Marko Nešović
O istoriji Pocophone/Poco telefona i džumbusu koji je Xiaomi napravio na tržištu pre dve godine sa modelom F1 pričali smo mnogo puta. Hajde da vidimo šta to novi predstavnik F serije donosi i koji su utiscima u radu sa njim.
Flagship killer vreme je definitivno iza nas. Takav epitet je zaslužio samo F1 i to zbog cene, iako iz naše perspektive u to vreme sve to tako nije baš izgledalo – i već sada znamo da se neki neće složiti sa time i ostati povređeni. Ne zamerite, to je naš stav. Imao je isti čipset kao najbolji modeli, u svemu ostalom je itekako zaostajao za najboljima. Ali je bio mnogo, mnogo, tri puta jeftiniji! Ovaj današnji jeftiniji je za nekih 35 procenata – nije isto.
I čini se da se Xiaomi nije ni trudio da popuni velike cipele koje je F1 ostavio iza sebe. Treba odmah naglasiti da Poco F2 Pro nije telefon koji je osmišljen od nule, već je u pitanju identični rebrendirani Redmi K30 Pro iz Xiaomi kuhinje, predstavljen dva meseca pre nego što je Poco F2 Pro ugledao svetlost dana. Naravno, to nikako ne mora da bude loša stvar. Naprotiv… Sa Pocophone F1 specifikacijama i mogućnostima, niste morali mnogo da razmišljate o kupovini, prosto na tržištu nije postojao nijedan telefon koji je mogao da mu priđe blizu sa odnosom cena/performanse. Poco F2 Pro je već malo drugačiji. Cena je u startu postavljena konkretno veća, a materijali kućišta i kamere su podignuti na dosta viši nivo. Nema više onog “bez razmišljanja najbolja kupovina” momenta, ali je F2 i dalje za korak ispred konkurencije. Jer za ovaj novac najbolje što danas možete da kupite jeste telefon sa 765G čipsetom.
Poco F2 Pro sa svojim prepoznatljivom veš-mašina pozadinom ostavlja utisak robusnog uređaja, pre svega zbog svojih dimenzija. Skoro 6,7-inčni ekran ima, za današnje pojmove, vešto skrivene ivice, koje su konkretnije tek sa donje strane. Bokovi su spojeni sa okvirom ekrana, tako da prednja strana deluje impozantno. Izostanak punch hole otvora za kameru dodatno naglašava veličinu ekrana, a motorizovana selfi kamera koja iskače kad je to potrebno dodatak je kojim se ne tako veliki broj telefona može pohvaliti. To je već jasan znak da od IP sertifikata i otpornosti na vodu i prašinu nema ništa…
Super AMOLED ekran koji koristi Poco spada u red boljih sa kojima smo imali prilike da se sretnemo, posebno po pitanju svetline. Reklamiranih 500 nita je itekako prisutno, a ukoliko je potrebno, na direktnom Sunčevom svetlu pozadinsko osvetljenje se znatno pojačava i bez problema parira i najsvetlijem danu, omogućavajući normalno korišćenje, što je za svaku pohvalu.
Pored velikih dimenzija po sve tri ose, težina od skoro 220g spada u fablet kategoriju i potrebno je malo vremena na navikavanje, posebno kada telefon držite jednom rukom. Korišćeni su materijali dostojni jednog flagship modela – staklo napred i nazad (sa Gorilla 5 zaštitom) i aluminijumski okvir.
Ako malo razmislimo, flagship modele karakteriše moćan hardver (često najbolji na tržištu), kvalitetna izrada (aluminijum plus staklo), odlične kamere i “vau faktor” koji po nečemu odvaja telefon od konkurencije. Da li F2 Pro ispunjava sve ove zahteve? Krenimo redom.
Snapdragon 865 je Qualcomm-ov najjači čipset na tržištu, i tu nema mnogo priče. Sitni proizvodni proces uz najbolje dostupne performanse nudi i malu potrošnju, a tu je i integrisani 5G modem, stavka koja svakim danom postaje sve popularnija ili nepopularnija kategorija, zavisi od tabora kojem se priklanjate.
Za one koji nas ne prate toliko često, novi Snapdragon 865 čipset raspolaže sa osam Kryo 585 jezgara u 1+3+4 kombinaciji. CPU deo čipseta je podeljen u dva dela: 4 x Cortex A77 + 4 x Cortex A55. Najbrže jezgro A77 bloka kuca na 2,84 GHz, slede tri na 2,42 GHz i četiri A55 namenjena za ne toliko zahtevne poslove na 1,8 GHz. I da napomenemo da ćemo ovakve kombinacije ubuduće često viđati, jer su se pokazale svestranim rešenjem za najrazličitije upotrebe – od najzahtevnijih scenarija do onih kod kojih je potrošnja presudni faktor.
Sistem raspolaže sa 6 GB LPDDR4X RAM-a i 128 GB ili 8 GB LPDDR5 RAM-a i 256 GB skladišta, a razlika u ceni od 50 evra stavlja slabiji model u vrlo nezavisnu poziciju, posebno kada se u obzir uzme Apple filozofija nemogućnosti proširenja memorijskim karticama. Razlika u memorijskom protoku između dve verzije telefona je oko 30%: LPDDR4X radi na 2133 MHz i ima protok od 33,4 GB/s, dok LPDDR5 radi na 2750 MHz i obezbeđuje 44 GB/s protoka.
Snapdragon 865 sa sobom donosi najnovije izdanje Adreno 650 grafike, što je ujedno i najmoćniji mobilni GPU na tržištu koji se ugrađuje u pametne telefone. U odnosu na svog prethodnika, verziju 640 koja dolazi sa Snapdragon 855 čipsetom, sintetički testovi pokazuju nešto više od 25% bolje grafičke performanse, koliko je i CPU unapređenje, kao i da je novi GPU 35% efikasniji. Napomenućemo i da Adreno 650 podržava ažuriranje drajvera kroz Play Store, kao i ekrane sa osvežavanjem od 144 Hz. Takav ekran još nismo videli na telefonu.
Kada saberete sve pomenuto, bilo da ste odabrali verziju sa više ili manje sistemske memorije, nema mobilne igre koja na ovom telefonu neće zasijati u svom punom sjaju na maksimumu detalja. Sa druge strane, rad sa više stvari istovremeno, popularni “multitasking” je nešto kroz šta moćni Snapdragon seče kao sabljom. Bez obzira na to koju aplikaciju odabrali, sve će funkcionisati besprekorno, što i jeste poenta najmoćnijeg mobilnog čipseta današnjice.
E sad, Poco F2 se reklamira kao telefon sa Liquid Cool Tehnologijom verzije 2.0, nekom vrstom tečnog hlađenja procesora i kao što smo najavili u testu Motorola Edge+ telefona, mnogo nas je zainteresovao učinak takvog specijalnog hlađenja. Međutim, nakon pola sata igranja Asphalta 9 u multiplejeru ispostavilo se da je Motorola Edge+ u stvari bio za stepen i po do dva hladniji nego Poco F2. Edge + je bio tu na 37, 37.5 stepeni celzijusa a Poco F2 tu negde, 38.5 – 39. Tako da ovakve tvrdnje proizvođača ne treba uvek shvatiti zdravo za gotovo: čak i da je rezultat merenja bio potpuno identičan, da uzmemo u obzir izvesnu toleranciju rezultata, konkretnog boljitka od te vrste hlađenja definitivno – nema! Osim ako Motorola nije stavila antifriz unutra a to nam nije prijavila.
Premijum materijali kod skupljih telefona garantuju strukturni integritet i kvalitetni dizajn, pa se ni Poco F2 Pro mnogo ne razlikuje od najboljih. Kvalitetno staklo ekrana, Gorilla 5 premaz protiv oštećenja napred i nazad, savršeno uklopljeni sa blago zakrivljenim aluminijumskim okvirom ostavljaju zaista dobar utisak. Kada tome dodate blago matiranu završnicu na poleđini, koja dodatno ističe sistem kamera, telefon spada u lepše modele koje smo videli u poslednje vreme. Loša strana korišćenja ovih materijala je “sapun” efekat i skupljanje otisaka prstiju, što je nešto što se ne može izbeći. Srećom, silikonska obloga koja dolazi u paketu dobro rešava problem klizavosti i otisaka prstiju na zadnjoj strani, a s obzirom da je prozirna, ne narušava izgled telefona u prevelikoj meri.
Metalna boja Electric Purple okvira je vrlo elegantna sa matiranom nijansom zadnje strane praveći dodatni diskretni kontrast koji je dovoljno upadljiv da dizajn ne bude dosadan. Dodajte tome i crveni power taster koji razbija jednobojnu monotoniju i predstavlja vrlo upečatljiv detalj koji nam se itekako svideo na novom Xiaomi telefonu.
Interesantno je da Xiaomi nije napravio simetrične trake antena, pa tako levi i donji bok imaju po jednu, dok ćete na gornjoj i desnoj strani naći po dve, raspoređene blizu ivicama. Kružeći oko telefona nalazimo interesantno da je Xiaomi odlučio da leva strana telefona bude bez ijednog tastera i porta. Desno su tasteri za regulaciju jačine zvuka i crveno obojeni power taster. Dole su primarni mikrofon, slot za dve nano SIM kartice i rešetkica mono zvučnika, te USB 2.0 port C tipa. Gornja strana nosi 3,5 mm džek, IC port, sekundarni mikrofon i slot mehaničke selfi kamere sa LED lampicom za obaveštenja u obliku prstena.
Interesantno je da Poco F2 Pro poseduje 3,5 mm džek za slušalice, ali ne poseduje FM tjuner, što je nesvakidašnja odluka, jer ova dva elementa obično idu u paru.
MIUI 11 smo viđali na Xiaomi telefonima i poznato okruženje se nije mnogo promenilo na Poco modelu, iako telefon ima Poco launcher. Glavne karakteristike većine novih softverskih GUI-ja idu ka jednostavnosti, pa ni Xiaomi nije odoleo ovom trendu. Bez mnogo opterećenja nepotrebnim aplikacijama, čist i jasan interfejs, sa velikim razmakom između opcija karakteriše Poco MIUI 11. Čini se da je Poco launcher pozajmio najbolje od oba sveta, ponešto od Android 10 karakteristika, u kombinaciji sa specifičnostima MIUI interfejsa, i u ovom slučaju to itekako dobro funkcioniše.
Sa baterijom od 4700 mAh Poco F2 Pro i lepo optimizovanim čipsetom će vam omogućiti dan i po do dva autonomije. Naravno, ukoliko koristite zahtevne aplikacije, igre ili vam je ekran često aktivan, završavaćete dan sa oko 30% baterije, što je najgora varijanta – ni da telefon priključite na punjač, ni da sačekate jutro. Tu vam može pomoći moćni punjač koji podržava Power Delivery 3.0, i sa 33W za oko pola sata puni bateriju na 60%, dok po našim merenjima od 0 do 100% treba malo više od sat vremena. Dobra stvar je što se Xiaomi odlučio da pored Quick Charge 4+ odluči i za podršku za široko rasprostranjeni Power Delivery 3.0, pa za brzo punjenje možete koristiti i neki punjač od drugog uređaja, ako vam vaš nije pri ruci.
Desetočasovni test YouTube videa sa 50 procenata osvetljenja Poco F2 završio je sa odličnih 60 posto baterije.
Snapdragon 865 kroz čipset, pored 5G, obezbeđuje i podršku za 802.11ax WiFI, odnosno popularniji WiFi 6, koji garantuje brzine od 1,8 Gbps. Tu je naravno i Bluetooth 5.1, sa svim aktuelnim podrškama, a USB C je, na žalost 2.0 tipa, iako bismo više voleli da vidimo neki moderniji interfejs.
Iako ni kod Snapdragon 855 čipseta nismo mogli da pronađemo nijedan nedostatak kad je brzina rada u pitanju, slično je i sa novim Qualcomm čipsetom. Superiorna brzina je najevidentnija u igrama, dok telefon reaguje munjevito na sve zadatke koji se stave ispred njega. Tome doprinosi i svedeni, optimizovani MIUI interfejs obučen u Poco launcher.Kako je optički senzor otiska prsta smešten ispod ekrana, zadnja strana, osim kućišta kamere i LED blica nema izraženih elemenata. Prstenasta šara oko kamere dodatno naglašava ovaj dominantni element, koji je još upadljiviji zahvaljujući matiranom staklu kome uspešno kontrira. Samo kućište kamera je kružnog oblika, a četiri kamere su smeštene simetrično. Radi se o kombinaciji 64 MP glavne kamere, 5 MP telefoto/makro, 13 MP širokougaonog sočiva i 2 MP senzora dubine.
Interesantno je da je nekolicina novinara bila začuđena upotrebnom senzora dubine i da su mislili da je četvrta kamera tu samo zarad simetrije, pa su napravili mali test. Prekrili su sočivo senzora dubine i gledali da li to utiče na fotografije. Većina ih je došla do zaključka da je u pitanju kamera koja se ne koristi i da njeno prekrivanje ne utiče na kvalitet slike. Da li je u pitanju softver ranih test primeraka ili nešto drugo po sredi ne znamo, ali smo u našim testovima utvrdili da razlika itekako postoji i da gornje levo sočivo (posmatrano otpozadi) itekako dobro radi. Ovo je najevidentnije u portretnom režimu gde je definisanje dubine kadra od najveće važnosti. Čak i prosto stavljanje prsta preko senzora i njegovo sklanjanje drastično menja definisanje merenje dubine kadra, pa smo utvrdili da je četvrta kamera mnogo više od elementa dodatog zarad simetrije.
Glavni senzor smešten je dole levo, tik ispod kontroverznog senzora dubine. U pitanje je stari znanac koji raspolaže sa 64 MP i koristi Quad Bayer tehnologiju slaganja fotografija. U prevodu – fotografije od 16 MP su ono što ćete najčešće koristiti, a za slučaj da imate dosta svetla na raspolaganju, a želite da uhvatite što više detalja možete, tu je i mogućnost korišćenja svih 64 MP za jedan kadar. Kao i dosad, ovaj senzor beleži zavidan nivo detalja, sa preciznim bojama i bez mnogo šuma, mada nam se dešavalo da ponekad fotografije imaju više šuma, i da su mutnije nego što bismo očekivali. Primećuje se i da je kontrast na fotografijama malo pojačan, što generalno kvari ukupni dinamički raspon kadra. Kao i sa pojačanim bojama, u doba HDR-a korisnici su naviknuti na slike sa nešto većim kontrastom i življim bojama, pa ovako podešen senzor neće smetati svim korisnicima.
Ono što je primetno je da kvalitet fotografija opada sa količinom svetla. Primera radi, kada uđete unutra, šum je izraženiji, kao i količina detalja koju senzor uspeva da zabeleži. Kada padne noć, slike su mutnjikave, a šuma ima u dovoljnoj meri da vam to zasmeta, sa mekanim ivicama i osrednjim dinamičkim rasponom. Korišćenjem mirne ruke i noćnog režima snimanja, većina ovih stvari se koriguje, pa je topla preporuka koristiti ga kada god ste u situaciji sa malo svetla na raspolaganju. Ono što ovaj senzor dobro radi je detekcija boja, a primetili smo i nedostatak light-bleed efekta, što je veliki plus. Naravno, sve zamerke uzmite sa rezervom, jer ovu kameru posmatramo iz ugla flagship modela, kada nikakve nedostatke ne smemo da oprostimo. Jer ako telefon nazivate konkurentom najboljima – onda pravila treba da budu jednaka.
Čini se da 2x zum koji Xiaomi reklamira potiče od kropovanja glavnog senzora, a ne upotrebom reklamiranog “telephoto/macro” sočiva. Nedostatak optičke stabilizacije glavnog sočiva kod fotografisanja je primetan korišćenjem 2x zuma, ali ne u prevelikoj meri, kao što je to kod video snimaka.
Dakle, na telephoto zaboravite, 2x zum je tu više kao stavka u specifikacijama nego što ćete imati realne koristi od njega. Sa druge strane – makro kamera je pravo iznenađenje. 50 mm žižna daljina i autofokus na senzoru od 5 MP prave čuda, i nadam se da neću preterati ako kažem da je ova makro kamera daleko najbolja od svih na pametnim telefonima današnjice. Prisustvo autofokusa i opcije 2x uvećanja je prava retkost, a kad tome dodate kvalitetan senzor, rezultati su fenomenalni, čak i kada svetlosni uslovi nisu baš najbolji. Slike su detaljne, oštre, sa dobrom dinamikom i detekcijom boja, a makro svet dozvoljava najrazličitije igranje sa plitkim fokusom i naglašavanjem detalja koji uvek ispadnu kako treba.
Širokougaona kamera raspolaže sa uglom od 123 stepena i ima performanse za koplje ispod glavne. Boje su dobro reprodukovane, možda malo mirnije nego što bismo to voleli, ali daleko od nepreciznih. Dinamika i ekspozicija su dobre, a detalji korektni za jedno ultra-širokougaono sočivo. Korekcija distorzije je na visokom nivou, što ćemo posebno pohvaliti. Sa slabijim svetlosnim uslovima padaju i performanse širokougaonog sočiva koje, zahvaljujući ograničenju otvora blende može prihvatiti mnogo manje svetla od glavne kamere, i to se primećuje. Slike nisu toliko oštre, što znači i manje detalja i više šuma. Ono što jeste dobro je detekcija boja, ali je to mali plus u poređenju sa ostalim nedostacima.
Motorizovana selfi kamera je jedan od interesantnih elemenata. Prilikom izlaska, sa leve i desne strane se nalaze LED lampice čije se boje mogu menjati, ali bismo više voleli da mogu da funkcionišu kao blic, umesto što se ekran koristi za osvetljavanje kadra u uslovima slabog svetla. Senzor od 20 MP daje vrlo korektne fotografije, bogate detaljima, sa dobrom detekcijom tonova kože, čak i kada svetlo nije idealno.
Zahvaljujući moćnom čipsetu Poco F2 Pro ima mogućnost da snima 8K video materijal u 30 fps, što ga stavlja korak ispred najboljih modela konkurencije čiji su snimci u 8K ograničeni na 24 fps. Video u 8K i 4K je vrlo kvalitetan, sa dosta detalja, lepim dinamičkim rasponom i skoro bez šuma. Primetan je nedostatak optičke stabilizacije kada snimate video iz ruke i kada se krećete, jer EIS ne uspeva dovoljno da kompenzuje pomeranje kadra koje prouzrokuje vaše kretanje. Sa druge strane, ako ste mirne ruke, video snimci će biti drastično bolji. Čak se i širokougaona kamera odlično pokazala sa 4K snimcima, sa dobrom korekcijom kadra i visokim nivoom detalja. Interesantno je i da i makro kamera može da snima video, doduše u 1080p, što nije tako čest slučaj. Naravno, imajte na umu da je nedostatak stabilizacije ovde itekako otežavajući faktor, te ako telefon nije na stativu, nemojte se ni truditi…
Provučen kroz testove, Poco pokazuje dominaciju u svim aspektima rada i u odnosu na dva do tri puta skuplje modele, što ga približava nasleđu serije kojoj pripada.
Pa da polako rezimiramo… da je primarna kamera ovog telefona opremljena optičkom stabilizacijom i malo boljim senzorom, bez ikakve sumnje bi F2 Pro bio novi Flagship killer. Međutim, kamera je i dalje jedan od, ako ne i najbitniji aspekt kod modernih telefona u očima publike.
Iako Poco F2 Pro ima 8K u 30 fps i najbolju makro kameru koju smo dosad imali prilike da vidimo, to i dalje ne zvuči toliko atraktivno kao 5x optički zum ili 108 MP, a iskreno, nije ni prineti sistemu kamera kojima raspolažu najnoviji Samsung, Huawei ili Apple telefoni.
Ukoliko objektivno pogledamo i sagledamo, Poco F2 je telefon visoke srednje klase sa dodatkom Snapdragon 865 čipseta – i to je prava konstatacija. I tako pozicioniran, on zaista nudi najviše u tom novouspostavljenom cenovnom segmentu od oko 70 hiljada dinara ili malo jače, segmentu koji tek nekako nastaje na krilima Snapdragon 765G procesora, Motorola Edge, Nokia 8.3, LG Velvet, evo i uskrsli HTC U20 a možda i Google Pixel 5 – a Poco F2 u odnosu na sve njih nudi konkretno jači, najbolji čipset. Ako ste neko ko telefon najviše koristi recimo za gejming, Poco F2 će predstavljati zaista sjajan izbor.
Poco F2, a i ostali telefoni koje smo naveli će ovog puta morati da se bore i protiv tradicije: a podaci su neumoljivi – taj cenovni rang preko 500e a manje od 1000e je prethodnih godina ostvarivao ubedljivo najgore prodajne rezultate. Da li će se to možda sada promeniti, videćemo…
Cene, podsetimo se. 70 hiljada dinara za verziju 6/128, odnosno 76 hiljada dinara za 8/256 opciju. Ovoga puta, nije toliko jednostavno preporučiti Poco F2 baš svim korisnicima kao pre dve godine, jer da se vratimo na sam uvod – to je bilo tada i nikada više. Ali kada na papir stavite sve mogućnosti i šta dobijate za 600, odnosno 650 evra, F2 Pro danas zaista jeste odlična kupovina. Ako želite ultimativne performanse, vodite računa o svom dinaru i ne pada vam na pamet da date 1000+ evra za mobilni telefon, dva puta merite a jednom sečete – a pri tome ne patite od toga da imate najbolju kameru, nemate šta dalje da razmišljate.
