Pozitivne ocene
- Dizajn telefona moždsa i najbolji u klasi: jedinstven i drugačiji
- Helio G96 nudi bolje procesiranje fotografija od Snapdragon 680 čipa
- IP53 sertifikat otpornosti
Negativne ocene
- Slaba autonomija
- Slabije CPU/GPU performanse od konkurenata sa Snapdragon 680
Poco M4 Pro je dobar telefon, jedan od najboljih izbora u klasi. Mi testiramo mnogo telefona, daleko najviše od svih: i skupih i manje vrednih, različitih – i trudimo se da uvek iznesemo realan i objektivan stav. Često nema prevelikog ushićenja ni kod daleko boljih telefona, pa ni ovog puta ne možemo da kažemo da smo fascinirani ovim modelom. Lepo, solidno… toliko. 2021-va nas je razmazila a 2022-ga nas je vratila korak unazad
Ako sagledamo celokupnu srednju klasu telefona koji su se pojavili ove godine, čini se da je njen donji segment, cene oko ili tik nešto iznad 200 evra, najmanje podbacio. Ovom klasom već par meseci definitivno vlada Xiaomi sa svojim Redmi Note 11 telefonom koji bez dileme nudi ono što konkurenti ne mogu da ponude u tom cenovnom segmentu – a sada mu se priključuje i Poco M4 Pro telefon, uređaj iz iste kuće ali pod drugačijim imenom.
Ovaj uređaj smo vam premijerno prikazali u našem izveštaju sa Mobilnog kongresa u Barseloni, tada smo videli i sličan model pod istim imenom ali i podrškom za 5G konektivnost. Malo drugačija kombinacija sa MediaTek procesorom koji nudi 5G povezivanje, nešto većeg – ali IPS ekrana. Sve u svemu, 4G varijanta deluje kao zanimljivija opcija.
Jedini Poco M serije koji smo do sada imali na testu bio je model sa samog početka 2021 godine: bio je to da ga tako nazovemo „običan“ Poco M3, bez sufiksa Pro – i dosta toga je unapređeno u ovih godinu dana.
U našoj recenziji Poco X4 Pro 5G uređaja rekli smo da je u pitanju maltene copy/paste varijanta Redmi Note 11 Pro telefona: u ovom slučaju postoji niz identičnih karakteristika ali i dovoljan broj različitih stvari, pa to pravilo ne preslikavamo na poređenje ova dva uređaja. Pokušaćemo da ih uporedimo i vidimo da li su ravnopravni, ili koji je bolji.
Poco M4 Pro je vizuelno vrlo primamljiv i interesantan uređaj, neobičan, svoj i drugačiji od bilo čega – jasno ćete ga prepoznati među desetinom drugim modela, i to iz daleka. I čestitke Poco timu na kreativnosti i želji da ga učine drugačijim, u tome su svakako uspeli.
Naravno, taj dizajn kreira ogromni blok na poleđini telefona kakav smo videli i na Poco X4 Pro modelu od koga je manji, tanji i lakši. Osim što ima ekran veće dijagonale, Poco X4 Pro deluje zaista robusnije – ali je zato M4 nekako elegantniji i kompaktniji, definitivno bolje leži pod rukom.
Dizajn
I ovaj telefon je u delić milimetra identičan Redmi Note 11 modelu, samo što je na njega da tako kažemo, nakalemljen ovaj ogromni kamera blok na poleđini – potpuno identična konstrukcija oba telefona, sa zaravnjenim ivicama telefona gde taj efekat nije toliko primetan kao kod Poco X4 Pro ili Redmi Note 11 Pro, jer sam ram je nešto uži.
Da spomenemo i da je ram telefona izrađen od polikarbonata, da je poleđina od plastike a ekran je zaštićen Gorilla Glass 3 staklom. Tu je i IP53 sertifikat zaštite od vode i prašine, zlu ne trebalo.
Desna strana telefona, uobičajena kombinacija, power taster i klackalica zvuka, na suprotnoj strani pri vrhu je slot za dve nano SIM kartice uz poseban slot za memorijske SD kartice ukoliko vam zatreba dodatnog prostora za smeštanje podataka.
Na gornjoj strani telefona smestio se 3.5mm port, rešetka drugog zvučnika, infrared senzor i otvor sekundarnog mikrofona – na donjoj, drugi zvučnik, USB port i primarni mikrofon. Senzor otiska prsta je u power tasteru telefona, radi očekivano dobro, a stereo zvuk je pristojnog kvaliteta i jačine za ovu klasu telefona.
Ekran
Ekran, AMOLED tipa, dijagonale 6.43 inča je isti onaj koji se nalazi u Redmi Note 11 telefonu: rezolucija standardna, 1080×2400 piksela, zaštićen je Gorila Glass 3 staklom, donosi osvežavanje od 90HZ i vrlo lepo osvetljenje od 700, odnosno čak 1000 nita u piku – pa se ovaj telefon sasvim pristojno pokazao pri upotrebi po sunčanom danu.
Hardver
Procesor u ovom telefonu je Mediatek Helio G96, 4G čip je naravno u pitanju: već smo ga videli u nekim od ranije testiranih telefona, na primer Realme 8i, Infinix Note 11 Pro, ili Redmi Note 11 Pro 4G. Podršku procesoru u radu pruža 6GB RAM-a kome se mogu dodati još 2GB virtuelne memorije al nema tu ne znamo ni mi kakvog dobitka – dakle 2GB više u odnosu na Redmi Note 11. Prostora za podatke, 128 GB UFS 2.2 memorije.
Jedan solidan čipset po pitanju brzinskih mogućnosti u ovom cenovnom segmentu. Naravno, nećemo pričati bajke o njemu jer takve priče nisu istinite i toga ima samo u Teleshopu gde je sve super i najbolje, ali, jedan odgovarajući čipset za telefone ovog cenovnog ranga, brži definitivno od Snapdragon 680 procesora u Redmi Note 11 telefonu, naročito kada je grafika u pitanju jer Mali G57 MC2 GPU je uprkos nižem radnom taktu mnogo bolji od Adreno 610 grafičkog procesora u Snapdragonu 680.
Ali, postoji problem koji se zove potrošnja: proizvodni procesi u kome su izrađena ova dva procesora znatno se razlikuju, 6 naspram 12 nanometara, i tu postoje ozbiljne razlike.
Baterija
Oba uređaja imaju identične baterije od 5000mAh, i punjači su im uzgred budi rečeno isti, 33W što znači oko sat vremena punjenja od 0 do 100 procenata. Poco M4 Pro je nakon našeg desetočasovnog testa YouTube reprodukcije pri osvetljenju ekrana na 50 procenata pokazivao svega 39 procenata preostalog kapaciteta baterije – a njegov suparnik značajno više, 55 procenata!
Tih 15ak odsto zaista nije mala razlika i Poco M4 Pro definitvno nije telefon za dva dana upotrebe: obzirom na praktično identičan ekran ova dva telefona, jedinu razliku predstavlja potrošnja Helio G96 čipa. I bacili smo pogled na ranije testirane telefone sa ovim Mediatek čipsetom i rezultate koje su ostvarivali, imali smo vrlo sličnu situaciju i sa tim modelima. Tako da, u ovom slučaju, između ova dva telefona osnovna dilema glasi – performanse ili baterija?
Da se razumemo, nisu to performanse ne znamo u kojoj meri bolje, bolja za nijansu jeste odzivnost samog uređaja i performanse u sintetičkim testovima, pa i u igrama. Ali nisu to neke razlike, da se neko ne zbuni i očekuje previše od telefona koji košta oko 250 evra. Postoje i penali u vidu neadekvatne potrošnje: telefon se ne greje i to je istina, ali trajanje baterije je ipak daleko ispod proseka.
Operativni sistem, i dalje samo Android 11, korisnički interfejs naravno MIUI 13. Sve znate, nema tu šta da se doda nakon bezbroj recenzija: utisak kvari samo šarenilo stvoreno od čak 10 preinstaliranih igara, nama to pomalo kvari utisak.
Kamere Poco M4 Pro telefona
A kada su kamere u pitanju i ono što utiče na njihove mogućnosti, tu na ovom modelu imamo zanimljivu situaciju. Umesto najnovijeg Snapdragon čipseta, koji se ove godine i nije baš proslavio obradom slika u ovoj klasi, kao i nekog od aktuelnih senzora nove generacije, koji su nam takođe ostavili pomešane utiske, Poco M4 Pro donosi kombinaciju prošlogodišnjeg Mediatek Helio G96 čipseta i nešto starijeg Samsungovog Isocell senzora od 64MP na glavnoj kameri.
Starije provereno, ili novo – odlučite sami, ali je činjenica da je nekada rad sa alatom koji dobro poznajete lakši od rada sa nekim novim sa kojim niste imali iskustva, a isto po svemu sudeći važi i za developere koji se bave mogućnostima kamera i njihovim algoritmima u kompanijama koje proizvode mobilne telefone.
Za slike koje nudi glavna kamera na ovom modelu možemo reći da su ukupno vrlo dobre – nivo detalja je čak i viši nego na nekim skorašnjim 108MP i 50MP modelima, što doprinosi subjektivnom utisku kvaliteta, dinamički opseg solidan, boje realne, iako bi fotografije verovatno izgledale još bolje da su možda za mrvicu življe.
Na glavni senzor praktično i nemamo neke zamerke, odlično je podešen i praktično u svim uslovima pravi dobre, za ovu klasu čak odlične fotografije. Jedina zamerka je što je na jako finim detaljima poput krošnje drveća u nekim scenama moguće primetiti malu hromatsku aberaciju koja je rezultat naknadne obrade, a ne optike na samom senzoru.
Kako se glavna kamera u nedostatku telefoto senzora koristi i u tu svrhu sa 2x digitalnim zumom, pomenuta zamerka u tom slučaju češće dolazi do izražaja, pa ne preporučujemo da ovu opciju koristite jer je bolje slikati na 1x, zumirati i u softveru iseći ono što vam je zaista potrebno.
Ultraširoka kamera od 8 MP sa otvorom blende od f/2.2 i uglom snimanja od 118˚ je realno slabija tačka ovog modela – od ovog tipa senzora i te rezolucije i ne očekujemo neku oštrinu, ali ono što dodatno kvari utisak je primetna hromatska aberacija u svim delovima scene, ne samo po uglovima, pa je moguće primetiti razlivene boje na kontrastnim elementima.
Na nekim fotografijama ovo manje dolazi do izražaja, na nekim više, pa će dosta zavisiti i od sadržaja. Kamera je i dalje apsolutno upotrebljiva, čak i korektna, ali smo utiska da je ovo lako moglo biti izbegnuto boljim izborom sočiva – nije baš da je to nešto gde se može značajno uštedeti, pa bismo rekli da je to propust.
Treća kamera, macro od 2MP je nešto od čega ne očekujemo puno, često je tu samo radi reda, ali je u ovom slučaju pristojna za to što jeste i pored odsustva autofokusa – dovoljno svetla i malo pažnje da objekat deluje oštro na ekranu, tj. da ne priđete baš previše blizu i moguće je napraviti nešto upotrebljivo.
Što se noćnih fotografija tiče, one su vrlo dobre na glavnom senzoru, možda ne na nivou boljih koje smo videli u skorije vreme po pitanju detalja, ali sasvim korektne i po tom pitanju, uz dobru svetlinu i reprodukciju boja. Noćni mod dozvoljava isključivo korišćenje glavne kamere, dakle ništa od ultraširoke, ali je moguće i noću koristiti 2x digitalni zum, što kao ni danju ne daje baš dobre rezultate – viđali smo dosta bolje rezultate u tom pogledu od nekih modela.
A što se video snimanja tiče, ponovo je tu ograničenje na Full HD rezoluciju koje je rak rana ovogodišnjih telefona srednje klase, mada ovo nije novi procesor več prošlogodišnji koji ni u to srećno doba nije imao podršku za 4K video.
Kvalitet videa sa ovakvim ograničenjima je ipak solidan za ovu rezoluciju, uz korektnu stabilizaciju, kako na glavnom tako i na ultraširokom senzoru, osim što je na ovom drugom, kao i na fotografijama, primetna hromatska aberacija koja u pokretu još više dolazi do izražaja.
Noćno video snimanje je takođe korektno na glavnoj i upotrebljivo na ultraširokoj kameri, ali sve dok niste u pokretu, jer to već postaje krupan zalogaj za algoritam stabilizacije.
Za kraj priče o kamerama pomenimo i prednju kameru od 16 MP f/2.5 koja nudi solidan nivo detalja i dobru reprodukciju boja i koja ostavlja dobar utisak, kako danju tako i noću.
I ovaj test je još više ogolio činjenicu da jedan prosečni čipset sa sredine prošle godine bolje barata sa obradom fotografija nego ovogodišnja ponuda serije 6 kompanije Qualcomm. Dokazano i u testu Redmi Note 11 4g i 5G modela, potvrđeno i sada.
Solidan izbor u klasi
I dolazimo do momenta u kome treba izneti konačni sud o Poco M4 Pro telefonu: u ovih godinu dana Poco je znatno unapredio svoju najjeftiniju M seriju uređaja, mada moram da se ogradim da smo mi tada testirali M3 model, dakle ne M3 Pro.
I Poco M4 Pro je dobar telefon, jedan od najboljih izbora u klasi. Mi testiramo mnogo telefona, daleko najviše od svih, i skupih i manje vrednih, različitih – i trudimo se da uvek iznesemo realan i objektivan stav. Često nema prevelikog ushićenja ni kod daleko boljih telefona, pa ni ovog puta ne možemo da kažemo da smo fascinirani ovim modelom. Lepo, solidno… toliko. 2021-va nas je razmazila.
Kao najveći napredak naveli bismo implementaciju Super AMOLED ekrana u odnosu na prošlogodišnji IPS sa znatno nižim nivoom osvetljenja: i performanse su značajno unapređene uvođenjem u igru novog čipa koji je baš, baš brži u odnosu na tadašnji anemični Snapdragon 662.
Dizajn Poco M4 Pro telefona nam se baš dopada: u ovoj nižoj srednjoj klasi se zaista ističe u odnosu na mnogobrojne dosadne telefone od kojih dobar deo ne liči ni na šta, još ako ga pronađete u žutoj boji, bombonica.
Lepo leži pod rukom, ta 6.43 inčna dijagonala ekrana se pokazala kao izvanredna sredina između malih i kompaktnih uređaja – ugodnija je za rukovanje od grdosija sa većim ekranom a opet niste previše oštećeni za količinu sadržaja na ekranu – za sve one koji su navikli na velike uređaje.
Kamera je definitivno bolja od svih ovogodišnjih konkurenata u ovoj cenovnoj klasi, što još jednom potvrđuje pravilo ovog proleća, paradoks nema šta, još uvek se mučimo da to prihvatimo – pa se eto na kraju krajeva radujemo što slike obrađuje procesor koga iskreni da budemo, do pre koji mesec figurativno rečeno, ne bi ni pogledali.
AMOLED ekran u ovoj kategoriji je takođe prednost u odnosu na veći deo konkurencije, stereo zvučnici, sve u svemu jedan vrlo lep miks karakteristika – pa i uvek korisni infrared senzor pride.
Ono što korisnike uvek zabrinjava jeste famozni proximity senzor: u bezbroj pokušaja jednom smo ga uhvatili na delu da nije odradio posao kako treba. Sve je to stvar slučaja, većina prezadovoljna a poneki nemaju sreće…
Situaciju jedino kvari trajanje baterije na ovom telefonu, sve ispod 40 procenata nakon deset sati našeg testa je jednostavno, na granici prihvatljivog. To je cena starog proizvodnog procesa ali je tržište u takvoj situaciji, daj šta daš.
Što se cene tiče, 30 hiljada dinara u Srbiji, oko 255e za čitaoce van teritorije Republike Srbije, znači 5 hiljada dinara više od Redmi Note 11 telefona sa kojim deli veliki broj istovetnih ili sličnih karakteristika. Ima 2GB RAM-a više, nešto bolje performanse, bolju kameru i – lošiju bateriju. Pa sad šta vi mislite da vam je najbitnije prilikom izbora, to ćete morati bez nas da odlučite.
Ono što je uočljivo u momentu dok smo proveravali cenu uoči recenzije, skoro da ga nema u ponudi kod lokalnih prodavaca. Na sve strane iskaču ponude Poco M4 Pro 5G modela, ali ne i ovog koji smo mi testirali. Verujemo da je u pitanju kratkotrajna nestašica… ako se lageri stabilzuju i pronađete ga po dobroj ceni, slobodno!