Motorola Moto Z2 Play

Filip Majkić
Motorola je Moto Z2 Play iskoristila da podigne svoju Z Play seriju na još viši nivo. Nismo skrivali oduševljenje kada smo prisustvovali premijeri Moto Z flegšipa i svemu što je taj telefon doneo. Danas možemo da sa zadovoljstvom konstatujemo da se obećanja matične kompanije Lenovo ispunjavaju, da su Motorola telefoni sve bolji i kvalitetniji iz generacije u generaciju, kao i da primetimo da su navodi o dugoročnoj podršci i širokoj kompatibilnosti, pre svega za popularne modove, zaista bili tačni.

Moto Z2 Play je jedan od onih telefona koji se ne ubrajaju u flegšipe, ali koje kada pogledate zaista nije jasno šta im zapravo nedostaje. To posebno važi za ovaj model pošto je zaista kompletan i sveobuhvatan telefon. Osim toga, jedan je od onih telefona koji vam se sve više dopadaju i prirastaju vam za srce što ih više koristite, što je zapravo znak da se ozbiljno razmišljalo prilikom osmišljavanja uređaja, kako sa hardverske, tako i sa softverske strane. No, više o tome na narednim stranicama.
Raspakivanje i dizajn
Pakovanje je vrlo dopadljivo, te estetski i vizuelno izuzetno upečatljivo. No, rekli bismo da smo u pakovanju možda očekivali i još ponešto. Naime, u njemu zatičemo USB-C kablić, punjač, te magnetna leđa, koja možete ili ne morate koristiti baš kao i bilo koji drugi dodatak koji možete dokupiti za Moto Z familiju.
 
Moto Z2 Play je tanji i lakši od svog prethodnika, pa i u tom smislu zaslužuje da mu se oda priznanje. No, da li ćete biti ravnodušni na dizajn ili će vas oduševiti, zavisi dosta od vas. Nas su možda razmazili flagship telefoni raznih proizvođača, ali nam se i dalje dopada kako izgleda Z2 Play. Reč je o klasičnom dizajnu, a telefon čak ima veoma dobar hvat, zahvaljujući dobrim materijalima koji čvrsto ležu na ruku i hrapavim leđima koja možete koristiti. Bez njih, telefon je čak jedan od tanjih na tržištu. Ta leđa, tzv. Style Mod, mogu dolaziti u raznim varijantama i bojama i pomoću njih lako možete promeniti vizuelni identitet telefona.
 
Zapravo, Style Mod ima i jednu važnu funkciju – bez njih, modul kamere veoma izraženo štrči na zadnjoj stranici. Sa njima, ta površina je kompletno poravnana. Generalno, Motorola je i ovde koristila identičan mikronanos koji odbija prljavštine, otiske, vlagu, i moramo reći da nam se ukupan efekat veoma dopada! Na telefonu ne ostaju nikakvi otisci, čvrsto i dobro leži u ruci bez obzira na veličinu šake, osećaj pod prstima je veoma dobar zbog hrapavih nabora na leđima.
 
Što se samog dizajna tiče, verujemo da će se pre svega dopadati onima koji nisu baš ludi za novim infinite display ekranima koji se protežu od ivice do ivice i savijaju se, kao i onima koji se (sasvim opravdano, rekli bismo) pribojavaju da bi im telefon sa takvim ekranom vrlo lako pukao pre ili kasnije u određenom scenariju. Nazad zatičemo, osim modula kamere, čelična leđa sa magnetnim konektorom za povezivanje modova.
 
Prednjom stranom dominira ekran, iznad koga se nalaze zvučnik (prilične glasnoće), te prednja kamera i njen blic. Ispod ekrana je smešten skener otiska prsta, na vrlo pogodnoj poziciji. Ova pozicija je važna i zbog toga što je Motorola omogućila i navigaciju preko tog senzora, o čemu ćemo nešto više reći na narednim stranicama. Komandni tasteri su realizovani preko ekrana, virtuelno.
 
Na levoj strani telefona ne nalazimo baš ništa. Gornja strana, pomalo neuobičajeno, sadrži SIM slot. Na donjem delu se nalazi USB-C konektor, kao i – na sreću audiofila – 3.5-milimetarski audio konektor. Desno su smešteni tasteri za pojačavanje zvuka, kao i taster za paljenje ekrana.

S obzirom da su svi blizu, kao i da su sličnih dimenzija, Motorola se odlučila da „nabora“ taster za paljenje ekrana tako da ne dođe do zabune. Volume Up i Down tasteri imaju i višestruke funkcije u zavisnosti od primene. Recimo, kada koristite kameru, možete pritisnuti bilo koji od ta dva tastera da snimite fotografiju, tako da operaciju možete izvršiti i držeći telefon u jednoj ruci. Veoma zgodno, bez dileme.


 
 Moto Z2 Play stiže sa vrlo interesantnim hardverom. Nažalost, nema Snapdragon 825/826 procesora, ali je tu više nego pristojan Snapdragon 626. Reč je o osmojezgarnom čipu baziranom na A53 jezgrima, koji radi na 2.2 GHz. Procesorske snage, rekli bismo, ima sasvim dovoljno. Možda je slabija tačka ovog čipa njegova grafika. Reč je o Adreno 506 grafici, premda ukoliko ne nameravate da se igrate u nekim najzahtevnijim igrama, apsolutno se nećete brecati oko toga.
 
[modul]specifikacija=9221[/modul]
Ostatak specifikacija su odlične! Naša verzija koju smo dobili na test stiže sa 4 GB RAMa i 64 GB skladišne memorije, dok postoji i pristupačnija varijanta sa 3 GB RAMa i 32 GB skladišne memorije. Naravno, zahvaljujući microSD slotu, uvek možete proširiti memoriju za dodatnih (do) 256 GB.
 
U sintetičkim testovima daje sasvim pristojne rezultate, koje možete videti na priloženim fotografijama.
 

U svakodnevnim zadacima, telefon jednostavno briljira, i to na više nivoa. Softver je “obogaćen” implementacijom raznih funkcija i dodataka koji zapravo rade dobro u praksi. Tu pre svega mislimo na glasovne komande i gestove, kao i korišćenje senzora otiska prsta za navigaciju. Svesni smo da se korisnici gnušaju bloatware-a, ali ovde prosto nije reč o tome, već o implementaciji dodatnih funkcija za svakodnevni rad.


Gestovi su izuzetno korisni u praksi. Postoji ih priličan broj i oni nisu novitet na Motorola telefonima, tako da ko je već koristio neki Motorola telefon iz Z serije veoma dobro zna o čemu se radi. Na primer, provrtite zglob sa telefonom u ruci da upalite kameru, ili ga prodrmate da se upali svetlo na blicu. Glasovne komande takođe mogu biti korisne i interesantne, a njima možete da otključate telefon, recimo, ili pokrenete odabranu aplikaciju, pitate za vremenske prilike ili se raspitate šta vam piše u podsetniku. Slično važi i za senzor otiska prstiju, kojim takođe možete vršiti navigaciju.


Softver radi izuzetno dobro na ovakvom hardveru. Performanse su veoma dobre, nismo primetili nikakvo zastajkivanje. Bez obzira da li se renderuju neki web sajtovi, vrše apdejti, slikaju fotografije ili snima video, igraju igre ili prosto vrte neke opcije, svi meniji rade odlično, operacije su glatke i telefon zaista ne pravi nikakve probleme. Stiže sa Androidom 7.1, a očekujemo da u najskorije vreme dobije Oreo varijantu.
 

Korisniku je na raspolaganju 1.8 GB RAMa i oko 48 GB skladišnog prostora, što je, nagađamo, sasvim dovoljno za razumnu upotrebu bilo koje vrste. Prosto, sve radi glatko, bez zastajkivanja, poskakivanja, trzavica. Važna informacija je i da nismo primećivali zagrevanje, koje nije baš bilo neprimetno, recimo, kod Moto Z serije prethodne generacije, tako da je očigledno načinjen napredak i na tom polju.
 

Moto Display je još jedna opcija koja je dobila unapređenje. Naime, ekran se nakratko upali kada ga podignete sa ravne površine, uzmete u ruku, ili pak kada nadnesete svoje lice nad njim. Tada se pali mali broj piksela na kratak period od 2-3 sekunde, što ne utiče naročito na autonomiju (inače odličnu!) i prikazuju se osnovne informacije kao što su datum, vreme, notifikacije, ali i procenat napunjenosti baterije. Pomenuti procenat se prikazuje i kao procenat, ali i grafički kao svetleći krug čija kružnica vremenom postaje sve kraća kako se baterija prazni.


 
 Moto Mods
Sa modovima, odnosno Moto Mods aplikacijom, smo već imali prilike da se detaljno upoznamo u prethodnim druženjima, ali je to i dalje svakako jedan od udarnih aspekata telefona. Svi Modovi imaju konektore usklađene onima na donjem delu pozadine Moto Z telefona, i metalnu površinu koja se naslanja na telefon, ne bi se dodatak maksimalno učvrstio uz telefon, dejstvom magneta. Pritom, izbočina kamere osigurava da ne dolazi do pomeranja modova, imajući u vidu da je svi “okružuju”, kada se postave.
 
Skidanje i postavljanje modova krajnje je jednostavno. Iako je magnet dovoljno jak da drži dodatak na mestu i kada se ovaj, recimo, okrene neopačke, pa čak uz to i malo izdrma, nije nikakav problem skinuti dodatak sa smartfona. Postoje udubljenja za prste, koja omogućuju da se napravi poluga prilikom rastavljanja moda i telefona, dok je spajanje maksimalno prosto: mod i smartfon se samo približe, i magnet uradi svoj posao, privuče ih i spoji u sigurnu konekciju.
 
Pritom, nakon spajanja, nije potrebno uraditi apsolutno ništa da bi mod počeo da radi – uređaj sam prepozna da je dodatak prisutan, u Quick Settings-u pojavi se komanda za odgovarajući mod, i njegova upotreba počinje. Primera radi: slušate muziku sa YT i spojite Moto Z sa modom zvučnika – zvuk se automatski prenosi na zvučnik, dok slika nastavlja da ide preko ekrana. Pritom, ukoliko mod ima svoju zasebnu bateriju, pokazatelj njenog nivoa napunjenosti takođe se pojavljuje u Status Bar-u.

Pročitajte: Moto Mods
Na samom kraju, podsetili bismo vas da smo detaljniji pregled modova već radili u testu Motorola Moto Z telefona, te vam ostavljamo gornji link kako se ne bismo previše ponavljali, uz toplu preporuku za čitanje. Nama ostaje da pohvalimo Motorolu na održavanju obećanja da će njihovi telefoni tri generacije imati podršku za modove. Istina, nismo još došli do treće generacije, ali su modovi vrlo upotrebljivi (naročito pojedini) i za razliku od nekih drugih velikih imena mobilne industrije (da, tu pre svega mislimo na LG) Motorola uspeva da iznese ne tako mali balast modularnih uređaja…
Ekran
Moto Z2 Play koristi naš omiljeni ekran, a to je SAMOLED. Dijagonala telefona iznosi 5.5 inča, i reč je o klasičnom 16:9 ekranu, tako da nije reč o uskom formatu koji koriste aktuelni flegšip modeli. Rezolucija iznosi 1920 x 1080 piksela, i to znači da je gustina piksela oko 400 piksela po inču, dok body-to-screen ratio iznosi oko 70%.

Verovatno ste toga već svesni, ali Super AMOLED ekran je nešto najbolje što postoji trenutno u industriji, i upravo je ovih dana i moćni Apple kapitulirao pred ovom tehnologijom, barem kada je premijum serija iPhone telefona u pitanju. Možete da odaberete Basic ili Vivid modove, i time malo utičete na “jarkost” koja mnogima smeta jer je smatraju veštačkom, ali se AMOLED vrlo lako “umiruje” i dovodi u pristojno stanje po tom pitanju.

Uz odličnu crnu boju, vrhunski kontrast i dobro osvetljenje, konzumiranje sadržaja na ovom ekranu je pravo zadovoljstvo. Treba reći i da je niska minimalna osvetljenost na dobrom (tj. niskom) nivou, što znači da se ni oči ne umaraju u mraku. Postoji i Night Display mod, kojom se automatski podešavaju topliji tonovi na ekranu.
Baterija
Moto Z2 Play je u odnosu na prethodnika blago spustio kapacitet baterije i ona sada iznosi 3000 mAh umesto 3150 mAh kod prethodnog Z Play modela. Međutim, ukoliko spadate u one korisnike koje taj podatak obeshrabri, svakako ne poznajete Motorolu. Naime, softverska optimizacija je fenomenalna i baterija sa lakoćom ostvaruje višednevnu autonomiju!
 
Motorola je deklariše na 30 sati korišćenja. U praksi, ostvarili smo fenomenalan rezultat. Da bismo iscedili bateriju tokom jednog dana morali smo da pričamo dva sata na telefonu, pustimo igricu na jedno sat i po do dva, gledamo YouTube video još dva do tri sata, stalno fotografišemo, intenzivno čačkamo telefon…jednostavno, Motorola je po tom pitanju (ponovo) odradila fenomenalan posao.
 
Čak i ukoliko vam nešto zafali, tu je Turbo Charge podrška brzog punjenja. Zahvaljujući njoj, za samo 15 minuta ćete dopuniti telefon toliko da ćete ga moći koristiti još 8 časova! Alternativno, možete kupiti Moto Style Shell dodatak koji donosi opciju bežičnog punjenja. Sve u svemu, imamo samo reči hvale za ovaj telefon i po pitanju baterije. Sa lakoćom ćete ostvarivati dva do tri dana realne autonomije.Moto Z2 Play se priklanja trendu, koji i mi gledamo pozitivno. Prošle godine, Moto Z flegšip nije imao senzor koji je danas de fakto standard u industriji kada su flegšip telefoni u pitanju. Radi se o senzoru od 12 megapiksela koji smo videli u flegšip telefonima raznih proizvođača. Ove godine, međutim, to zatičemo i na Moto Z2 Play modelu, koji nema ambiciju da gađa sam vrh.
 

Nije stvar samo u senzoru, dabome – iako je on kao osnova hardvera veoma važan. Ovde imamo dvostruki ultra-brzi autofokus, kombinaciju Phase Detection i laserskog autofokusa. Veličina piksela senzora je 1.4 μm, dok je otvor blende pozamašnih f/1.7. Tu je i dual-LED blic. Sve su to vrlo obećavajuće karakteristike i u samom startu smo od kamere očekivali mnogo. Da li smo to i dobili?
 



Odgovor je i da i ne. Nažalost, u današnje vreme nije dovoljno imati samo kvalitetan hardver, već puno zavisi od softverskog procesiranja i algoritama. Tako recimo imamo situaciju da neki telefoni – Google Pixel je po tome verovatno najpoznatiji – čine čuda, neki su samo “u rangu očekivanog”, dok neki podbace. Imamo utisak da je Z2 Play na granici druge i treće kategorije – ne zato što je kamera sveukupno slaba, već samo u smislu da ne ispunjava baš sasvim sva očekivanja koja smo imali.
 



Što se softvera tiče, stanje je korektno, ali ne i savršeno. Na šta mislimo kada to kažemo? Opcije su logično raspoređene, omogućena je kontrola nad svim parametrima ukoliko tako želite. Tu su i pojedine olakšice koje nekada znače više nego sam senzor – recimo, brzo vrtenje telefonom da aktivirate prednju ili zadnju kameru direktno još kako je vadite iz džepa – to je sjajna stvar u praksi i bukvalno istog dana smo intuitivno počeli da je koristimo. Isto tako, kada postavite telefon u položaj slikanja, pomoću Volume Up/Down tastera možete “okinuti” fotografiju, kao kod tradicionalnih fotoaparata, što znači da možete sve da obavite jednom rukom. Još jedna fina stvar u svakodnevnoj praksi!
 


Međutim, ovde nam fali neki softverski međumod, da se tako izrazimo. Motorola je osmislila softver tako da ili radi u ful automatskom modu, ili da korisnik može vrlo detaljno da podešava razne foto parametre. Potonje uvek pozdravljamo, ali je šteta što nema određenog broja predefinisanih režima slikanja. Dakle, ili ćete se prepustiti automatici, ili morate tačno da znate kada i zašto vam je ISO 200 bolje koristiti od ISO 100, na primer. Nema između.
 

U startu želimo da krenemo od onoga što se ispostavilo najslabija i najstresnija situacija po kameru – a to je sumrak! Slike po sumraku su vrlo slabe, sa ogromnom količinom šuma. Manuelno podešavanje parametara će malo izvaditi stvari, ali ne puno. Stoga, budite svesni da će prelaz sa dnevne svetlosti na noć biti situacija u kojoj će se telefon najslabije ponašati. Naša preporuka je da se uvek napravi nekoliko fotografija u ovakvim uslovima, za svaki slučaj. HDR tu ne pomaže naročito da izvuče poneki detalj, prosto kao da softver ne može da se odluči šta vidi i kako procesuira.
 


Sve u svemu, imali smo sreću da je u danima kada smo testirali telefon vreme dosta variralo, pa smo imali oblačne i kišne dane, kao i dane jarkog i intenzivnog sunčevog osvetljenja. Noćno snimanje je relativno korektno, imajući u vidu uslove. Te fotografije ispadaju uglavnom bolje od fotografija iz sumraka – za divno čudo, imaju dosta manje šuma. Mi smo se potrudili da slikamo relativno iste stvari / objekte / predele u različitim danima, pa možete da vidite i sami kako to izgleda u praksi.
 


Stižemo i do najboljeg dela. Kao što možete da pretpostavite, kada ima dovoljno svetla, odličan senzor od 12 megapiksela dobija potpunu slobodu da se razmaše. Tada su fotografije sjajne! Odličan nivo detalja, zasićenost – ali ne prezasićenost – boja, dobar dinamički opseg, sve to dolazi do punog izražaja u ovakvim uslovima. Naravno, nismo otkrili Ameriku time što smo na ovoj stranici ustanovili da je fotkanje sa dosta svetla bolje nego kada nema svetla, ali razumete šta želimo da kažemo svime što smo ovde naveli.
 


Stoga, kako da zaključimo deo o glavnoj kameri? Definitivno mislimo da je boljka u softveru, jer smo slične stvari zatekli i na prošlogodišnjim Moto Z modelima, a ono što smo uočili nije u tolikoj meri problematično na drugim telefonima koji koriste ovaj senzor. Pokušali smo da instaliramo APK sa Google softverom za kameru ne bismo li se uverili u pretpostavku, ali je bio nekompatibilan zbog nedostatka određenog koprocesora u Snapdragonu 626, a koji je prisutan u Snapdragon 825/826 modelima, te je odbijao da proradi. No, kamera je veoma dobra generalno i u suštini donosi nivo kvaliteta nešto iznad proseka – ili čak solidno iznad u idealnim uslovima – u odnosu na klasu uređaja.
 

Kada je prednja kamera u pitanju, takođe možemo konstatovati da dobro odrađuje svoj posao. Reč je o kameri od 5 megapiksela, fiksnog fokusa. Ona takođe podržava dual-LED blic, i ima istovetnu veličinu piksela od 1.4 μm. Sa otvorom blende od f/2.2, upija dosta manje svetlosti, ali joj to i nije toliko bitno jer je njena primarna funkcija više nego jasna – to su selfiji, dok su okolni detalji sekundarni, a svaki manjak svelosti će lako nadomestiti blic. Sve u svemu, sasvim korektno i pristojno. Spomenimo i da prednja kamera snima video u 1080p rezoluciji. Što nas na kraju krajeva dovodi do videa…
 

Video režim je veoma nalik na ono što smo videli sa glavnom kamerom po pitanju snimanja u raznim periodima dana. Nivo detalja i šuma dosta zavisi od količine svetla. Dostupno je 4K snimanje u 30 fps, kao i 1080p snimanje u 60 fps. Možda je šteta što Motorola nije uključila i superslowmotion sa ultravisokim brojem frejmova u nižim rezolucijama (recimo, 720p u 120+ fps), ali to je već traženje igle u plastu sena. Zvuk je takođe vrlo dobar. Stabilizacija odlično odrađuje posao, pa sveukupno možemo reći da i u ovom aspektu kamera zadovoljava.
 Motorola je još jednom uspela da napravi kompletan telefon, kome ne nalazimo preterane zamerke, a koji zaista po mnogo čemu može da predstavlja idealan izbor za korisnike koji žele nešto više od svog uređaja. Postoje samo dva aspekta Moto Z2 Play telefona na koja imamo nekakve zamerke, pri čemu oba mogu ili ne moraju uopšte imati bilo kakvu ulogu prilikom odabira. Dizajn je malo tradicionalniji, ali može biti i da su nas razmazili 18.5 : 9 telefoni koji danas niču na sve strane. U zavisnosti od vaše tačke gledišta, to može biti i prednost, ali svakako verujemo da će mnogi korisnici telefon “zapakovati” u neki kejs, što priču o tom aspektu čini pomalo irelevantnom. Druga stavka jeste snimanje pri nešto slabijem svetlu, ali opet, kontra toga je snimanje u, rekli bismo, standardnim uslovima, kada će Moto Z2 Play ponuditi kvalitet sasvim uporediv sa flegšip telefonima.
 
Sa druge strane, postoji mnogo toga što volimo kod ovog telefona. Moto modovi mogu biti sjajna stvar ukoliko se opredelite za njih i zaista je činjenica da je Motorolina izvedba modularnosti za sada jedina koja je uspela, koja je sveprisutna na tržištu i koja je zapravo upotrebljiva, za razliku od, recimo, LG pokušaja sa G5 telefonom (od čega se odustalo već u narednoj seriji) ili Google pokušaja da napravi ekstremno modularan telefon, za šta se ispostavilo da je samo jedan od projekata koji imaju za ambiciju da dignu vrednost kompanije na berzi, a ne da rezultuju proizvodom ili benefitima za krajnje korisnika.
 
Tu su i komande gestovima i glasovne komande. Gestovi su sjajni! Već smo u tekstu spomenuli da smo ih koristili uveliko već drugog dana druženja sa telefonom. Glasovne komande su već možda preterana “gimika”, ali funkcionišu. Istina, zbog izgovora ili brzine kojom izgovorite određenu komandu može doći do situacije da telefon ne prepozna instrukciju, ali je to opet nešto što možete da usavršite vremenom.
 
Po svim ostalim parametrima, telefon je sjajan! Hvat je odličan, za materijale i izradu imamo samo reči hvale, a SAMOLED ekran nas uvek iznova oduševi. Hardver je vrlo odmeren i pristojan, te je iskustvo u radu na veoma visokom nivou. Baterija – adut i po! Sjajna! Jednostavno, Moto Z2 Play daje izuzetno puno, naše mišljenje je više nego što košta. Sa cenom ovih telefona u 3 GB / 32 GB, odnosno 4 GB / 64 GB verzijama, i sa povećavanjem cena flegšip telefona iz generacije u generaciju, Moto Z2 Play je maltene na pola puta do flegšipa po pitanju cene, ali na 90-95% (ako ne i više) po svemu ostalom. Postavlja se logično pitanje opravdanosti kupovine dosta skupljih telefona, zar ne? Stoga mu dodeljujemo sasvim zasluženo Highly Recommended priznanje našeg sajta.
 
Prednosti:
– Vrhunska izrada i korišćeni materijali – Odlično korisničko iskustvo – SAMOLED ekran – Moto modovi i uopšte izvedba modularnosti telefona – Dobro odmeren hardver – Fenomenalna baterija – Pri povoljnim uslovima, odlični snimci kamere
Nedostaci:
– (Uslovno) Tradicionalan dizajn u vremenu kada svi pokušavaju sa nečim atraktivnim – Snimanje pri slabijem svetlu – Glasovne komande ne funkcionišu besprekorno, već zavise od brzine izgovora i akcenta – (Uslovno) Cene modova
Telefon na test ustupio Vip mobile.