Poco X3 Pro test - šta je Poco novo smislio?

Šest meseci nakon predstavljanja Poco X3 NFC modela, stigao je i Poco X3 Pro. Prvi telefon koji je do nas stigao sa Snapdragon 870 čipsetom je bio Motorola G100 – prvi telefon koji je ponudio fantastične performanse za svega 45.000 dinara.

Međutim, kao što to obično biva kada Xiaomi predstavlja svoje telefone, Poco X3 Pro nudi sličan paket sa Snapdragon 860 čipsetom za 11.000 dinara manje, odnosno za 6.000 dinara manje ako birate verziju sa više memorije. Kako je Poco unapredio X3 NFC model i kako novi Pro stoji uz svoju konkurenciju? 

Poco X3 Pro – dizajn

X3 Pro je suštinski jako sličan NFC verziji. Kućište je identičnih dimenzija, sa plastičnim leđima i vrlo verovatno aluminijumskim ramom, kao kod X3 NFC.

Aluminijum i lepo ispolirana plastika na modernim telefonima deluju ekstremno slično, tako da je jedini razlog da se proveri tip materijala da se zagrebe oštrim predmetom, što nam nije bilo dozvoljeno na test primerku. S obzirom na u milimetar iste dimenzije, pretpostavljamo da je Pro spakovan u isto kućište kao i NFC verzija. 

Ekran je dobio Gorilla Glass 6 zaštitu naspram Gorilla Glass 5 kod modela prethodne generacije. IP53 otpornost je ostala, kao i ekran i dizajn zadnje strane. Plastika nazad ima sjajnu prugu po sredini telefona, u širini kućišta kamera, sa velikim Poco natpisom pri dnu i finom šarom koja razbija monotoniju. Ostatak zadnje strane je matiran, da bi se istakao središnji deo, što je element koji dizajn u potpunosti ispunjava.  
 
Kućište kamera se nije promenilo od NFC modela, sa prepoznatljivim kružnim oblikom i dodatno izbačenim delom koji nosi sočiva kamera i blic. U paketu se dobija providna silikonska obloga koja niveliše izbačeno kućište kamera kako to ne bi bio prvi deo kojim dodirujete sto kada spustite telefon.  

Svi konektori su na istim mestima kao kod NFC verzije. Power taster je i senzor otiska prsta, sa klackalicom za zvuk iznad, a fiokicom za dve SIM kartice na drugoj strani. Ako želite da žrtvujete jedan SIM slot tu je mogućnost proširenja memorije preko microSD kartica.

Gornja strana sadrži i IC blaster, kao i sekundarni mikrofon, dok se primarni mikrofon, glavni zvučnik i USB 2.0 Type-C nalaze na donjoj strani. Kao i kod prethodnika, tu je i 3,5 mm džek za slušalice, i dalje rado viđen gost za sve one kojima su preostale žične slušalice od pre koju godinu. 

Tu su i stereo zvučnici, sve omiljenija opcija korisnika pametnih telefona koja znatno diže upotrebljivost svakog uređaja. Performanse su, očekivano dobre, sa gornjim zvučnikom, koji dovoljno dobro parira primarnom zvučniku sa donje strane, iako ima manje otvore. Kao dodatni otvor zvuka služi slušalice, čija rešetkica krije i davno zaboravljeni dodatak – LED indikator.

Ekran

Dok je zadnja strana kućišta zakrivljena, ekran je potpuno ravan i istih dimenzija i karakteristika kao na septembarskom modelu. Pogađate, dijagonala IPS ekrana je 6,67 inča, rezolucija je 2400×1080 piksela, osvežavanje je 120 Hz, svetlina oko 450 nita, a tu je i podrška za HDR10 i detekciju dodira na 240 Hz.

Kao da vam ponovo pričamo o Poco X3 NFC, zar ne? Jedina razlika je moderniji zaštitni sloj, pomenuti Gorilla Glass 6 umesto verzije 5. Čak su i okviri ostali isti, sa nešto primetnijom „bradom“ sa donje strane.  

Primetan je mali uticaj punch hole kamere na sredini gornjeg dela telefona na svetlinu oko same rupe, ali ništa strašno. Svetlina je korektna, ali ćete po jakom suncu verovatno kukati da vam fali malo jače osvetljenje da biste lepo videli sve na ekranu.

Podešavanjem osvežavanja ekrana na 120 Hz dobićete varijabilni broj sličica u sekundi koji će varirati između 60 i 120 Hz, sa filmovima u pojedinim aplikacijama koji spuštaju osvežavanje na 48 Hz. 

Procesor

Za razliku od ekrana, Snapdragon 732G je znatno unapređen korišćenjem Snapdragon 860 verzije, koja je faktički malo brža verzija doskorašnjeg najboljeg čipseta, Snapdragon 855. Kryo 485 Gold i Silver jezgra su raspoređena u poznati 1+3+4 šablon sa frekventnim rasponom od 1,78 do 2,96 GHz.

Grafika je Adreno 640, ozbiljno unapređenje u odnosu na Adreno verziju 618. I memorijski podsistem je dobio lepo dupliranje skladišne memorije, pa umesto dve verzije sa 6 GB i jednom sa 8 GB imate obrnutu situaciju: Poco X3 Pro dolazi u verzijama 6/128, 8/128 i 8/256 GB, što je zaista veliki plus. Dodajte tome i da novi Snapdragon čipsetovi koriste UFS 3.1 memoriju, jasno je da je, pored čipseta ovo najozbiljnije pojačanje novog telefona. 

Prijatno nas je iznenadio sistem hlađenja na Poco X3 Pro, uz koji ovaj telefon nikada ne postaje vreo kao što se dešavalo sa SD855 modelima, već topao do polu vruć, kada malo duže igrate naslove kao što su COD: Mobile, PUBG ili Dead Trigger 2. 

Konekcije su gotovo identične na oba modela, kao i baterija i punjač koji dolaze u paketu. Ovo znači 5160 mAh za vaše dvodnevne poslove i 33 W za šezdesetak posto punjenja za pola sata, što je postala traženija stavka od punjenja od 0 do 100%. Test baterije je pokazao da se autonomija nije mnogo promenila na Pro verziji. Dva dana opuštenog korišćenja su potpuno realni scenario, sa mogućnošću da autonomija poraste i na dva i po dana, osim ako niste fan zahtevnih igara, koje umeju lepo da svuku bateriju nakon par gejming sesija. 

Kamere

Sistem kamera je izgleda bio kamen spoticanja kod Pro modela, jer je ovo jedina sfera u kojoj ovaj model nije zaslužio Pro sufiks u odnosu na X3 NFC.

Umesto prošlogodišnjeg 64+13+2+2, dobili smo 48+8+2+2 sistem kamera, dok je selfi kamera ostala nepromenjena. 48 MP senzor je – pogađate – Sony IMX582, poluinčni foto čip sa 0,8 µm pikselima, sočivom od 25 mm sa f/1.8 blendom i PDAF sistemom fokusiranja. 8 MP širokougaona kamera hvata široki ugao sa 15 mm sočivom sa blendom od f/2.2, dok makro i senzor dubine raspolažu sa skromnih 2 MP sa f/2.4 blendom. 

Dnevne slike su jako dobre, kao što smo navikli od Sony senzora i dovoljno dobrih sočiva. Dobar dinamički raspon, dobre boje i dovoljno detalja, koji se ponekad gube usled agresivne redukcije šuma, najvidljivije na žbunju i travi. Digitalni 2x zum koji nudi aplikacija kamere je upravo to – 2x uveličanje glavnog senzora, pa ga treba realno percepirati i znati njegova ograničenja.  

Skok na 8 MP širokougaonu kameru nije toliko primetno, jer ova kamera ima jako dobre performanse. Detalja ima iznenađujuće mnogo, oštrina je na visokom nivou, kao i dinamički raspon, što je jako bitno kod kamera ovog tipa. Nedostatak autofokusa nosi svoja ograničenja, ali imajte na umu da smo u rangu do 300 evra, što ove rezultate čini impresivnim.  

Makro sočivo je fiksirano na oko 5 cm, pa zahteva malo navikavanja. Boje su isprane, detalji oskudni, kao i dinamički raspon, pa se ne treba oduševljavati ovom kamerom, jer su fotografije polu-upotrebljive, a kamera ima više marketinšku težinu nego realnu upotrebljivost. 

Po mraku glavna kamera pravi pristojne fotografije bez mnogo šuma. Detaljima se nećete previše hvaliti, zbog agresivne redukcije šuma, ali su boje vrlo realne što je veliki plus. Noćni režim radi na glavnoj i širokougaonoj kameri i ovde fino popravlja situaciju: dobijate više detalja, oštrinu i otvorenije senke. 

Prelazak na 8 MP kameru je evidentan, jer su slike tamne, mutne, sa malom količinom detalja. Srećom, tu je noćni režim koji vrlo dobro popravlja situaciju. Izdvajaju se detalji, popravljaju se dinamika i boje, praveći razliku između neupotrebljivih i skroz korektnih fotografija.  

Selfi i video 

20 MP selfi kamera je ista kao kod X3 NFC modela. Velika rezolucija senzora daje oštre fotografije sa dosta detalja i dobrim bojama i dinamikom kadra, što je posebno važno kada je veliki kontrast između vas i pozadine. Prisutan je i softverski portretni režim, koji će se malo mučiti ako vam je kosa previše čupava, ali generalno dobro radi svoj posao. 

Video snimci su mogući u 4K u 30 fps sa žiroskopskom stabilizacijom, fullHD u 30, 60 ili 120 fps, dok je usporeni režim omogućen pri 960 fps u 720p. Kada je kvalitet snimaka u pitanju, Poco X3 Pro nije razočarao. 4K video je dobar, detaljan i fino stabilizovan. Dinamika kadra je na visokom nivou, kao i oštrina snimka, sa šumom u tamnijim delovima kadra. Boje su verne, čineći snimke realnim i dopadljivim. Za slučaj da želite dobar video neke trke ili situacije u kojoj ćete se brzo kretati, tu je SuperSteady režim koji snima u 1080p sa veoma kropovanim kadrom i odličnom stabilizacijom, kada vredi žrtvovati detalje zarad mirne slike. 

MIUI 12

Android 10 sa Poco X3 NFC je porastao na verziju 11, donoseći prepoznatljivi MIUI 12 korisnički interfejs za Poco telefone. Više o njemu u detaljnom testu na našem sajtu. Jedan od novijih telefona sa kojim debituje MIUI 12 je Poco X3, a novi korisnički interfejs donosi mnogo toga sa sobom.

Izgled interfejsa je blago redizajniran, sa novim animacijama i nešto življim bojama. Ono što se nije mnogo promenilo su jednostavnost i logički raspored elemenata. Novi MIUI 12 i Android nisu opterečeni nepotrebnim aplikacijama, interfejs je čist i jasan, sa velikim razmakom između opcija u podešavanjima. Poco launcher je otišao u prošlost, a čini se da je MIUI 12 preuzeo neke karakteristike ovog specifičnog UI-ja.

Brzina detekcije pokreta od 480 Hz veoma dobro će doći u igrama, posebno onima u kojima refleksi umeju da naprave razliku između pobede i poraza. Tu je i Always On Display opcija, sa mnoštvom različitih prikaza, kao i bogati izbor tema i prikaza.

Za one koji do sada nisu čitali naše recenzije telefona sa MIUI 12 napomenućemo da je sa novom verzijom stigao je novi kontrolni centar koji se poziva prevlačenjem prstom na dole bilo gde na desnoj strani ekrana, dok se do dela sa obaveštenjima dolazi istim potezom, samo na levoj strani. Na ovaj način je prilazak prečicama znatno lakši jednom rukom, ali ako niste levoruki, za obaveštenja će vam i dalje trebati dve ruke.

Kontrolni centar sadrži malo drugačije prečice, sa uveličane četiri kartice za WiFi, mobilne podatke, Bluetooth i LED lampicu, dok je ostatak izlistan ispod. Na žalost, nije moguć prelazak iz kontrolnog centra na obaveštenja prevlačenjem leve strane i obratno, pa ako greškom otvorite kontrolni centar, a hteli ste obaveštenja, morate da se vratite i da prevučete prstom po levoj strani ekrana. Naravno, sve ovo je, kao i osnovna ideja MIUI GUI-ja od samog početka da veoma liči na iOS, pa će se korisnici koji su koristili Apple uređaje lepo snaći sa većinom opcija. 

Home ekran nije doživeo prevelike izmene, a moguće je birati sistem navigacije-tastere ili gestove, kao i fioku sa aplikacijama ili bez nje. Sa leve strane je smešten Google Discover ekran, poslednje korišćene aplikacije se pozivaju kao kartice po dve u redu, a malim držanjem jedne od njih se dobijaju dostupne opcije poput odabira jedne za deljeni ekran, zaključavanje ili specifičnih podešavanja same aplikacije. 

Podešavanja su ostala u klasičnom MIUI stilu, sa velikim razmakom između opcija, i najbitnijim informacijama smeštenim u About sekciji. Interesantna je animacija vezana za memoriju koja se ponaša kao kvadrat pun vode, čija površina odgovara zauzeću ukupnog prostora, i koja se pomera kako pomerate telefon.

Android 11 je u Developers režimu doneo podršku za prikaz brzine osvežavanja ekrana, poput čuvenog Fraps-a koji smo koristili u igrama, a koji vam jednostavno može pokazati kada ekran radi na svom maksimumu, a kada obara brzinu osvežavanja kako bi uštedeo bateriju na sadržaju koji nema smisla prikazivati brže od 60 Hz.

Podešavanja ekrana omogućavaju tamni i svetli prikaz na nivou aplikacije. Opcije odabira brzine osvežavanja su nazvane High i Standard, kao da negde treba da bude medium, koja je izbačena. Malo nespretno, moramo priznati. Tu je i režim za čitanje sa smanjenom količinom plavog svetla. 

Aplikacija kamere nije pretrpela velike izmene. Glavna podešavanja pozivaju se klikom na hamburger ikonicu u gornjem desnom uglu u zavisnosti od toga u kom režimu se nalazite. Odatle se poziva i makro kamera, a podešavaju se rezolucija i odnos stranica. Ostale opcije se nelaze u Settings, a biranje režima je dostupno preko slajdera u donjem delu ekrana, kao što je to Apple smislio sa svojim iPhone pre mnogo godina. 

Teme, pozadine, ikonice, sve su to stvari koje su na raspolaganju korisnicima koji koriste MIUI, a izbor je bukvalno beskonačan sa novim sadržajem koji se dodaje na dnevnom nivou. Ako odaberete aktivne aplikacije i zadržite prstom jednu od njih dobićete dodatne opcije koje omogućavaju podeljeni ekran, zaključavanje ili dodatne opcije. 

Prilagođavanja se dalje nastavljaju na veličinu fonta, prikaza i ikonica a koje je moguće menjati u nekoliko različitih koraka, čime se i najzahtevnijim korisnicima omogućava da prilagode prikaz prema svojim željama. 

Game Boost i Second space režimi za igre i za odvajanje i bezbednost podataka su došli sa MIUI 12, a tu je i opcija floating Windows koja omogućava prikaz “lebdećeg” prozora na bilo kojoj površini. Moguće je koristiti ovu opciju samo sa jednom aplikacijom. Naravno tu je i prikaz rada baterije sa režimima za uštedu baterije, te statistici potrošnje, dužini punjenja i slično. 

Utisci

Poco inženjeri su sa X3 Pro modelom hteli da unaprede izuzetan X3 NFC model novinama koje su se pojavile u međuvremenu – poimence, novim čipsetom, a da zadrže sve po čemu je najbolji telefon prošle godine bio poznat.

Izgleda da je u matematici cena novog Snapdragon čipseta bila prevelika, pa je kamera podnela najveću žrtvu, vraćajući se na Sony senzor prethodne generacije. Međutim, iako razlike postoje, one nisu velike, jer svi već dobro znamo da ova kamera pravi jako dobre fotografije u svim svetlosnim uslovima.  

Sa cenom od 34K za 6/128 i 39K za 8/256 GB Poco X3 Pro je pravi profesionalac kada je u pitanju odnos cene i dobijenog. Moćni čipset, vrhunski ekran, dobra autonomija i pristojne kamere čine okosnicu ponude Pro verzije Poco X3 modela.

Da je zadržao kameru starog Poco modela sa modernijim Sony IMX686 senzorom, novi model bi dobio našu bezrezervnu podršku. Ovako ostaje u senci Poco X3 NFC modela, koji na čestim akcijama bude tik iznad 210 evra. Za skoro 100 evra manje dobijate ceo paket, sa malo slabijim čipsetom, ali boljom kamerom. Ako pitate nas, u pitanju je dobar trade off.