Aleksandar Božović
Dragoljub Radovanović
Utisak koji smo stekli u prethodnih nekoliko godina jeste da je Huawei proizvođač koji se izuzetno puno trudi, čak i više nego najpopularniji brendovi. Oni zbog svoje uspešne tradicije nemaju preterane bojazni o prihvaćenosti svojih novih modela, dok je Huawei itekako morao da “zaradi” poziciju koju danas uživa u mobilnom svetu. U prevodu, da bi korisnik bio usmeren ka kupovini Huawei smarfona umesto nekog Samsung, Apple ili sličnog telefona, bilo je potrebno napraviti bolju “ponudu”.
Da li je to niža cena u odnosu na druge premium flegšipe, kvalitet materijala i izrade telefona, ili neka unikatna odlika, na neki od ovih načina Huawei ohrabruje potencijalnog kupca da se odluči baš za njihov smartfon. Dodatno poverenje je to što je Huawei postao konačno prepoznatljiv brend u svetu ovih uređaja, nešto što potencijalnoj prihvaćenosti P9 modela itekako ide u korist.
Nego, da ne dužimo previše generalno o ovoj kompaniji, njen uspeh je svakako primetan i bez našeg isticanja, već želimo konkretno da se bavimo šta je to što donosi novi P9. Ključna marketinška odlika vam je zasigurno poznata, a to je saradnja sa nemačkim fotografskim brendom Leica. Jasno je da je kamera već duže vreme jedna od najbitnijih odlika smartfona, naravno uz dizajn koji je podjednako bitan mnogima. Naravno da je poželjno da telefon ima što bolji hardver, samim tim i performanse, ali to je ipak nešto što je mnogo bitnije upućenijim i zagriženijim naprednim korisnicima, dok prosečnom korisniku to neće biti ključna stvar. Huawei P9 u tom smislu ispunjava uslove koje bi i prosečan i napredniji korisnik mogao postaviti – dizajnerski je vrlo lep, metalne izrade i kvalitetan, kamera u saradnji sa Leicom obećava dosta, a i čipset se može uvrstiti u snažnije varijante. Dakle, Huawei filozofija ne predviđa nuđenje hardverski najmoćnijeg smartfona na tržištu kao što to rade kompanije Samsung i drugi giganti, već želi da pridobije korisnika na drugim poljima. Pristup je drugačiji od konvencionalnog, a pokazalo se vremenom – i izuzetno uspešan!
Počnimo od vrlo bitnog aspekta smartfona – njegovog izgleda. Po tom pitanju, P9 nastavlja tradiciju svojih prethodnika, P7 i P8, što znači da nije drastično redizajniran, već donosi blaža osveženja. Ono što je uvek impresivno kod Huawei smartfona, izuzetnu pažnju obraćaju na ukupan kvalitet svojih modela, pa čak i modeli u srednjim i nižim klasama ostavljaju vrlo dobar utisak. P9 ima lepo pakovanje, belo i vrlo moderno, svaki deo ima svoju označenu kutiju, a punjač, USB-C kabl i slušalice su bele boje.
Istakli bismo da se proizvodnja P9 smartfona odvija u čak 29 različitih procesa i u 5 pojedinačnih slojeva. Takođe, ova kompanija može da se pohvali i tankim bokom svog flegšipa, svega 6.95mm, čineći ga najtanjim top modelom neke kompanije u ovom trenutku.
P9 ide u korak sa vremenom, tako da uključuje novi USB-C port umesto klasičnog microUSB-a. Zvučnik se nalazi na donjoj strani, a tu je takođe i 3.5mm priključak za slušalice. Power taster je nazubljen, što nam se dopada, jer se jasno po dodiru razlikuje od dugmića za nivo zvuka. Slot za kartice smešten je sa leve strane u vrhu, koristi se NanoSIM dimenzija, a u jednom elementu tu je i prostor za microSD karticu.
Kako bi udovoljio željama velike grupe korisnika, P9 stiže u čak sedam različitih boja! Navešćemo njihove zvanične nazive – Ceramic White, Haze Gold, Rose Gold, Titanium Grey, Mystic Silver i Prestige Gold. Kao detalj u dizajnu istakli bismo zakošene ivice napred i nazad koje smo imali i kod P8 modela, mada P9 je nešto zaobljeniji i prostor oko ekrana još manji, čineći ga blago kompaktnijim. LED za notifikacije je pomalo skriven, tačnije nalazi se iza rešetke slušalice za razgovor. Gorilla Glass 4 štiti ekran, dok je pozadi vrlo kvalitetni aluminijum.
Pozadina je verovatno i najzanimljivija promena kod P9 modela, pa nalazimo dvostruku kameru sertifikovanu od strane kompanije Leica, DualTone LED blic i emiter za lasersko fokusiranje. Naravno, takođe novitet na zadnjoj strani jeste senzor za otisak prsta koji nije bio prisutan kod P8 modela.
Kako bi poboljšao vidljivost otisaka prstiju i smanjio klizanje, Huawei koristi “sand blasting” proces u izradi telefona, što je u praksi baš onako kako je opisano. Još jedna stvar kojom Huawei voli da se pohvali jeste potpuni izostanak “grbe” kod zadnje kamere, kamera je potpuno u ravni sa ostatkom poleđine telefona – za razliku od ostalih supranika u klasi gde i dalje, manje ili više “štrči”.
Priča vezana za hardver koji se nalazi u Huawei flegšip modelima je poznata i ponavlja se iz godine u godinu. Većina poznatih proizvođača Android smartfona se odlučuje za najnoviju i najsnažniju Snapdragon varijantu u trenutku predstavljanja telefona, ali ne i Huawei. Ova kompanija želi da koristi svoje čipsete, tako da ponovo srećemo Kirin varijantu.
Da budemo precizni, u pitanju je HiSilicon Kirin 955, čipset koji nije Snapdragon 820, ili Exynos 8890 po kombinovanoj snazi procesora i grafičkog čipa, mada procesorski deo sam po sebi nimalo ne zaostaje za trenutno najsnažnijim Android flegšipima.
Ovde vidimo rešenje sa ukupno osam jezgra, zapravo Quad Core Cortex-A72 na 2.5 GHz i Quad Core Cortex-A53 1.8 GHz. “Krivac” zašto P9 nije skroz konkurentan po pitanju performansi sa poznatim aktuelnim top modelima drugih kompanija jeste Mali-T880 MP4 grafički čip.
[modul]specifikacija=8969[/modul]
Komponenta koja dobija najviše medijske pažnje jeste Leica kamera ili bolje reći kamere, pošto ih ima dve na poleđini. Takozvana Dual kamera ima senzore rezolucije 12MP, monohromatski i standardni, ali i ne tako konkurentni F2.2 otvor blende. Piksel je veći nego prošle godine, 1.25 µm naspram 1.12 µm kod P8 modela, a optička stabilizacija je sada izostavljena. Što se video snimanja tiče, nema 4K opcije, ostaje 1080p, sada u 60fps-a. Selfi kamera je ostala nepromena, 8MP uz F2.4 blendu.
Po pitanju skladišta, Huawei P9 dolazi u dve opcije, 32GB koje prati 3GB-a RAM-a kao što je naš primerak, ili 64GB uz 4GB radne memorije. Proširenje je moguće uz microSD kartice, kapaciteta do 128GB-a. Treba ipak napomenuti da P9 ne podržava “adaptive storage” opciju Marshmallow Androida, tako da se microSD kartica ne može pretvoriti u prošireno unutrašnje skladište, već je odvojeno skladište za sebe kao što je to bilo ranije pre pojave ove mogućnosti Androida. Ostaje da spomenemo da je prisutan čitač otiska prsta nivoa 4, a baterija je kapaciteta 3000 mAh, što nije nimalo loše obzirom da je bok vrlo tanak, svega 6.95mm.
Softver
Nedavno smo se dotakli ovog pitanja u testu Huawei Mate 8 modela, a obzirom da je na P9 prisutan vrlo sličan EMUI 4.1 na Android 6.0 Marshmallow verziji, naši utisci ostali manje više isti. Nismo promenili mišljenje o korisničkom interfejsu, pre svega njegovom izgledu, za koji ne možemo da kažemo da je loš, ali autoru ovog teksta jednostavno nije po ukusu.
Mišljenje naravno može biti drugačije, suprotno, tako da se nekome može čak i dopasti kako je Huawei rešio svoj Emotion UI – čak i mi u redakciji Benchmarka imamo suprotna gledišta. Poenta je u tome da je dizajniran dosta drugačije u odnosu na tradicionalni Android, nema puno elemenata koji se podudaraju sa zamislima kompanije Google i njihovog Stock AOSP interfejsa. Zavisno od vašeg gledišta, to može biti i veoma dobra i veoma loša stvar.
Naravno, EMUI 4.1 ima svojih elemenata koji su zanimljivi, recimo Lockscreen koji pri svakom uključivanju prikazuje drugačiju pozadinu, tu ima veliki broj lepih fotografija namenjenih za ovu ulogu, a učitavaju se potpuno nasumično tako da ne mogu da dosade. Ono što nas uvek iznenađuje jeste preciznost i brzina senzora otiska prsta, i smatramo da je Huawei među najboljima proizvođačima po tom pitanju. Otključavanje telefona ovom metodom je gotovo trenutno, a povrh svega toga ubačene su i korisne mogućnosti koje iskorišćavanju prisustvo senzora otiska na poleđini. Recimo, pomoću njega možete da zadržavanjem prsta napravite fotografiju ili pokrenete video snimanje, javite se na poziv, zaustavite alarm, spustite notifikacioni panel, ili da se krećete između fotografija u galeriji, što su zaista korisne stvari.
P9 sa svojim EMUI 4.1 korisničkim interfejsom takođe nudi opcije prilagođavanja po želji korisnika. Na primer, moguće je promeniti raspored softverskih navigacionih tastera u dnu, uključiti plutajući dock koji takođe nudi iste softverske tastere, sa tom razlikom da ga možete pomeriti na bilo koji deo ekrana, tako da ne morate spuštati palac skroz na dno ekrana.
Huawei je proizvođač koji nastavlja da koristi nekada vrlo popularne akcije pokretom ruke, tako da se prevrtanjem telefona može ugasiti zvuk, podizanjem sa stola smanjiti jačina zvona, javljanje na poziv prinošenjem telefona na uho, pomeranje telefona za premeštanje ikonica i widgeta.
Sećamo se uzbuđenja kada se sve ovo prvi put pojavilo na Samsung Galaxy S3 modelu, a ubrzo je postalo zaboravljeno i sve manje korišćeno, više je služilo kao demostracija prijateljima šta vaš telefon može da uradi. Huawei P9 takođe donosi i mogućnost pravljenja skrinšota zglavcima na šaci, ili crtanje određenog slova za pokretanje aplikacije.
Huawei P9 je jedan od telefona koje je pravo zadovoljstvo držati u ruci – izrada je na izuzetno visokom nivou, staklo napred, metal pozadi. Dizajn je dodatno korigovan u odnosu na P8 model, pa sada izgleda još lepše, i zaista je među par najlepših smartfona na tržištu. Najtanji smartfon u ponudi, samo 6.95mm, što nama lično i nije preterano bitna karakteristika, ali ima korisnika koji vole tanke telefone.
Nije klizav u ruci, a kompaktan je za svoju dijagonalu ekrana: Huawei je lepo optimizovao odnos kućišta i ekrana. U ovom segmentu kineski proizvođač se zaista usavršio po pitanju izrade telefona, rame uz rame je sa najboljima, čak i ispred određenih poznatih brendova, i na tome im moramo odati priznanje.
Ekran je zadržao istu dijagonalu kao prethodnik. Ona iznosi 5.2 inča, a takođe je zadržana i FullHD rezolucija – Huawei smatra da nema preteranog smisla ići na 2560×1440 tačaka. Oštrina prikaza je dobra, približno 423 piksela po inču. Tip ekrana je IPS-NEO, prilično je svetao, naš kolorimetar je izmerio najvišu vrednost od 565 cd/m2 na maksimalnom osvetljenju.
Prikaz boja na ekranu Huawei P9 modela je relativno tačan, mada nije među najtačnijim ekranima na smartfonima koje smo testirali. Tačnost boja iznosi DeltaE 6.42 u fabričkom režimu, uz temperaturu boja od 7692K.
Dobra stvar kod P9 modela jeste prisustvo opcije podešavanja temperature boja, tako da možete poboljšati situaciju i dovesti DeltaE vrednost na 4.52 i skoro idealnu temperaturu boja od 6449K. Takođe želimo da napomeno da je ovde u pitanju ekran sa vrlo širokim gamutom boja, tako da je sposoban da prikazuje više nijansi u odnosu na tradicionalne tipove ekrana. Sveukupan kvalitet prikaza je po našem mišljenju veoma dobar.
Kada su u pitanju performanse, zatičemo Kirin 955, skoro identičan čipset kakav smo sreli i na Huawei Mate 8 modelu, tako da smo i ovde stekli manje-više identično iskustvo. Zaista se ne može pogrešiti sa ovakvim čipsetom u realnoj upotrebi telefona, tako da nismo osetili bilo kakvo usporenje tokom dužeg perioda koliko je P9 na našem testu.
Sve je apsolutno glatko, nema opadanja performansi u bilo kom scenariju, sve se odigrava vrlo brzo i tečno. Ono što smo pomenuli za Huawei Mate 8 model važi i za P9. “Problem” je što čipset sam po sebi ne govori puno, već se često upoređuje sa drugim čipsetima, pomenuli smo Snapdragon 820 ili Exynos 8890 kakav postoji u Samsung Galaxy S7/S7 Edge modelu. Po procesorskim performansama Kirin im definitivno parira, tu zaista nema dileme, ali polje gde Kirin 950 zaostaje jeste grafički čip. Ne želimo da nas pogrešno shvatite, Mali-T880 MP4 jeste dovoljan za većinu 3D igara i ponudiće relativno glatko iskustvo, ali ne dostiže sjajne rezultate kakve imamo u Snapdragon 820 varijanti. Dakle, Huawei P9 nije najbrži smartfon na tržištu, ali definitivno jeste među bržima i opravdava svoju titulu flegšipa po tom pitanju. Postiže oko 100 hiljada poena u Antutu testu, što je rezultat koji jeste iza Snapdragon 820 i Exynos 8890 čipseta, ali je takođe i ispred prošlogodišnje Snapdragon 810 varijante.
Kamera
Ključna odlika koja je iskorišćena kao glavna marketinška tačka u promociji Huawei P9 modela jeste – kamera. Saradnja sa čuvenom kompanijom Leica obećava da ponudi najbolju kameru u smartfonu danas. O tome ćemo diskutovati malo kasnije i potvrditi ili osporiti ovu tvrdnju, a pre svega pogledajmo kakva se to kamera nalazi unutar P9 modela.
Zapravo, to nije jedna, već dve kamere sa senzorima rezolucije 12MP, F2.2 otvorom blende i veličinom piksela od 1.25 µm. Brz pogled na ove specifikacije već ukazuje da su te specifikacije kamere ipak ispod vodećih smartfona drugih poznatih kompanija kao što su Samsung, LG ili HTC. Čisto radi poređenja, Samsung Galaxy S7 ima 12MP senzor uz dosta veći otvor blende od F1.7 i veće piksele od 1.4 µm.
Mada, Huawei ipak ima dve kamere pozadi, jednu klasičnu u boji i drugu monohromatsku, čija je uloga da donese bolji kontrast, prikupi još svetla i zabeleži dodatne detalje. Kada je prvi put predstavljen P9 sa Leica sertifikovanim kamerama, očekivalo se od kompanije Huawei da nadmaši sve postojeće kamere po kvalitetu. Ipak, realnost je nešto drugačija.
Ističemo da kamera zaista jeste dobra, ali ni uz pomoć kompanije Leica ne uspeva da nadmaši kvalitet recimo Huawei Nexus 6P, Samsung Galaxy S7 ili LG G5 modela. Nismo primetili neko drastično unapređenje u odnosu na prethodnika, P8 model, uprkos pomoći kompanije Leica. Sa druge strane, fotografije ostaju dobre, detaljnost je na nivou, boje su verne, dok je šum obuzdan. Noćne fotografije bi trebale biti prilično dobre, ali u praksi su samo u redu. Svetlina u noćnim uslovima je solidna, mada se ogromna količina detalja gubi u šumu i artefektima.
Možda i najbolja stvar kod kamere P9 modela jeste prisustvo profesionalnog režima. Automatski režim radi dobro, ali sa manuelnim podešavanjima može se izvući bolji kvalitet fotografija, koje takođe mogu biti zabeležene i u RAW fotmatu. Huawei posebno ističe takozvani Bokeh režim, koji može dodatno da zamuti pozadinu fotografije, i simulira otvor blende čak do F0.95. Simulira je zapravo ključna reč, do određene blende ovaj efekat zaista izgleda dobro, ali ukoliko preterate sa otvorom blende, pozadina vrlo brzo postaje neprirodna i veštačka, i jasno se vidi da je softverski modifikovana.
Ukoliko ste napredniji korisnik, Pro režim nudi kontrolu brzine okidača, ISO vrednosti, manuelni fokus, EV kontrolu, što nam je najkorisnije bilo noću gde smo mogli da produžimo brzinu okidača, smanjimo ISO vrednost i na taj način dobijemo svetlije i bolje noćne fotografije. Fokusiranje je brzo zahvaljujući hibridnom laserskom autofokusu, mada brzina fokusiranja ne može da priđe Dual Pixel autofokus sistemu S7 modela – razlika je vrlo primetna. Video snimanje ostaje u 1080p rezoluciji zaista nije toliko impresivno u odnosu na 4K, nivo detalja nije visok, a noću šum postaje izuzetno primetan u videu i dodatno kvari utisak. Sveukupno, očekivali smo više s obzirom na saradnju sa Leica kompanijom, kvalitet kamere jeste dobar, ali Huawei nije uspeo da nadmaši druge proizvođače po kvalitetu.
Video primeri:
Primeri fotografija:
Link
Baterija ostaje kao poslednja stavka za razmatranje. Ugurati 3000 mAh bateriju u telo tanko 6.95mm jeste poduhvat. Kako saznajemo iz testiranja autonomije, rezultat koji postiže je tek nešto iznad proseka, 5 sati i 21 minut. Mate 8 model postiže znatno bolju autonomiju od 7 sati i 13 minuta uključenosti ekrana, mada Mate 8 jeste veći fablet i ima veću 4000 mAh bateriju. Opet, veći ekran jeste veći potrošač, tako da sveukupno Huawei P9 ne fascinira posebno kada je autonomija u pitanju, već spada u neki prosek ove kategorije.
Huawei postaje sve bolji kada su smartfoni u pitanju. Kada se sve sabere i oduzme, P9 jeste odličan telefon, ali ta ocena se mora povećati za još koji stepen da bi se mogao nositi sa najboljim flegšip smartfonima ostalih poznatih proizvođača. Dizajn i kvalitet izrade su na sjajnom nivou, tu zaista nemamo šta da zamerimo i smatramo da je P9 među najkvalitetnijim izrađenim telefonima danas.
Sa hardverske strane ne vidimo neku promenu kojom bi P9 napravio veći skok u odnosu na P8 model, a najpre mislimo na Kirin čipset koji je sjajan u procesorskom delu, dok GPU treba još malo pojačati kako bi bio potpuno konkurentan. Druga stvar je rezolucija ekrana, 1080p, dok konkurencija koristi 1440p. Ovo će postati bitna stvar za smartfon VR rešenja, što bi značilo da će Huawei od narednog modela morati da pređe na višu rezoluciju ukoliko želi da bude konkurentan u tom domenu. I takve nagoveštaje smo već imali prilike da vidimo u poslednjim vestima koje se tiču kompanije Huawei, a dolaze od strane najviših rukovodilaca kompanije.
Performanse u praksi su vrlo dobre, iskustvo je prilično tečno, jedino što neće briljirati u najzahtevnijim 3D igrama zbog GPU-a koji je slabiji u odnosu na konkurenciju. Na kraju, Leica kamere, očekivali smo ipak više od ove saradnje, a iako se slažemo da kvalitet fotografija jeste dobar, kamera nije bolja u odnosu na najnovije, vodeće modele drugih proizvođača. Nedostatak 4K video snimanja i optičke stabilizacije dodatno pojačava utisak nevelikog pomaka u praksi.
Napredak kompanije Huawei je vidljiv iz godine u godinu. Smatramo da su svakako najnapredniji među kineskim proizvođačima, što uostalom mesto broj 3 na tržištu proizvođača telefona jasno pokazuje. Smatramo da Huawei zaista ume da napravi odličan smartfon, P9 to i dokazuje, ali fali im nekoliko koraka da bi se u potpunosti izjednačili sa vodećim dvojcem, svojim ljutim konkurentima. Mada, možemo takođe i postaviti pitanje koje se tiče cene, koja u tom slučaju ne može biti jednaka tardicionalno nižim cenama vodećih Huawei telefona u odnosu na konkurentne top modele. Ne bismo rekli da to Huawei ne može, već da vrlo brižljivo balansira kako bi doneo vrhunski telefon po konkretno nižoj ceni u odnosu na konkurente.
Jer i P7, P8 a sada i P9 jesu cenovno jasno pristupačniji u odnosu na recimo Galaxy S7 il HTC 10 – P7 i P8 su ostvarili istorijski uspeh za kompaniju Huawei, ne sumnjamo da će i P9 ponoviti sličan uspeh. I ne zaboravimo, pre samo četiri godine Huawei nije bio član Top 10 svetskih proizvođača a danas je na mestu broj tri! Ne brinemo, znaju oni bolje od nas šta rade…i možda samo čekaju trenutak u kome će proceniti da je snaga njihovog brenda u poređenju sa drugima na nivou da mogu da predstave model sa Top specifikacijama. Sve je to biznis, sve je to igra u koju se ne ide grlom u jagode, već se vuku pažljivi potezi. Uostalom, u prošlosti smo imali konkretne primere šta se dešavalo sa kompanijama koje su umislie da su ono što nisu, a rezultati su bivali katastrofalni. Biznis je kao šah i mislimo da ga Huawei dobro igra.
Videćemo šta naredna godina donosi i da li će Huawei doneti dodatni napredak na različitim poljima. Ukoliko to uspeju, ni Apple ili Samsung više neće biti nedodirljivi…
Prednosti
– Izuzetna izrada i dizajn- Precizan i brz čitač otiska prsta- Vrlo tanak i kompaktan za svoju dijagonalu ekrana- Interesantan Leica sistem sa dve kamere
Mane
– GPU je slabiji u odnosu na konkurenciju- EMUI interfejsu fali rasterećivanje- Kvalitet kamere je ispod konkurencije, uprkos pompeznim najavama
Smartfon na test ustupio Huawei.
