Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
Samsung SyncMaster BX2350
Kao što smo i naveli u testu prvog TFT monitora koji kao pozadinsko osvetljenje ne koristi CCFL lampe, smatrali smo da je vesnik novina, talas koji najavljuje buru i niz promena na tržištu, zapravo baš Samsung XL20, ali nas je u realnost vratilo saznanje o ceni ovog modela. Ovaj monitor je skup i gotovo tri godine od kako se pojavio. Wide Gamut TFT monitori sa Full Grid Array LED pozadinskim osvetljenjem će još neko vreme ostati rezervisani za profesionalce kojima je takav raspon kolorne palete neophodan, dok će za “mainstream”, još uvek moći da posluži “tehnologija” dinamičkog kontrasta, o kojoj smo više puta pisali. Iako smatramo da DC može poslužiti dobro pri gledanju Divx filmova, narušavanje dinamike i preciznosti boja zarad naizgled višeg kontrasta nije put ka kvalitetnijoj slici. Lagani razvoj različitih tehnologija displeja nije odraz male konkurencije na ovom ogromnom tržištu, naprotiv. Već nam je dobro poznato da su LCD displeji, jednostavno, već dovoljno dobri za najveći broju upotreba, da se osim povećanja dijagonale i smanjenja cene, akcenat ređe baca na unapređenje kvaliteta prikaza. Poboljšanje na polju prikaza boja je ostvario Samsung, najpre ekskluzivno kod serije C (SyncMaster 931C), da bi kasnije Color Innovation postao standardni deo viših klasa, a onda i svih modela. Kasnije je, CW serija (Samsung SyncMaster 226CW), ponudila još verniji prikaz kolornih paleta, ali nažalost, isključivo nakon kalibracije – monitor je očigledno bio namenjen nešto naprednijim korisnicima, jer je, kao što smo i zaključili, bolji prikaz boja bilo moguće dobiti tek nakon detaljnog podešavanja. AMD je nedavno, za svoju Radeon HD6xxx seriju kartica kreirao hardverski profil za monitore koji imaju Wide Color Gamut pozadinska osvetljenja, pa je za njih samo potrebno aktivirati drugi kolorni prostor, bez bojazni da će se višak kolorne informacije pogrešno reprezentovati u grafičkom drajveru. U međuvremenu, kada smo već prestali da se nadamo da će do poboljšanja ikad doći, počeli su da se pojavljuju prvi LED BLU monitori namenjeni običnim korisnicima, koji za FullHD rezoluciju i dijagonalu od dvadesetak inča ne traže da se odreknete 1500 evra, što je suma za koje je moguće pazariti najbolji LCDTV iste rezolucije, ali dijagonale od 50 inča.
Pozadinsko osvetljenje jednog LCD monitora, odnosno njegov kvalitet, nešto je od čega se polazi kada je u pitanju kvalitet prikaza boja kod monitora namenjenim desktop PC tržištu. Naravno, pozadinsko osvetljenje utiče i na kvalitet uniformnosti i kontrast. Ono je i jako bitno, jer znamo da “bela” sadrži sve boje, a matrica je tu da te boje “pretvori” u neku od nijansi, kombinujući intenzitet osvetljenja svake od tri osnovne boje koje čini svaki subpiksel. Do sada su TFT monitori kao pozadinsko osvetljenje koristili fluorescentne lampe, koje, kakvog god oblika bile, nikada ne mogu da pruže maksimalno uniformno osvetljenje preko cele pozadine. Naravno, ugrađeni filteri ili preciznije rečeno – difuzori – povećavaju ujednačenost, jer su same lampe postavljene na nekoliko mesta iza matrice od tečnih kristala, ali rezultat nikada nije idealan kao što bi bio, kada bi iza svakog piksela postojala jedna mala (LED) “lampica”. Najveći broj DTP-ovaca i fotografa i dalje koristi profesionalne CRT monitore velikih dijagonala, čije cene prevazilaze i cenu najboljih TFT-ova iste dijagonale, ali su njihov sve češći izbor i profesionalni LCD displeji kakve proizvodi EIZO (serija ColorEdge i FlexScan), NEC, a od nedavno i Samsung, kao i mnogima manje poznate kompanije kao što je, recimo, LaCie. Ljudsko oko, u određenim situacijama (pogotovo u testovima), vrlo lako može uočiti razliku između 18-bitnog i 24-bitnog prikaza, a kada su industrijski standardi u pitanju, pravila su vrlo stroga, te se više ne radi samo o percepciji i afinitetu pojedinca, već u celu priču ulaze i uređaji koji mere i određuju nivo osvetljenja, balans boja i druge parametre prilikom kalibracije – monitora, ali i uređaja koji će sve preneti na neki drugi medij (papir, platno, staklo itd.). Štaviše, postoje posebni čipovi koji se brinu o tome da vernost prikaza ostane identičan u praksi i nakon određenog vremena, jer se karakteristike materijala od kojih je monitor napravljen vremenom menjaju.
Cold Cathode Fluorescent lampe imaju skoro svi standardni TFT-ovi, ali oni namenjeni profesionalcima poseduju tzv. Wide Color Gamut lampe čija svetlost sadrži veći opseg boja, a koje se u okviru tih monitora mogu i zameniti, pošto im je radni vek kraći; kod konfekcijskih monitora se, nakon što lampe dotraju, ceo monitor mora zameniti. Profesionalna upotreba zahteva još veću preciznost u radu sa bojama, a budućnost je definitivno u tehnologiji koja za pozadinsko osvetljenje „koristi” light-emitting diodes (LED), mada su i WCG CCFL lampe i dalje dominantne. Po Samsung-ovim tvrdnjama, profesionalni model XL20 može da prikaže širi opseg boja od američkog NTSC (National Television Systems Committee) standarda (PAL je u ovom aspektu inferiorniji), odnosno 114% u odnosu na opseg boja ovog TV standarda. U poređenju sa njim, dobar klasični CCFL LCD monitor može da pruži maksimalno 82% kolornog opsega NTSC standarda, što se zbog karakteristika većine panela nikada i ne dešava, pa se ova cifra kreće oko 72-76% NTSC Color Gamut-a. I dok je ovaj opseg sasvim pogodan ili bar dovoljno dobar za RGB kolorni prostor, drugi industrijski standardi, kakav je Adobe RGB ili sRGB, koji uključuje i niz kolornih profila za kamere i štampače svih vrsta, jednostavno “traže” bolje monitore. Iako je Samsung i u polu-profi klasama (a to su više klase modela sa TN panelima) nudio WCG LED osvetljenja, nijedan od njih nije postigao ni 100% NTSC kolornog prostora, a nažalost, WCG modeli koji su najavljeni za naredni period, pripadaće još višim (cenovnim) klasama.
Samsung je nedavno predstavio više monitora iz prestižne, P serije, a onda ih je dopunio sa LED baziranim modelima. Osim što se razlikuju po dijagonali, kod nas su u prodaji i dve podserije – serija 50 i serija 70, pa tako imamo modele sa oznakama P2050, P2250, P2350 i P2070, P2270 i P2370. Slično važi i za modele iz XL serija, koje su za sada ograničene na modele dijagonala od 23 i 24 inča, a serija PX je nešto novija, a model PX2370 smo nedavno i testirali. Dakle, serija 70 je nešto prestižnija, jer donosi još bolji dizajn, monitori su tanji i elegantniji, a karakteristike malo “napucanije” iako već sada možemo otkriti “tajnu” da obe serije koriste iste TN panele. Modeli od 20 inča nude već pomenutu rezoluciju od 1600 x 900 piksela, a 22-ke i 23-ke – svih 1920 x 1080 piksela, tj. FullHD. Osim serije P, modeli sa istim oznakama dolaze i sa prefiksom XL, koji označava LED pozadinsko osvetljenje, dok je PX – totalna premium serija i označava LED modele sa najfinijim dizajnom. Gde je tu, onda, stara dobra B serija?
Za B seriju (i N podseriju, koja joj je identična ali podrazumeva samo analogni video priključak) su rezervisana, i dalje CCFL pozadinska osvetljenja, mada će i to u doglednoj budućnosti da se promeni. Do kraja 2012. godine, gotovo sve serije Samsung monitora će imati edge-lit LED pozadinsko osvetljenje. Za sada, B serija ima “hladne katode”, ali Samsung je, kao prelazno rešenje i u želji da “LED” spusti u niže klase, ponudio crossover varijantu – nešto između P, XL i PX serija sa jedne i B i N serija sa druge strane. Radi se o seriji kojoj pripada monitor iz naslova – SyncMaster BX2350
Samsng SyncMaster BX2350 je još jedan lep i tanak 23-inčni monitor čuvenog južno-korejskog proizvođača. U čemu se ovaj model razlikuje od već predstavljenih modela SyncMaster PX2370 i XL2370? Pa, u pitanju je LED monitor sa TN panelom dijagonale od 23 inča i radnom rezolucijom od 1920 x 1080 piksela. Svi koriste isti TN panel, light-guide difuzor i podržavaju iste “Magic-something” tehnologije i OSD funkcije. Svi su slim i svi su se pojavili tokom 2010. godine. Ako vam je PX2370 bio previše ekstravagantan, a XL2370 previše klasičan sa svojim okruglim postoljem, BX2350 će se baš lepo uklopiti kao “nešto između”. Kućište panela BX2350 modela krase oštre ivice i tanak profil, što je odlika PX2370-ice. A od starijeg modela, XL2370 i njegovih prethodnika, BX2350 je preuzeo transparentni plastični “cover overlay” koji krasi čitavu površinu monitora. Ipak, Samsung na ovaj model nije dodao “Touch of Color”. Izgleda da je taj dizajn postao passe…
Od serije xx50 do skoro nismo mogli da očekujemo tananost i preterano mnogo elegancije, jer je to bilo rezervisano za seriju xx70. Međutim, vremena su se promenila, pa i u nižim klasama sada možemo očekivati “ultra tanke” modele. Ključne karakteristike modela SyncMaster BX2350 su odziv od 2 ms, koji već tri godine nije ništa novo na tržištu, ali i Mega Dinamički kontrast od 5.000.000 : 1 mora da oduševi, što bi bilo fino kada bi ova cifra imala neke veze sa realnim stanjem stvari, makar i u najmanjoj meri. Ipak, donekle bi trebalo da nas ubedi u to da je BX2350 sposoban da prikaže jako tamnu crnu boju. SyncMaster BX2350 ima izuzetno lepo dizajnirano postolje, koje nije tako lako opisati, pa ćemo ovoga puta pustiti da slike govore. Samsung BX2350 zaista izgleda impresivno kada se posmatra iz profila, jer je veoma tanak, mada ne baš toliko koliko i PX2370.
U praksi
OSD je redizaniran i malo sličniji onom što se viđa kod LCDTV uređaja iz Samsunga. Po našem mišljenju, za monitor je bio bolji “stari” OSD, ali nije da nas neko pita… I dalje je tu Magic Color, sistem koji smo prvi put videli kod modela 244T, osim što je on prilično pojednostavljen i ovoga puta, nema korekcije boja kroz CMYK, kao ni opcije Color Weakness, koja omogućava finu kalibraciju ekrana, ali je zato tu opcija za izmenu radnog aspekta (Full i 4 : 3), koju Samsung logično naziva Image Size (prikazuju se crne crte sa strana). Dodatna mogućnost koju do sada nismo videli je Color Effect koji dozvoljava da izaberete “raspoloženje” slike, koja može dobiti efekat starog filma (Sephia), crno bele, plavičaste, crvenkaste tonove i tome slično. Nama, kao malo zahtevnijim korisnicima, ova opcija baš nije od nikakve koristi (to se može postići i softverski, ako primera radi gledate slike ili film). Jako nam se dopada i to što postoji i poseban taster koji u meniju možete definisati da bude zadužen za brzo menjanje profila, kontrasta, radnog aspekta, Color Effect profila ili izvora signala kod modela koji imaju DVI-I. Magic Color u ovom slučaju samo inteligentno naglašava određene boje, čineći da video i fotografije (multimedija) izgledaju življe i lepše. Magic Bright 3 donosi sedam modova za brzo menjanje parametara slike (kontrast i osvetljenje): Documents, Internet, Games, Sports, Movies, Digital Contrast i Custom. Kao što možete primetiti na slikama, OSD meni sada ima i dodatak sa desne strane – dodatni grafički meni koji označava trenutnu funkciju OSD tastera koji su smešteni tik pored njega, na desnoj ivici monitora.
MagicTune je i dalje u svom četvrtom izdanju i predstavlja softversko proširenje funkcionalnosti OSD menija, ali i više od toga. Ova aplikacija pristupa softveru unutar monitora kroz sam analogni ili digitalni kabl, tako da nije potrebno instalirati niti drajvere, niti vezivati monitor sa računarom putem USB kabla. Kao što smo pomenuli, promena profila se poziva jednim tasterom, OSD meni je intuitivan i logičan, kao i kod svih novijih Samsung TV aparata i monitora. Dakle, sve lepo nazvane novine, novije ili starije su tu i kod nove mainstream dvadesetčetvorke – MagicBright3, Image Size, Color Effect,Customized key, MagicWizard & MagicKey & MagicTune with AssetManagement, Windows Vista Premium,DVI with HDCP, MultiScreen S/W. Tu su sada i Magic Angle (funkcija koja bi trebalo da povećava vidljivi ugao ekrana), kao i Magic Lux (senzor ambijentalne osvetljenosti, tako čest u svetu LCD TV uređaja) i Magic Eco (smanuje potrošnju energije u idle situacijama).
SyncMaster BX2350 ponajviše liči na rođake iz P serije, ali i na modele koje smo već opisali – XL2370, P2370 i PX2370, iako ima dosta drugačije postolje. Karakteriše ga malo zaobljeniji okvir oko ekrana, spreda, a inače je, kao što smo i pomenuli, veoma tanak. I ovde je prisutan sloj providne plastike kao finiša, ali i preko prednje i preko zadnjeg dela maske. Ne tako malo i zaista prelepo, stilizovano tilt postolje koje se montira odmah nakon raspakivanja, jednako je osetljivo na ogrebotine i otiske prsta kao i ostatak monitora – bar to važi za njegovu prednju stranu. Čini ga samo postolje, na koje se sa gorne strane dodaje maleni nosač tj. držač kompletnog monitora u koji “ubada” samo kućište panela. Osim standardne promene ugla, koja je minimalna, nedostaje i mehanizam za korekciju visine, a ne treba posebno napominjati i da je pivot opcija izostala. Međutim, pošto je i tilt postolje “stilizovano”, mogućnost korekcije ugla je smanjena, pa monitor sada gotovo da ne možete pomerati napred, ali ni nazad. Nažalost, stilizacija je dovela i do toga da je rotacija oko vertikalne ose nemoguća (svivel), pa ćete monitor morati da okrećete celog.
Ispravljač napona naravno nije integrisan u kućište, i moramo priznati da nam se dopao naponski ispravljač koji je stilizovan i smešten u malu kutiju veličine pakle slim cigareta… Od video priključaka zatičemo DVI-I konektor kao i čak dva HDMI priključka, te standardni analogni stereo izlaz za audio komponentu HDMI konekcije. S obzirom na to da monitor nema zvučnike, audio out je tu da zvuk koji, recimo, dovedete sa HDMI kablom bude prebačen na neke stereo zvučnike, što će pozdraviti vlasnici konzola ili standalone plejera. AV konektori su smešteni na samom kućištu panela. DVI priključak naravno podržava HDCP (High Definition Content Protection) zaštitu, a mi smatramo da je monitor, umesto drugog HDMI priključka, mogao da ima i DisplayPort. OSD tasteri su smešteni sa donje strane, desno, a njihova funkcija je distkretno ispisana na providnoj plastici ispod svakog od njih. Tasteri su osetljivi na dodir, odnosno toplotni signature ljudskih prstiju. Sveukupno, kvalitet izrade i završne obrade je na visokom nivou i to, možemo reći, za klasu iznad modela iz mainstream serija, kakvi su 2xxxBW / NW i slični modeli. Plastika je deblja, monitor je robusniji i nema nikakvih lošijih detalja koje je moguće primetiti kod jeftinijih modela. Za monitor koji ipak ne košta mnogo više od jeftinih modela iste dijagonale, smatramo da je izuzetno kvalitetno izrađen.
Samsung BX2350koristi reviziju LTM230HT01 panela, baš kao i modeli P2370 i XL2370 (bar modeli koje smo mi testirali koriste ove panele). Bez obzira na to što koristi isti panel kao i testirani CCFL modeli, LED backlight unit čini svoje, pa je već u startu SyncMaster BX2350 vrlo kontrastan i veoma svetao. Kontrast koji je startu podešen na 75%, dovoljan je već na 63% procenata, dok je na pomenutih 75% vrlo izražen (sve ovo važi i kada je digitalni kontrast isključen!). Prenaglašen je već na oko 78 – 80%, ali je to sasvim u redu za jedan TN sa tako velikim statičkim kontrastom, pogotovo kada znamo da je i na 75% svetliji od većine skupljih monitora. Pozadinsko osvetljenje (od 250 kandela po kvadratnom metru, što je po nama prenisko za specifikaciju) je izvedeno na veoma dobar način, ali smatramo da je kod modela XL2370 sve bilo rešeno za nijansu bolje, dok je kod modela PX2370 bilo rangu sa viđenim kod BX2350. Da li zbog tananosti ili nečeg trećeg, tek pozadinsko osvetljenje ume da probija, ali ne na ivicama, već gotovo kroz kompletnu “crnu”. Zbog toga, budite sigurni da tamne filmove ne posmatrate sa ovog modela u baš totalnom mraku.
Uniformnost osnovnih boja je na visokom nivou, testirano golim okom, na fotografijama, a kasnije potvrđeno i u testovima i tu utisak kvari samo malo lošiji vidljvi ugao po vertikali. Čak je i uniformnost najsvetlije nijanse veoma dobra. Vidljivi uglovi su samo prosečni i tu ponajviše mislimo na vertikalni, što je jedna od prvih, ali realno i poslednjih mana koje smo primetili. Isto tako, Magic Angle nije nešto što je bitno promenilo vidljive uglove, bar u našem iskustvu. Kada je reprodukcija boja u pitanju, možemo konstatovati da SyncMaster BX2350, baš kao i najbliži rođak – PX2370, ima veoma dobro prekalibrisanu kolornu sliku, pa će i bez doterivanja prikazati prirodne i živahne boje, bez primetnijih hue grešaka. Osim toga, moramo da primetimo da su sivi gradijenti i nivoi sive fenomenalno reprodukovani. To znači da su gradijenti veoma glatki, ali ne i da je dinamika bolja u odnosu na dobre primerke monitora sa xVA i IPS tehnologijama, jer je S-PVA model, recimo, Samsung 245T, sposoban da napravi sitne razlike između suptilnih razlika u tamnim delovima sive, što nijedan Twisted Nematic, pa ni BX2350, nije u stanju da prikaže. Boje su jarke, ali prijatne, mada će veliki broj korisnika verovatno poželeti da ih malo “smiri”, jer fotografije ponekad deluju “previše živahno”.
Test gradijenta osnovnih boja SyncMaster BX2350 prolazi sa odličnim ocenama, te je i u ovim disciplinama pokazao blagu prednost u odnosu na model sa CCFL osvetljenjem (P2370). Test crne je još jednom pokazao koliko je bitno i pozadinsko osvetljenje, ali i difuzor koji stoji između TFT panela i BLU-a. Difuzor je, ipak, nešto lošije izveden u odnosu na isti kod modela XL2370 i u rangu je sa onim viđenim kod ultra tankog modela PX2370. Probijanje pozadinskog osvetljenja, koje je primećeno i kod PX2370 i kod koga nije bilo baš toliko izraženo, nažalost je intenzivnije kod BX2350, iako je sama crna sasvim solidno reprodukovana. Kašnjenja pri reprodukciji DVD i DivX sadržaja ni ovoga puta nema i možemo reći da odziv tečnih kristala, koji je obeležen sa 2 ms, gotovo potpuno opravdan i u praksi. Većih zamućenja nema – kašnjenja i duhove je gotovo nemoguće uočiti.
Modelom Samsung BX2350 smo za nijansu manje zadovoljni nego sa modelom PX2370, koji nam se, opet, manje dopao od onoga što je prikazao XL2370. Ako se zadržimo u okvirima TN tehnologije, možemo reći da je SyncMaster BX2350 u rangu sa najboljim LG modelima koje smo nedavno testirali i koji su takođe bazirani na TN+LED tehnologijama. Predstavljeni model BX2350 je izuzetno dizajniran i ima čak tri digitalna konektora, ali onoliko koliko nam je spolja atrktivniji od PX2370 i XL2370, toliko je, gotovo recipročno, slabiji kada je kvalitet prikaza u pitanju. To važi za gotovo svaki test u svakoj kategoriji i to za jednu malu nijansu. Istina, ovde govorimo o jako suptilnim nijansama i ovo sada govorimo samo da biste vi, dragi čitaoci, shvatili da su u pitanju zaista akademske razlike koje se vide, verovatno, isključivo u testovima koje naglašavaju ili ističu pojedine karakteristike jednog LCD ekrana. Ali, ruku na srce, moderni monitori vrhunskog proizvođača kakav je Samsung se drugačije ne mogu testirati – da smo malo manje strogi, za veliku većinu modela bismo mogli samo da kažemo da su “veoma dobri”, dok bi drugi bili “odlični”. Epitet “fenomenaln” ostavljamo za IPS i xVA modele, naravno. Između njih i TN-Film modela, razlika se ipak može lako primetiti.
Izuzetan dizajn i kvalitet izrade možda i jesu u senci onog što je i primarna funkcija monitora, a to je kvalitet slike koju prikazuje. Mane, odnosno “mane” SyncMaster BX2350 monitora, kao što su lošija dinamika, lošija crna i slabiji vidljivi uglovi u odnosu na XL237o (čitaj: “u odnosu na ono šta Samsung može da izvuče iz TN-Film+edge-lit LED tehnologije”), neko od naših čitalaca možda nikad ne bi ni primetio. Koji je, na kraju, naš zaključak i šta bi od testiranih, novih, LED + TN monitora trebalo izabrati? SyncMaster XL2370, BX2350 ili PX2370? Prvim modelom smo toliko zadovoljni, da smo morali da mu damo i zvaničnu preporuku, ali, s obzirom na to da je BX2350 jeftiniji za više od jedne trećine, ima bolji dizajn i više konektora – postavlja se pitanje da li je i on dobar da bismo ga preporučili. Iskreni da budemo, mirne duše bismo ostali pri preporuci za SyncMaster XL2370. S druge (ili treće) strane, Samsung PX2370 košta malo više nego što bi trebalo (oko 33 hiljade dinara), a nije bitno bolji od BX2350 (koji košta 25 hiljada RSD) i, ako nas pitate, manje je atraktivan, iako je baš na dizajn ovog modela Samsung najviše ponosan. Za nas će XL2370 ostati TN monitor više srednje klase koji pruža odličan kvalitet slike i dobar dizajn. SyncMaster je lepši, jeftinji, ima više konektora, ali nudi za nijansu inferiorniji prikaz. Na vama je da “prelomite”…
Prednosti:
Kvalitet izrade
Dizajn
OSD meni i nove Magic funkcije
Adekvatan izbor i veliki broj video i audio priključaka
Solidan statički kontrast
Izuzetno intenzivno osvetljenje
Korektna reprodukcija crne
Izuzetni kolor i monohromatski gradijenti i reprodukcija boja generalno
Odličan odziv
Mane:
Prosečni vidljivi uglovi
Izraženije curenje pozadinskog osvetljenja
Ergonomija
Proizvođač
Model
Dijagonala / tehnologija
23” class /TN film with edge lit LED backlight
Fizička rezolucija / boje
1920 x 1080 / 16.7 M
Pitch
0.272 x 0.272
Horizontalno osvežavanje
30~83Khz
Vertikalno osvežavanje
56-75 Hz
Odziv
2 ms GTG
Osvetljenje
250 cd/m²
Kontrast
5,000,000:1 MEGA Dynamic Contrast Ratio (1000:1 Static CR)
Ugao gledanja (H/V)
170˚/ 160˚
Bandwidth / potrošnja (*max)
220 MHz / 28 W
Dimenzije
556.2 x 424 x 208 mm
Masa
3.71 kg
Specijalne mogućnosti, Input
EPEAT Gold, Stand MagicBright3, Image Size, Color Effect,Customized key, MagicWizard & MagicKey & MagicTune with AssetManagement, Windows Vista Premium, DVI with HDCP, MultiScreen S/W, Magic Angle, Magic Lux, Magic Return, Magic Eco
2 x HDMI, DVI-I, audio out
Cena (sa PDV-om)
~ 25.200 dinara
Monitor na test ustupio Samsung.
