Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
Editorijal: Karakteristike po kojima su poznati proizvođači HDTV uređaja
Nakon brojnih LCDTV i plasma uređaja koje smo testirali, možemo reći da su i LCD i plasma tehnologije dosta napredovale u poslednjih pet godina, iako se o “plazmama” mnogo manje priča među “običnim” korisnicima. Zaljubljenici u audio-video tehnologije, ipak, daleko više diskutuju o plazmama, što je zanimljiva činjenica pogotovo ako se u obzir uzme i daleko manji broj različitih uređaja iz kategorije plazmi u odnosu na LCD. I dok je činjenica da su LCDTV uređaji daleko popularniji i brojniji, ali to, kao i sa svim stvarima, ne znači da su bolji. Osim toga što se plazma televizori ne prave ispod veličine od 37 inča, oni su i za nijansu podložniji kvarovima, osetljiviji na transport i nešto su veći potrošači elekrične energije – mada je i na ovim poljima plazma tehnologija dosta napredovala. I dok TFT panele razvija i proizvodi daleko veći broj proizvođača, (a sami ekrani od tečnih kristala se nalaze svuda – od displeja na satovima i mobilnim telefonima, preko ekrana unutar monitora i TV aparata, sve do ogromnih ekrana u izlozima i na bilbordima), plazma tehnologija je u nešto užoj upotrebi, pa se gotovo isključivo može naći u TV prijemnicima. Istina, televizor je danas i mnogo više od TV prijemnika, jer mnogi modeli imaju ne samo mogućnost da rade kao monitori, već i da (autonomno) pristupaju internetu, a uz to i dekodiraju DivX ili HD video (pa i audio) signal ili snimaju TV program. Upravo zbog toga je i priča o HDTV uređajima, testiranje istih i sve ono što nas očekuje u budućnosti (ko je rekao 3D?) jako uzbudljivo.
Već je poznata stvar da su u HDTV svetu LCD televizori dominantni. Blizu 90% svih ekrana koji se godišnje proizvedu su LCD-ovi. Iako ste možda pomislili da se to desilo ranije, proizvodnja LCDTV uređaja je nadmašila proizvodnju CRT TV aparata tek 2008. godine, dok su ih u prodaji nadmašili dve godine ranije. CRT-ovi su, očigledno, stajali dugo na “lagerima”, a koliko nam je poznato – ima ih još dosta u prodaji, pogotovo na manje razvijenim tržištima. Ono što je zanimljivo je da su LCDTV aparati dosta prodavaniji od plazma TV uređaja i u klasama od 42 do 47 inča, te da su “plazme” popularnije tek u klasi od 50 i više inča, a da klasu od 60+ inča i dalje drže rear-projection ekrani, mada je sasvim jasno da je ovo tržište jako malo.
Jedan od najvećih problema LCDTV uređaja je prikaz motion blur-a kada on nije poželjan, ali je on u poslednjim generacijama uređaja znatno poboljšan. Modeli koji imaju motion interpolation pri učestanostima od 100 (120 Hz) su već prešli u niže srednje klase, ostavljajući primerke koji “rade” na 200 / 240 Hz za više klase (uz najavu 400+Hz modela). Pulsirajuće pozadinsko osvetljenje (LED, a nekad i CCFL) takođe čine da pokretna slika deluje oštrije. Kontrast je sve veći zbog lokalnog i kompletnog backlight dimming-a, u čemu su najuspešniji LED LCDTV uređaji, pogotovo oni sa Full LED pozadinskim osvetljenjem, a vidljivi uglovi su takođe sve veći, jer sve TFT tehnologije napreduju. Jedan od najčešće korištenih i verovatno najnaprednijih tipova matrica je IPS (In-Plane Switching) i S-IPS (koji razvija Hitachi) ima kristale koji se rotiraju paralelno sa površinom ekrana (in-plane), za razliku od drugih, koji su postavljeni perpendikularno. Multi-Domain Vertical Alignment i Patterned Vertical Arrangement se takođe masovno koriste kod LCDTV uređaja i LCD monitora više klase. Ove tehnologije, manje ili više, koriste svi proizvođači, dok je Sharp poznat po svojoj ASV (Advanced Super View) tehnologiji koja je napredniji brat (koncentrično postavljeni kristali) Continuous Pinwheel (Vertical) Alignment tehnologije (CPVA), sa kojom smo se upoznali u testu Samsung SyncMaster F2380 monitora.
Panel glass – od koga se isecaju manji ekrani
LCDTV paneli se proizvode u velikim postrojenjima u kojima se prave određene veličine “stakala” – svaka fabrika pripada nekoj od “generacija” koje su određene i vremenskom periodu u kom su nastale, ali pre svega i dimenzijama “stakla” koje proizvode. Tako su se prve generacije u proizvodnji LCD-ova koristile za monitore i razne druge tipove displeja (od satova do mobilnih telefona), dok se od pete generacije ova postrojenja koriste i za proizvodnju velikih panela koji se upotrebljavaju u LCD televizorima. Peta generacija podrazumeva stakla od 110 x 130 cm, sve do 130 x 150 cm i koristila se za LCDTV uređaje od 26 do 32 inča, a danas, kada postoje 6, 7, 8, 9, 10 i 11G postrojenja, koristi se za proizvodnju manjih displeja (za prenosne računare i mobilne telefone). Postrojenja šeste generacije (6G) se i danas koriste za kreiranje 32” i 37” isečaka, jer fabrika pravi stakla dimenzija 150 x 185 cm, od čega se može napraviti šest do osam panela (ili dvanaest 26”, ako to naručilac zahteva i ako se, naravno, sve to isplati). U fabrikama sedme i 7.5G generacije se proizvode paneli za 40/42” i 46/47” LCDTV uređaje, a u njima se proizvode stakla od 187 x 220 cm, odnosno 195 x 225 cm, respektivno. Proizvodna postrojenja osme i desete generacije proizvode stakla od 2.2 x 2.5 metra do 2.9 x 3.1 metar, a Samsung je među prvima najavio i izgradnju fabrike jedanaeste generacije, koja će, navodno, proizvoditi stakla dimenzija od 3.2 x 3.6 metara.
“Proizvođači” tehnologija
Najveći proizvođači LCD panela su azijske zemlje – Japan, Kina, Južna Koreja i Tajvan. Kompanije u ovim državama su nam uglavnom veoma dobro poznate. Na dalekom istoku se uglavnom kreiraju samo stakla panela, a onda se isti isecaju u određene veličine. Često se samo sklapanje, ali i proizvodnja elektronike i pozadinskog osvetljenja obavlja na drugim lokacijama, a nekad i u drugim državama, često blizu tržišta na koja će se određene grupe proizvoda plasirati. Samsung, recimo, ima proizvodne i assembly pogone u Slovačkoj i Turskoj, ali i u Meksiku. Sedam najvećih proizvođača LCD panela su Samsung, LG.Display, AUOptronics, Chi-mei Optoelectronics, Sharp, Chunghwa Picture Tube i IPS Alpha. Verujemo da je većina vas čula bar za polovinu ovih imena.
Samsung je definitivno najveći proizvođač LCD panela na svetu i drži između 22 i 24% svetske proizvodnje. Čak sedam velikih kompleksa postrojenja nalazi se u Južnoj Koreji (grad Tangjeong). U ovom gradu se nalaze po dve velike fabrike iz pete i sedme generacije, kao i dve koje pripadaju osmoj generaciji (ukupno šest postrojenja). Da nije bilo svetske krize, do leta tekuće, 2010. godine bi u rad bio pušten i prvi 11G Fab na svetu. Naravno, otvaranje i puštanje ove fabrike u rad je samo pomereno, a ne i odloženo, a zanimljiva je i informacija da Samsung poseduje i posebnu joint-venture korporaciju S-LCD, čijih 50% drži japanski gigant Sony. Najveći broj panela koji izlazi iz ovih fabrika izlazi u formatima od 32, 40 i 46 inča, a koristi se tehnologija koju je razvio sam Samsung – PVA i S-PVA.
S-PVA panel
LG.Display, koji je ranije bio poznat i kao LG.Philips-LCD je jedan od pionira u svetu LCD televizije. Prvi su pokrenuli proizvodnju panela dimenzija koji odgovaraju petoj generaciji i dugo su bili na prvom mestu kada je proizvodnja panela za potrebe LCDTV tržišta u pitanju. Trenutno, njihov market-share je između 19 i 22% (u zavisnosti od toga da li posmatramo panele za ICT tržište, consumer elektroniku ili LCDTV uređaje). Trenutno poseduju dva 5G postrojenja, kao i po jednu fabriku 5.5G, 6G, 7.5G i osme generacije. Najveći broj panela koji proizvode su u formatu od 27, 32, 37 i 42 inča, a oslanjaju se, gotovo isključivo na IPS tehnologiju. Osim LG i Philips LCDTV uređaja, LG.Display IPS paneli se najčešće nalaze u Toshiba TV prijemnicima.
AU Optronics (AUO) je na tržištu desktop monitora poznat po brendovima Acer i BenQ i poseduje ogroman broj proizvodnih pogona koji prave TN panele, od kojih su mnoge preuzete i od kompanija kakve su IBM i Fujitsu (TN i MVA fabrike). Kompanija je, zapravo, joint-venture LCD odeljaka kompanija Acer, Unipac i Quanta Displays. U Tajvanu, AUO ima četiri 5G postrojenja, zatim dva 6G Fab-a i po jedan 7.5G i 8G Fab. AU Optronics je tik iza leđa kompaniji LG.Display kada je kapacitet proizvodnje u pitanju. Zanimljivo je da od AU Optronics-a panele kupuju bezmalo svi proizvođači LCD televizora, najčešće za entry-level modele.
C-PVA panel
Slično AU Optronics-u, Chi-mei Optoelectronics (CMO) je veliki proizvođač LCDTV panela koji je pod naletom LG-a i Samsung-a pao na treće, odnosno, sada, četvrto mesto. Najviše su fokusirani na proizvodnju manjih panela (26, 27 i 32 inča), a od proizvodnih postrojenja poseduju dve 5G fabrike, kao i po jednu iz 5.5, 6, 7.5 i 8 generacija, a od tehnologija se najviše oslanjaju na VA tip TFT panela. Zanimljivo je da je Chi-mei Optoelectronics prva kompanija koja je proizvela 4K ekrane (3840 x 2160 piksela), a ni njihov tržišni udeo nije nikako mali (između 15 i 17%).
Sharp je još jedan veliki proizvođač sa dalekog istoka, ovoga puta iz “zemlje izlazećeg sunca”, koji je karakterističan po tome što proizvodi LCD panele gotovo isključivo za TV uređaje (ako ne računamo male LCD ekrane koje često proizvodi za mobilne telefone (iPhone 2G i neki primerci 3G-a imaju upravo Sharp ekrane). Pored dve 6G fabrike, poznati su i po prvom 8G postrojenju u gradu Kamejana. Takođe, poseduju i jedno 10G postrojenje koje ovih dana kreće sa proizvodnjom (grad Sakai), a njihov ekskluzivni partner koji će se “oslanjati” na panele iz ove fabrike je komšijski gigant Sony. Po proizvodnji LCD panela za LCDTV tržište, Sharp ima oko 14-15% udela, što nije loš podatak.
Kompanije Chunghwa Picture Tube (CPT) i IPS Alpha, iz Tajvana odnosno Japana, nekada su bile poznate po proizvodnji CRT ekrana. Chunghwa Picture Tube trenutno ima jedno 6G postrojenje iz kog izlaze 32 i 37 inch LCD paneli. IPS Alpha je joint-venture kompanija Panasonic, Hitachi i Toshiba, koja je kasnije postala deo Panasonic-a. 32 i 37” LCDTV paneli se proizvode u njihovoj 6G fabrici, dok je 8G postrojenje krenulo sa radom početkom 2010 godine.
LCD paneli su definitivno dominantni na tržištu home cinema i desktop-laptop računara i za očekivati je da se taj trend neće menjati neko duže vreme. LCD tehnologija je prilično zrela i sve je jeftinija za proizvodnju, a kvalitet prikaza je sve veći. S obzirom na to da su mnoge kompanije najavile 11G, pa čak i 12G postrojenja, smatramo da će LCD jako dugo biti konkurent ne samo plazma, već i svim drugim (OLED, FED, LTPS, rear-projection) tehnologijama.
Po čemu su poznati kod korisnika?
Već nekoliko godina unazad, HDTV uređaji iz Samsung-a pružaju mogućnost pretrage internet-a putem posebno kreiranog “web browsera”. To je i sasvim “legitiman” način da pročitate vesti i bacite pogled na online akcije, shopping bid-ove, pročitate mejl ili čak popričate sa nekim na Skype-u. Za sve to vam više nije potreban računar – možete udobno sedeti i sve uraditi iz fotelje, držeći daljinski upravljač u rukama. Istina, neka wireless tastatura bi dobro došla, a moderniji DLNA-kompatibilni HDTV uređaji i to podržavaju, dok će neki, sa USB priključkom i moći da vide USB tastature, baš kao i, recimo, PlayStation 3 konzola. Na ovaj USB se mogu povezati i USB WLAN kartice tj. moduli, kako bi pristup mreži išao bežičnim putem, što je jako zgodno kako ne biste morali da kroz sobu, od rutera ili računara, razvlačite i LAN kabl.
Najveći proizvođač LCD matrica i LCD televizora uopšte, kompanija Samsung, jedna je od pionira kada su u pitanju internet-bazirane tehnologije na HDTV uređajima, a koji su i bili začetnici tzv. smart-TV uređaja. Samsung-ov “Internet@TV” je posebno kreiran za Samsung TV uređaje, a slični sistemi se nalaze i na njihovim plejerima. U poslednje vreme, Samsung “Internet@TV” postaje sve kompleksniji sistem, a aplikacije koje se mogu preuzeti i pokrenuti na modelima HDTV uređaja poslednje generacije prevazilaze domen u kome vladaju informativni widgeti i slični mali dodaci. U Samsungu trenutno razmatraju da svoje najjače modele LCDTV i plasma TV uređaja opreme kompletnim operativnim sistemom, baziranim na Android OS-u, za koji bi se “preradile” postojeće aplikacije (Flickr, Skype, YouTube, Yahoo Messenger, Facebook i mnoge igre…). Naravno, ovo bi omogućilo i multitasking. Kada gledate televizijski program ili online vremensku prognozu, mogu vam na overlay-u, recimo, izlaziti notifikacije sa Skype-a ili Facebook-a.
Panasonic se nešto kasnije uključio u smart-TV kolo, a njihova internet platforma se zove “Viera Cast” i ona omogućava korisnicima gotovo isto ono što i Samsung-ov servis. U poslednjih nekoliko dana, objavili smo tri vesti vezane za obogaćivanje Panasonic-ovog Viera Cast sistema dodacima od kojih je najvažniji Netflix servis. Viera Cast se, kao i Internet@TV, poziva specijalnim tasterom na daljinskom upravljaču. Otvoriće se specijalni portal koji će vam omogućiti da surfujete po mreži, pregledate fotografije sa vašeg i tuđih Flickr i Picasa naloga, obavite poziv na Skype-u (potrebna je, naravno i dodatna kamera sa mikrofonom)… Iako ugrađeni browser podržava Adobe Flash, YouTube i slični online video klipovi se posmatraju upravo u YouTube aplikaciji. Takođe, trebalo bi napomenti da je web browser na Panasonic televizore dodat tek nedavno.
Net TV je još jedan servis koji je sličan prethodno opisanim, a razvio ga je holandski proizvođač Philips. Dakle, internet platforma za Philips HDTV uređaje nosi jednostavan naziv Net TV, koji je baziran na specijalno dizajniranom browseru, koji bez problema može da pristupa svim web sajtovima. Nakon što neki od novijih Philips HDTV uređaja povežete kablom na mrežni ruter (noviji modeli više klase imaju ugrađenu WiFi karticu), sve što je potrebno uraditi je pritisnuti Net TV taster na daljinskom upravljaču. Vremenska prognoza, Picasa, Flickr, Skype, MSN, YouTube, GMail i GTalk se podrazumevaju, a nedavno su dodate posebne aplikacije za Facebook i Twitter.
Drugi proizvođači, kao što su LG, Sharp ili Sony, od nedavno takođe nude slične servise, o kojima ćemo takođe pisati kada budemo testirali nove modele na kojima su “instalirani”.
