imaju takmaca Qualcomm Snapdragon-ima i Samsung Exynos-ima.
[modul]specifikacija=9086[/modul]
HiSilicon Kirin 950, tj. prošlogodišnji vodeći čipset, korišćen i u Mate 8 modelu, unapređen je na više polja, ne bi li se došlo do trenutne verzije. Pre svega, najveći napredak postignut je na polju grafike, te je sa Mali-G71 MP8 grafičkim potprocesorom, Mate 9 prvi Huawei koji “opušteno” može da stane na crtu konkurenciji. Međutim, i sam procesor je značajno unapređen, imajuči u vidu da su A72 jezgra zamenjena znatno performantnijim A73 jezgrima, izrađenim na 16nm tehnologiji. Dodajte na sve to 4 GB RAM memorije, i očigledno je da imamo više nego potentan hardver pred sobom. Ostatak specifikacija moguće je videti u tabeli.
Rezultati u sintetičkim testovima u rangu su sa ovogodišnjim flegšip uređajima HTC-a, LG-a i ostalih vodećih proizvođača, s tim da se mora napomenuti da za razliku od velike većine ostalih, Huawei Mate 9 ima pred sobom samo FHD rezoluciju, tj. značajno manje piksela koje treba opskrbiti. No, i pored toga, njegove performanse i ponašanje u situacijama kada do izražaja dolazi sirova procesorska snaga su za svaku pohvalu, i praktično ni u kojoj situaciji tokom upotrebe ovog uređaja nismo zatekli nepoželjne pojave, poput tzv. lagovanja, “štuckanja” ili nečega sličnog. Štaviše, i kada se žestoko optereti, Mate 9 se izbori sa svime što mu je dato na obavljanje.
Softver i utisci u radu
Konstatacije iz prethodnog dela teksta, vezane za primerne performanse Huawei-evog najnovijeg fableta, verovatno ne bi bile iznete u toj meri da softver na njemu ne omogućuje odvijanje svih operacija na željeni način. Logično, da bi uređaj pokazao pun potencijal svog hardvera, neophodno je da se softverska optimizacija odradi na što je to više nivoa moguće, i deluje da su u Huawei-u našli način da ovo izvedu, imajući u vidu da ne samo da su performanse odlične i softver funkcionalan, nego ni autonomija nije žrtvovana. No, o tome nešto više kasnije.
Verzija Androida koju zatičemo je 7.0 Nougat, mada je naoko ne možemo nikako ni prepoznati, ako se uzme u obzir da je preko nje “presvučen” EMUI 5 korisnički interfejs, dizajnerski prilično udaljen od Google-ovog rešenja poslednjeg Androida. Ovo, međutim, ne mora biti obavezno loše: nakon nekoliko iteracija EMUI okruženja, kroz koje su inženjeri Huawei-a polako “brusili” svoj proizvod, sada pred sobom imamo sistem prepun korisnih podešavanja, ali uz to i dizajnerski doveden na znatno pristojniji nivo, i prihvatljiviji mnogo širem krugu korisnika, no što je to bilo sa prvim verzijama.
Kako tvrde iz Huawei-a, centralna ideja EMUI-a je da umanji napor potreban za dolaženje do raznih stavki u sistemu, i to do maksimalno 3 dodira ekrana, ako je to ikako moguće. Nismo, naravno, za sve proveravali da li im je to i pošlo za rukom, ali stiče se utisak da je jednostavnost bila u fokusu prilikom osmišljanja rasporeda svih mogućih podešavanja na telefonu – a ima ih veoma mnogo! Ne bismo li poštedeli tekst dodatnih strana, navešćemo samo neke zanimljivije, po našem mišljenju.
U odeljku “Napredna podešavanja” moguće je podesiti tzv. Jednostavni mod, usmeren pre svega na osobe u godinama, koje nisu preterano okrenute novotarijama, dok se u stavci Korisnici može definisati jedan (ili više) Private Space, što je opcija koja se na pojedinim uređajima praktično tretira kao vodeći “selling-point”. Interesantnog naziva, “Blizanac” aplikacija je podešavanje koje omogućuje korišćenje 2 naloga u aplikacijama koje se vezuju za broj telefona (kao npr. WhatsApp), i to ukoliko korisnik upotrebljava 2 kartice istovremeno. S druge strane, tab Pametna pomoć okuplja podešavanja koja se tiču olakšica prilikom same upotrebe smartfona. Primera radi, može se definisati tzv. Lebdeće dugme, mogu se dodati funkcije senzoru otiska prsta (kao recimo skrolovanje kroz galeriju), izmeniti navigacioni tasteri i slično.
Još dosta toga moglo bi se navesti kao dodato na standardnu funkcionalnost Androida, među šta bi se mogle ubrojati i često vrlo suvišne aplikacije koje su dodate na standardni set sistemskih aplikacija. Opet su tu kojekakvi optimizacioni menadžeri (šta će to ovako moćnom telefonu, još na Androidu 7?!), Health, Mirror i ostale nepotrepštine, koje sve zajedno pritom dovode do toga da firmver zauzme preko 11 GB interne memorije! Uz to, i veliki broj sistemskih aplikacija koje Google inače nudi, Huawei je razvio samostalno i ubacio u svoj sistem, od kojih su neke onda praktično duplikati, što je tek deo objašnjenja za tako veliko zauzeće memorije od strane softvera. Srećom, uticaja na performanse nema, ali je ovo svakako oblast na kojoj je ostalo prostora za dalja unapređenja.
Ekran
Nekako zaslepljeni lepotom i odsjajem metala kućišta fableta, po njegovom paljenju nismo se momentalno setili činjenice da je rezolucija ekrana “svega” 1920×1080 piksela. Gledajući u njega neko vreme, dakle na samom početku upotrebe uređaja, primetili smo odličan prikaz slike, i tako započeli priču o displeju uopšte, da bi se tek tu setili o kojoj se rezoluciji beše radi…
Na trenutak, bukvalno smo bili nesigurni da se ne radi o štamparskoj grešci u specifikacijama, ili tako nečemu, ali provera par web-sajtova brzo nas je razuverila. Prosto, prikaz slike na Mate 9 modelu kristalno je oštar i jasan, i pored rezolucije koja za ovu dijagonalu deluje teorijski neprikladnom, posebno u segmentu flegšip uređaja, gde su pojedini proizvođači čak i na 5.2 telefonima prešli na QHD. Huawei nekako odoleva rezoluciji koja je već neko vreme standard među najboljim smartfonima, mada, možda i sa razlogom, posebno kada se uzme u obzir da je Mate 9 savršen primer kako i FHD rezolucija može biti dovoljna, ako se ostatak posla oko displeja odradi dobro.
Pre svega, tačnost boja na ekranu Mate 9 je odlična, i iako same boje nisu onako omamljujuće kao na AMOLED ekranima, moguće ih je donekle kalibrisati po sopstvenoj želji, imajući u vidu da je softverski ostavljena ta mogućnost u podešavanjima. Pritom, crna je zaista duboka, dok bela ne deluje kao da vuče ka određenom delu spektra, plus joj njen visok nivo maksimalnog osvetljenja (i preko 600 nita prilikom izloženosti Suncu!) daje jasnoću, pojačavajući na taj način kontrast prikaza.
Čak i najniži nivoi osvetljenja su vrlo dobri – iako ih nismo izmerili, paleći telefon ponekad i u uslovima mrklog mraka, primetili smo da je ekran “blag” prema očima u takvim situacijama. Praktično, displej Mate 9 modela kao da je prilagodljiv različitim scenarijima upotrebe, pokazujući svoje raznovrsne i svakako prisutne kvalitete u situacijama koje to iziskuju. Na kraju, ostaje samo pitanje: može li se u bespoštednoj tržišnoj trci odoleti novotarijama, čak i kada one nisu neophodne, a ipak su postale standard? Huawei pokazuje da možda i može…
Baterija
Ako se za ekran bar iz specifikacija možda dalo pomisliti da bi mogao da razočara (što se nije desilo – naprotiv), za bateriju to svakako nije bio slučaj. 4.000 mAh čak i na dijagonalu ekrana 5.9 nije malo, a poznato je i da HiSilicon Kirin čipseti nisu “halavi” u smislu potrošnje energije. No, i pored svega, dobili smo rezultat koji nismo očekivali…
Kada kažemo da ovo nismo očekivali, mislimo tako da smo prijatno iznenađeni! I pored svih parametara koji su govorili u prilog bateriji modela Mate 9, nismo očekivali da će autonomija biti baš ovoliko dobra. Ok, pomogli su i FHD rezolucija displeja i štedljiv čipset, ali verovatno i kvalitetni prijemi signala, utičući takođe pogodno na dugotrajnost baterije: potrošnja je delovala gotovo istom bio fablet na 4G ili na WiFi mreži, što je situacija koju srećemo baš retko.
Na kraju krajeva – za gotovo pun dan (24h) korišćenja uređaja, ekran je radio preko 7 i po sati! Međutim, nije to bila standardna upotreba jednog smartfona – praktično smo morali da se potrudimo da bismo ispraznili bateriju do kraja. Pušteno je preko 3h YouTube materijala, svi sintetički testovi “izvrteli” su se po 2 puta, bukvalno je telefon forsiran do krajnjih granica… Kada i u takvim uslovima izdrži koliko je izdržao, nemamo šta da dodamo, nego da – skidamo kapu.
Uvereni smo da ni najzahtevniji korisnici ne bi mogli da istroše telefon tokom dana, u smislu od ustajanja do leganja, dok bi većini korisnika baterija trajala 2 dana sigurno – onim “opuštenijima” verovatno i čitava tri. Kamo sreće da je sa svim telefonima-fabletima tako…Saradnja Huawei-a i nemačke kompanije Leica upostavljena je još kolaboracijom na razvoju kamere za model P9, da bi se sličan koncept preneo i na Mate 9. I ovde su prisutne 2 kamere: standardna, u boji, i crno-bela, ili ti monohromatska, s tim da sad samo prva ima 12 MP poput onih na P9, dok je druga “dignuta” na 20 MP. I ostatak hardvera deluje prilično impresivno, imajući u vidu da je prisutan i OIS, fazni i laserski autofokus, optika isporučuje sama Leica, dok iz Huawei-a navode da se kombinacijom dve kamere može postići “optički” dvostruki zum. Otvori blende na obe kamere su po f/2.2, što deluje malo po današnjim standardima, no kako su dva senzora tu, oba zajedno mogu da “prime” više svetlosti, neutrališući tako taj nedostatak, uslovno rečeno.
Imajući u vidu dve kamere, opcije crno-belih slika i mnoštva drugih efekata, očekivali smo prilično kompleksnu aplikaciju kamere. Početni ekran, međutim, prilično je jednostavan, što pohvaljujemo. Pored dole centralno postavljenog okidača fotografije nalaze se prečice do galerije i kamkordera, dok je blago iznad njega strelica za “izvlačenje” dodatnog menija sa nekim od osnovnijih podešavanja iz manuelnog moda. U gornjem delu ekrana su prekidači za blic i prelazak na prednju kameru, ali i prečice do izbora modova, kao i nivoa zasićenosti boja. Ovo je u direktnoj korelaciji sa činjenicom da Leica učestvuje u čitavoj priči: poznato je da oni na uređajima koje potpisuju nastoje da boje prikazuju nešto hladnijima, radi umetničkog dojma, te je ovom opcijom ponuđen izbor onima koji bi možda ipak nešto drugo. Zanimljiva je i opcija kontrole otvora blende, imajući u vidu da se on dobija kombinacijom blendi oba senzora, te je moguće menjati konačnu vrednost.
Svajp nadesno vodi do opštih podešavanja, kojih je zaista mnogo, dok je levo odabir režima – i za njih samo nabrojati, treba dosta vremena. Entuzijasti će svakako imati materijala za isprobavanje, a ako ih interesovanje za raznovrsne mogućnosti kamere ne popuste posle startne fascinacije, kamera Mate 9 je verovatno prava za njih. Zatičemo režime poput monohromatskog, ulepšanog, slikanog svetlošću… Dakle, mogućnosti su donekle nesvakidašnje, na korisniku je kako će ih i da li koristiti.
Da pređemo najzad na ono najvažnije… Fotografije su najčešće odličnog kvaliteta. Glavna kamera, u boji, od 12 MP, uspeva da uhvati prilično visok broj detalja, dok joj asistencija pomoćne, crno-bele kamere, koristi pre svega na polju korekcije svetlosnih nivoa i dinamičkog opsega, što je polje na kom je ona očekivano bolja. Šuma nema mnogo, pojedini delovi kadra su nešto jače izoštreni, ali nije prisutno “smekšavanje” slike kako se ide ka ivicama. Reprodukcija boja je nešto konzervativnija od uobičajene (pojedini OEM-i je čak veštački pojačavaju), ali napomenuli smo već da je moguće podesiti zasićenost boja i ručno.
HDR radi dosta konzervativno, mada često ni nema potrebe za njim, jer kombinacija dveju kamera izvlači detalje i u delovima kadra gde samo jedna ne bi bila jednako uspešna. No, situacije kada će biti možda više od koristi nastupaju kada mrak padne, tj. u manje idealnim svetlosnim uslovima. Iako B&W kamera “skuplja” svetlost za ispomoć konačnom rezultatu, efekat HDR algoritma ipak stvori sliku prijatniju za krajnjeg korisnika. Same crno-bele fotografije izgledaju odlično, i moramo priznati, zainteresovale su nas više no što smo očekivali. Možda njihova oštrina i detaljnost nisu sjajni, ali sama različitost i umetnička komponenta čine da čovek poželi ponekad i poneku od njih da “okine”.
Prednja kamera nas je, nažalost, prilično razočarala. Fotografije dobijene njom prilično su mlake – detalji su uglavnom izbrisani algoritmima za ulepšavanje subjekta, nekada i fokus deluje promašeno, a boje deluju neprirodno. U pojedinim situacijama stiče se utisak da je ceo kadar praktično “oduvan” procesingom. Srećom, rekli bismo da se sveukupno radi o softverskom nedostatku, te će on verovatno biti rešen.
Video snimci dobijeni Mate 9 modelom su, očekivano, vrlo dobri. 2k rezolucija je dostupna u 30fps, i to u interesantnom H.265 formatu, verovatno radi uštede prostora (fajlovi tog tipa zauzimaju manje mesta u memoriji). Količina detalja u toj rezoluciji je, logično, odlična, fokus se ne gubi, zvuk je vrlo dobar, jedino boje ponekad, pri promeni kadra znaju da deluju isprano na trenutke. Stabilizacija je zahvaljujuci OIS-u odlična, mada je na FHD snimcima i još bolja, pošto se kod njih koristi i EIS. Valja napomenuti da pri snimanju 2k videa telefon ostaje hladan i prijatan za upotrebu.
Pričali smo o tajmingu… Sada, kada sagledamo sve što smo uočili vezano za Huawei Mate 9, i procesiramo sve te podatke, lako je zaključiti da ovom fabletu tajming i nije bio neophodan da bi bio sjajan uređaj, ali kada je tako pažljivo pripremljen svojim budućim korisnicima, ne može a da nam ne bude drago što će ga onda i sam tajming, u vidu trenutne konstelacije uslova na tržištu – malo pogurati.
Da li će posle narednog prodajnog perioda baš ova kategorija uređaja da se iz “Note kategorije” preimenuje u “Mate kategoriju”, teško je reći, štaviše sumnjamo u to, znajući koliko je navike naroda teško promeniti. Situacija u njihovim pogledima na ovaj tržišni segment i njegovo poimanje biće sigurno promenjeni. Mi, kao posmatrači razvoja celokupne situacije, nikada nismo radosni kada problemi zahvate nekoga od proizvođača tj. neki od modela doživi neslavnu sudbinu, ali isto tako ne možemo da žalimo kada tektonske promene na tržištu potiču od pojave uređaja koji ima potencijal da ostavi dublji trag među korisnicima.
Praktično, Mate 9 modelu ne možemo da nađemo nijednu izraženu manu! Neko bi mogao reći kako je rezolucija ekrana neprikladna, ali već posle samo desetak minuta druženja sa njim, verovatno bi promenio mišljenje. S druge strane, nešto više potencijalno suvišnih aplikacija nalazi se u ROM-u, ali opet, one nikako ne narušavaju glatko korisničko iskustvo, niti remete vrsne performanse uređaja. Prosto, ništa ne bismo utemeljeno mogli da prebacimo Mate 9 modelu – čini se da je Huawei sve odradio kako treba ovaj put.
Stoga, ne ostaje nam ništa nego da Mate 9 modelu dodelimo Highly Recommended nagradu. Vrline fenomenalnog fableta vidljive su sa svih strana, ozbiljnih nedostataka nema, pa čak ni onih manje značajnih, te će verovatno jedina prepreka potencijalnim kupcima prilikom kupovine ovog modela biti – cena. Međutim, uzimajući u obzir sve njegove kvalitete, kao i cene konkurentskih modela na tržištu, ne možemo reći da je ona neprikladna ili besmislena. Jednostavno, kada imate nešto ovako vredno – ono mora i da košta…
Plus:– Sjajna baterija- Prefinjen dizajn- Kvalitet izrade- Vrhunske performanse- Odlične kamere
Minus:– Visoka cena- Iako sasvim adekvatna – rezolucija ekrana kaska za konkurentskim modelima
Telefon na test ustupio Huawei.
