Benchmark Redakcija
Kada je Nokia ponudila modele 7 i 7 Plus prethodne godine, delovalo je da se radi o vrlo korektnim uređajima po sasvim pristojnoj ceni. Međutim, neki drugi rivali kao što su Xiaomi, Realme, Oppo su tokom konstantne godine vršili pritisak, paralelno sa već etabliranim džinovima kao što su Huawei i Samsung, tako da ni ti modeli nisu uspeli da ostvare onaj proboj koji smo možda očekivali, koji bi HMD i njegov Nokia brend vratili na velika vrata među najširu publiku. Da li to može ovogodišnji naslednik, koji stiže pod oznakom 7.2?
Teško je reći unapred. Naime, Nokia 7.2 ima cenu od nekih 45 hiljada dinara, što iznosi gotovo 400 evra. To je svrstava, makar kada je Srbija u pitanju, u verovatno najnepopularniju kategoriju, jer košta nešto više od „magičnih“ 300 evra, a opet nije na nivou najboljih telefona koji puno koštaju. U svakom slučaju, cenovno pozicioniranje u startu ne ide na ruku, jer se već ulazi u klasu gde su korisnici zahtevniji nego obično.
Telefon na testu
Što se pakovanja tiče, Nokia isporučuje telefon u sada već možemo reći standardnom izdanju. To u praksi znači da telefoni dobijaju slušalice, što je lepa vest. No, ono što nije lepa vest jeste da telefon nema nikakvu silikonsku futrolu za nošenje, koja bi ga u startu zaštitila od oštećenja. To brojni konkurenti imaju, čak i oni koji su primetno jeftiniji. Takođe, odmah u startu bode oči činjenica da telefon nema podršku za turbo punjenje, pa se isporučuje sa punjačem od 10 W.
Prvi utisak koji Nokia ostavlja na korisnika je korektan. No, nije na nivou prethodnika, koji je karakterisala metalna izrada. Nokia za 7.2 koristi „kompozitni materijal“, koji ne ostavlja ekskluzivan utisak na korisnika kao što to čine staklo ili aluminijum. Za zaštitu je korišćeno Gorilla Glass 3 staklo spreda, a telefon je generalno izuzetno gladak na dodir. Model koji smo mi dobili je crne, odnosno tamno-sive boje. Iako je možda najneutralniji, ipak smo mišljenja da bi model u boji daleko lepše reprezentovao dizajn Nokia 7.2 telefona – uostalom, tako je sa praktično svim telefonima danas.
Prednja strana je uglavnom tipična za današnje telefone. Ivice su primetne – nisu velike, ali nisu baš ni tako male. Posebno se to odnosi na donju ivicu na kojoj se nalazi i natpis Nokia. U vrhu imamo teardrop notch, iznad koga se nalaze recke zvučnika slušalice. Značajan dizajnerski detalj na poleđini je kamera modul kružnog oblika, kakvi su sada pomalo i ušli u modu. Verujemo da bi futrola „ispeglala“ izbočinu, ali ona nažalost ne stiže sa telefonom, a izbočina je sasvim primetna. Ispod ovog kamera modula je smešten skener otiska prsta, tradicionalnog tipa i na staroj, dobroj poziciji na centralnoj osi.
S dijagonalom ekrana od 6,3 inča i masom od 180 grama, Nokia spada u neki prosek, pa telefon nije ni pretežak ni prelagan, i bez problema se njime rukuje jednom rukom, iako ga ne bismo opisali kompaktnim. Telefon se odlikuje prisustvom Dual SIM slota, kao i dodatnog mesta za SIM karticu, pa neće biti potrebe za svađama i dilemama da li koristiti proširenje memorije ili drugi broj.
Takođe, pomalo je čudna odluka da na levoj strani postave specijalan taster. Naime, dok su na desnoj strani tasteri za paljenje ekrana i za zvuk, na levoj strani se nalazi jedan taster, koji služi da se aktivira Google Assisstant. Ne znamo ni sami da li je i u kojoj meri ovo toliko korisna opcija, pa eto prilike da nam i vi u komentarima poručite da li uopšte koristite i koliko često ovu mogućnost – ukoliko ste dosta oslonjeni na glasovnog asistenta, sasvim je lako moguće da će vam ova mogućnost biti draga. U suprotnom – žao nam je, ali se dugme ne može mapirati da služi za neku drugu funkciju. Možete ga jedino disejblovati.Kada je hardver u pitanju, Nokia 7.2 stiže sa veoma pristojnim rešenjem. Istina, nije reč o nečemu neviđenom, ali svakako snage neće nedostajati. Naime, telefon se bazira na Snapdragon 660 čipsetu.
[modul]specifikacija=9782[/modul]
Osmojezgarni procesor obezbeđuje dobre performanse, sa četiri Kryo 260 Gold jezgra koja rade na 2.2 GHz i četiri Kryo 260 Silver jezgra koja rade na 1.8 GHz. Čipset raspolaže i vrlo dobrom Adreno 512 grafikom. Sad, da li je to najbolji izbor? Za te pare danas se mogu bez problema pronaći i brži telefoni, s naglaskom na modele koji se oslanjanju na Snapdragon 700 seriju čipsetova.
No, da li je Nokia 7.2 zbog toga zastareo? Mi mislimo da nije. Teoretski, postoji nekoliko varijanti kada su skladište i memorija u pitanju. No, do nas je došao model koji je i maksimalan u tom pogledu – 6 GB RAM-a i 128 GB skladišnog prostora.
Kako vidimo, za sada je samo ovaj Nokia 7.2 model u ponudi, a ne bi nas čudilo da tako i ostane, s obzirom da varijante sa 4 GB RAMa i/ili 64 GB skladištem upadaju i cenovno i u svakom drugom smislu u zonu gde je pravi ršum kada je konkurencija u pitanju.
Telefon dolazi sa izvornim Google Android 9 Pie operativnim sistemom i verovatno je to sve što imamo da kažemo po tom pitanju – toliko smo puta testirali, prenosili utiske, nema ničega što bi ovde bilo drugačije ili novo, pošto su svi Nokia telefoni deo Android One programa. Dobićete čist Android, bez ikakvih dodataka, kao i redovne apdejte.
Ima li ičega čime je Nokia “osvežila” Android? Postoji nekoliko gestova kojima možete dopuniti iskustvo korišćenja telefona. Reč je o par standardnih gestova na koje smo već odavno navikli u proteklim godinama, poput okretanja telefona da biste utišali zvono i slično.
Kada je reč o performansama, za to ne treba strahovati po bilo kom pitanju. Čipset je dovoljno snažan, mada danas, kao što rekosmo, ima dosta bržih, i pre svega energetski efikasnijih rešenja od Snapdragon 660 čipseta. Podržan je sa 6 GB RAM-a, pa objektivno nećete misliti da telefonu nedostaje snage. Udobno ćete igrati čak i zahtevnije igre.
Najzad, primetili smo dve hardverske modifikacije. Na levoj strani telefona je jedan taster, koji služi da se aktivira Google Assisstant. Ne znamo ni sami da li je i u kojoj meri ovo toliko korisna opcija, pa to morate sami da procenite. Nažalost, problem je što se ovaj taster ne može reprogramirati – ukoliko ne koristite često Google Assistant-a, verovatno će vas taster nervirati. Zapravo, i ako ga koristite, lako je moguće da ćete se iznervirati jer se nalazi na poziciji zbog koje se često aktivira u raznim situacijama.
Druga hardverska modifikacija jeste ugradnja notifikacione lampice u taster za paljenje ekrana. Premda to zvuči interesantno, i u praksi deluje veoma lepo, upotrebljivost je upitna. Često je telefon pod takvim uglom da ne možete da vidite notifikaciju – naime, taster je postavljen s desne strane bočno, pa ako je telefon u odnosu na vas okrenut na bilo koju drugu stranu, ako ga gledate odozgo ili odozdo, vrlo verovatno nećete uočiti obaveštenje.
Ekran
Nokia 7.2 se može podičiti vrlo pristojnim displejem. Kao što smo rekli, u pitanju je ekran dijagonale 6,3 inča, rezolucije 2280 x 1080 piksela. Ovim se potvrđuje subjektivan utisak da telefon nije baš toliko “izdužen” kao svi skorašnji modeli, jer je odnos stranica 19:9 umesto 19,5:9 ili čak više. Reč je o IPS ekranu koji je vrlo korektan, i teoretski zadovoljava puno toga. 
Podržava HDR10 standard, a čak nudi i Always On sistem prikazivanja informacija na ugašenom ekranu. No, u ovoj cenovnoj klasi već uveliko imate OLED ekrane, koji su ipak primetno bolji. Postoji dosta opcija za podešavanje i prilagođavanje putem softvera.
Audio
Audio komponenta je takođe prilično standardna. Telefon stiže sa jednim zvučnikom, pozicioniranim na donjoj strani, gde se nalaze dva izreza zvučnika. Zvuk nije ni naročito dobar ni nešto loš – rekli bismo da je čist prosek u pitanju. Telefon se barem nije odrekao 3,5-milimetarskog priključka, a treba spomenuti da je tu i FM radio podrška.
Baterija
Baterija ima kapacitet od 3500 mAh. Kao što znate, testiramo telefon tako što pustimo YouTube video od 10 sati i vidimo gde stane, uz osvetljenje ekrana na polovini. Na naše iznenađenje, Nokia 7.2 nije uspela da izdrži ceo video, gaseći se nakon 9 sati i 50 minuta, što smo ponovili u tri navrata, ne uspevši da izvučemo tih dodatnih 10-15 minuta. Ipak smo očekivali da će 3500 mAh da izdrži tih desetak sati, no dobro.
Generalni utisak nakon nekoliko dana korišćenja je da će telefon trajati dan zahtevnijim korisnicima, a onima manje zahtevnim do dan i po. Dva dana je ipak previše. Što znači da nije među najslabijim, ali ni među najboljim modelima po pitanju autonomije – opet imamo neku vrstu proseka, ako ne i manje od toga. 
I tu dolazimo do drugog problema pošto njegov punjač od 10 W ipak traži nešto više vremena da dopuni toliku bateriju preko USB-C porta. Dakle, Nokia ne uspeva da nadomesti utisak eventualnim brzim punjačem koji bi za kratko vreme dopunio visok procenat baterije.
Što se kamera tiče, Nokia je tu uvek imala pristojne rezultate, i drago nam je što možemo da prijavimo da je i ovde slično. Doduše, nećete se iznenaditi ako kažemo da je to pre svega zahvaljujući Quad Bayer senzoru od 48 MP, koji iskače (i to bukvalno, budući da štrči i ovde) iz svih današnjih telefona koje testiramo?
No, to po strani, Nokia koristi neke svoje trikove, pa tako imamo vrlo dobar kamera softver koji nudi pregršt različitih opcija i mogućnosti. Tu je sada i mogućnost noćnog snimanja, koje se ne sećamo u ranijim Nokia telefonima, posebno ne u ovoj kategoriji. Prelazak između modova se odvija svajpovanjem u stranu, slično kao i kod srodnih uređaja. Pro režim je takođe dostupan, kao i dobro nam poznate kombinacije Picture-on-Picture modova koje kombinuju snimke prednjom i zadnjom kamerom i slično.
Sam sistem se sastoji od tri senzora – glavnog od 48 MP, ultrawide od 8 MP i pomoćnog od 5 MP. Potonji služi isključivo za merenje dubine, i to je sve za šta se koristi. Ultrawide senzor omogućava snimanje fotografija sa širim kadrovima, ali nema nikakve naročite pomoći, a problem je i što je rezolucija niska, pa ovaj senzor valja koristiti uglavnom kada je nužda u pitanju – fotografije snimljene njime primetno zaostaju za onima koje su snimljene glavnim senzorom.
No, zato glavni senzor predstavlja zvezdu koja bi trebala da bude oslonac čitavog sistema, zajedno sa Zeiss optikom. On to i jeste, donekle. Zašto kažemo donekle? Reč je o Quad Bayer senzoru koji po 4-u-1 spaja susedne piksele, kreirajući efektivnu fotografiju od 12 MP koja je bogata detaljima. No, Nokia je “uspela” da napravi slike kojima dinamički opseg nije baš najbolji, iako kod ovih senzora upravo to jeste udarni adut. Takođe, kada snimate u “punih” 48 MP dobijate vrlo lošu sliku, kao da nešto tu ne radi kako treba.
Sam senzor ima otvor blende od f/1.8, PDAF, i generalno je isproban u toliko drugih telefona, da verujemo da ovde postoji neka začkoljica u softveru. Takođe, fotografije snimljene glavnim i ultraširokougaonim senzorom kao da su drugačije palete boja.
okia je uvela i noćno snimanje, koje opet nije baš najbolje, premda ne možemo reći da smo posebno razočarani. Ipak, dok neki žrtvuju realnost prikaza zarad preeksponirane slike sa velikim brojem detalja, kod Nokia 7.2 modela dobijete umekšanu sliku bez detalja koja izgleda dovoljno dobro na ekranu telefona, ali kada je pogledate na nekom monitoru visoke rezolucije, jasno vidite sve probleme. Prosto, sve je dosta umekšano.
Selfiji su sasvim pristojni, zahvaljujući kameri od 20 MP u prednjem izrezu. Rezultati su prilično dobri, posebno kada je zamućivanje pozadine u pitanju kod selfija sa bokehom. Detaljnost je na visokom nivou, posebno ukoliko je osvetljenje iole dobro. No, i ovde Nokia jednom rukom daje a drugom oduzme – ukoliko odaberete portret mod, slike će biti rezolucije od 5 MP. Zašto? Pa…zato.
Pored toga, snimanje videa daje korektne rezultate u 1080p rezoluciji, pre svega zahvaljujući stabilizaciji. No, ukoliko se opredelite za 4K video, gubite mogućnost stabilizacije. Zanimljivo je da su u 1080p obe kamere u stanju da snimaju video (i glavni i ultrawide senzor), i da su i jedna i druga stabilizovane.Ostaje nam da sumiramo utiske testiranja telefona. Ne možemo reći da nas je nečim posebno oduševio, niti da nas je nečim strašno razočarao, izuzmemo li možda punjenje baterije. Moglo bi da se kaže da smo očekivali više i da smo priželjkivali da će Nokia 7.2 biti taj telefon koji će “pogurati” brend ka većem prisustvu, u krajnjoj liniji da će kupci imati još više aduta da se opredele upravo za ovog proizvođača.
Nekako imamo zapravo obrnutu situaciju – da je Nokia ostala na dosadašnjem nivou, upravo kada su ljuti rivali krenuli krupnim koracima napred. Da sve bude još gore, ako ga posmatramo samog za sebe, telefonu ništa posebno ne fali i reč je o sasvim korektnom uređaju. No, da li je to dovoljno u današnje vreme, a da pri tome recimo Nokia 7.2 košta vrlo slično kao Xiaomi MI 9T, ostavljamo vama da procenite
Prednosti:
– Izvorni Android- Snimanje pri dobrim uslovima- (Uslovno) Google Assistant taster, za one koji koriste ovog asistenta
Nedostaci:
– Baterija i nedostatak brzog punjenja- (Uslovno) Dizajn pomalo zastareo- (Uslovno) Odnos cene i performansi ga uglavnom ostavlja iza konkurencije- Bez nekih posebno jakih tačaka
