Pozitivne ocene
- Sve karte bačene na performanse, jedini gejming telefon na testu ove godine
- Brzo punjenje snagom 120W
- Hardverski tasteri za gejming izlaze sa boka telefona
- Odlični zvučnici za potpuni užitak u igrama
Negativne ocene
- AMOLED ekran bez napredne LTPO matrice
- Izuzetno loš rezultat autonomije ali to nadomešćuje brzo punjenje
Poco F4 GT jeste premijum telefon po mnogo osnova: da, okrenut je gejmerima pa mu i možemo oprostiti nedotstatak IP rejtinga ili bežično punjenje. Sa druge strane, nekako koketira i sa običnim korisnicima koji ponekad vole da se poigraju pa nema klasični gejming dizajn. Baterija je podbacila, ali zato na planu performansi – briljira
Poco F4 GT je najnoviji model vrlo uspešne cenovno pristupačne serije ovog Xiaomi pod-brenda koji se hvali najmoćnijim čipsetom na planeti, brutalnim punjenjem i vrlo specifičnim gejmerskim dodacima poput dodatnih tastera za lakše igranje i audio sistemom sa četiri zvučnika.
Kada kupujete auto GT(I) je skraćenica od Gran Turismo i označava uglavnom sportske modele sa jačim performansama od drugih, ali šta vam GT oznaka znači kada kupujete telefon? Hajde da pitamo Poco?
Performanse na prvom mestu
I svi jako dobro znamo da je Poco poznat po tome da za malo novca nudi performanse bliske flagship telefonima – u ovom slučaju su te performanse i maksimalne, pa ni novi model F4 GT ne odskače mnogo od te filozofije. Mada u našem slučaju baš i ne kako smo se nadali, ali o ceni ćemo malo kasnije.
Prošlogodišnji Poco F3 uređaj je ostavio veliki trag kod publike: uostalom, naša redakcija ga je prethodne godine ocenila jednom od najboljih kupovina u višoj srednjoj klasi. Za razliku od prošlogodišnjeg F3 modela koji je stizao sa strašno brzim a veoma povoljnim Snapdragon 870 čipsetom, ovogodišnji najjači Poco stiže sa najbržim ali i najskupljim procesorom koji se može naći u ponudi. I dobar deo publike je u poslednjih mesec dana bio veoma ushićen, videćete vi šta je telefon kad stigne Poco F4 GT. Pa da vidimo…
Odmah da se razumemo, kod Poco telefona nećete videti mnogo zakrivljenih ekrana, ekstra tankih kućišta, najboljih kamera i plemenitih materijala, ali vam performanse sigurno neće manjkati. F4 GT u sebi ima Snapdragon 8 Gen 1 čipset, 8 ili 12 GB LPDDR5 RAM-a i 128 ili 256 GB skladišne memorije, veliki AMOLED ekran sa osvežavanjem od 120 Hz, aluminijumsko kućište i staklena leđa – karakteristike uglavnom rezervisane za flagship modele.
Sistem kamera broji ukupno četiri senzora – tri nazad i jedan napred, a tu su i četiri stereo zvučnika, punjač snage 120 W i pomenuti dodatni gejmerski tasteri. Sve ukupno, vrlo impresivne specifikacije. Bežična mreža podržava WiFi 6 i Bluetooth 5.2 specifikaciju dok je IC port smešten na gornjoj strani za sve situacije kada ne možete da pronađete daljinski od TV-a ili klime.
Ono što nam definitivno nedostaje jeste podrška za bežično punjenje koju recimo donosi Xiaomi 12, ali i baterija nešto većeg kapaciteta, jer je 4.700 mAh kod telefona sa ekranom dijagonale 6,67 inča nešto manje od očekivanog. Naročito kada je telefon ovako masivan i težak svih 210 grama.
Poco F4 GT – dizajn
Da Poco F4 GT ima gejmersku genetiku jasno vam je odmah kada odmerite njegovu liniju i dizajn koji obiluje detaljima koje nećete videti kod „običnih“ pametnih telefona. Primera radi, blic je na zadnjoj strani izveden u obliku simbola munje, a kućište kamera ima dve diskretne osvetljene linije čije svetlo se može menjati.
Na desnom boku se umesto klackalice za zvuk, bliže ivicama nalaze dva slajdera, čijim pomeranjem na unutra se otvaraju dva dodatna fizička tastera namenjena lakšem igranju.
Dodajte tome i matiranu poleđinu sa sjajnim delovima i geometrijskim šarama koje, sem ukrasa nemaju drugu funkciju – i jasna je priroda ovog telefona. Međutim, tu neobičnosti ne prestaju. Ako zanemarimo činjenicu da je klackalica za regulaciju zvuka pomerena na levu stranu, a power taster integrisan sa senzorom otiska prsta, da li ste ikada čuli da neki telefon ima mikrofon na sredini bočne strane? Ili možda da se otvori zvučnika nalaze bliže desnoj ivici sa gornje i donje strane?
Kod Poco F4 GT ništa od tih stvari koje izgledaju čudno nisu tu slučajno. Klackalica za zvuk je izmeštena levo zbog slajdera dodatnih iskačućih magnetnih tastera. Mikrofon je na levoj strani jer ga tako ne prekrivate prstima kada držite telefon horizontalno dok igrate ili nešto snimate, a zvučnici su tu da ni njih ne biste zatvorili prstima kada se igrate. Poco je mislio na mnogo toga i za to im moramo odati priznanje.
Poco F4 GT je premijum telefon, možda ne po debljini i eleganciji, ali po svemu drugom jeste. Sendvič stakla i aluminijuma definiše jaku strukturu ovog telefona, a veliki ravni AMOLED ekran omogućava udoban rad i uživanje u multimediji.
Paket ovog telefona je takođe bogat. Xiaomi se još uvek nije odlučio da eliminiše punjač iz paketa, a kod F4 GT su otišli korak dalje. U kutiji dolazi punjač snage 120 W koji telefon puni od 2% do 100% za manje od 20 minuta, ali i premijum USB A na USB C kabl dužine 1,5 m (1 m je standardna dužina) koji ima aluminijumski USB C konektor zarotiran za 90 stepeni. Ovo je vrlo koristan dodatak koji ne viđamo često, a koji omogućava znatno zgodnije držanje i punjenje telefona, jer je kabl faktički priljubljen uz donju ivicu i ne štrči previše van kućišta.
Pored punjača i kabla, tu je i providna silikonska obloga, ali i USB C na 3,5 mm audio adapter, jer se zna da gejmeri imaju kolekciju slušalica koje sigurno nisu bacili kada su proizvođači mobilnih telefona rešili da ih eliminišu iz pakovanja, zajedno sa 3,5 mm džekom.
Napomenućemo i da je ostatak dizajna kućišta veoma zanimljiv. Naime, stakleni poklopac zadnje strane je blago zakrivljen, jer je Poco F4 GT debeo čitavih 8,4 mm. Primera radi, nedavno testirani Galaxy S22+ ima 7,5 mm, a iPhone 13 Pro 7,7 mm. Dodajte tome i pomenutih 210 grama težine i jasno je da Poco F4 GT nije za svakoga. Pored toga na kućištu kamera se nalaze dva natpisa: „Freezing“ i „Speediest“, koja nam nisu baš najjasnija, osim ako ne alaudiraju na gejmersku prirodu i sistem hlađenja…
Kućište je zaobljeno na uglovima, ali su sve četiri strane ravne, kontrirajući popularnim konturama ostatka telefona. Na stranama su tasteri, konektori, mikrofoni i ostale potrebne stvari, a mi ćemo se zadržati na novim fizičkim tasterima koji imaju magnetne bravice, čijim pomeranjem tasteri bukvalno iskaču van kućišta.
Pomeranjem slajdera ka unutra oslobađaju se dva tastera za kažiprste, koje dobro znate ako ste ikada držali PlayStation ili Xbox džojped u rukama. Slajderi sada imaju crvenu oznaku, čisto da vas upozore da ne zaboravite da ih vratite kada ih ne koristite, a kada su sklopljeni, savršeno leže u ravni sa kućištem.
Osim u igrama softver omogućava dodeljivanje prečica ovim tasterima, ali nismo baš previše sigurni koliko je to praktično, jer će vam ovi tasteri većinu vremena biti zatvoreni, a prečica do koje možete doći tek kada prevučete slajder pa kliknete na taster i nije neka prečica. U svakom slučaju – na vama je.
Osim izuzetno zadovoljavajućeg zvuka i osećaja pri otvaranju i zatvaranju slajdera, ovi tasteri su korisni u igrama, ali ne u svima. Naime, zbog činjenice da telefon ima dodatne tastere, neke od igara mogu prijaviti da detektuju džojped i da vas pitaju da li hoćete da igrate preko njega, ili želite da nastavite preko telefona (standardno).
Problem sa ovakvom postavkom je što ako odaberete džojped, telefon od vas očekuje input od D-pad kursora, pečurkice i još bar četiri tastera koje nemate. Neke od igara poput PUBG nude prilagođavanje, ali se nemojte iznenaditi ukoliko naiđete na igru u kojoj su vam dodatni tasteri neupotrebljivi.
Napomenućemo i da sistem zvučnika spada u naprednije i da se sastoji od tvitera i vufera sa obe strane telefona, kreirajući tako stereo sliku sa po dva različita drajvera, uz napomenu da zvuk gore prolazi i kroz otvor slušalice, usmeravajući mali procenat zvuka i direktno ka vama.
JBL je zadužen za fino podešavanje reprodukcije, a kvalitet zvuka je jako dobar, sa evidentnim napretkom korišćenja po dva drajvera sa obe strane, posebno „niskotonca“ koji pravi razliku u odnosu na konkurentske telefone, iako ovde važi pravilo kvalitet pre glasnoće.
AMOLED ekran, 120 Hz osvežavanje
Veliki ekran je AMOLED tipa, ravan, sa zaobljenim uglovima i tankim okvirima na sve četiri strane. Brzina osvežavanja ide do 120 Hz, ali bez LTPO matrice koja omogućava fina podešavanja u skladu sa sadržajem ili aplikacijom koja je aktivna.
Poco kroz softverski meni omogućava Default režim ili Custom, koji vam daje da birate između 60 ili 120 herca, ali suštinski Default i 120 Hz Custom rade istu stvar: biraju između 60 ili 120 Hz u zavisnosti od aplikacije i toga da li dirate ekran.
Rezolucija je zadržana na 2400×1080 piksela, što na 6,67 inča dijagonale daje gustinu od 395 piksela po inču, što je, pokazalo se vremenom sasvim dovoljno – pa i za napredne korisnike. HDR10+ je implementiran, što možete proveriti i u Neflix aplikaciji, doduše ako plaćate paket od 12 evra mesečno, a brzina detekcije dodira je visokih 480 Hz, što je u skladu sa gejmerskom prirodom ovog telefona.
Svetlina je na prilično visokom nivou, pa će vam samo na direktnom Suncu smetati refleksija, što je u skladu sa kategorijom u koju se ovaj telefon svojski trudi da upadne. Prikaz boja je u skladu sa AMOLED prirodom ekrana, ali srećom Poco nudi bogate opcije prilagođavanja, pa smo na podrazumevanom Vivid podešavanju odabrali malo topliji (Warm) prikaz koji je omogućio nešto prirodnije boje.
Kao što već rekosmo, hardverska osnova telefona je na najvišem dostupnom nivou u svakom pogledu, pa Snapdragon 8 gen 1 sa 12 GB RAM i 256 GB ROM-a omogućava raskoš u svemu što moderni telefoni danas mogu da prikažu i pokažu.
Novina je dvostruki sistem hlađenja koji proizvođač navodi na zvaničnom sajtu, a koji pokriva čipset i sistem punjenja – brine se za sveukupne performanse. Istina, čini se da se Poco F4 GT nije zagrevao u meri u kojoj se to dešavalo sa modelima sa istim čipsetom, dok je zasebno hlađenje za elektroniku baterije logičan korak koji ćemo sve češće viđati.
Baterija, punjenje
Naime, kao i kod Oppo i OnePlus telefona, Poco F4 GT koristi jedan trik za brzo punjenje – baterija je podeljena na dva dela i svaki od njih ima zaseban čip i zasebne ćelije, pa se punjenje faktički obavlja u 2x60W režimu. U godini u kojoj Samsung svoje mnogo skuplje telefone puni maksimalnom snagom od 25/45W i 60W je izuzetan pomak.
Zahvaljujući ovom sistemu punjenja, Poco F4 GT se puni do 100% za manje od 20 minuta, ali uz dva jako bitna uslova. Naše merenje brzine punjenja funkcionisalo je sa telefonom ispražnjenim na 0% i priključenim na punjač. Međutim, brzo punjenje kod Poco F4 GT telefona radi samo ako se aktivira softverski, i ne radi kada je telefon ugašen, pa zbog toga Poco govori o punjenju od 2 do 100%, a ne od 0 do 100% u svojim materijalima.
Ali, čak i uz sve te uslove, Poco se vraški brzo puni i jedan je od najbržih po tom pitanju koji smo ikada testirali, ostavljajući iza sebe mnoge višestruko skuplje flagship modele. Napomenućemo i to da su vam za ovako brzo punjenje potrebni brzi (veliki) punjač i odgovarajući kabl, i da bez njih telefon ne može da postigne ovako veliku brzinu punjenja.
Takođe, to sa sobom nosi određene kompromise, jer je punjač od 120 W bar dva ili tri puta veći od prosečnog punjača za mobilne telefone. Sa druge strane, sa ovako velikom snagom, laptop punjač slobodno možete ostaviti kod kuće jer punjač u paketu omogućava punjenje snagama od 15W (5V/3A), 27W(9V/3A), 66W(11V/6A) i 120W(20V/6A), pa je prava šteta što na sebi nema još jedan konektor za punjenje više uređaja odjednom, jer mu snaga svakako ne manjka.
Sada bi trebalo da vam bude jasno zbog čega je Xiaomi ugradio zasebnu parnu komoru na elektroniku koja kontroliše punjenje baterije. Ono što za sada ne znamo, i nećemo znati skorije je koliko će baterija u ovom telefonu izdržati ciklusa punjenja pre nego što krene degradiranje kapaciteta, a jasno je kao dan da će se to desiti brže nego kod telefona sa sporijim punjenjem. Ali bi o tome mogli da govorimo tek za recimo godinu dana.
Za sada baterija od 4.700 mAh nije oduševila. Dovoljna je za jedan dan upotrebe, ali ne mnogo više od toga. Verujemo da je za ovako mali kapacitet baterije kriv veliki rashladni sistem, ali i tehnologija iza punjenja dve odvojene ćelije, pa su neki kompromisi morali biti napravljeni.
Ovo znači i da je na kraju našeg desetočasovnog testa video reprodukcije baterija pokazivala svega 23%, što nikako nije rezultat kojim će se neko hvaliti, ali je nužni kompromis kada se uzme u obzir šta sve dobijate.
Kamere
Sistem od tri kamere sa zadnje strane deluje skromno i kao da je pozajmljen sa nekog modela iz dve cenovne klase niže. Bar na papiru. Glavni senzor je Sony IMX686 rezolucije 64 MB, a slede 8 MP širokougaona kamera i 2 MP makro kamera, dok prednja kamera ima 20 MP takođe preko Sony senzora, ovoga puta IMX596.
Glavna kamera pravi pristojne dnevne fotografije sa dosta detalja, lepom redukcijom šuma, dobrom dinamikom kadra i nešto življim bojama, verovatno podešenim tako da izgledaju atraktivnije na ekranu telefona. Tu je i 2x zum sa digitalnim uveličanjem koje je baš onako kakvo biste ga očekivali – dobro, ali nije u klasi standardnih fotografija.
Kako je Sony senzor u pitanju, Quad Bayer tehnologija spajanja piksela se podrazumeva i rezultujuće fotografije imaju 16 MP rezoluciju, a ukoliko želite više detalja možete odabrati punu rezoluciju senzora, uz napomenu da redukcija šuma nije toliko dobra kao kod spajanja piksela.
Portretni režim je dobar, sa finom separacijom subjekta i opcijama naknadnog podešavanja nivoa zamućenja iz galerije.
Noćne fotografije aktiviraju Auto Night režim koji je veoma brz i poboljšava dinamički raspon, otvarajući senke i najtamnije delove, a prigušujući izvore svetla tako da ne izgore ostatak kadra. Forsiranje noćnog režima dodatno osvetljava fotografije, ali i pojačava oštrinu, tako da je to nešto što morate da prihvatite zarad HDR atraktivnosti fotografija.
Nedostatak stabilizacije sočiva nam je upropastio nekoliko fotografija, ali smo jako zadovoljni brzinom PDAF fokusiranja i količinom svetla koje ova kamera može da upije.
Širokougaoni senzor ima 8 MP f/2.2 i zahvata ugao od 120 stepeni. Boje nisu toliko precizne kao na glavnoj kameri, i ponekad umeju lepo da omaše, ali ne prečesto. Kamera je ograničena nedostatkom fokusnog sistema i rezolucijom, ali s obzirom na karakteristike, fotografije su iznenađujuće dobre po dnevnim uslovima, dok bismo za noćne slike preporučili noćni režim koji znatno poboljšava kvalitet, jer ova kamera nema pomenuti Auto Night režim.
Selfiji ne spajaju piksele, ali su fotografije dobre, sa dobro definisanim bojama i dinamikom. Voleli bismo da senzor zadržava malo više detalja, ali je moguće da je algoritam za uklanjanje šuma jednostavno preambiciozan. Tu je i makro kamera od 2 MP koja je dobra za specifične situacije, ali ne očekujte previše. Čak i Xiaomi krije makro kameru u podešavanjima, bez mnogo želje da je uvrsti među režime do kojih se brzo stiže.
Napomenućemo i da je snimanje videa moguće u 4K u 60 fps na glavnoj i 1080p u 30 na širokougaonoj kameri sa elektronskom stabilizacijom u oba slučaja. Ovde Poco F4 GT nije razočarao, jer su snimci vrlo dobri, detaljni i oštri i u 4K u 30 i 60 frejmova. Dinamika je odlična, a boje blago „napucane“, opet, u skladu sa ekranom na kojem će se prikazivati i na kojem zaista sve izgleda atraktivnije.
Utisci
Mi ovde u redakciji nakon druženja sa Poco F4 GT imamo vrlo jake i pozitivne utiske. Odmah da se razumemo – ovo nije telefon za svakoga. U pitanju je veliki, buckasti, nesvakidašnji pametni telefon, moderan po svim današnjim standardima. Ono što nema su Apple ili Samsung logo na poleđini, a to je za mnoge nepremostiva prepreka u situacijama kada za telefon treba izdvojiti konkretniju sumu novca. Za sve druge koji žele izuzetne performanse po svaku cenu, malo ko može da ponudi ovako dobar paket kao Poco.
Kao bonus su tu dodatni tasteri za igre, ekstremno brzo punjenje, zanimljiv dizajn, ali ne preterano orijentisan ka gejmerima, što može biti mač sa dve oštrice. Tu su i premijum materijali koje očekujete kod flagship telefona, vrhunski ekran, bogat paket opreme, jako dobri zvučnici i sve bolji i ispeglaniji MIUI 13 korisnički interfejs povrh Android 12 operativnog sistema.
Ono što je problematično kod Poco F4 GT telefona je njegova cena, koja je kod nas lepo viša nego u inostranstvu i iznosi 89.999 dinara, znači nekih 760 evra za verziju 12/256 GB, što je posebno problematično kada uzmemo u obzir da je prošlogodišnji Poco F3 koji smo proglasili najboljom kupovinom u klasi koštao 57.000 dinara u momentu pojave na tržištu.
Bićemo iskreni i reći da smo očekivali agresivniji nastup na tom planu, jer u Nemačkoj recimo F4 GT košta 600 evra u 12/256 i 500e u 8/128 varijanti za koji ne znamo da li će se i kada pojaviti kod nas. 25% razlike u ceni, nije to malo. Mada, to je zaista agresivna cena na Amazonu i kod još jednog online prodavca, ali ima i ponuda po 630, 660, do svih 700e. Govorimo naravno o 12/256 verziji.
Treba uzeti u obzir i da Xiaomi ne sme da učini Poco F4 GT konkurentom Xiaomi 12 telefonima u koji je ove godine uloženo puno očekivanja i truda, pa je i bilo za očekivati da se novi Poco negde „uštine“, tako da ne bude očigledno bolji od Xiaomi ponude, koja je i ove godine raznovrsna. A i Poco telefoni su generalno bazirani na nešto drugačijim principima.
U nekom direktnom poređenju sa konkurentima ukoliko posmatramo uobičajeni set karakteristika koje posmatramo, Poco F4 GT nije naš favorit: s druge strane u izuzetno mršavoj, da ne kažemo baš nepostojećoj ponudi gejming telefona – sigurno je da postoji izvestan broj kupaca koji žele upravo ovako nešto.
Onaj vrlo bitan postulat uvek je kod Poco telefona bila cena: i sada F4 GT znatno iskače iz tih okvira jer ovo je najskuplji Poco telefon ikada. Problem koji vidimo jeste to što je telefon ovog cenovnog razreda, ma koliko dobar bio, jednostavno nedostupan ogromnom broju potencijalnih korisnika na ovim prostorima.
I teško da će uspeh koji je ostvario F3 biti ponovljen, čak bismo to okarakterisali nemogućom misijom. I ta cena na startu prodaje F3 modela mnogima je bila teško dostupna, ali su mnogi zagrizli i preko granica svojih mogućnosti jer je to bila jedinstvena prilika da dođu do tako snažnog uređaja.
Bolja baterija, bežično punjenje i IP otpornost bi bili plus i realno nešto što biste očekivali u ovoj cenovnoj klasi (govorimo o ceni kod nas, jer mi kupujemo ovde). Kamera je dobra, ali evidentno zaostaje za drugim aspektima ovog telefona. Ne toliko da ćete biti razočarani, nego će vam se s vremena na vreme desiti da pomislite da bi situacija bila mnogo bolja sa optičkom stabilizacijom i nešto boljom selfi kamerom.
I zato, ako vam kamere zauzimaju jako visoko mesto na listi prioriteta, tražite dalje, Poco F4 GT nije za vas. Za sve nas koji volimo da se opustimo i malo poigramo u trenucima dokolice, ovaj telefon nudi sve što vam je potrebno da uživate u vrhunskim performansama. Čak i da vam je baterija problem, kada osetite koliko je brutalno brzo punjenje, zaboravićete na probleme sa autonomijom, jer ćete ih anulirati dopunjavanjem kada se za to ukaže prilika.
Valjalo bi i malo sačekati, jer ako se ovakav Poco F4 GT preko granice prodaje za oko 600 evra, može da se desi da uhvatite neko sniženje i pazarite ga po nešto realnijoj ceni, po kojoj je zaista kupovina koja se ne propušta. Znamo da Xiaomi ume na tom planu da iznenadi i napravi bum, da li agresivnim akcijama ili vezanim kupovinama koje kupce ozbiljno umeju da zagolicaju – naročito na startu prodaje. Ostaje nam da to ispratimo narednih dana kada ovaj telefon stigne na tržište.