Benchmark Redakcija
Na samom početku, red je da napomenemo da ćemo se u daljem izlaganju često osvrnuti na Nokia 7.2, koji je u neku ruku i glavni Nokia model u srednjoj klasi za ovu jesen, pa toplo preporučujemo da pogledate i taj test kako biste stekli jasnu predstavu o tome koliko mogu Nokia telefoni u poznoj 2019. godini. Svakako je jasno da se radi o vrlo srodnim modelima, ali ne treba sumnjati da među njima ima itekakvih razlika.
Uostalom, to potvrđuje i cena. Dok Nokia 7.2 košta 45 hiljada dinara, Nokia 6.2 košta 30 hiljada dinara, odnosno negde oko 260 evra. To je svrstava u potpuno drugačiju kategoriju naprava. Ono što je bitno jeste upravo kako se telefon ponaša u odnosu na kategoriju u kojoj je pozicioniran. Nokia 7.2 nas nije naročito oduševila. Može li se Nokia 6.2 pokazati boljom po tom pitanju?
Telefon na testu
Nokia 6.2 stiže u identičnom pakovanju kao i model 7.2. To u praksi znači da 6.2 dobija slušalice, što je lepa vest. Nažalost, ni ovde ne zatičemu nikakvu silikonsku futrolu za nošenje, koja bi ga u startu zaštitila od oštećenja, a svi znamo da brojni konkurenti raspolažu ovim dodatkom koji je u praksi izuzetno koristan. Osim toga, i ovde primećujemo da telefon nema podršku za turbo punjenje, pa se isporučuje sa punjačem od 10 W. Možda to i nije tako problematično kao kod dosta skupljeg 7.2 telefona, ali se ipak primeti.
Nokia 6.2 ostavlja veoma dobar utisak na korisnika. Zapravo, njena izrada je nešto drugačija od 7.2, a neki bi je možda čak okarakterisali i boljom. Naime, dok je 7.2 koristio „kompozitni materijal“ za frejm i poleđinu, dotle Nokia 6.2 koristi plastični frejm, dok je spreda i otpozadi korišćeno staklo. I ovde se koristi nešto stariji Corning Gorilla Glass 3 staklo.
Sve u svemu, poleđina ostavlja nešto drugačiji vizuelni utisak u odnosu na mat površinu na Nokia 7.2. Ovde imamo staklo koje se presijava i reflektuje, pa tako u neku ruku možda imamo situaciju da se korisniku pristupačniji telefon zapravo više dopadne. Ponovo smo na testiranje dobili model crne, odnosno tamno-sive boje. Iako je možda najneutralniji, ipak smo mišljenja da bi model u boji daleko lepše reprezentovao dizajn Nokia 6.2 telefona – uostalom, tako je sa praktično svim telefonima danas. U dizajnerskom smislu, nema prevelikih razlika.
Ivice su primetne, ni prevelike, ni premale, pri čemu je najdeblja donja ivica, na kojoj je Nokia natpis, dok je u vrhu smešten teardrop notch, iznad koga se nalaze recke zvučnika slušalice. I Nokia 6.2 ima veliku izbočinu pozadi koja je zapravo kamera modul – ne, to ne znači da Nokia 6.2 ima isti kamera sistem kao i Nokia 7.2. Već smo rekli da u pakovanju nema futrole, a ne sumnjamo da bi ona poravnala ovu izbočinu. Dimenzije i težina ostaju identični – 6,3 inča dijagonale i masa od 180 grama znače da je telefon u nekoj zlatnoj sredini, ni preveliki ni pretežak, a opet ni prelagan ni premalo. Možete bez problema da njime upravljate korišćenjem jedne ruke.
Nokia 6.2 zadržava odličnu osobinu sa 7.2 da je slot za memorijske kartice odvojen od Dual SIM podnožja, a tu je i USB-C koji smo priželjkivali, ali svakako nismo bili 100% uvereni da će se naći u 6.2. I ovde na levoj strani zatičemo specijalan taster koji služi da se aktivira Google Assisstant. Sami prosudite da li vam je to korisno – ukoliko nije, nažalost nećete moći da promenite funkciju tastera, već samo možete da ga onesposobite.
Na desnoj strani na tradicionalnom mestu su smešteni tasteri za paljenje ekrana i jačinu zvuka. Na zadnjem delu je smešten i skener otisaka prstiju, na tradicionalnoj poziciji. Takođe, na donjem delu su zvučnik, kao i 3,5-mm konektor.Čipset je tema koja će bez sumnje izazvati određenu diskusiju. Naime, Nokia je opremila telefon čipsetom od koga definitivno možete kupiti i brži u ovoj kategoriji.
[modul]specifikacija=9781[/modul]
Za razliku od 7.2 modela koji koristi nešto snažniji Snapdragon 660, za Nokia 6.2 je upotrebljen osmojezgarni Snapdragon 636. Reč je o starom znancu koji radi na do 1.8 GHz i uz Adreno 509 grafiku donosi sasvim korektne performanse, ali ipak danas ne impresionira koliko je to možda mogao da učini krajem prošle godine.
Kako bilo, Nokia 6.2 dolazi sa 4 GB RAMa i 64 GB skladišnog prostora, što se može proširiti microSD karticom kapaciteta do 512 GB. Jedno je sigurno – Nokia telefoni se ne takmiče (samo) brzinom i hardverom, i po tome se vidi drugačiji pristup u odnosu na standardne kineske proizvođače.
Treba istaći da Nokia 6.2 dolazi sa izvornim Google Android 9 Pie operativnim sistemom. Baš kao i u testu 7.2 modela, ni ovde se nećemo previše zadržavati jer smo toliko puta govorili o njemu – reći ćemo samo da je je i ovaj telefon deo Android One programa. Dobićete čist Android, bez ikakvih dodataka, kao i redovne apdejte.
Ima li ičega čime je Nokia “osvežila” Android? Postoji nekoliko gestova kojima možete dopuniti iskustvo korišćenja telefona. Reč je o par standardnih gestova na koje smo već odavno navikli u proteklim godinama, poput okretanja telefona da biste utišali zvono i slično.
Kada je reč o performansama, definitivno Snapdragon 636 pripada prethodnoj godini i to se oseća. Prosto, u ovoj kategoriji postoji ogroman broj bržih telefona. Čipset je korektan, ali za današnje uslove, pa i kriterijume – ništa posebno. Naš model sa testa je imao 4 GB RAM-a, što smatramo sasvim dovoljnim u kategoriji. 64 GB za skladištenje može i ne mora biti dovoljno, ali je tu slot za kartice, a lepa stvar je što je odvojen od SIM slotova.
Najzad, primetili smo dve hardverske modifikacije. Na levoj strani telefona je jedan taster, koji služi da se aktivira Google Assisstant. Ne znamo ni sami da li je i u kojoj meri ovo toliko korisna opcija, pa to morate sami da procenite. Nažalost, problem je što se ovaj taster ne može reprogramirati – ukoliko ne koristite često Google Assistant-a, verovatno će vas taster nervirati. Zapravo, i ako ga koristite, lako je moguće da ćete se iznervirati jer se nalazi na poziciji zbog koje se često aktivira u raznim situacijama.
Druga hardverska modifikacija jeste ugradnja notifikacione lampice u taster za paljenje ekrana. Premda to zvuči interesantno, i u praksi deluje veoma lepo, upotrebljivost je upitna. Često je telefon pod takvim uglom da ne možete da vidite notifikaciju – naime, taster je postavljen s desne strane bočno, pa ako je telefon u odnosu na vas okrenut na bilo koju drugu stranu, ako ga gledate odozgo ili odozdo, vrlo verovatno nećete uočiti obaveštenje.
Ekran
Nokia 6.2 ima IPS ekran, dijagonale 6,3 inča, odnosno rezolucije 2280 x 1080 piksela. Sa odnosom stranica od 19:9 umesto još izduženijim, potvrđuje se subjektivni utisak da je telefon nešto širi od današnjih rivala.
Ekran nudi HDR10 standard, barem teorijski (to kažemo jer prilikom pokušaja da pustimo HDR sadržaje nismo uočili ništa), a čak nudi i Always On sistem prikazivanja informacija na ugašenom ekranu. U principu, reč je o sasvim korektnom rešenju u kategoriji. Pomenimo i puno opcija za podešavanje i prilagođavanje putem softvera.
Audio
Audio komponenta je takođe prilično standardna, isto kao i na 7.2 modelu. Telefon stiže sa jednim zvučnikom, pozicioniranim na donjoj strani, gde se nalaze dva izreza zvučnika. Zvuk nije ni naročito dobar ni nešto loš – rekli bismo da je čist prosek u pitanju. Telefon se barem nije odrekao 3,5-milimetarskog priključka, a treba spomenuti da je tu i FM radio podrška.
Baterija
Baterija ima kapacitet od 3500 mAh. Ukoliko se pitate da li su nam utisci bili veoma slični kao kod testiranja Nokia 7.2 modela – pogodili ste. Naime, dok je taj telefon izdržao 9 sati i 50 minuta desetočasovnog YouTube videa, Nokia 6.2 dobacuje do 9 sati i 35 minuta. Kao što znate, testiramo uz osvetljenje ekrana na polovini. Ponovo nam je generalni utisak isti – očekivali smo više, budući da telefon raspolaže baterijom od 3500 mAh.
Da li “goli” Android tek treba da nauči naše navike i optimizuje potrošnju ili ne, tek teško je očekivati da će zahtevnijim korisnicima telefon trajati duže od jednog dana – eventualno dan i po ako ste baš štedljivi. I tu na scenu stupa ista priča u smislu da nemamo brzo punjenje, već 10 W punjač koji ide na USB-C konektor i koji ne uspeva da brzo dopuni bateriju. Prošle godine u ovo vreme bismo komotno zažmureli na to, ove godine je već i u ovoj kategoriji dosta rivala ponudilo sasvim adekvatna rešenja u tom smislu.
Nokia telefoni su uvek bili poznati po posebnim kamerama, ali je to vreme davno iza nas. Danas je potrebno da se brend iznova dokazuje. Bombastični pokušaju u poslednje dve godine nisu ipak impresionirali, što se naročito odnosi na ambiciozni Nokia 9 model.
Nokia 6.2 stiže sa kombinacijom kamera koja i jeste i nije toliko tipična – uz glavni senzor od 16 MP imamo ultra-širokougaoni senzor od 8 MP i senzor dubine od 5 MP. Nokia softver standardno nudi pregršt različitih opcija i mogućnosti, uključujući i opciju noćnog snimanja. Prelazak između modova se odvija svajpovanjem u stranu, slično kao i kod srodnih uređaja.
Pro režim je takođe dostupan. Jedinstvene mogućnosti na Nokia telefonima su kombinacije Picture-on-Picture modova koje kombinuju snimke uhvaćene prednjom i zadnjom kamerom. Senzor od 5 MP služi isključivo za merenje dubine, i to je sve za šta se koristi. Ultrawide senzor od 8 MP omogućava snimanje fotografija sa širim kadrovima, ali nema nikakve naročite pomoći.
Već smo u testu Nokia 7.2 modela konstatovali (a i u drugim testovima gde smo viđali 8 MP ultrawide senzor) da je problem što je rezolucija niska, a pošto nema nikakve sisteme asistencije, fotografije primetno zaostaju za onima koje su snimljene pomoću glavnog senzora. I sad dolazimo do pitanja svih pitanja – kakva je glavna kamera, odnosno glavni kamera senzor na ovom telefonu? Reč je o 16 MP senzoru sa otvorom blende od f/1.8, veličinom piksela od 1 mikrometra, te Phase Detection autofokusom.
Kako se pokazuje u praksi? Jednostavno, baš kao što i možete očekivati, ne može da se nosi sa nekim boljim kamerama iz klase, a u ovoj kategoriji se već uveliko koriste Quad Bayer senzori visoke rezolucije koji rezultuju sjajnom dinamikom i detaljnim snimcima. Ne može se poreći da Nokia 6.2 hvata dosta detalja, ali fotografije imaju jasnih tendencija ka umekšavanju i obaranju kvaliteta, uz prisustvo određene doze šuma.
Kolorit je prilično dobar, ali pristojne fotografije ćete moći napraviti samo uz idealno osvetljenje. Ni HDR neće naročito pomoći u tom smislu. Čim pogledate fotografiju na nekom monitoru visoke rezolucije, brojne mane smesta postanu vidljive. Neko će reći da je tako u ovoj kategoriji i da ima i slabijih telefona. To je sasvim tačno. Međutim, problem je što Nokiji zaista treba da se istakne nekim modelom, da može da kaže da je u nečemu najbolji u svojoj klasi, a to ovde kamera definitivno nije.
Noćno snimanje ne pomaže mnogo, da ne kažemo ne pomaže nikako. Imali smo ozbiljnih problema sa izoštravanjem slike noću – ponovo, jedna od stvari koje se ne vide toliko na ekranu telefona koliko kada prebacite slike na kompjuter i shvatite da je gomila njih praktično neupotrebljiva. Onda smo shvatili da zapravo telefon traži da mirujete dodatnih 5-6 sekundi osim onih 3-4 sekunde koliko mu treba da obavi snimanje i kada vam javi da je sve navodno okončano. Jednostavno, noćno snimanje je prilično slabo.
Da li selfiji mogu da izvade stvar? Teško. Nokia 6.2 koristi kameru od 8 MP sa otvorom blende od f/2.0. I ova kamera ima fiksni fokus, ali on kao da je fokusiran negde iza, umesto na lice. Stoga ćete najčešće biti u situaciji da vaše lice uopšte nije u fokusu – još jedna stvar koja posebno upada u oči kada gledate fotografije na većem ekranu. Ni bokeh mod nije ništa bolji, posebno što gotovo uvek pravi artefekte i ne razdvaja lepo istureni objekat od zamućene pozadine.
Najzad, video – telefon je u stanju da snima video u 4K rezoluciji, što je lepo imajući u vidu cenovnu kategoriju. No, nažalost, tu nema stabilizacije, a 1080p video je stabilizovan, ali dosta slabijeg kvaliteta. I ovde beležimo istu stvar kao na Nokia 7.2 telefonu – 1080p video se može snimati i glavnim i ultraširokougaonim senzorom, pri čemu takvi videi imaju potpuno različite boje.Zaista želimo da nam se Nokia 6.2 dopadne. Reč je o korektnom telefonu sa “stok” Androidom. Da li vam je potrebno nešto više od toga? Nažalost, u ovom trenutku je u cenovnoj kategoriji u koju je plasirana prava “ludnica”, i mnogi konkurenti nude više. Možda je u boljoj poziciji spram konkurencije u odnosu na, recimo, Nokia 7.2, ali svakako nije u naročito dobroj poziciji.
Jednostavno, Nokia 6.2 nas ne uzbuđuje ni po jednom pitanju, a verujemo da brend kao što je Nokia treba više u ovom trenutku. Iako je Nokia 6.2 korektan telefon, na tržištu se nalazi veoma puno modela, pa sami procenite šta je za vas najbolje.
Prednosti:
– Ekran- Izvorni Android- Snimanje pri dobrim uslovima, 1080p video- (Uslovno) Google Assistant taster, za one koji koriste ovog asistenta
Nedostaci:
– Selfi kamera- Baterija i nedostatak brzog punjenja- Performanse bi mogle biti bolje
