Meizu MX3

Dragoljub Radovanović
Dobro poznata činjenica je da se većina potrošačke elektronike raznih brendova danas sklapa u Kini. To je nešto na šta smo svi mi već uveliko navikli i sve manje se obaziremo na nalepnicu da je neki uređaj popularnog brenda proizveden upravo tamo. Štaviše, kada je jedna od najpoznatijih svetskih kompanija – Apple – poverila Kinezima proizvodnju svog hardvera, onda smo uvereni i da su naši drugi uređaji u sasvim sposobnim rukama. Ipak, predrasude kada je nešto “Made in China” i dalje su prisutne.
Kakva je tek onda situacija kada je uređaj ne samo proizveden u Kini, već originalno odatle i potiče? Meizu je dobro poznati azijski proizvođač za kojeg najverovatnije niste čuli, osim ako niste dublje zagaženi u smartfon vodama. Reč je kompaniji koja je osnovana još 2003. godine, čija je delatnost prvenstveno bila proizvodnja MP3 plejera, zatim klasičnih mobilnih telefona od 2006. i napokon smartfona počevši od 2009. godine. Meizu je do ovog trenutka napravio ukupno pet modela – M8, M9, MX, MX2 i najzad MX3, kojim ćemo se baviti danas. U pripremi je takođe i najnoviji MX4 koji bi trebalo da debituje u avgustu mesecu. Šta nam to jedan “kineski” smartfon nudi kada je u pitanju hardver?

Hardver
Retki su slučajevi da u telefonu koji vodi poreklo iz Kine zateknemo nešto drugo osim čipseta proizvođača MediaTek – takođe poreklom iz ove države Dalekog Istoka. Meizu MX3 zapravo koristi čipset južnokorejskog giganta Samsunga, i to ni manje ni više nego njihov moćni Exynos 5 Octa. Radi se o big.LITTLE arhitekturi koja upotrebljava dva četvorojezgarna procesora – primarni Cortex A15 na 1.6 GHz i sekundardni Cortex A7 sa frekvencijom rada od 1.2 GHz. U miksu ovog SoC-a nalazi se i PowerVR SGX 544MP3 GPU, a konkretan naziv čipseta je Exynos 5410, kojeg smo mogli sresti i u Samsung Galaxy S4 I9500 varijanti dostupnoj na određenim tržištima – ne i našem. MX3 stiže sa 16, 32, 64 ili čak masivnim 128GB skladištem, mada nažalost ne postoji mogućnost proširenja putem microSD slota. Količina radne memorije je 2GB-a, tu je 8MP kamera sa LED blicem i 1080p video snimanjem, a telefon je napajan od strane Li-Po 2400 mAh baterije, koju je nažalost nemoguće ukloniti iako je dozvoljen pristup otvaranjem zadnjeg poklopca.

 
 
[modul]specifikacija=5476[/modul]Interesantno je da pakovanje Meizu MX3 smartfona deluje elegantnije i zanimljivije od mnogih drugih vodećih modela poznatijih i zvučnijih brendova. Kutija je zapravo potpuno bela, a jedini detalji prisutni na njoj su MX3 oznaka na prednjoj strani i Meizu logo na boku. To je zapravo i sve što je dovoljno, u poređenju sa drugima koji ubacuju sliku telefona, promovišu njegove ključne odlike, ističu specifikacije, itd – minimalizam je super i složili bismo se sa izrekom “manje je više”. Unutar kutije nalazi se debela “brošura” sa nekoliko čvrstih stranica na kojima su istaknute neke od prednosti MX3 modela, sve to u dosta kvalitetnoj štampi. Najzanimljivija stvar – ova brošura je šuplja iznutra pa parira i kao mesto u kome je smešten sam telefon i njegov USB kabl. Uz kabl dolazi samo još punjač, dok o slušalicama nažalost nije bilo ni traga ni glasa. Još jedan detalj koji stiže u kutiji je alatka, tako reći “otvarač” zadnjeg poklopca.


MX3 se razlikuje u odnosu na mnoge druge telefona pre svega po jednom bitnom detalju. On nije toliko izdužen kao većina modela, već je nešto širi. Iz kog razloga je širi – pomenućemo kasnije u tekstu. Ćoškovi imaju nešto blaži luk zaobljenja, recimo u toj meri kao kod smartfona kompanije Apple. Štaviše, celokupan izgled Meizu MX3 je zamišljen tako da emulira izgled iPhone-a na koji se Meizu očigledno ugleda. Ključnu razliku u dizajnu ipak prave veoma uzane ivice sa leve i desne strane ekrana – situacija koja je jako slična kod LG G2 modela. Iznad ekrana nalazi se omanji prorez zvučnika za razgovor, desno od njega ambijentalni i senzor blizine, dok je bliže ćošku smeštena prednja 2MP kamera. Ispod ekrana nalazi se samo jedan kapacitivni senzor osetljiv na dodir u vidu svetlećeg kružića, koji je zapravo Home dugme, ali tu mu nije i jedina namena. Ovaj beli “oreol” je ujedno i pulsirajući LED za notifikacije, a senzor praktikuje i nekoliko gestova koje ćemo pomenuti kasnije u tekstu.


Leva strana uređaja udomljava dugme za jačinu zvuka bele boje, ukombinovano sa slojem prozirne plastike. U dnu se nalazi rupica sa oprugom koju je potrebno pritisnuti alatkom, kako bi se poklopac otvorio. Čak i sa njom, poklopac je izuzetno teško otvoriti, žabice su toliko čvrste da smo se zaista pomučili da ga otvorimo. Donja strana telefona sadrži microUSB port i rupicu mikrofona, na desnoj nema ničega, dok je na vrhu smešteno takođe “prozirno” dugme za uključivanje ekrana i 3.5mm priključak za slušalice.
Meizu MX3 je lepo zaobljen od bokova ka zadnjoj strani, a materijal koji je ovde upotrebljen je glossy (sjajni) tip plastike – izbor koji nas nije oduševio. Pozadi imamo 8MP kameru, ispod nje LED blic, i u donjem desnom uglu manji prorez za zvučnik. Poklopac je izmenljiv i može se u prodaji naći u šest različitih boja – plavoj, narandžastoj, zelenoj, ljubičastoj, pink i beloj – konkretno naš primerak. MicroSIM slot nalazi se ispod poklopca, a tu je i baterija kojoj je nažalost iz određenog razloga onemogućeno uklanjanje od strane korisnika.

Vodeći model kineskog proizvođača Meizu dolazi sa Jelly Bean 4.2.2 verzijom Androida. Ovo nije takoreći klasičan Android, tačnije njegov korisnički interfejs je specifičan i izmenjen u odnosu na ono što smo navikli. Meizu ga naziva Flyme OS 3.0 i to je jedan od onih korisničkih interfejsa koji je zamišljen na taj način da takođe emulira Apple-ov iOS. Koncept ugledanja na iOS nam nije nepoznat, jer smo ga zatekli kod nekoliko modela smartfona koje smo imali priliku da testiramo. Najveći uticaj iOS filozofije je izostavljanje fioke sa aplikacijama. Dakle, sve što instalirate direktno se pojavljuje na početnim ekranima. Vratimo se ipak malo unatrag – na Lockscreen. Dosta je uprošćen jer se na njemu nalazi samo časovnik, datum i strelica koju prevlačite ka gore kako bi otključali telefon. Ovo nije jedina metoda otključavanja. Jako korisna stvar je kompletno zaobilaženje ekrana za zaključavanje, zadržavanjem prsta na kružiču ispod ekrana i povlačenjem ka gore – gest koji “budi” telefon i  vraća vas upravo na ekran koji ste poslednjeg posetili pre nego što ste zaključali telefon. Ukoliko zadržite prst ponovo na kružiću ispod ekrana, na taj način ga možete ugasiti. Zaista odlični gestovi koji gotovo da izostavljaju potrebu za korišćenjem pomalo nepristupačnog hardverskog dugmeta na vrhu telefona.

Kada otključate telefon čekaju vas tri početna ekrana sa aplikacijama – ne možemo ih nazvati prečicama jer nema fioke sa aplikacijama. Glavni ekran je u sredini, dok su ekrani “A” i “B” levo i desno od njega, a kako dodajete više aplikacija, tako se pojavljuju i novi ekrani – “C”, “D”, itd. U docku se nalaze tri ikone – Dialer, Meizu Browser i Messaging. Ovde možete zapravo “uglaviti” još dve ikonice, dakle ukupno pet. Celokupan interfejs je ravan, elegantan i čist. Panel sa notifikacijama je nešto drugačije rešen nego obično – ne spušta se do kraja, već samo onoliko koliko ima notifikacija na njemu. U prevodu, ako imate samo jednu stavku ovde, zauzimaće samo malu porciju ekrana.
Na panelu sa notifikacijama nalaze se i brze prečice – njih ukupno ima pet, sasvim su standardne i ne možete dodavati nove ili im menjati poziciju. Interesantna opcija u gornjem desnom uglu je brz pristup WiFi i opcijama mobilne mreže – klikom na ovu opciju dobija se manji prozorčić sa vidljivim pristupnim tačkama i mogućnost da brzo promenite konekciju sa 2G na 3G. Task Switcher je rešen na interesantan način. Pošto ne postoji odvojen kapacitivni senzor za njega, pristupate mu gestom prevlačenjem prsta ga gore u predelu levo ili desno od svetlećeg kružića.


U dnu ekrana izlazi traka sa otvorenim aplikacijama, a prikazuju se četiri aplikacije po ekranu. Prevlačenjem ulevo otkrivate još otvorenih aplikacija ukoliko ih ima, dok prevlačenjem udesno dobijate još prečica – slajder osvetljenja ekrana, prečicu ka glavnim podešavanjima, a ovde je moguće dodati i četiri omiljene aplikacije. Na početnom ekranu nalaze se uobičajne aplikacije, možda i manje nego uobičajno, jer recimo nismo zatekli Gmail ili YouTube, koje smo morali lično da instaliramo sa Google prodavnice. To ujedno i  znači da Flyme nije pretrpan svakakvim aplikacijama, što nam se dopalo.
Pored klasičnog PlayStore-a, tu je i sopstveni App Center kao alternativa PlayStore-u, ali sve aplikacije su na kineskom tako da nam nije bio od prevelike koristi. Opcije u podešavanjima podeljene su u uobičajne kategorije, ali drugačija stvar je prikazivanje samo njihovih ikonica, ukoliko ne prevučete prstom udesno i otkrijete njihove nazive. Interfejs je sveukupno interesantan, čist i pregledan, a posebno nam se sviđa cela ta filozofija sa gestovima.



Dimenzije Meizu MX3 modela su zaista jako korektne kada se u obzir uzme dijagonala njegovog ekrana. Posebno nam se dopadaju te uzane ivice levo i desno od ekrana pružajući mogućnost da se smesti ekran veće dijagonale u kućište koje nije preveliko. Interesantan podatak je da su dimenzije skoro pa identične sa LG G2 smartfonom, a oba modela imaju i istu težinu od 143g, tako da je MX3 relativno lagan. Zahvaljujući svojim žabicama poklopac je gotovo prikovan za ostatak kućišta, pa samim tim dobijamo i dosta čvrst telefon. Možda i jedina stvar koja nam se ne dopada u privlačnom dizajnu ovog modela je glossy poklopac.

Ranije u tekstu smo vam obećali objašnjenje zašto je MX3 širi nego obično. Evo i odgovora – u pitanju je njegov nestandardan 15:9 odnos stranica i samim tim prateća 1800 x 1080 rezolucija. Obično kod telefona srećemo 1920 x 1080 tačaka i 16:9 aspekt, ali ovde to nije slučaj. Reč je o Sharp-ovom IPS ekranu sa širokim uglovima gledanja, i visokom oštrinom od 412 piksela po inču. Sledi i analiza kvaliteta prikaza. Po pitanju osvetljenja slučaj ovog ekrana je sličan sa Xperia Z2 modelom, osvetljenje je dovoljno visoko da na suncu nema većih problema sa vidljivošću, ali maksimalna svetlina nije impresivna sa izmerenih 384 cd/m2 (20 cd/m2 manje od Z2). Prikaz crne boje nije tako idealan – čitavih 0.48 cd/m2, tako da na maksimalnom osvetljenju crna deluje pomalo sivkasto.



Prelazimo na reprodukciju boja, kod koje situacija nije ni loša, ali ni preterano dobra. Prosečna Delta E vrednost je 4.72, što je sasvim prihvatljivo, ali znači da nijanse boja nisu sasvim verne. Najveće odstupanje imaju sekundarne boje Magenta i Cyan, koje su daleko van referentnih kućica. Nešto bolja situacija je kod žute, crvene i plave, ali ne puno. Recimo plava zalazi u tamnije oblasti, crvena takođe, dok je žuta pomalo zelenkasta jer zalazi u taj predeo RGB spektra. Zelena boja je poprilično tačna i baš kako treba. Na kraju, kada se sve ove pomenute boje spoje nazad u belu, dobijamo prikaz sa hladnijim plavim tonovima. Prosečna temperatura boja od 8106K upravo to i potvrđuje, jer nije baš blizu idealnoj 6500K granici. Gamma vrednost je jako pristojna sa 2.12 prosekom (idealna je 2.20), i ona najviše odstupa u predelu 80 i 90 IRE gde je vrednost ~2.


Nismo imali priliku da se sretnemo sa I9500 korejskom verzijom Samsung Galaxy S4 modela – na testu smo imali klasičnu I9505 namenjenu našem tržištu – tako da evo propuštene šanse da se sretnemo sa Exynos 5 Octa 5410 čipsetom. Performanse su itekako dobre u realnom radu – ovaj SoC je sasvim dovoljno brz da isprati sve potrebe pokretanja aplikacija sa jako malom zadrškom i da ponudi glatko iskustvo, koje se inače od njega očekuje. Sa grafičke strane dobili smo rezultate sasvim uporedive sa Snapdragon 600 čipsetom, ali ova kombinacija četvorojezgarnih Cortex A15 i A7 procesora iznenađujuće nema toliko visoku procesorsku moć kao kod S4 modela, ili recimo u odnosu na Qualcomm Snapdragon 600 čipset. Evo i sintetičkih rezultata, kojim sveukupno nismo preterano oduševljeni – očekivali smo nešto više vrednosti. MX3 je brz, ali tek negde u rangu sa vodećim modelima sa početka prethodne godine…
 

 
Meizu MX3
HTC One Max
Samsung Galaxy S5

Quadrant
7623
12192
24454

Nenamark 1
59.7 fps
61.3 fps
60.0 fps

Nenamark 2
59.4 fps
61.3 fps
60.2 fps

Vellamo
2267
2550
1615

Antutu
24321
26682
35990

Linpack
116.113, 297.998
282.267, 674.667
397.314, 926.74

BenchmarkPi
320ms
129ms
126ms

CF-Bench
17998
26689
34269

Sunspider
829ms
745ms
390ms

BrowserMark
832 – nova 2.0 verzija
2450
3469

Peacekeeper
1044
795
839

Octane

4945

1834
3890

SmartBench
4266
7077
8706

GFXBench
12.5 fps offscreen, 13.2 fps onscreen – 3.0 T-Rex
42 fps offscreen, 40 fps onscreen – 2.5 Egypt
27.6 fps offscreen, 27.8 fps – 3.0 T-Rex

Epic Citadel
59.7 fps – 1800 x 1080
60.9 fps – 1920 x 1080
57.9 fps – 1920 x 1080

3D Mark Ice Storm
6572 1080p, 9178 Ice Storm Unlimited
6896 1080p, 10960 Ice Storm Unlimited
18216 – Unlimited

Polje na kojem MX3 apsolutno briljira je zvuk sa slušalica – prisutni Wolfson DAC je perfektan. Iako na raspolaganju nemamo neke preterano skupe i izrazito kvalitetno slušalice, zvuk koji je dolazio sa Sony MDR-EX10LP je bio apsolutno čist, izuzetno glasan – verovatno najglasniji koji smo imali priliku da čujemo na smartfonu – a takođe i sveukupno jako bogat zvuk. Bez ikakve dileme, smartfoni sa Wolfson DAC-om su odličan izbor za prave audiofile. Zvučnik sa druge strane ne oduševljava u istoj meri – može se reći da je tek korektan i pomalo na tišoj strani, bez ikakvih distorzija ili izobličenja zvuka.
Dolazimo možda i do naslabije tačke ovog telefona – autonomije njegove baterije. Možemo reći da nas je ona pomalo razočarala jer smo očekivali nešto više od baterije kapaciteta 2400 mAh. U praksi smo uspeli da izvučemo samo 4 sata i 18 minuta surfovanja pri 50% osvetljenja ekrana. Složićete se da sa rezultatima vodećih modela koji se kreću u rangu od blizu 6 pa čak do 7 sati uključenosti ekrana, ovaj rezultat i nije preterano dobar. Punjenje baterije od 4 do 100 procenenata traje nešto ispod tri sata.
Senzor zadnje kamere ima korektnu rezoluciju od 8MP. Otvor blende je f/2.0, a senzor ima nešto veće piksele veličine 1.4 µm baš kao kod HTC One M7 i M8 modela, što znači da su rezultati u noćnoj fotografiji nešto bolji jer pikseli prikupljaju više svetla. Sveukupan kvalitet fotografija nas ipak nije oduševio. U njima se nalazi solidna količina detalja, ali uz njih i izrazito visoka količina šuma, što nam je drastično pokvarilo iskustvo. Boje nam se čine tačnim, a detalji u makro fotografijama su posebno visoki, što nam se dopalo. Mada, čim se smartfon nađe u nešto mračnijim uslovima, količina šuma u fotografijama postaje drastična, a to nikako nije dobra stvar.
Video snimanje je zapravo jako dobro. Meizu MX3 beleži video snimke u 1080p rezoluciji pri 30 frejmova u sekundi i možemo reći da su snimci jako oštri i detaljni. Ne na nivou 4K kamere najnovijih vodećih modela, ali svakako među najboljim telefonima sa 1080p snimanjem. Frejmrejt je odličan sa vrednošću od 30.109 FPS, dok Bitrate snimka iznosi 17.9 Mbps. Ukoliko izuzmemo preterano izražen šum, mogli bismo reći da je kamera sveukupno dobra. Ništa što bi nas preterano oduševilo, ali fotografije i video snimci su dovoljno dobri za većinu korisnika.

Primeri fotografija:
https://www.flickr.com/photos/131107995@N06/sets/72157652241358285/
Primer video snimka (klik na sliku):
Prvi susret sa kineskim proizvođačem Meizu nas nije ostavio ravnodušnim. Vodeći smartfon ove kompanije je itekako privlačan, a predrasude oko proizvoda koji dolazi iz Kine ne bi trebale da postoje u ovom slučaju. MX3 zaista opravdava svoju popularnost unutar matične zemlje. Postavlja se ipak pitanje kakva je situacija sa popularnošću i konkurentnošću van nje? Ne možemo reći da je baš idealna. Prva stvar koja ne ide u korist ovom modelu je što mnogi uopšte i nisu čuli za Meizu kao proizvođača smartfona. Iako je MX3 vodeći model ove kompanije, pozicioniran je negde u rangu sa vodećim modelima sa početka 2013. godine.

Sa cenom od 288 dolara u Kini MX3 nudi zaista puno. Vizualno podseća na iPhone, ali takođe i po korisničkom interfejsu koji ima dodirnih tačaka sa iOS-om. Reč je naravno o Androidu, Jelly Bean verziji koja se ponaša jako glatko zahvaljujući Exynos 5 Octa rešenju. Ipak, kao što smo pomenuli, te performanse su na nivou prošlogodišnjih modela sa Snapdragon 600 čipsetom. Nestandardan 15:9 odnos stranica ekrana telefon čini nešto širim nego obično, a prikaz je sasvim oštar, mada boje nisu baš idealne. Zvuk sa slušalica je perfektan. Kamera se može nazvati dobrom, ali i ona ima svoje nedostatke – ponajviše jako izražen šum. Najveća zamerka MX3 modela je ipak loša autonomija baterije. Sve u svemu, MX3 je dobra i cenovno pristupačnija alternativa trenutnim vodećim modelima, radujemo se što je pronašao put do našeg tržišta i nestrpljivo iščekujemo da vidimo šta će nam njegov naslednik ponuditi…
Prednosti
– Fantastičan zvuk sa slušalica – Oštar prikaz ekrana – Čvrsta izrada – Dobre performanse – Pristojna kamera – Interesantna interakcija uz pomoć gestova
Mane
– Plavičasti tonovi boja kod prikaza – Bez prisustva microSD slota – Loša autonomija