Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
ASUS VW223B EzLink
Brojni internet sajtovi su stekli svetski renome predstavljajući isključivo različite stvarčice namenjene USB portu – bilo da se radi o korisnom USB dodatku za osvetljenje tastature ili „ringli“ koja će dogrevati kafu koju tako dugo volite da pijete. Nedavno smo na našem forumu diskutovali o motornoj testeri koja se puni preko USB porta i onda smo prestali da se iznenađujemo „hardveru“ koji se može priključiti na univerzalni serijski port. I zaista, kada je 1995. godine ovaj standard kreiran udruženim snagama Intel-a, Microsoft-a, Digital-a, Compaq-a, IBM-a i Northern Telecom-a, niko nije ni slutio koliko će zaista biti univerzalan. No, da ne bi sada igrali igru “navedite mi šta se sve može ubaciti u USB”, jer ćemo brže završiti onu koja se zove “šta se ne može ubaciti u USB”, pitaćemo vas odmah da li ste čuli da postoji grafička kartica koja se povezuje na USB 2.0 interfejs? Ako mislite da ne postoji, odmah ćemo vas podsetiti na DisplayLink tehnologiju kompanije Samsung koja je upravo to – eksterna grafička kartica koja sa računarom komunicira putem USB porta. Samsung je predstavio niz ovakvih monitora, ali i manjih uređaja namenjenih da rade kao digitalni foto-ram, ali i dodatak za primarni monitor (takođe bazirani na DisplayLink tehnologiji). Dakle, osim štampača, skenera, MF uređaja, flash diskova, miševa i tastatura, gejmerskih uređaja, mobilnih telefona i drugih sličnih “pametnih” uređaja, zvučnika i druge ozbiljne opreme (uključujući i grafičku karticu), imamo i specifične i manje “ozbiljne” dodatke kreirane da rade sa USB standardom.
Po specifikaciji, USB interfejs (po aktuelnom 2.0 standardu) obezbeđuje garantovani protok od 480Mbit/s. Ova informacija običnom korisniku ne znači puno osim u slučaju da USB interfejs koristi za transfer fajlova, pa u tome vidi teorijsko ograničenje od 480Mbit/s : 8bit = 60Mb/s, što predstavlja više nego zadovoljavajuću brzinu u smislu kopiranja fajlova, koju većina flash diskova još uvek nije u stanju da postigne. U budućnosti (narednih godinu do dve) se očekuje i nova 3.0 revizija sa desetostruko većim data rate-om. Da skratimo, bez ambicija da ulazimo u detaljniju teoriju signala i USB interfejsa: jedno od ograničenja koje je dugo vremena, hajde da kažemo, onemogućavalo postojanje USB monitora, je upravo sama koncepcija i bandwidth USB interfejsa, koji, kada se izračuna, sa pomenutim bandwidth-om omogućava prenos nekompresovanog vieo materijala maksimalne rezolucije 640×480 pri osvežavanju od 60Hz. Zanimljivost USB koncepta, koju bi smo rado spomenuli, a koja nije previše poznata, je ta da je na jedan USB host kontroler moguće povezati ukupno do 127 uređaja, bilo direktno, ako to arhitektura kontrolera dozvoljava, bilo putem USB hub-ova, pri čemu se i oni računaju u uređaje. Kada imamo i ovo u vidu, uz ideju o većim brojem monitora povezanim na jedan računar, USB deluje kao savršen izbor konekcije. Samsung je, primenivši tehnologiju razvijenu od strane DisplayLink-a, proizveo svoj prvi monitor koji omogućava povezivanje sa računarom, kako putem DVI i Analog interfejsa, tako i putem USB-a. Danas predstavljamo i ASUS, baziran na istoj tehnologiji. Kada govorimo o DisplayLink-u, radi se o kompaniji koja se isključivo bavi projektovanjem rešenja za višemonitorske sisteme, odnosno razvojem metoda i standarda koji bi omogućili što jednostavnije povezivanje više od dva monitora na jedan računar, bez potrebe za hardverskim promenama samog računara. Došlo se do rešenja koje je, u najgrubljim crtama, zasnovano na integraciji diskretnog grafičkog podsistema u sam monitor, a koji sa računarom komunicira putem USB interfejsa, tako da se praktično i ne koriste interfejsi grafičke karte računara. Samsung je ovaj metod nazvao UbiSync, a ASUS ga je nazvao EzLink, ali se i DisplayLink kao brend pominje na oficijelnom sajtu.
Princip rada je sledeći: instalacijom odgovarakućeg softvera na računar, sve što bi trebalo da se pojavi na monitoru biva kompresovano i u paketima prosleđeno putem USB-a do DisplayLink grafičkog dekodera u monitoru, koji prima pakete, dekompresuje ih i dekodira u odgovarajući signal pogodan za interpretaciju na displeju. Pomenuli smo maksimalnu moguću rezoluciju video materijala u nekompresovanom obliku, koja se ovom metodom može znatno povećati. Određivanje nivoa i metoda kompresije je automatsko i zavisi od tipa sadržaja, snage procesora i bandwidth-a USB interfejsa.
I dok je Samsung koristio DisplayLink za monitor dijagonale od 19 inča i maksimalne rezolucije od 1280 x 1024 piksela, ASUS je ponudio čitava 22 inča i daleko većih 1680 x 1050 piksela. Instalacija putem USB interfejsa teče potpuno pravolinijski, bez potrebe za korisničkom intervencijom. Naime, čim se priključi na USB, pokreće se autorun sa instalacijom drajvera koji su već smešteni u ROM monitora, pri čemu se u Device Manager-u prijavljuje neka vrsta Virtual CD drajva pod USB sekcijom. Treba imati na umu da je USB konekcija predviđena za manje zahtevne „prikaze“ na displeju. Kada ovo kažemo, mislimo na to da USB osnova ovakvog TFT monitora u vidu diskretnog USB „grafičkog dekodera” zasnovane na DisplayLink i DL-120 ASIC (čipu), ne podržava nativnu 3D akceleraciju, Direct3D, niti recimo OpenGL video streaming, koji izaziva potpuno zauzeće procesora, tako da u USB režimu rada možete zaboraviti na igrice koje zahtevaju hardversku akceleraciju, pa čak i na filmove visoke rezolucije u full-screen modu, jer framerate zavisi od trenutnog zauzeća procesora. Upravo tako, zaboravite da ćete na ovom monitoru gledati išta više od YouTube videa, bar ne ako želite da reprodukcija bude glatka. Čak i video materijal DVD rezolucije ume da bude problematičan ako je u “full-screen” modu, a o MKV i drugim “akrobacijama” da i ne pričamo. Jer, DisplayLink unutar monitora zapravo nija video adapter u pravom smisli reči, već pre dekoder grafičkog signala koji je kreiran putem “virtuelne, softverske grafičke kartice” – na računaru. Međutim, DL-120 ASIC pruža, po specifikaciji, “lossless decompression engine” za obradu statičkih 2D grafičkih prikaza koji su i najčešći u prosečnom office okruženju. DL-120 ASIC u kombinaciji sa 32MB 200MHz DDR memorije, pruža dekompresovanje i dekodiranje signala koje rezultuje perfektnim prikazom u nativnoj rezoluciji od 1280 x 1024 pri 75Hz i 32-bitnoj paleti boja, ali može da ima problema sa zastajkivanjem (recimo, drag and drop prozora sa jačim grafičkim sadržajem) u rezoluciji 1680 x 1050 piksela.
No, prednost ovakvog koncepta je je mogućnost “serijskog” povezivanje monitora “jedan na drugi” putem USB-a, pri čemu ASUS garantje da neće doći do degradacije prikaza, što i nije čudo, s obzirom da se radi o potpuno digitalizovanoj tehnologiji prenosa. Kada sumiramo utiske, možemo reći da se radi o veoma zanimljivom proizvodu, mada, ipak više zanimljivoj ideji i realizaciji nego samom monitoru. USB konekcija definitivno donosi značajne novine generalno gledano, kako u smislu izuzetno jednostavnog formiranja višemonitorskih sistema, tako i u smislu inovacije na polju upotrebljivosti USB interfejsa i diskretnih grafičkih (pod)sistema, čiji razvoj i ekspanzija definitivno predstoje, a mogu doživeti pravu malu revoluciju jednom kad USB 3.0 zaživi! Prednosti ovakvog koncepta su, dakle, jasne, a mane smo već naveli: nedovoljno brz i gladak prikaz pri iole aktivnijim sadržajima, te nemogućnost reprodukcije video fajlova ili atraktivnijih PowerPoint prezentacija (bez smetnji) u „full screen“ režimu. Da nije tako, ASUS VW223B bi bio jako jako primamljiva varijanta za prikaz raznih reklama u izlozima – jedan računar bez komplikovanih splitera i pojačivača signala, koji može da podnese veliki broj displeja koji bi prikazivali različite video strimove ili prezentacije.
Ali, kako se pokazao ASUS VW223B kao standardan monitor, kada se poveže preko VGA kabla?
ASUS VW223B je prilično standardan, lepo dizajnirano i kvalitetno izrađen monitor. Na prvi pogled i ne deluje preterano neobično, bar ako ne pričamo o do sada ne viđenom dizajnu, koji se potpuno razlikuje od ostatka mainstream ponude. Krasi ga vrlo umeren dizajn, odmeren i ukusan. Kvalitet izrade je u odnosu na konkurente iz iste klase zaista sjajan, a glossy završna obrada naporna za održavanje. ASUS VW223B će na neke ostaviti priličan utisak, dok će drugima delovati zastarelo, zbog izrazito uglastog, oštrog dizajna. Da se radi o entry-level modelu pokazuje i podatak da, osim USB konekcije (tri usb priključka smeštena su sa leve strane), ovaj model poseduje samo još stari VGA (D-Sub) konektor.
Postolje je klasičnog tilt tipa uz minimalnu moguću promenu nagiba (5 stepeni unapred i do 25 stepeni unazad), a tu su i četiri navoja za montažu na zid. Strujni adapter je smešten unutar kućišta panela, a OSD tasteri odnosno senzori osetljivi na toplotu, smešteni iznad srebrne lajsne, i osvetljeni LED diodama. CCFL pozadinsko osvetljenje i ovoga puta obezbeđuje pokrivanje 74% NTSC kolornog prostora. ASUS VW223B, kao što i predpostavljate, koristi Twisted Nematic panel poslednje generacije čija je radna rezolucija 1680 x 1050 piksela. Statički kontrast od 700:1 i osvetljenje od 300 “kandela” su već standardni, a dinamički kontrast je na “skromnih” 3000:1.Kada aktivirate i uđete u OSD primetićete da ASUS VW223B podržava mnoštvo olakšica i poboljšanja na koje smo svi navikli pored brojnih modela koji stižu iz Samsung-a i LG-a. Pomenuti digitalni ili dinamički kontrast ASUS naziva ASCR (ASUS Smart Contrast Ratio) technology, a to je svakako sasvim regularan dynamic contrast algoritam – ništa bolji niti lošiji od već viđenih u klasi. Takođe, u OSD meniju je prisutan i taster koji vas odmah “prebacuje” u 4:3 režim, kada monitoru odgovaraju i prigodne rezolucije (1024 x 768, 1280 x 960…) za gaming. Tu je i pet preset video modova (Scenery, Theater, Games, Night View i Standard) kao i hotkey za tri profila toplote boje (Reddish, Yellowish i Natural).
U praksi, ASUS VW223B ima dovoljno intenzivan kontrast tek na oko 80%, a prenaglašenost se uočava već kada pređete 62%, što nije baš sjajno, ali to neće primetiti osobe koje rade u umereno osvetljenim i tamnijim okruženjima (kada je nekih 55-60% za kontrast sasvim dovoljno). Ipak, za bolju dinamiku se ne može mnogo učiniti, pa ćete, osim ako se ne oprostite od dobrog dela suptilnih nijansi boja pri svetlijim i tamnijim tonovima sive, gledati u prosečno kontrastan ekran (u najboljem slučaju). Boje su uglavnom dobro i precizno reprodukovane bez potrebe za kalibracijom, osim ako se ne bavite nekim specifičnim poslom, ali jasno je da ovo i nije monitor za takve namene. Pozadinsko osvetljenje nije baš potpuno ravnomerno, ali je solidno, uz veoma blaga probijanja na gornjoj i donjoj ivici, što se vidi samo u testu crne. Uniformnost osnovnih boja je odlična, dok je uniformnost bele vrlo dobra, bar za ovu klasi. Reprodukcija crne nas nije oduševila, što je odmah učinilo da monitor, bez obzira na dalje testove, ne dobije najviše ocene.
S obzirom na to da se radi o TN tehnologiji, vidljivi uglovi su izuzetno dobri, čak bi smo rekli i sjajni da naš utisak pomalo ne kvari lošiji vertikalni ugao, što važi sve monitore sa ovim panelom i skoro sve TN film monitore. Igranje brzih FPS igara se veoma malo razlikuje u odnosu na najbrže 19” primerke sa TN film panelima, zahvaljujući izuzetno agresivnim overdrive tehnikama koje zato narušavaju druge osobine – vidljive uglove, vernost boja i sl. ASUS VW223B je veoma “brz” monitor, ali ako već insistirate, moramo priznati da je u određenim situacijama razlika u odnosu na najbrže AUOptronics 19” ipak vidljiva iako je vrlo suptilna. I na kraju, iako nismo mnogo toga rekli o samom prikazu koji nudi ASUS VW223B, jasno je da se radi o sasvim prosečnom TN monitoru širokog aspekta, te da postoje znatno bolji u toj cenovnoj klasi, ali, ako se ne varamo, ovo je, kod nas, jedini 22” monitor koji se može povezati „serijski“ preko USB-a i koji će raditi i bez (dodatnih) grafičkih kartica. Ako vam je tako nešto potrebno, verujemo da će i kvalitet prikaza koji ovaj model nudi, u nekom corporate okruženju, biti sasvim dovoljan…
Za:
– Postojanje USB interfejsa
– Jednostavna instalacija
– Oštrina slike i korektnost u prikazu boja
– Mogućnost lančanog povezivanja monitora
– Ugrađen USB 2.0 hub
– Podrška za DirectDraw preko USB-a
– Prikaz DirectX videa i preko USB-a
– Kvalitet izrade i dizajn
– Solidan prikaz preko VGA kabla
Protiv:
– …ali samo “solidan”
– USB hub je upotrebljiv jedino ako se koristi USB tip konekcije
– Serijsko povezivanje dodatno usporava rad sa “bržim” prikazima
– Drajveri postoje samo za Windows platformu (beta drajveri za MacOS X su dostupni na sajtu)
– Odsustvo nativne 3D akceleracije pri upotrebi preko USB interfejsa
– Nemogućnost prikaza full screen video fajlova veće rezolucije
Proizvođač
Model
Dijagonala / tehnologija
WSXGA+ 1680×1050 / TN Film
Fizička rezolucija / boje
1680 x 1050 / 16.7 M
Pitch
0.282 x 0.282
Horizontalno osvežavanje
30~82Khz
Vertikalno osvežavanje
56-76 Hz
Odziv
(5 ms – rise to fall)
Osvetljenje
300 cd/m²
Kontrast
(DC 3000:1 )
Ugao gledanja (H/V)
170˚/ 160˚
Bandwidth / potrošnja (*max)
240 MHz / 45 W
Dimenzije
511 x 402 x 210 mm
Masa
4.9 kg
Specijalne mogućnosti, Input
SPLENDID Video Intelligence Technology
SPLENDID Video Preset Modes (5 modes)
Skin-Tone Selection (3 mode)
Color Temperature Selection(5 modes)
D-Sub, EzLink / DisplayLink
Cena (sa PDV-om)
~140 evra
Monitor na test ustupio KimTec
