Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
Samsung LE-40C650, UE-40B6000 i UE-40C6000
Našem velikom uporednom testu LCD televizora dijagonala od 37 do 42 inča su nedostajali neki noviji (LED) modeli velikog i sasvim sigurno najpopularnijeg proizvođača ovih uređaja na tržištu. Tu grešku brzo ispravljamo, a na tekst koji sledi gledajte kao na dopunu pomenutog uporednog testa. Svi znaju da su Samsung i LG najprodavaniji na domaćem tržištu, a sličan trend se može primetiti u gotovo svakoj evropskoj državi. Prosto je neverovatno koliko je Samsung postao popularan na tržištima displeja svih vrsta. Najveći proizvođač ekrana na svetu je i jedan od najvećih inovatora, pa su njihovi LCD TV uređaji, poznati koliko i desktop monitori, ali i HDTV plazma setovi. No, svakako vam je jasno koliko je velika i poznata ova kompanija, pa nećemo da trošimo ni vaše, a ni naše vreme. Nakon što smo testirali i opisali nekoliko modela čije opise možete videti u gore linkovanom testu, prelazimo na nešto skuplje i novije modele. Testirali smo Samsung LE-37B651, a nakon toga smo hteli da saznamo kakve su razlike uočljive kod sličnih modela 37B554 i 37B530, koji se specijalno prave za tržišta poput našeg, pa ćemo samo da naglasimo razlike koje važe za slabije modele i šta im u odnosu na LE-37B651 – nedostaje.
Samsung LE-40C650 (i podverzije 40C65x) je model više srednje klase za 2010. godinu, koji kao i prošlogodišnji model, krasi Crystal Dizajn o kome smo već pisali. Sa zadnje strane uočavamo metalni poklopac, što se obično viđa kod plazma ekrana, dok je retkost u svetu LCDTV uređaja. LAN konekcija, 4 HDMI priključka i USB su nešto što se već podrazumeva. U odnosu na modele za 2009. i 2008. godinu, broj podešavanja je znatno veći, a tu se ističe i mogućnost promene “balansa bele”, kao i gamma tinting, grayscale control i druge opcije koje omogućavaju da iz ovog LCD televizora zaista izvučete maksimum. Kao i kod modela iz prethodnih godina, prisutan je i LAN konektor, a tu je i DLNA kompatibilnost, dok sam uređaj ima mogućnost pristupa brojnim internet servisima, od kojih je jedan vezan za vremensku prognozu, što je posebno interesnantno. Samsung LE-40C650 ima 100 Hz procesiranje slike, Ultra Clear Panel, 2 USB porta, CI slot i 4 HDMI priključka (za ostatak pogledajte specifikaciju). Osim brojnih widgeta koje možete sami dodati, u startu su podržani servisi poput YouTube-a i Flickr-a, a Samsung, kao i Sony ima zanimljivu online biblioteku (Content Library) u kome je moguće obogatiti pozadinu menija raznim skrin-sejverima ili skinuti nove teme za OSD meni, a tu je i nekoliko desetina zaraznih igara. Tu je i novi meni – Internet@TV, o kome ćemo detaljnije pisati u posebnom tekstu, kada ga budemo detaljnije i istestirali. Takođe, kao i na modelima za 2009. godinu – moguć je i lak i brz apgrejd firmware-a.
Već u startu, balans boja i preciznost reprodukcije, tj. balans je bio veoma dobar, pa pozdravljamo što se u novijim serijama Samsung zaista trudi da korisnici dobiju “sve na gotovo”. C600 i jače serije LCD televizora čak poseduju i tri različita setovanja kolornog prostora, kao poseban deo Colour Management sistema (CMS), u kome je osim svakog od kanala (R,G,B ali i C, M, Y) moguće podesiti i hue, ali i zasićenost boja, kao i vibrantnost, tj. osvetljenost kolorne slike. Reprodukcija crne je prilično dobra, crna je zagasita i tamna, tj. deep, a utisku da je sve još bolje nego što jeste doprinosi činjenica da je i ovo Ultra Clear Panel, što znači da je prisutan premaz na ekranu koji je blago-glossy, što se mnogima možda neće dopasti. Premaz pomaže i boljem utisku kada je kontrast u pitanju – dosta refleksija koje bi pale na panel se odbija, što zauzvrat smeta jer se nekad na njemu mogu primetiti odrazi objekata u sobi u kojoj se nalazi, ali zato ambijentalna svetlost neće kvariti prikaz slike niti se mešati sa svetlošću koja dolazi od pozadinskog osvetljenja. Drugi proizvođači (Sony, na prvom mestu) ovaj problem rešavaju na drugi način, putem specijalnog polarizatora i pod-filtera, što opet pomalo smanjuje ukupan kontrast i brightness, ali zato mnogi korisnici prilično cene anti-glare premaz koji krasi njihove modele. Dakle, vratimo se na temu – Samsung LE-40C650 ima odličnu crnu i prilično dobru dinamiku, pa nije jedan od modela koje nije preporučljivo gledati u totalno zamračenim prostorijama. Takođe, gradijenti su prikazani sa savršenom glatkoćom, a broj detalja u tamnijim delovima sive jedan od najboljih viđenih na ovoj klasi LCD ekrana. Moguće je da ga samo Sharp-ov model sa local-dimming LED sistemom nadmašuje na ovom polju…
Kada su vidljivi uglovi u pitanju, možemo sa zadovoljstvom reći da je LE-40C650 ima izuzetno dobar na ovom polju, možda i najbolje među testiranim modelima sa ovakvim LCD panelom (uključujući i ogroman broj modela čije smo opise već objavili). Posebno je impresivno to što ovaj model ima LCD panel urađen po Vertical Alignment tehnologiji, a iz iskustva (i teorije) znamo da su oni za nijansu lošiji od IPS panela. Uniformnost je takođe dosta poboljšana u odnosu na modele ove i većih dijagonala iz B, a pogotovo iz A serija (2008.), pa i na ovom testu, LE-40C650 zaslužuje najviše ocene. 100 Hz procesiranje je prilično agresivno, ali ne prate ga neželjeni efekti, niti artifakti, čak ni u testovima koji bi ga inače naglasili. Naravno, i dalje preporučujemo da ga isključite ili postavite na low kada posmatrate filmove, kako 5:5 pulldown imao smisla – a znamo i iz starijih modela, da 24p Real Cinema radi jako dobro na Samsung LCDTV uređajima, pa ni LE-40C650 tu nije izuzetak. Štaviše, novi Motion Plus čini da odziv u scenama koje bi trebalo da budu brze (sport, igre) budu zaista brze i prikazane bez grešaka.
Preporučujemo da eventualno isprobate nešto više nivoe podešavanja opcija De-blur i De-judder, jer čak i kada ne posmatrate sport i kad gledate SD materijal, ove opcije mogu biti korisne. Takođe su jako korisne dok igrate igre, pa preporučujemo da pomalo eksperimentišete jer su razlike vrlo vidljive i uočljive. U nekim verzijama ovog LCDTV-a, neki korisnici su primetili propuštene frejmove i greške u de-judder funkciji na višim nivoima, posebno vidljive u testovima sa paternima koji testiraju ovu funkciju, ali mi, koliko god se trudili, nismo naišli na iste probleme. Još jedan problem na koji se većina “forumaša” žali kod ovog Samsung i još nekoliko sličnih modela je i input-lag koji iznosi oko 50ms, što nije zanemarljivo, pa ako ste igrač, obratite pažnju i na ovaj detalj. Najbolje bi bilo da ga isprobate na licu mesta i vidite da li je ovaj problem za vas deal-breaker ili ne…
Kada je reskaliranje SD sadržaja u pitanju, možemo reći da se sa C serijom LCDTV uređaja više srednje klase, Samsung prilično približio, ako nije i sustigao do nedavno neprikosnoveni Sony i njihov Bravia Engine 3. Samsung-ov edge-adaptive SD-to-HD upscaling engine ne donosi povećan nivo šuma niti veštački izgled scena koji kao da podseća na prejak unsharp-mask filter primenjen na video fajl. Ne, SD će izgledati prirodno, jer Samsung ne želi da učini sliku preoštrom, što je možda i bolje – veći broj detalja ne može se dodati nikakvom magijom. Ako informacija ne postoji, ona jednostavno ne postoji i ne možete očekivati čuda, pogotovo ne na televizijskom programu. Reskaliranje koje rade video plejeri na čistijem formatu kakav je MPEG2 na DVD disku je nešto drugo – algoritmi ne moraju da se bore sa tolikom količinom šuma, a uklanjanje šuma neumitno dovodi do dodatnog gubitka detalja, iako HD prikaz traži dodatnu količinu istih. Pogotovo je impresivan algoritam koji se “rešava” velike količine MPEG kompresionih blokova, koji su posebno vidljivi u brzim scenama (najčešće sportskim) prilikom posmatranja via-sat kanala.
Pri prikazu HD materijala nije bilo neprijatnih iznenađenja – čak i kada smo, poučeni onim što smo videli – pokušali da postrožimo kriterijume. Istina, nije nam se dopalo što se i u Movie modu TV konstantno bori sa uklanjanjem šuma, pa neke filmske scene snimljene u pravom mraku (uz povećan nivo šuma na fotografiji koji tu i treba i mora da ostane) dosta gube na detaljima. Srećom, mračne scene se u filmovima, u 95% slučajeva snimaju u nešto osvetljenijim uslovima, pa se i ASA tj. ISO vrednost filma drži na niskim vrednostima, kao i kada se snima tokom dana, te ovaj problem kod LE-40C650 i njemu sličnih Samsung LCDTV-a neće biti izražen.
Samsung LE-40C650 je jedan od najboljih LCDTV-a ove klase koji smo testirali. Poseduje ogroman broj korisnih funkcija i konekcija, kvalitetno je izrađen, dizajn je prilično dopadljiv, a karakteristike i u praksi prilično uravnotežene. Takođe, dopalo nam se što je kod ovog modela Samsung konačno isključio LED dimming (ova funkcija bi morala da ostane rezervisana za local-dimming LED modele koji imaju full-LED backlight) – kao da su u ovoj dalekoistočnoj kompaniji čuli naše dugogodišnje “kukanje” na ovu temu. Najveći problem za ovaj model je input-lag, pa ga ne preporučujemo igračima PC igara i FPS-a (verujemo da na konzolama neće biti većih problema, osim ako ponovo ne igrate FPS igre u kojima je 40-50ms kašnjenja zaista ogroman problem). Pogledajmo i specifikaciju:
Samsung UE-40B6000 i UE-40C6000
Modeli UE-40B6000 i UE–40C6000 su dosta slični, pa ih možemo opisati na istoj stranici. Naravno, samo ćemo se nadovezati na priču koja važi i za prethodno opisani model, jer se takođe radi o Full HD LCDTV-u sa LED pozadinskim osvetljenjem na ivicama, ali dok B model ima dimming koji nam se i ne dopada, kod C modela je on izostavljen. Dakle, ako preskočimo detalje o konektorima i tehnologijama o kojima smo više puta pisali u našem velikom uporednom testu, možemo odmah da krenemo u priču o tome šta ovi LCDTV uređaji nude u praksi. Dakle, LED diode se nalaze samo na ivicama ekrana i omogućavaju da TV uređaj bude tanak i jako štedljiv (uz dobar kontrast i solidnu crnu, ali i uznemiravajuću opciju krajnje ne-suptilnog isključivanja i uključivanja pozadinskog (bolje rečeno ivičnog) osvetljenja)). LED diode smeštene iza TFT (LCD) matrice i polarizatora / difuzora, uz mogućnost „lokalnog zatamnjivanja“ su prisutne kod Full-LED modela i oni poseduju local-dimming funkciju. Dakle, ako je potrebno da određen deo piksela bude osvetljen, samo će taj deo ekrana i biti osvetljen, dok će ostatak površine biti „u mraku“, tj. LED diode iza tih piksela neće uopšte svetleti. Kako je kod edge-lit LED televizora to nemoguće, jasno je da isti ne mogu da pruže tako preciznu dinamiku koja je ostvariva kod Local / Direct LED modela. Nažalost, serija 6 kod Samsung modela i dalje znači da se LED diode nalaze na ivicama, ali nam se dopalo što noviji modeli nemaju aktiviranu dimming opciju.
Razlika između 40B6000 i 40C6000 modela je u tome što je noviji, C model imao u startu dosta bolje podešenu sliku. Međutim, jednom kada smo B model “provukli” kroz naš standardni calibration wizard, situacija se prilično promenila, a C i B modeli izjednačili. I ovoga puta, oduševio nas je nivo crne i broj detalja u tamnijim i svetlijim delovima, što govori o izuzetnoj dinamici ovih modela. Ista stvar važi i za boje, koje su precizne (u startu nešto bolje podešene kod C modela), a sami LCD-ovi sposobni da prikažu glatke gradijente čak i kada je aktivirana opcija deep black, odnosno kada je postavljena na high (naravno, dinamički kontrast bi trebalo isključiti). Slično Sony modelima, kod 40C6000 oduševljava i reprodukcija skin tonova / nijansi, a tu je, čini se, model za 2010. opet bolji od modela za 2009. godinu. Samsung je definitivnou ovom periodu napravio male, ali vidljive korake kada je kalibracija boja u pitanju.
Razlika u odnosu na LE-40C650 je i u Motion Plus tehnologiji, koja je jednostavno inferiornija kod 40B6000 modela, ali ovde odmah moramo napomenuti da se radi o suptilnim nijansama koje ni mi ne bismo primetili da nije bilo de-judder i de-blur testa u okviru našeg testiranja pokretne rezolucije i 24p video moda, kao i 100+Hz processing algoritama. U ovim stvarima, LE-40C650 je nešto ispred UE-40B6000, dok mu je 40C6000 gotovo identičan, što je i logično, jer se radi o identičnim elektronikama i sistemima. U svim ostalim stvarima, UE-40B6000 i UE-40C6000 su jednostavno identični modelu LE-40C650. Koriste identičan panel i edge-lit LED sisteme, a čak se ne razlikuju ni po broju konektora ili prisutnih tehnologija, pa ne želimo da se ponavljamo. Mi bismo ipak preporučili modele za 2010. godinu, a po dizajnu i ceni, naš favorit je ipak LE-40C650, koji košta oko 95 hiljada dinara, dok model UE-40C6000 košta čak 30 hiljada dinara više!
Pogledaćemo i specifikacije za Samsung UE-40B6000:
A sada i specifikacije za Samsung UE-40C6000:
Uskoro vas na testu očekuje još modela Samsung LCDTV uređaja iz viših serija, modeli: Samsung UE-40B7000 i 40B8000.
Zahvaljujemo se prodavnicama Tehnomanije i Tehnomarket Evropa na ljubaznosti ukazanoj tokom pripreme ovog testa.
