Aleksandar Božović
Miroslav Nikolić
Modelima unutar cenovne kategorije kupcima su ponuđeni lepi, ali konzervativno dizajnirani telefoni, sa posebno istaknutim kvalitetima pre svega u oblastima koje su korisnicima najčešće najbitnije (poput kamere, baterije i ekrana), i bez detalja kojima bi se osobito isticali, ali za koje se često pokaže da su suvišni i da samo bespotrebno podižu cenu uređaja. Naprotiv, Samsung je cenovno prilično uspešno pozicionirao svoje modele, iako su pojedine mere štednje, a barem neke u posmatranom cenovnom rangu moraju postojati) možda donekle i snizile opšti utisak o funkcionalnosti modela, uprkos mnogim pozitivnim stranama.
Naravno, da li su pojedini nedostaci automatski i eliminišućeg karaktera, ili su neke jače strane telefona toliko dobre da “brišu” ili bar obezvređuju falinke – stvar je ličnih preferencija korisnika. Po našem skromnom mišljenju, J7 ima i nekih toliko izraženih prednosti, da će zbog njih dosta potencijalnih kupaca zažmuriti pred zamerkama. Zavirimo malo u detalje, i pogledajmo šta se sve može zaključiti o najvećem pripadniku Samsungove J serije za tekuću godinu…
Raspakivanje i dizajn
Možda pomalo iznenađujuće, pored uputstava, slušalica, microUSB-to-USB kabla i adaptera za struju, u pakovanju telefona zatičemo i bateriju, dakle inicijalno van uređaja. U suštini, saznanje da je baterija izmenjiva može biti samo prednost, bar za korisnike koji vole da nose rezervnu. Doduše, sumnjamo da će u slučaju ovog telefona takvih biti mnogo, no – o tome kasnije.
Što se samog dizajna telefona tiče, kako smo to već u slučaju nedavno testiranog Galaxy J5 modela primetili, Samsung je dizajn vodećih uređaja “podelio” i sa onim pristupačnijima, ostavivši premium materijale ipak samo za odabrane modele. J7 izgledom ostavlja zaista prijatan i nekako poslovan utisak, koji posebno pojačava metalni ram telefona, koji pored višeg nivoa ozbiljnosti čitave konstrukcije, poboljšava i hvat uređaja, a i na dodir je prijatan i hladan. Leđa su plastična, no njihov finiš “vuče” na brušeni metal, a i sam osećaj prilikom baratanja uređajem je prijatniji od onog koji se javljao sa nekadašnjim modelima Samsunga sa čuvenom glossy plastikom, uz dodatak da je ovde količina otisaka prstiju koji se ocrtavaju znatno niža.
Ekran očekivano dominira prednjom stranom telefona, dok se ispod njega nalaze u već ustaljenom Samsungovom rasporedu, Recents, Home i Back tasteri, od kojih samo srednje nije kapacitivno, nego hardversko, kako smo i navikli na modelima vodećeg Android proizvođača. Ono što baš i nije pozitivno u vezi tastera je to što nemaju pozadinsko osvetljenje – istina, teško da će ih korisnici “promašivati”, čak i u mraku, ali bi bilo lakše da su osvetljeni, a i na polju dizajna bi bio osvojen poneki poen.
Iznad ekrana je logo proizvođača, zvučnik za razgovore, dok prednja kamera ima i LED-blic, ne baš često prisutan sa ove strane telefona. Primetne su i dve rupice senzora, što je pomalo iznenađujuće, znajući da J7 za tekuću godinu nema senzor osvetljenja, nego je tu samo senzor udaljenosti. Poslednji podatak je pomalo razočaravajući, imajući u vidu da je posledica toga izostanak opcije automatskog određivanja nivoa osvetljenosti ekrana, što zaista smatramo jednom od osnovnih opcija na savremenim Android telefonima, kakve ne bi smele biti izostavljene na uređajima za koje je potrebno izdvojiti trocifren broj jedinica europske valute…
Ono što ne popravlja situaciju je što nigde sa prednje strane ne vidimo ni LED-lampicu, zaduženu za notifikacije. Ok, ovo je već opcija koja se ne sreće na svim uređajima, nego je više stvar odluke proizvođača da li će je uvrstiti ili ne, ali imajući u vidu da J7 ne poseduje ni čitač otiska prsta ni neku varijantu Ambient Display podrške, naše mišljenje je da je i ovaj izostanak nerezonski. Pritom, ako provirimo na gornju stranu telefona (pa i na zadnju), primetićemo da ni mikrofona za redukciju šuma takođe nema… Moramo priznati da nismo imali problema sa šumom prilikom korišćenja telefona za razgovore, ali i ovaj potez pokazuje da je Samsung nastojao da merama štednje zadrži svoj telefon na što je moguće nižoj cenovnoj tački, kao i da produži trajanje baterije izostavljanjem što većeg broja aktivnih potrošača. Mere štednje u nižim kategorijama su razumne, ali moramo primetiti da one nekad naruše nivo korisnosti uređaja, te da ni sa njima nije za preterati – posebno kad se radi o telefonima čija cena ipak nije zanemarljiva…
Kako je jedini mikrofon telefona sa donje strane, uz standardni type-A microUSB ulaz i 3.5-milimetarski ulaz za audio uređaje, gornja strana telefona ne sadrži ništa. Levo od ekrana su samo tasteri za regulaciju jačine tona, dok je sa kontra strane Power Button. Slot za SIM-karticu je ispod poklopca baterije, kao i onaj za microSD karticu, koja 16 GB interne memorije može da proširi za do 256 GB. Stražnji deo telefona elemente ima samo u gornjoj polovini: iznad logoa Samsunga nalazi se kamera, okružena zvučnikom telefona za multimediju i LED-blicem. Modul kamere nije u ravni sa ostatkom smartfona, ali ne bismo rekli da njegovo “izranjanje” iz površine ikako pogađa kako dizajn, tako i upotrebu telefona.
Ergonomija zaokružuje solidan utisak o spoljašnjim karakteristikama J7: telefon je svakako velik, imajući u vidu dijagonalu ekrana, ali među svim 5.5 telefonima spada među manje, pa čak i upotreba jednom rukom nije nemoguća. Moramo priznati da je Samsung još jednim potezom krenuo u dobrom smeru: uporedimo li vizuelni nastup ovogodišnjeg J7 i njegovog prethodnika, kao i materijale u upotrebi – napredak je evidentan. Savremeniji dizajn i privlačniji izgled, upotreba metala i skraćenje uređaja, makar i za 5mm, govore tome u prilog. Ostaje žal zbog propuštene prilike da se ode još koji korak dalje, no možda nešto valja sačuvati i za naredni model.Hardverski gledano, J7 za 2016. dolazi u dve varijante. Naime, postoje uređaji sa Snapdragon 617 čipsetom, kao i oni sa Exynos 7870 Octa varijantom, i svako tržište uglavnom ima samo jednu na raspolaganju. U Srbiji je prisutna opcija sa Samsungovom varijantom čipseta, i kako Snapdragonom 617 nismo prethodno bili osobito oduševljeni, zaticavši ga u uređajima koje smo testirali tokom godine, verujemo da je naše tržište dobilo bolju varijantu čipseta kroz Exynos 7870. Njega pritom prati Mali-T830MP2 grafički procesor i 2 gigabajta RAM memorije, te se čuda ne mogu očekivati, posebno na polju grafike, ali je neki uobičajeni rad zagarantovano omogućen. Ostatak hardverskih komponenti može se videti u pregledu datom u tabeli.
[modul]specifikacija=9070[/modul]
Primećujemo da je u poređenju sa prošlogodišnjim modelom ovogodišnji dobio nekoliko primetnih unapređenja. Pre svega, i Snapdragon i Exynos čipset su nešto novije generacije (doduše, uz minorne izmene praktično svedene na više klokove), RAM memorija je sa 1.5 podignuta na 2 gigabajta, prednja kamera dobila je širi otvor blende, dok je i kapacitet baterije povećan. Neko bi možda rekao kako nema suštinskih poboljšanja, ali ima ih svuda po malo, i rekli bismo da je J7 za 2016. ukupno gledano primetno bolji telefon, posebno uz iskorak i napredak po pitanju dizajna i ergonomije.
Performanse J7 u skladu su kako sa očekivanjima spram cenovnog ranga kom pripada, tako i sa hardverom koji ih obezbeđuje. Ovde moramo samo naglasiti da je Exynos verzija nešto potentnija od Qualcomm pandana, pa ne treba da čude nešto više brojke u poređenju sa konkurencijom, ostvarene u, recimo, AnTuTu aplikaciji; konkretno, radi se o nekih 42.500 poena.
Od rezultata u sintetičkim aplikacijama, uvek nam je značajnije bilo ponašanje smartfona u svakodnevnom korišćenju. Samsung je na tom polju dugo “kuburio” sa svojim TouchWizz UI-em, često preterano zahtevnim po sistem, što je dovodilo do usporenja i pada opštih performansi. Naravno, težilo se podizanju broja opcija ponuđenih korisniku i kreiranju nekog sopstvenog vizualnog pečata kada je grafičko okruženje u pitanju. No, ako o uspehu ove druge stavke nećemo mnogo pričati, pošto se radi o pre svega subjektivnoj komponenti, sa prvom se uspelo – Samsung je uspeo da u TouchWizz ugradi zaista veliki broj korisnih komandi, opcija i mogućnosti za korisnika, ali i da s vremenom smanji zahtevnost svoga sistema, utičući tako vrlo pogodno na performantnost uređaja.
Sada, situacija je takva da se standardno zahtevne operacije nekada oduže (poput update-ovanja više aplikacija u nizu, ili učitavanja stranice sa dosta embedovanog sadržaja), desi se i poduže podizanje pojedinih aplikacija s vremena na vreme (najčešće onih slabo optimizovanih, poput FB ili Instagrama), ali upadljivijih neprijatnosti u radu više nema, i može se reći da je sistem utegnut i sasvim korektnog odziva. Negodovanja bismo mogli da uputimo samo na nešto veće zauzeće RAM-a od strane sistemskih aplikacija, dok je interna memorija već po raspakivanju uređaja gotovo prepolovljenja usled povećeg fabričkog firmvera na njoj. Dakle, iako je Samsung zaista primetno olakšao svoj sistem, prostora za dalju optimizaciju još ima.
Android 6.0.1 Marshmallow teško je i prepoznati ispod TouchWizz “pokrivača”, imajući u vidu da je ovaj prilično udaljen od Material Design smernica propisanih od strane Google-a. Stoga, veći broj razlika zatičemo u sistemu u poređenju sa stock Androidom, i navešćemo samo neke: Quick Settings podešavanja mogu se izmeniti i nude opciju postavljanja i do 15 prečica; Briefing je “najlevlji” homescreen i predstavlja svojevrstan servis za “prenos” vesti odabranih novinskih agencija, slično HTC-ovom BlinkFeed-u; Easy Mod je pojednostavljena verzija celokupnog sistema, predviđena za one nezainteresovane za bilo šta osim najrudimentarnijih stavki jednog telefona.
Pored Google-ovog, i set Microsoft-ovih aplikacija je prisutan na telefonu, kao i Samsungovih (S Health, Calendar…). Kad pominjemo aplikacije, ne možemo se oteti utisku da ih je moglo i manje završiti u fabričkom ROM-u, dok je i Settings odeljak i dalje prilično neskladno i neintuitivno urađen. No, i pored ovih kraćih primedbi, primećujemo sa radošću da Samsung korača u pravom smeru kada je softver u pitanju i pozdravljamo takvu tendenciju.Ekran
Već prvi pogled na ovu stavku u specifikacijama telefona pobudio nam je određene sumnje. Kritikovali smo 720p rezoluciju i na J5 modelu, evo je i na J7, sa primetno većom dijagonalom ekrana… Pritom, ni podataka o Gorilla Glass zaštiti stakla nigde, što nam sugeriše da je i nema, ali je zato tehnologija izrade i dalje Super AMOLED. Ukoliko to nekome smeta, Samsung je ostavio softversku mogućnost promene moda prikaza slike, te je korisniku ostavljena određena kontrola parametara poput zasićenosti boja.
Međutim, i pored početnog nezadovoljstva, nakon što smo zapravo upalili ekran i počeli da koristimo telefon, stav je bivao sve bolji. Nećemo se lagati, i dalje smatramo da bi Full HD rezolucija bila prikladnija na ovom telefonu, ali prikaz slike, sa posebnim akcentom na oštrinu prikaza, nije uopšte narušen rezolucijom. Ekran je prijatan za korišćenje i jasan. Pored toga, standardno sjajan kontrast, usled AMOLED tehnologije, kao i pristojan nivo maksimalnog osvetljenja (napunih 400 nita), omogućuju nesmetano korišćenje telefona i van zatvorenog prostora. Pritom, ako već nema automatskog osvetljenja ekrana, onda bar postoji Outdoor mode, kojim se nivo maksimalne osvetljenosti dodatno pojačava, i to primetno. Stoga, čak i na direktnoj izloženosti sunčevoj svetlosti, ako je korisniku telefon neophodan – neće biti problema.
Na kraju krajeva, bliživši se kraju testiranja J7, postajalo nam je sve jasnije koji bi mogao biti dodatni razlog za odluku o HD rezoluciji ekrana ovog modela. Pa da popričamo i o tome…
Baterija
Da ne dužimo mnogo, baterija ovog telefona je apsolutno fenomenalna! Kapacitet baterije nije astronomski, jer na 5.5 telefonima uglavnom zatičemo baterije od 3.000 miliamperčasova, te dodatnih 300 nije moglo dramatično promeniti stvari. No, koliko god da su nam štednje na nekim drugim komponentama, poput senzora, rezolucije ekrana i slično, delovale samo kao uopšteno uštede, one su sve na polju autonomije zapravo bile – dodaci.
Magija ne postoji. Da bi dobio na autonomiji, a bez enormnog povećanja baterije, i samim tim negativnog efekta na izgled telefona, Samsung je negde morao i da oduzme, pa je to na navedenim poljima i uradio. Sada, kad sagledamo rezultate, znajući koliko je to i s jedne strane uskratilo telefon za neke funkcionalnosti, i pomoglo bateriji s druge, niti braneći niti napadajući, konstatujemo da je Samsung na neki način potencijalnim kupcima ponudio izbor. Ili sjajna baterija uz neokrnjen dizajn telefona, ili senzori, LED-lampice i ostale sitnice, ali sa slabijom baterijom. Da li je moglo sve odjednom – verovatno jeste. Samo, po kojoj bi to onda bilo ceni, ostaje za dalju analizu…
Bilo kako bilo, preko 7h ekrana na vise od 25 časova upotrebe je više nego što realno ima smisla i tražiti. Prosto, za jedan dan, ovaj telefon je nemoguće isprazniti, osim ako bukvalno konstantno ne koristite ekran. Prosečnim korisnicima smeše se dva dana bez punjenja, a onim “opuštenijima” – verovatno i tri…
Da Samsung nije (zadnju) kameru prethodnog modela unapredio za ovaj, ne bi trebalo da predstavlja posebno iznenađenje. Prosto, i prošlogodišnja je bila među liderima unutar cenovne kategorije, te su sitna softverska doterivanja održala situaciju nepromenjenom.
Sve u svemu, radi se o senzoru sa 13 MP, otvora blende f/1.9, što obećava pristojne rezultate i po ne-baš-sjajnom svetlu, prisutan je i LED blic, dok se autofokus podrazumeva. Prednju kameru takođe prati LED blic, a interesantno je da i ona ima otvor blende f/1.9, te je jednako dobro podržana u “ratu” sa slabim svetlosnim uslovima.
Ono što je slike sa Samsung smartfona neretko stavljalo ispred konkurencije i u slučaju slabijeg senzora i hardvera kamere uopšte, bio je softver. Prosto, postprocesing slika u aranžmanu Samsunga znao je da i od slika načinjenih u nepoželjnim uslovima napravi neočekivano dobre fotografije. No, sve ovo vezujemo za aplikaciju kamere, pa ćemo se na kratko i njom pozabaviti. Sitan, ali često značajan dodatak/podatak vidimo u gornjem desnom delu kadra – preostali procenat baterije. Iznad samog kadra je “traka” sa prečicama do osnovnih podešavanja i eventualnog odabira efekta, dok je tu put i do opštih podešavanja. U meniju ispod kadra bira se mod slike, gde vidimo i HDR (falio na J5), pa čak i Pro mod, iako je on dosta skromniji od Pro modova na high-end telefonima.
Kvalitet samih fotografija je sasvim dobar, a u okviru cenovnog ranga i odličan. Detalja ima prilično mnogo, uz konstantan nivo oštrine na svim delovima kadra, uključujući krajeve. Šuma ima, mada je u kontrolisanim količinama. Ono što nekad ume da zabrine je slab balans bele i uzak dinamički opseg. Pojedine slike prikažu vrlo malo detalja u senkama, dok nasuprot tome ponekad nebo i slične osvetljene površine budu zamućene šumom. Srećom, HDR spasi dosta toga u obe situacije, te se na kraju opet korisnik opskrbi bar prihvatljivom fotografijom.
Selfi kamera možda nema autofokus, ali je odlično odmerena za slikanje selfija, na kojima onda nivo detalja na fokusiranom delu fotografije zna da bude i iznenađujuće visok. Sem toga, boje su nekad malo promašene, ali ne radi se ni o čemu zabrinjavajućem, plus je moguće da je u pitanju softverski propust. S druge strane, video snimcima smo prilično zadovoljni i zaokružuju pozitivan utisak po pitanju kamere ovog modela. Detalja je dovoljno, fokus se ne gubi, dok je stabilizacija očekivano slaba ukoliko se snima prilikom kretanja, dok je zaista dobra ukoliko se telefon drži u ruci u mirovanju. Uz to, i pored izostanka mikrofona za redukciju šuma, zvuk videa je sasvim korektan, iako je mono.
Kako smo to već pomenuli, Samsung je sa ovim modelom napravio određene kompromise. To možda u prvi mah zvuči čudno, uzevši u obzir da je ovogodišnji J7 doneo unapređenja u odnosu na prethodnika na skoro svim poljima. No, ipak je tako.
Izostaviti sa smartfona iz niže srednje klase opcije poput automatskog osvetljenja ili LED-lampice za notifikacije, čini se kao loš potez. No, ako posmatramo to kao sredstvo na putu do cilja u vidu sjajne autonomije i nešto niže prodajne cene – možda potez i nije tako loš. Pravi odgovor ne postoji, jer će svako imati svoje mišljenje o tome. Da odmah poštedimo daljeg uplitanja one koji Samsungove poteze u vezi ovog telefona vide kao pogrešne, pošto ga oni svakako neće dalje “pratiti” – postavićemo se, za trenutak, “u kožu” potencijalnih vlasnika ovog telefona, a koji će bez muke preživeti i bez recimo LED lampice. Da vidimo: dobijamo odlično izrađen telefon od solidnih materijala, sa metalnim ramom i lepog dizajna, ekrana prijatnog za gledanje i pored nešto niže rezolucije, dobre kamere, bogatog i sve “lakšeg” softvera i fenomenalne baterije. Zar ne behu baš to takoreći najvažnija svojstva jednog smartfona..?
Ponovićemo, sve je stvar izbora i potreba. Kome J7 zadovoljava potrebe – biće prezadovoljan. Posebno ukoliko ne voli da se mnogo druži sa punjačem…
Prednosti:
– Odlična izrada- Solidna kamera- Fenomenalna autonomija baterije
Nedostaci:
– Niska rezolucija ekrana za dijagonalu 5.5″- Neočekivani izostanci krajnje uobičajenih svojstava jednog modernog smartfona, poput automatskog osvetljenja i notifikacione LED diode
Telefon za potrebe testa ustupio Gigatron.
