Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
Editorijal: Vodič za kupovinu HDTV uređaja
Televizija visoke definicije je redefinisala način na koji posmatramo „šarenu kutiju“, a ova promena na bolje je jednako velika i bitna kao i kada je svet počeo da kupuje televizore u boji, odnosno kada su televizijske stanice krenule da emituju program koji nije bio definisan sa nekoliko stotina nijansi sive. PAL i NTSC standardi su dugi niz decenija vladali sa svojih petstotinak linija i „rezolucijom“ koja je manja od one koju gledamo na modernijim mobilnim telefonima. Bez obzira na tehnologiju uređaja koji prikazuje HD televiziju, bitna je sama činjenica koja pokazuje koliko prednosti donosi televizijski program i bilo koji drugi sadržaj visoke definicije u odnosu na standardne SD sadržaje. Primera radi, PAL rezolucija se označava i sa 576i, jer je njena rezolucija 720 x 576 piksela. Pravilnije bi, zapravo, bilo reći da postoji 576 vertikalnih linija, koje se iscrtavaju u „poluslikama“ – prvo parne, pa neparne. Zbog toga je tu i slovo „i“ koje označava pojam „interlace“ tj. preplitanje. No, o tome i ne moramo više da razmišljamo. Ono što je bitno je da, uslovno rečeno, PAL nudi oko 400 hiljada piksela (414.720), dok Full HD rezolucija nudi preko dva miliona piksela (2.073.600). Ovaj video mod se naziva i 1080p, jer je njegova „fizička“ rezolucija 1920 x 1080 piksela, a sve se prikazuje progresivno (p). Naravno, HD Ready, tj. 720p rezolucija je „negde između“ sa svojih 1280 x 720 piksela. U broadcast TV svetu se često koristi i 1080i mod, koji takođe definiše rezolucija od 1920 x 1080 piksela, ali se kao i u slučaju PAL standarda, prikazuju „poluslike“ koje kasnije sam (TV) uređaj „sastavlja“ u full-frame sliku
HDTV tehnologije
Bez obzira na to za koju se tehnologiju odlučite, karakteristike koje čine prikaz video i grafičkog sadržaja dobrim ili manje dobrim su zajedničke za sve. Katodne cevi, odnosno CRT tehnologija i rear-projection ekrani polako, ali sigurno izumiru, ostavljajući aktuelnim predstavnicima – LCD i Plasma naslednicima da se „bore“ za tržišnu prevlast. U igri su i još neka rešenja, kao što su, recimo projektori, koji takođe drže određeni, mali deo tržišta kada je kućna upotreba i kućni bioskop u pitanju. Novi igrači, kakav je OLED, te bi trebalo da počnu da se proizvode u većim formatima i količinama, a onda će verovatno preći u mainstream, ali se za sada može reći da izbor za 99% korisnika koji „žele novi TV aparat“ pada na dva slova – LCD i plazmu. LCD tehnologija je dosta napredovala u poslednjih pet godina, a nešto slično se može reći i za plazma ekrane. Međutim, dok TFT panele razvija i proizvodi daleko veći broj proizvođača, (a sami ekrani od tečnih kristala se nalaze svuda – od displeja na satovima i mobilnim telefonima, preko ekrana unutar monitora i TV aparata, sve do ogromnih ekrana u izlozima i na bilbordima), plazma tehnologija je u nešto užoj upotrebi, pa se gotovo isključivo može naći u TV prijemnicima. Istina, televizor je danas i mnogo više od TV prijemnika, jer mnogi modeli imaju ne samo mogućnost da rade kao monitori, već i da (autonomno) pristupaju internetu, a uz to i dekodiraju DivX ili HD video (pa i audio) signal ili snimaju TV program.
Plazma ekrani su do nedavno bili u priličnoj prednosti kada su velike dijagonale u pitanju, što je i logično, dok je, s druge strane, jedna od potencijalnih mana plazma tehnologije. Naime, plazma ekran retko kada može biti manji od 37 inča, s obzirom na to da se piksel u kome se nalazi plazma “gas” može smanjiti samo do određenog nivoa. Istovremeno, piksel se kod LCD-a može minijaturizovati, bezmalo, koliko god je to potrebno, s obzirom na to da sam piksel ne emituje svetlost, već je samo “boji”. Odatle potiče i najpoznatija mana LCD tehnologije, koja sve više to i nije. Naravno, govorimo o loš(ijem) prikaz(u) crne boje zbog nemogućnosti totalnog zaustavljanja osvetljenja koje dolazi iz pozadine, bilo da je tamo CCFL ili LED BLU . Tako se ranije, pri posmatranju LCD ekrana u kompletnom mraku moglo primetiti da crna boja (pri prikazu filmova, tokom tamnih scena) zapravo nije bila crna, već je tamno siva. Vremenom je tehnologija napredovala, pa su se proizvođači LCD televizora znatno poboljšali upravo na ovom polju. Današnji modeli LCD televizora, u zavisnosti od cene, prilaze jako blizu nivou dubine crne boje koju pruža plasma , a u slučajevima LCD televizora sa Edge LED pozadinskim osvetljenjem umesto klasičnog CCFL je čak i prevazilazi, ali to čini, u neku ruku, varanjem. Ovde ćemo još jednom ponoviti ono što smo rekli i u prethodnom testu, a što se ni u poslednjih šest meseci nije promenilo. Edge LED LCDTV uređaji pružaju veoma dobar prikaz crne i to zbog mogućnosti gašenja pozadinskog osvetljenja tamo gde ono nije potrebno. Mane Edge LED tehnologije su, s druge strane lošija uniformnost zbog pozicije dioda na ivicama televizora i auto dimming koji čini čuda za dubinu crne, ali kada se ukupno tamnija slika (noćna scena u filmu i sl.) dodatno zatamni, u isto vreme se zatamne i delovi slike koji bi i dalje trebalo da budu svetli (kao što je prevod ispod donje ivice filma, na primer), a to je loša stvar, jer sve primećuju i manje zahtevni “gledaoci”, dok one koji žele samo najbolje ume i prilično da iritira. Za sada, mi smatramo da Edge LED LCD televizori imaju previše visoku cenu za to što nude, pogotovo kad se u obzir uzmu navedene mane, ali zato tvrdimo da je puna pozadina svetlećih dioda kao pozadinsko osvetljenje prava stvar, koja je, za sada – papreno skupa i nalazi se tek u ponekom TV aparatu u ponudi na domaćem tržištu. Više o tipovima pozadinskog osvetljenja možete naći u posebnom tekstu.
Plazma ili…?
I dok je činjenica da su LCDTV uređaji daleko popularniji i brojniji, ali to, kao i sa svim stvarima, ne znači da su bolji. Osim toga što se plazma televizori ne prave ispod veličine od 37 inča, oni su i za nijansu podložniji kvarovima, osetljiviji na transport i nešto su veći potrošači elekrične energije – mada je i na ovim poljima plazma tehnologija dosta napredovala. LCD televizori troše, u proseku, gotovo duplo manje, ali sve zavisi i od dijagonale i nivoa osvetljenja prikazanog na ekranu. Iako su novi NEO-pdp paneli kompanije Panasonic dosta štedljiviji, od starijih G10 panela, LCDTV polako prelazi u LED “arenu”, a znamo da LED diode troše znatno manje od “hladnih katoda” tj. CCFL pozadinskog osvetljenja, pa je odnos potrošnje tj. ušteda el. energije u korist LCD tehnologije i dalje na oko 1.5 : 1
Jedna od prednosti LCD tehnologije je nemogućnost dobijanja “Burn in-a”. Burn in je drugim rečima efekat “upečene slike” i javlja se kada ostavite statičnu sliku na ekranu u veoma dugom vremenskom periodu ili se tokom dužeg vremena na ekranu nalazi materijal sa dosta statičnih delova (meniji ili logotip TV stanice koji ne menja lokaciju). Moramo odmah napomenuti da je ovo više bilo izraženo na starijim plazma TV aparatima, ali je moguće da se desi i na novim modelima. Osim toga, tu je i blaža verzija Burn-in nuspojave koja se zove Image retention, a koji se zadržava u periodu od nekoliko sekundi, sve dok tamnu sliku ne zameni nov sadržaj. Za razliku od Burn-in efekta, ova nuspojava i nije nešto o čemu bi trebalo da brinete. Novi NEO-pdp paneli kod Panasonic plazma TV uređaja znatno smanjuju mogućnost obe pojave zbog dosta smanjene veličine ćelija, koje imaju promer od svega 20 nanometara, u odnosu na ćelije od 100nm koje su bile prisutne kod starih G10 panela.
Kada je u pitanju upotreba LCD televizora kao zamene za monitor, moramo primetiti da je za prikaz desktop-a, statičnih delova slike (start linija, gornji bar u Word ili drugoj Office / Windows aplikaciji) LCD daleko bolji izbor. Kako većina novih modela LCD televizora dolazi sa nativnom rezolucijom 1920 x 1080 (“Full HD 1080p”) i približnim odzivom kao kod desktop TFT monitora, dosta korisnika se odlučuje na varijantu kupovine 32 – 46″ LCDTV aparata umesto standarnih 22″ i 24″ monitora. Razlog je jednostavan, ako vam televizor stoji u istoj sobi gde vam je računar i ako volite veće dijagonale od 24″ – zašto bi ste propustili priliku? Konkretan primer kod Samsung i Sony televizora je da u većini slučajeva dobijate S-PVA ili S-MVA panele u odnosu na Twisted Nematic (TN) panele kod TFT-ova. Prednosti S-PVA panela ili S-MVA panela nad TN su bolji uglovi gledanja, tačnija reprodukcija boja, dublji nivoi crne boje, bolji kontrast, ali u proseku i nešto veće vrednosti kod pixel response vremena.
Kada kupujete HDTV obratite pažnju na:
kontrast…
Kvalitet prikaza definiše nivo kontrasta i reprodukcija boja (njena zasićenost, osvetljenost i preciznost). Naravno, tu je i detaljnost tj. rezolucija u kojoj je slika prikazana. Sam kontrast je zapravo odnos u osvetljenosti između najsvetlije i najtamnije „boje“ koja je prikazana. Ako je kontrast nizak, ne možete videti veći broj suptilnih detalja, dinamika je loša, a boje postaju isprane i samim tim, čitava slika neubedljiva. Za plazma TV uređaje se kaže da imaju veći kontrast, iako mnogi, kada ih uporede sa novim LCDTV uređajima, ne bi mogli da se slože sa tim. Trik je u tome što je kontrast kod plazma ekrana efektivno jako veliki zbog toga što je osvetljenost najtamnije crne 0.00 lumina (određeni pikseli ne emituju nikakvu svetlost), dok je kod boljih LCD televizora negde oko 0.15-0.2 lumina (LCD panel ne može da zadrži svu svetlost koja dolazi od pozadinskog osvetljenja). Najbitnija informacija koju bi trebalo zapamtiti je da su displeji koji mogu da prikažu veći kontrast i bolji, ali je mnogo bitnije zapamtiti vrednost statičkog kontrasta, jer se kod informacija koje proizvođači daju za dinamički kontrast često mnogo preteruje.
dinamički opseg…
Kao što smo već rekli, Plazma TV ekrani imaju najbolju reprodukciju crne boje, mada je sa pojavom LED-backlight ekrana, LCD gotovo dostigao “plazme”. Naravno, za najbolji prikaz crne, istovremeno sa svetlijim nijansama, biće vam potreban Dynamic RGB tj. Full LED backlight LCD ekran sa opcijom local dimming-a, o kojima smo takođe pisali u već pomenutom tekstu. Upravo se sposobnost ekrana da u isto vreme prikaže potpuno crnu i svetle nijanse smatra “dinamičkim opsegom”, mada mi često koristimo (možda i pogrešan skraćeni) termin “dinamika”. Iako će vam se u radnjama učiniti da i LCDTV uređaji imaju dobre crne, imajte u vidu da su radnje fantastično osvetljene, te da ćete u toplini kućnog doma posmatrati (filmove) u nešto do mnogo zamračenijim ambijentima, što potpuno menja percepciju koju svako ima kada posmatra tamne scene. Bolji prikaz crne ne možete postići smanjenjem osvetljenja (brightness) jer se tako istovremeno gubi dinamički opseg, pa je praktično nemoguće razaznati suptilne detalje u tamnijim delovima sive (tzv. black shadow detail). Baš u ovim stvarima plazma TV ekrani su bolji od standardnih LCDTV uređaja, dok su, s druge strane, LCD-ovi bolji od plazmi pri prikazu jako svetlih scena, te su pogodniji za gledanje TV programa tokom dana i u jako osvetljenim prostorijama.
Dakle, plazma televizori nisu pogodni za jako osvetljene prostorije, a kako ne mogu da prikažu uniformno svetlu površinu onoliko svetlo koliko to može LCDTV, generalno neće ponuditi toliko kontrastnu sliku u slučaju da ga posmatrate u jako osvetljenoj prostoriji (recimo, dvostrano orijentisana dnevna soba tokom prepodneva ili popodneva). Refleksija je još jedan problem kod plazma TV uređaja, jer svaki od njih ima zaštitno stakla koje opet ima i određen nivo refleksije, pa ako je vaš stan tokom dana prilično osvetljen, a tv program uglavnom gledate preko dana, LCD bi bio logičniji izbor. Ipak, tokom večernjih časova, nijedan LCDTV neće pružiti tako živu i prirodnu sliku kao što će to učiniti dobra “plazma”.
reprodukciju boja…
Kvalitet reprodukcije boja je još jedna stvar koju ćete teško moći da procenite posmatrajući TV uređaje u samoj radnji. Ako su televizori uključeni, retko kada su optimalno podešeni i često su u “store” modu, kada je dinamički kontrast povećan, a broj refleksija ogroman da biste išta mogli dobro da vidite. Ako uspete da se dočepate daljinskog upravljača ili posmatrate ekran u nekim “normalnijim” uslovima, tj. tokom dana, postavite temperaturu boja na 6500 Kelvina i isključite ili smanjite dinamički kontrast. Zatim smanjite i statički kontrast i povećajte osvetljenje dok u nekom od LCD testova ne primetite što bolji prikaz gradijenta i što zagasitiju crnu, ali bez pojave banding-a (trakica na gradijetima, koji bi trebalo da budu glatki). Mnogi novi (Samsung i LG) LCDTV uređaji imaju i odlične “čarobnjake” koji vam objašnjavaju kako da optimalno podesite sliku prema svetlosnim uslovima u kojima se nalazite.
rezoluciju i oštrinu prikaza, generalno…
Iako HDTV uređaji prikazuju od tri do pet puta više detalja nego standardni SD TV uređaji, nije svaki od modela koji su u stanju da prikažu Full HD rezoluciju sposoban da prikaže isti broj finih detalja. Naravno, ako imate mogućnosti, izaberite Full HD HDTV uređaj, iako će vam mnogi reći da sa udaljenosti od dva i po i više metara, nećete moći da vidite razliku između 720p i 1080p rezolucije. Razlika jeste suptilna, ali postoji i svaki filmofil će znati da je ceni! Uostalom, Blu-ray je postao standard za filmove, baš kao što je i Sony PlayStation 3 standardna konzola za igranje – oba standarda isporučuju 1080p output. Većina novih HDTV uređaja ima mogućnost 1:1 prikaza slike, tako da nema nikakve interpolacije niti reskaliranja sadržaja.
pokretnu rezoluciju, odziv i 100+ Hz procesiranje…
Kada je dalje testiranje samih mogućnosti i kvaliteta prikaza koje LCDTV uređaj pruža – nije sve samo u statičnoj slici, kontrastu i testu najrazličitijih paterna. Pomenimo još jednom i, recimo, pojam pokretne rezolucije (motion resolution), koja predstavlja podatak o tome koliko linija televizor prikazuje prilikom pokretne slike. Što je veći broj pokretnih linija, prikaz slike u brzim scenama će biti detaljniji i imaće manje “motion blura” i “ghostinga”. Prosek kod LCD televizora kreće od 300 linija (od mogućih 1080 kod FullHD 1080p televizora), preko 600-700 linija kod novijih modela sa 100Hz ekranima. Opet, kod ovih TV aparata se može javiti i novi problem, koji izaziva interpolacija, tj. ubacivanje nepostojećeg frame-a između dva već postojeća frame-a da bi se dobio fluidniji prikaz i izbegao motion blur (TV signal podrazumeva daje 50 (polu)sličica u sekundi, tj. 50 Hz). Zbog ove kompenzacije koju pravi elektronika TV aparata (i odgovarajući softver), gledanje filmskog materijala sa uključenom opcijom High 100Hz nije preporučljivo jer film može dobiti izgled snimka dobijen amaterskom kamerom (nešto detaljniji opis je neprirodni izgled pokreta u filmu, kao da su isuviše glatki, neprirodni i ubrzani). Ipak, trebalo bi napomenuti da su i ovi algoritmi dosta napredovali kako bi se ova nuspojava umanjila, pa je, recimo, to jedan od razloga zbog koga bi trebalo uzimati noviji model televizora – nemojte se upecati na priču prodavca da je novi model “skroz isti samo su mu promenili dizajn i dodali još jedan konektor koji ionako nećete koristiti”.
Procesiranje slike tj. prikaza na 100 Hz ili više je odlična opcija: slika ne treperi, a TV emisije standardne i visoke rezolucije izgledaju fantastično, pogotovo ako posmatrate sport. Većina novijih TV aparata ima i manuelnu kontrolu 100Hz opcije kod koje je moguće “dozirati” agresivnost algoritma i prag tolerancije na “greške” koje, s druge strane, čine da pokretna slika deluje prirodnije. Tako se lako može podesiti da 100 Hz opcija eliminiše pomenuti “amaterski video efekat” sa snimka, time dobijajući oko 600 linija pokretne rezolucije i u filmovima, ali i pri pregledu sportskog programa. Kada već pričamo o pokretnoj rezoluciji, reći ćemo i to da je još jedna prednost plazma ekrana u tome što oni prikazuju 700 od 768 linija pokretne rezolucije kod HD Ready 720p (480Hz subfield drive) i punih 1080 linija pokretne rezolucije kod FullHD 1080p NEO-pdp plazma ploča tj. televizora (600Hz subfield drive). Još jedna od naširoko pominjanih prednosti plazma ekrana je i činjenica da imaju gotovo beskonačno mali odziv (0.001 ms u odnosu na LCD kod kojih je prosek, u praksi od 4-5 do 12 ms).
vidljive uglove…
Osim poboljšanog prikaza crne boje, dosta je urađeno i na poboljšanju druge mane LCD tehnologije – vidljivih uglova. Iako su LCDTV aparati u ovoj “disciplini” mnogo bolji od TN-baziranih desktop monitora na kojima radi najveća većina korisnika PC računara, najpre zbog toga što su u “televizore” najčešće implementirane In-Plane Switching i Vertical Alignment TFT matrice, situacija i dalje nije idealna i plazma ekrani i dalje nisu dostignuti (baš kao što nisu dostinuti ni u brzini odziva, dubini crne ili uniformnosti). I dok proizvođači deklarišu ugao gledanja od blizu 180 stepeni (što donekle jeste tačno, jer ćete videti sliku čak iz “mrtvog” ugla), to nikako ne znači da će kontrast i osvetljenost, pa čak i definicija boja ostati isti pri svakom uglu kao što je to slučaj kod plazma ekrana. Prosečni realni ugao gledanja kod dobrog LCD ekrana unutar TV aparata bi bio nekih 30 stepeni sa leve i desne strane (ukupno 60 stepeni) pre nego što slika počne da menja karakteristike. Kod TN film monitora, ovaj ugao je i do tri puta manji, pa je onda jasno zbog čega smo rekli da kod LCDTV uređaja ovo više ne predstavlja problem. Ipak, ako računate na to da na svoj TV gledate iz jednog od ćoškova vaše sobe, još jednom razmislite o tome da li je za vas bolji izbor plazma, jer je kod njih vidljivi ugao zaista realnih 180 stepeni…
procesiranju i obradi video signala, tjunerima…
Procesiranje video materijala je nešto o čemu ne bi trebalo preterano da brinete – noviji modeli, od kraja 2009. uglavnom imaju najosnovnije metode skaliranja, de-internacing-a, uklanjanja šuma u emitovanom signalu ili SD signalu… Jedna od možda bitnijih mogućnosti je posedovanje 24p Real Cinema tj. 5:5 pulldown procesiranja što je bitno ako gledate filmove izvorno snimane za reprodukciju sa 24 frejma u sekundi. S obzirom da brojka 24 nije deljiva sa 50, 100 ili više (na koliko se „osvežava“ slika na ekranu), poseban algoritam brine o vernosti prikaza. Ipak, ako posmatrate sliku sa računara ili plejera, uglavnom će softver ili njihova elektronika već pripremiti sve što je potrebno za optimalni užitak, a ako sliku posmatrate sa kablovskog ili satelitskog izvora, skuplji i najskuplji modeli mogu pružiti nešto bolji kvalitet slike, ali se razlika obično vidi i primećuje samo u specijalnim situacijama ili testovima koji su dizajnirani da prikažu eventualne anomalije koje sistemi i algoritmi za procesiranje videa imaju (ili nemaju ili ne rade kako treba) unutar HDTV uređaja.
Kada su digitalni i analogni tjuneri u pitanju, skoro svi modeli koji se prodaju kompatibilni su sa domaćim analognim signalom, bilo da on dolazi sa kabla ili “over the air”. DVB-T2 signal koji će se u Srbiji emitovati od sredine 2012. godine je najnoviji standard koji ne podržava najveći broj aktuelnih modela. Dakle, DVB-T2 kompatibilni tjuneri su još uvek retkost, ali ćemo ih tokom 2011. viđati u sve većem broju uređaja. Ako, pak, sada kupite LCDTV ili Plazmu, ne brinite, lako ćete kupiti i eksterni tjuner, a sve su šanse da će ih kablovski provajderi i davati u paketu sa pretplatom (baš kao što sada, recimo, daju kablovske i ADSL modeme).
I na kraju
Da li je veličina bitna? Ili se sve svodi na priču o kvantitetu protiv kvaliteta. Kao i uvek, stvar je u tome šta je korisniku primarno, šta za njega i sobu u kojoj će držati HDTV uređaj predstavlja veliku ili malu dijagonalu. Kolega gore potpisanog, koji je inače završio montažu i režiju, odavno već govori da “ne možete staviti “isuviše veliki” i “televizor” u istu rečenicu” i tu se apsolutno slažemo. Čudno je kako je 46” Plazma ekran bio veliki onog dana kada je kupljen, a sada verovatno ni 50” nije prava stvar, već bi bilo bolje da je dijagonala oko 60-65”. Drugim rečima, sve je i stvar navike, ali postoje nekakve smernice.
Ako ste isuviše daleko od ekrana, nećete videti sve detalje, ali ipak, kućni bioskop nikad neće imati onoliko veliku dijagonalu kao pravi bioskop, bar kad je odnos udaljenosti i dijagonale u pitanju (mi spadamo u one koji sede u „srednjim“ redovima). U retko kom domu je TV isuviše veliki i toliko blizu da biste videli piksele, ali za malene sobe i spavaće sobe, 32 inča je nekakav optimum… Za sobu od 15-20 kvadratnih metara površine i udaljenost od dva metra, idealno je kupiti HDTV uređaj dijagonale od 37 do 40 inča. Ako TV posmatrate u većoj sobi, sa recimo – tri metra, minimum bi bio 46 inča, poželjno oko 50. Većini bi se učinilo da je “TV ogroman”, ali to je svačili prvi utisak, jer su navikli na CRT kutijice male efektivne vidljive dijagonale (još ako se gleda 16 : 9 na njemu, eto propale večeri) i rezolucije ne veće od avatara na mnogim online forumima. No, jednom kada se naviknete na optimalnu dijagonalu i prikaz, teško je ići nazad. Uživajte u pripremama za kupovinu, jer su to „slatke muke“ i slobodno se pre odluke raspitajte o konkretnim modelima na našem forumu.
