DLNA - podešavanje i korišćenje

Dragoljub Radovanović Kućna zabava je danas bitna stavka u našim životima, jer svako od nas želi da se zavali u fotelju i odgleda dobar film, odsluša omiljeni album pesama ili pogleda fotografije koje je napravio sa svojim bližnjima – jednostavno tražimo načine da se opustimo posle napornog dana posla. Da li se prepoznajete u ovakvom scenariju? Recimo da želite pogledate film na vašem televizoru, ali on se u digitalnom obliku nalazi na vašem PC-u ili laptopu na spratu ili susednoj sobi, dok je vaš televizor u dnevnoj sobi. Tu se javlja očigledan problem. Kako ćete postupiti dalje? Da li ćete premestiti vaš laptop kako biste ga direktno povezali HDMI kablom sa televizorom, ili kopirati film na USB prenosno skladište, pa ga reprodukovati na vašem televizoru koji poseduje tu mogućnost? Možda neki treći način?  Bilo kako bilo, svejedno ćete morati da se šetate do sobe u kojoj vam se nalazi film, čekati da se kopira ukoliko ste izabrali USB metodu transporta, pa zatim ponovo se vraćati u dnevnu sobu kako bi ste ga prikazali na televizoru. Ista stvar se primenjuje i na vašu muziku ili fotografije. Postoji dosta lakši način ako posedujete DLNA (Digital Living Network Alliance) sertifikovani televizor (ili DLNA uređaj koji povezujete HDMI kablom na televizor) i bežični ruter, tako što ćete ih strimovati preko DLNA mreže (mada postoji i žična varijanta kod televizora sa LAN priključkom ako nemate WiFi).

Šta vam je sve potrebno od hardvera i softvera da bi ste ovo omogućili? Imate više opcija ovde ali pre svega: – DLNA sertifikovani uređaj – Media server – Ruter sa WiFi mogućnosti i Ethernet portovima (za DLNA sertifikovane uređaje koji poseduju LAN priključak) Dakle, iako je bežična varijanta strimovanja materijala ka vašem uređaju mnogo pogodnija, jednostavnija i bez razmišljanja o kablovima, žična metoda preko LAN kabla je takođe podržana na određenim DLNA sertifikovanim uređajima. Sve više uređaja u skorije vreme imaju DLNA sertifikaciju, tako da je moguće da posedujete baš takav uređaj, koji će vas uvesti u priču strimovanja materijala.

Media server je mesto na kojem ćete skladištiti vaš materijal koji će DLNA upotrebljavati – ovde imate dve mogućnosti. Media server može biti: – Hardverski – Softverski Hardverski media server podrazumeva kupovinu NAS (Network Attached Storage uređaja). Network Attached Storage je uređaj koji faktički u sebi sadrži hard disk (na kojem skladištite sav vaš materijal) i poseduje LAN priključak, USB ili kod nekih čak i WiFi modul. Takav uređaj je namenjen da se kači direktno na vaš ruter i od njega napravi lokaciju koja će biti vidljiva svima na mreži. Možete se zapitati – Koja je prednost hardverskog media servera nad softverskim? Pre svega – hardverskim media serverom eliminišete PC iz jednačine. Time što NAS kačite direktno na vaš ruter, vaš PC ne morati biti uključen da bi NAS funkcionisao. Uključenost računara će biti potrebna samo kada prebacujete neki materijal sa njega na NAS – mada možete na vašem računaru izabrati NAS kao lokaciju na koju će se fajlovi skidati – tako da nećete morati da ih prebacujete, jer su već skinuti direktno na njemu. Druga i krucijalna prednost hardverskog servera i NAS uređaja je činjenica da njemu može pristupiti bilo koji uređaj na vašoj mreži i sa njega “povlačiti” materijal koji je na njemu smešten. Na primer – recimo da sve vaše filmove, muziku i fotografije smestite na NAS uređaj – pogodnost ovoga je to da će oni biti dostupni da im pristupite recimo sa vašeg televizora, laptopa, smartfon-a, tablet-a, Blu-Ray plejera… bilo kog uređaja koji je na mreži na kojoj je NAS. Sav vaš materijal na jednoj lokaciji u centralnom skladištu, dostupan svakom uređaju u vašem domu – to je glavna poenta hardverskog servera. Kod nas možete potražiti Western Digital MyBook varijante, koje bi trebale da vam završe posao.

Kako bi ste uštedeli nešto novca, postoje i softverske alternative media servera. Koja je razlika u odnosu na hardverski server? Prvo, ako se odlučite za softversku varijantu, potrebno je preuzeti programe na vašem računaru, koji će od njega napraviti media server. Neki od ovih programa su bestplatni, a postoje i oni koje morate da kupite. Koji su nedostaci softverskog media servera? Pa možemo reći da je glavni nedostatak to što morate da držite vaš PC uključenim, kako bi media server funkcionisao. Takođe, pokretanjem media servera na vašem računaru omogućava da delite samo sadržaj koji je na njemu fizički prisutan. Šta se dešava ako imate više računara u vašem domu? Odgovor na to je da ćete na svakom morati da instalirate media server softver i podeliti lokacije (foldere) na vašem računaru u kojima se nalaze vaši filmovi, muzika ili fotografije. Još jedan nedostatak softverskih servera može biti – ako instalirate identičan media server na više računara, može doći do konflikta u prepoznavanju tih servera od strane uređaja koji im pristupaju, iako računari koji ih podižu imaju različite IP adrese. Konkretan primer ovog problema ćemo navesti nešto kasnije u tekstu. Koji softverski media serveri su dostupni za vaš PC? Možemo reći da ih ima poprličan broj i bilo bi suludo opisivati svaki, ali smo srećom nabasali na ovu grafičku poredbu mogućnosti svih UPnP media servera, na sajtu Wikipedije.

Moramo istaći nekoliko media servera iz ove gomile, koje mi lično koristimo. U pitanju su popularni media serveri Serviio i Mezzmo. Prvi od njih, Serviio je potpuno besplatan, dok se drugi Mezzmo plaća, mada imate 15 dana probe kako bi ste testirali kako funkcioniše pre nego što se odlučite da ga kupite. Kakav je proces podešavanja softverskog servera? Pre svega, potrebno je preuzeti neki od pomenutih media servera sa njihovih zvaničnih stranica, gde ćete ih nakon toga instalirati na željeni PC od koga želite da napravite media server. Opisaćemo kompletan proces od preuzimanja, preko instaliranja, do podešavanja foldera koje želite da podelite preko mreže i napokon kako ćemo pristupiti ovom materijalu sa našeg televizora, smartfona ili PS3 konzole (to su tri DLNA kompatibilna uređaja koje trenutno imamo u našem posedstvu). Nemojte se uvrediti detaljima u koje zalazimo tokom ovog opisivanja, jer ipak želimo da dopremo i do onih pojedinaca koji se ne snalaze najbolje na računaru.U ovom vodiču, opisaćemo instalaciju i konfiguraciju besplatne alternative media servera, parčeta softvera pod imenom Serviio. Nije preterano drugačije podesiti i Mezzmo, tako da ne sumnjamo da ćete se snaći kada budete videli koja je otprilike čitava procedura. 1. Prvi korak je posećivanje zvanične stranice, lociranje Download sekcije i njegovo preuzimanje. U polju vašeg pretraživača na računaru unesite adresu www.serviio.org i locirajte Download sekciju.

2. Dok ste u Download sekciji, primetićete da postoje tri verzije Serviio media plejera koje su dostupne za preuzimanje – Windows (ukoliko vaš računar poseduje Windows operativni sistem) ili Linux i Mac ako koristite njih. Kliknite na verziju koja odgovara operativnom sistemu vašeg računara i preuzimanje će započeti.

Ukoliko korisite Google Chrome pretraživač, vaše završeno preuzimanje će se pojaviti u donjem levom delu ekrana i izgledaće ovako:

Kliknite na ovakav prozorčić direktno iz vašeg pretraživača, odaberite Run i pratite dalja uputstva..
3. Dobićete ovakav prozor u kome ćete jednostavno kliknuti na Next, I Agree, Next, pa zatim opet Next i instalacija će započeti. Nakon završene instalacije dobićete prozor u kome ćete stisnuti Finish, gde će vaš računar biti restartovan i pri sledećem podizanju žuta ikonica će se pojaviti u vašem task bar-u.
 


4. Nakon što ste kliknuli na žutu ikonicu, otvorili Serviio konzolu, dobićete ovakav prozor:

Serviio će automatski prikazati IP adrese svih uređaja koji su zakačeni na mrežu. Odmah po pokretanju servera, Serviio će biti dostupan u listi media servera na uređaju na koji želite nešto da strimujete. Za tipove uređaja koje Serviio podržava, odmah pored IP adreće biće ispisano ime uređaja i automatski postavljen odgovarajući profil, mada može se desiti da uređaj ne bude prepoznat, što nikako ne znači da strimovanje na njega neće funkcionisati, već samo da Serviio ne dobija podatke o njemu. Profili zapravo služe samo za Transcoding materijala. Transcoding je pretvaranje tipa fajla ako je nepodržan na uređaju na koji nešto strimujete, u podržani tip fajla. Ako ste potpuno sigurni da su svi tipovi fajlova koje imate na računaru podržani na vašim ostalim uređajima, Transcoding opciju možete jednostavno isključiti.

4. Strimovanje materijala ne može početi bez dodavanja lokacija na kojem se on nalazi. U Serviio konzoli pronađite deo na kome piše Library i dobićete sledeći ekran:

Klikom na dugme Add local, dobija se prozor u kome ćete pronaći lokaciju foldera koji želite da podelite, stisnuti Open i on će se pojaviti u Folder sekciji Library dela. Kako bi olakšali programu da razume koji se tip materijala nalazi u određenom folderu, imate tri ikonice za filmski materijal, muziku, fotografije. Na primer, za folder koji u sebi sadrži većinom muziku, štikliraćete notu, za folder u kome se nalaze fotografije štikliraćete ikonicu fotoaparata i tako dalje… kapirate šta ide sledeće. Ostale dve ikonice su Metadata – prikupljanje informacija o video i audio materijalu, kao što su omoti cd-ove za albume i posteri za filmove (opcija se automatski štiklira ukoliko obeležite dve ili više kategorija). Kada smo podesili odgovarajuće foldere, na našem DLNA uređaju (u pitanju je Samsung plasma televizor), proveravamo da li je sve kako treba podešeno i da li strimovanje funkcioniše. Ostale kategorije Metadata, Presentation i Console settings nisu krucijalne za čin strimovanja, možete proći kroz njih da detaljnije namestite softver, ali i ne morate. 5. Odabir Serviio media servera iz liste izvora na vašem DLNA televizoru, smartfon-u, tablet-u, Blu-Ray plejeru… Pominjali smo problem kod prepoznavanja stavljanja dva media servera istog imena na različite računare – Na primer Serviio koji je instaliran na desktopu i na netbook-u nema nikakvih konflikata, ali instaliranjem Mezzmo-a na dva računara je rezultovalo njihovim “sukobljavanjem”, tako da je jedno vreme jedan biti aktivan, pa pukne konekcija, pa drugi bude aktivan i tako su se smenjivali… Ako ste u mogućnosti, proverite ovo sa Mezzmo serverom instaliranim na dva računara i napišite nam u komentarima kakav je rezultat – zanima nas da li je kod svakog ovako.



6. Kada ste odabrali Serviio na uređaju na kojem hoćete da gledate filmove, prikazaće vam se folderi u kojima se nalazi vaš materijal koji ste podelili:



7. Uživanje uz vaš film strimovan bežično preko mreže.



 Postoji veoma zanimljiva i korisna stvar ukoliko posedujete smartfon ili tablet i smart televizor. U Android Allshare aplikaciji za strimovanje postoji opcija da puštate fajl sa media servera na drugi plejer. Šta ovo znači? To znači da vaš smartfon može da služi kao centralna jedinica za kontrolisanje svog vašeg media materijala u vašem domu. Evo primera – recimo da imate decu koja žele da gledaju neki animirani film koji posedujete na vašem računaru, ali ste usred nekog bitnog posla i nemate vremena da se spustite jedan sprat niže kako biste pronašli i započeli reprodukciju tog filma.  Upotrebom Allshare aplikacije na vašem telefonu možete uz nekoliko klika pristupiti Serviio media serveru, locirati film u folderu koji ste podelili na mreži, izabrati na kojem uređaju će se film reprodukovati (televizoru u ovom konkretnom slučaju) i započeti reprodukciju na kojem god da je televizor bio izvoru prethodno – sve to bez ustajanja iz vaše fotelje, iz potpuno druge sobe, uz pomoć DLNA tehnologije. Uz sve to, možete premotavati film direktno preko smartfona, kao i menjati nivo zvuka televizora, sve to preko mreže. Mogućnosti su brojne, tako da ovo možete na isti način uraditi i sa muzikom ili fotografijama, dokle god su one podeljenje preko nekog od media servera.


Sve ovo do sada je bilo demonstrirano uz pomoć WiFi mreže, ali žično LAN povezivanje je takođe izvodljivo ukoliko vaš DLNA uređaj poseduje Ethernet priključak. Ovakvo povezivanje ne menja stvari previše u odnosu na bežično. Dovoljno je da uključite jedan kraj Lan kabla u slobodan port na vašem ruteru, a njegov drugi kraj u uređaj koji želite da umrežite.


Nakon toga bi trebalo da proverite da li je konekcija aktivna, testiranjem mreže na vašem DLNA sertifikovanom uređaju, nešto što će u zavisnosti od brenda uređaja ličiti na donju sliku:

Ovde su konkretno prikazana wireless podešavanja, ali je princip isti i kod žičnih. To je otrilike nešto na šta bismo vam skrenuli pažnju ovom prilikom. Ako i dalje imate nekih poteškoća pri nameštanju mreže za DLNA konekciju, obratite nam se sa problemom u komentarima, ili na našem forumu. Nadamo se da smo vam ovim vodičem pomogli da shvatite koliko je DLNA korisna stvar i kako ga pravilno namestiti i upotrebiti, iako cela stvar nije previše komplikovana. DLNA svakim danom napreduje sve više, sve je zastupljeniji na uređajima i njegova popularnost raste. Kako biste videli koji su sve uređaji DLNA sertifikovani, posetite ovu stranicu. Za kraj ćemo vam ostaviti nekoliko How To video klipova sa zvanične DLNA stranice.